Svi postovi sa bloga: Neke moje stvari

Još jedan šamar, još jednom je Srbiji pljunuto u lice. Istorija se ponavlja, mada je, možda je, teško reći da se ponavlja. Bilo bi pravilno reći da se nastavlja.
Od samog oslobađanja naše države, od oslobađanja od Osmanlijskog terora, stalno smo bili ometani, sprečavani, stalno su nam postavljali nove uslove.
Nekako istorijski gledano, mi smo se borili za prave ciljeve, za slobodu našeg naroda a i drugih koji su živeli tu sa nama, pored nas.
Ako bih se osvrnuo na poslednja dva velika svetska rata, borili smo se protiv okupatora koji je sada očigledno jedan od glavnih faktora u Evropi.
I sada pogledajte države koje su bile na strani te sile koja je pobila toliko ljudi da se pravi broj nikada neće saznati, pogledajte njih i nas koji smo bili na ,,pravoj strani".



Hrvatska je oslobađanjem ratnog zločinca Ante Gotovine kao u nekom transu, za njih je ovo kao Holivudski film sa srećnim krajem, gde je ,,dobro pobedilo zlo" i sada će svi živeti srećno do kraja života u nekoj utopiji u kojoj je sve sasvim savršeno.
Oni ne negiraju zločine, ali  kažu da ih je neko počinio samo nisu oni.
Znate, mislio sam da je vrhunac priče u kojoj se nekadašnji krvni neprijatelji USA i Nemačka sa državama satelitima udružuju i kreću sa bombardovanjem 1999., ali pogrešio sam, oslobađanje ratnih zločinaca Ante Gotovine i Mladena Markača, e to je vrhunac ove priče koja nas polako uvodi u neku drugu.
Na ovu celu priču je trebalo staviti tačku, trebalo ih je osuditi i krenuti u novu eru odnosa između Srbije i Hrvatske.
Nadam se da Srbija i Hrvatska više nikada neće gledati preko nišana, ali sva ova dešavanja mi deluju kao da neko održava celu stvar vrućom, kao da neko ne dozvoljava da se Balkan jednom za svagda smiri i krene na put napretka i blagostanja, čega ovde nema već dugo.

Samo me interesuje na globalnom planu gde sve ovo vodi i ko stoji iza ovakvih odluka koje očigledno oblikuju svet, fino i polako.
Samo se nadam da će biti mesta u tom novom svetu za Srbiju, jer su ovo tako velike promene da na njih imamo uticaj kao što na okean ima jedna kap vode.

Pridružio sam se ovoj akciji #ratnizločinac da ne bi to prošlo eto koliko toliko ne zapaženo, možda ako nas bude dovoljno, možda će ovo nekog malo i pecnuti, ko zna.
U svakom slučaju, pozivam vas da se priključite akciji, napišite iz vašeg ugla pogled na stvar i reči ,,ratni zločinac" obeležite sa linkom ka željenoj stranici.
Takođe akciju možete pratiti na tviteru #ratnizločinac
 
Air by Bach on Grooveshark I prošlo nam je leto, paklene vrućine koje mi uopšte neće nedostajati. Nekako sam se obradovao kada je jesen stigla, ono jeste i ona bila malo toplija ali dobro.
Nisam neko vreme pisao, što zbog manjka vremena a i delimično zbog nedostatka motivacije.
A Hameum kao Hameum miran i tih, da nije bilo dešavanja kao što je obležavanje 100 godina od mobilizacije drugog pešadijskog puka 1. poziv Knjaz Mihajlo
ili recimo Srbija u ritmu Evrope - Prokuplje   prošlo bi i ovo leto u nekoj svakodnevnici  opterećenoj preživljavanjem svakog novog dana iznova i iznova.
Nekako mi deluje da jedino što se menja  jeste samo vreme. Prođe leto dođe jesen, ode jesen stiže zima, pobeže zima eto ga proleće. 
Jedino što olakšava život je voljena osoba pored koje ma kako bilo sivo,tamno ipak na videlo izađe ono malo boje, boje koja ti daje nadu za bolje sutra i koja te vodi kroz mračan svet kao što svetionik vodi brod do bezbedne luke.
Nisam pisao jer se ništa nije imalo napisati, vreme je tako varljivo skliznulo bez povratka da nisam ni primetio da je skoro eto otišla i ova godina.

Danas se sve prodaje i sve je na ceni i obraz, dom, zemlja, da li je tako bilo i ranije ili su to ipak neka nova poglavlja. A možda je ipak u pitanju to kao sa modom, znate ono kada kažu kako se to sve vraća, ide u krug. 
Kao recimo što se može videti kroz istoriju, imali smo Rimsko carstvo kao simbol kolevke napredne civilizacije nakon koje je nastupio mračni srednji vek sve do pojave nekog novog carstva koje se predstavlja kao simbol napredne civilizacije. I da li će ta ,,napred civilizacija" opet spasti na ,,mračni sredni vek"?    
Hameum polako propada sve više i više ga gostiju napušta, svi se sele u lepše i veće hotele koji će im pružiti možda neki bolji i udobniji život koji su nekada imali sa njim u vreme kada je blistao svim sjajem, kada je pred njim bila blistava budućnost dok nisu došla neka mračna vremena.
Svi udaraju o prsa vičući ,,Hameum je naš!" a niko ni prstom ne bi mrdnuo da zameni polomljeni crep, polomljen prozor novim, da hol pun prašine i paučine očisti, da park zalije i sredi. Viču svi: ,,On je naš!" ali niko da zatvori slavinu što hodnike plavi. Da mogu odneli bi sve sa sobom a što ostane to bi polomili jer je ipak on ,,naš".
Kao što su klupe u parku polomili i cveće pogazili, mlade sadnice ruža počupali.
Neće se smiriti dok goli zidovi ne budu ostali a i tada će mašineriju pokrenuti sa kojom će svaku ciglu iščupati, odneti.
Vekovima posle pričaće se kako je nekada ovde bio Hameum, prenoćište za putnike namernike a za neke i dom bez koga su, zlom sudbinom, ostali.   

Svako od nas ko je ušao u svet Linuxa ima svoju priču, ja sam već pisao o tome kako sam krenuo sa Linuxom odnosno sa operativnim sistemom Ubuntu u tekstu Linuxi Windows - Zato je Linux bolji?Juče sam kao I svakog jutra uz kaficu čitao blogove sa tematikom vezanom za Linux I naleteo na jedan interesantan sajt Beleske.com.Na tom sajtu sam pronašao par tekstova koji su odlični za sve one koji bi želeli da krenu sa korišćenjem OS Ubuntu.

U kraćem razgovoru na Tviteru @beleske me je pitao da li bih imao nešto da dodam?
Pa imao bih par stvari. 



Za početak predlažem da ih pročitate:
Ja bih se osvrnuo na ,,Uvod" koji je odlično opisan ali kome bih ja dodao još par pojedinosti.Ne bi bilo loše da pre kupovine novog računara i ostatka opreme (štampač,skener i itd) da proverite da li ti proizvodi mogu da rade sa punim kapacitetom na Ubuntu.Jednu od takvih prover možete izvršiti na sajtu www.ubuntu.com/certification/. Mada se na ovom sajtu mogu proveriti samo laptop i dekstop računari.
Ukoliko bi kupovali recimo štampač, ne bi bilo loše da pre kupovine proverite na zvaničnom sajtu da li postoji podrška za Linux/Ubuntu. Naravno uvek možete na našem domaćem forumu
forum.ubuntu-rs.org/ da postavite pitanje siguran sam da će te brzo dobiti odgovor.

Što se tiče rada sa operativnim sistemom Ubuntu. Pa upočetku trebaće vam malo vremena da se prilagodite ali ništa strašno. Ubuntu je postao vrlo lagan za korišćenje

Ja koristim Ubuntu 12.04 lts, na njemu imam instaliran ,,Hotot" odličan Tviter klijent.

Muzički plejer koji preporučujem je Clementine.

I naravno jedan od boljih video plejera po meni je SMPlayer. Možda grešim ali čini mi se da je on vrlo sličan BS plejeru.

Moj ConkySkrenuo bih pažnju na Conky i prečice na tastaturi.
Conky je aplikacije preko koje možete pratiti dešavanja na vašem kompjuteru. U to spada opterećenje procesora, zauzeće ram memorije, zauzeće hard diska. Više o tome možete pročitati na www.ivanblago.wordpress.com .















Prečice su meni dosta olakšale rad sa Ubuntu OS. Jednostavno volim brz pristup uz što manje korišćenje miša.
Na slici ispod možete videti kombinaciju tastera.
Za one koji ne znaju ,,Super" je taster sa znakom Windowsa/Ubuntu koji se nalazi između ctrl i alt tastera.


 Poručio bih da @beleske nastavi tako i dalje, dosadašnji tekstovi vezani za Ubuntu (samo sam njih za sada pročitao) su odlični, lepo sročeni i što je najbitnije razumljivi krajnjem korisniku.
Održaće se danas u 15:00 na gradskom trgu


Tamo Daleko by Skadarlija Sekstet on Grooveshark
Francuska LaDJa by Skadarlija Sekstet on Grooveshark


Vitezovi karađorđeve zvezde iz čuvenog ,,gvozdenog puka"
Istorija o čuvenom 2. pešadijskom puku „Knjaz Mihajlo“U toku oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. godine, Srbija je mobilisala oko sto pešadijskih, konjičkih i artiljerijskih pukova. Sve te ratne jedinice su hrabro i požrtvovano, uz velike gubitke, izvršile svoju patriotsku dužnost prema otadzbini.

Međutim, samo je jedan puk zbog hrabrosti, kao najbolji puk srpske vojske, dobio počasni naziv "Gvozdeni puk". Bio je to 2. pešadijski puk "Knjaz Mihailo" prvog poziva Moravske divizije, koji je mobilisan od ljudstva sa područja prokupačke okružne pukovske komande. Sačinjavli su ga vojni obveznici od 21. do 31. godine života, koji su učestvovali u svim ratovima koje je srpska vojska vodila od septembra 1912. sve do sredine decembra 1918. godine.

U rat puk je krenuo 7. oktobra 1912. godine. Prema istorijskim podacima, koji se čuvaju u arhivu u Prokuplju, bio je to dan kada se pola Toplice sleglo da isprati svoju diku i ponos, svoj 2. pešadijski puk Moravske divizije prvog poziva "Knjaz Mihailo". "Očevi i majke, mlade snaše sa bebama u rukama, sestre i verenice, sve se to sleglo preko reke Toplice. Postrojen puk, posle kratkog govora komandanta, uz zvuke pukovskog marša "Drino vodo hladna" krenuo je prema Markovom kamenu niz Toplicu ka Kumanovu. Cvet Topličana otišao je na put sa kojeg se većina neće vratiti. Otišli su u rat, u istoriju i večnu slavu."

U ratovima od 1912. do 1918. godine poginulo je oko 32 oficira, 1.239 vojnika i podoficira, ranjeno 148 oficira i 6.492 vojnika i podoficira puka. U ove podatke nisu uračunati gubici od bolesti, naročito od kolere 1913. i tifusa 1915. godine, jer nikad nisu precizno utvrđeni.
Teško, kažu stari Toličani, da je postojala kuća u Toplici koja za potrebe Drugog gvozdenog puka nije dala vojnika, neke su dale i dva, a neke i više za potrebe kralja i otadzbine.


Da uspomena na te slavne dane živi među Topličanima i danas, govori podatak da je galerija Narodnog muzeja Toplice u Prokuplju bila mala da 27. novembra 2007. godine primi sve one koji su želeli da prisustvuju otvaranju izložbe, posvećene ”Vitezovima Karađorđeve zvezde sa mačevima iz Toplice”. Ono čime se Topličani ponose je saznanje da je kovčeg sa posmrtnim ostacima kralja Petra Prvog Karađorđevića, od sto pukovskih zastava koliko ih je bilo u srpskoj vojsci, bio prekriven upravo zastavom Drugog gvozdenog puka. Ratna zastava Drugog pešadijskog puka Moravske divizije prvog poziva "Knjaz Mihailo", bila je najodlikovanija zastava u srpskoj vojsci. Pukovskoj zastavi pripala su odlikovanja: Karađorđeva zvezda sa mačevima II reda, Karađorđeva zvezda sa mačevima III reda, Karađorđeva zvezda sa mačevima IV reda, Orden Belog orla III reda, Zlatna medalja za hrabrost i Francuski ratni krst sa palmom.

U toku Prvog i Drugog balkanskog i Prvog svetskog rata u borbenim akcijama puka učestvovalo je oko 19.000 boraca. Drugi gvozdeni puk je učestvovao u svim poznatim bitkama: u Prvom balkanskom ratu u Kumanovskoj, Prilepskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. godine u borbama ovog puka sa Bugarima poginulo je 50 odsto vojnika, komandant puka, svi komandanti bataljona i svi komandiri četa. Od tog rata, puk počinje da se naziva "Gvozdeni".Puk se proslavio u Bregalničkoj bitci, kad je u najkritičnijem trenutku, 18. juna 1913. godine, zadobio besmrtnu slavu čuvenim jurišom na kotu 650, kada je probijen bugarski front i rešena bitka na Bregalnici.U Prvom svetskom ratu 1914. godine Drugi gvozdeni puk učestvovao je u Cerskoj bici, i to u samom njenom centru, na Tekerišu. Posebno su zabeležena junačka dela pripadnika Gvozdenog puka u Kolubarskoj bici. Videći kako mu ljudstvo gine, drugi ratni komandant puka, pukovnik Milivoje Stojanović Brka, lično je poveo puk u novi juriš i tom prilikom je Kremenica osvojena a pukovnik Stojanović poginuo. U njegovu čast kompozitor Stanislav Binički je komponovao "Marš na Drinu". Komandu nad pukom primio je treći ratni komandant, pukovnik Dimitrije Milić.
Početkom 1915. godine, puk je prebačen u Makedoniju da bi ojačao front prema Bugarskoj. Kralj Petar Prvi Karadordević uručio je posebno priznanje puku zbog hrabrog držanja pri povlačenju vojske preko Albanije. Puk je poslednji napustio srpsku teritoriju i krenuo preko albanskih bespuća.

Posle oporavka na Krfu, i kraće obuke, 18. jula 1916. godine puk je izašao na front. Njegovi pripadnici posebno su se istakli za vreme Gorničevske bitke, kada su u centru srpskog borbenog rasporeda, zauzeli selo Gorničevo i otpočeli gonjenje razbijenog neprijatelja. Samo 25 septembra 1916. godine puk je zarobio pet bugarskih oficira i 804 vojnika i podoficira, zaplenio četiri topa, sedam mitraljeza, 600 pušaka.

U ovim borbama su se proslavile i jedine dve žene nosioci Karađorđeve zvezde sa mačevima, koje su se borile u sastavu Gvozdenog puka, Milunka Savić i Engleskinja Flora Sends.Posebnu slavu puk je stekao osvajanjem čuvene kote 1212, 4. novembra 1916. godine, što je omogućilo da se oslobodi Bitolj. Posle proboja Solunskog fronta, u kojem je aktivno učestvovao, puk se posebno istakao u borbama za oslobođenje Niša oktobra 1918. godine, Aleksinca, Ražnja, Paraćina, Svilajnca, do Grocke, gde je prebačen preko Dunava i potom preko Pančeva krenuo na Bečkerek, današnji Zrenjanin. Posle Bečkereka, puk je 7. novembra 1918. oslobodio Kikindu. Sredinom decembra 1918. godine povučen je iz Vojvodine u Beograd.Puk je sve do 5. maja 1920. godine zadržan u Beogradu kao gardijska jedinica, obezbeđujući Dvor, Narodnu skupštinu i ministarstva. Tek kada je formirana garda, puk je demobilisan i malobrojni preživeli ratnici, koji su septembra 1912. godine krenuli iz Prokuplja u ratove, konačno su se vratili u rodni kraj, popaljen i opustošen od bugarske okupacijeMOBILISANO OKO 20.000 TOPLIČANA



  • Drugi pešadijski puk prvog poziva                                 - 4.700 vojnika
  • Drugi pešadijski puk drugog poziva                               - 4.095 vojnika
  • Drugi pešadijski puk trećeg poziva                                 - 3.559 vojnika
  • Drugi prekobrojni puk prvog poziva                              - 4.600 vojnika
  • Prvi bataljon za šesti prekobrojni puk                             - 1.000 vojnika
  • Četri dopunska bataljona                                                - 2.024 vojnika
  • Ukupno                                                                          - 19.978 vojnika





Izvor: (Vojska Srbije)




"Opet sam otvorio oči. I dalje ne mogu da shvatim. Šta je nepohodno da učinim da ne osetim kako dišem? I ovaj dan biće kao i svaki drugi. Jutra su najteža. Teža nego popodnevni časovi. A večeri. One mi dođu najlakše. Njih se najmanje sećam.
Ustajem i ovog puta iz mog prašnjavog kreveta. Soba je kao i moja duša. Rasejana. Kapci su mi teški, jedva trepćem. Prošla noć je bila gora nego bilo koja druga. Ili bolja. Ne znam, ne razlikujem više dobro i zlo.
Noge jedva pomeram i hramljem od mamurluka do svoje kuhinje. Nisam ni gladan, već sam žedan. Razmišljam između vode i piva. Jer mi pivo posle žestokih pića dođe kao voda. Isto mi je. Ali ipak uzimam vodu jer odavno nisam uzeo nešto čisto.

Sedam za sto i pokušavam da ne razmišljam. Nema svrhe prisećati se događaja od prošle večeri, nema svrhe planirati dan, a najmanje volim, da ne kažem mrzim, da razmiljam o sebi i o tome šta i ko sam postao. Oblačim se i izlazim na ulicu. Šetnja bi mi prijala.
Jutro je kao što rekoh, teže nego popodnevni časovi. Ulice su još vlažne od kiše i u mom grlu zastaje smog koji se širi u vazduhu. Teško je vreme, kao i moja glava. Čujem okolo ljude kako pričaju o meni. O mom "mirisu", polu-pijanom hodu, o mojim blatnjavim cipelama koje ne promašuju i jednu baricu. O mom oronulom kaputu i neočešljanoj kosi. Puno je tmulih pogleda prošlo pored mene. Puno prezira u njihovim očima. Svi oni sude a vrlo malo znaju o meni...
Naiđoh na moj kamen iz detinjstva. Tu sam kao dete voleo da sedim i čavrljam sa drugarima. I opet sam seo tu. Da vratim uspomene. Među njima bilo je mnogo lepih i samo jedna ružna. A kada se setim te jedne, ona je dovoljna da poklopi sve one lepe uspomene.
Najviše smo voleli jesen. Sedeli bismo na ovom kamenu i pričali do jutra ili samo ćutali. I još uvek vraćam naš poslednji vođen razgovor ovde. Razgovor o putovanju na koji nikada nismo otišli. I već sutradan, nije te više bilo...
Od tog dana noge me stalno vode mom novom prijatelju otkad tebe nema. Flaši.
Svaki dan ovako počinje. Dupli viski. I nakon ovog teškog jutra sa već naručenom prvom čašom, znam da neću uskoro kući. Ne dok ne postane malo lakše. Dok ne dođu popodnevni časovi. A kako dan tone u mrak, tonem i ja neznajući razlog zbog kojeg si otišla. A kao i svaki pijanac, odgovor tražim na dnu flaše. Ali i pijanac zna da flaša nema dno. A s tim, nema ni odgovora..."

(jedan od njegovih prošlih dana)

,,Ovaj tekst ulazi u izbor za najbolji blog tekst na konkursu RTB-a Flaša nema dno"
http://rtb.rs/konkursi/

U času dokolice rešio sam da napišem jedno malo, brzo upustvo za Blogger platformu.
Znam da bi meni ovako malo upustvo dosta pomoglo kada sam krenuo sa blogovanjem nadam se da će i vama.

Download link
Ubuntu One na Ubuntu 12.04Ubuntu one je popularan servis za pohranu podataka i sihronizaciju na različitim uređajima.
Kako bi privukli nove korisnike Ubuntu One nudi bonus prostor do 500 MB za svakog novog korisnika. Ono što je još bolje taj novi korisnik će dobiti takođe 500 MB tako da će u startu imati 5.5 GB.






Link refferal



Sve što treba uraditi je da se ulogujete na Ubuntu one web servis sa svojim podacima, pokupite refferal poveznicu i poslati prijateljima.






U koliko želite da koristite Ubuntu one ovo je moj link refferal preko koga možete napraviti nalog tako da na obostrano zadovoljstvo i vi i ja dobijemo po 500 MB dodatnog prostora za skladištenje podataka.

Ubuntu One radi i na Windowsu, ja ga koristim na OS Windows 7 gde  fino radi. Često koristim Ubuntu One kako bih prebacio uglavnom tekstualna dokumenta sa jednog računara na drugi.
Upoznajte se sa začecima elektronskog kriminala, zabavite se malo uz smešne strane i osećajte se prijatno na slobodnoj teritoriji, ukoliko ste Windows korisnik i početnik u svetu slobodnog softvera, uz slobodne programe za ćaskanje.
Posetite: https://libre.lugons.org/
Akciju koja je organizovana na forumu Ubuntu Srbija a koju je sproveo u delo Željko Popivoda. ima za cilj promociju Ubuntu OS-a.
Kada sam video da postoji mogućnost da ja kao pojedinac doprinesem promociji slobodnog operativnog sistema odmah sam naručio jednu majcu koja me je koštala 350 rsd + poštarina koja je 150 rsd.

Iskreno za te pare jedva da ima negde da se kupi majca.
U svakom slučaju svaka čast Željku, ipak sve to treba organizovati. Primiti novac, naručiti majce,platiti, svaku od njih poslati.
Veliki posao ali je zato i aktivizam na nivou.


Preporučio bih vam da posetite forum iako ne koristite Ubuntu OS, tu možete da dosta toga saznate o OS-u kao i da postavite pitanje na koje će vam vrlo brzo stići odgovor od članova Ubuntu zajednice.






Izašao je drugi broj Libre časopisa koji možete preuzeti na link.






Sadržaj:LiBRE! VestiPuls slobode
Sound And Visions 2012Predstavljamo
Linuks Mint 13 Maya
FLOSS medija plajeriKako da?
Mala škola Scribusa, 1. deo
Dozvole nad datotekama u Linuksu, 2. deoOslobađanje
Upravnik prozoraSlobodni profesionalci
Slobodni softver u nauci: Praat i digitalna analiza govoraInternet, mreže i komunikacije
IPv6
YouTube i LinuksSam svoj majstor
Programiranje: Egzotični C kompajleri
Multimedija: Digital Audio Workstation, 1. deoMobilni kutak
Android i custom ROM-ovi
Android Instagram
Tegra igre, programi i animirane pozadineSmešne strane
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37