Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Gospodin Tom Hjuit, agent slikara Džeka Vetrijanija, tvrdi da je u svetu prodato oko3 miliona kopija njegove slike “Raspevani batler”, u formatu postera. U svetu je prodato 15 miliona njegovih reprodukcija.

Zanimljivo je da se Vetrijano bavi umetnošću tek petnaest godina, nećete ga naći u galerijama, nego u prodavnicama. Skoro svuda u svetu naći ćete nešto od Vetrijana. Ljudi ne reaguju na njegovo ime, već prizore sa slika.

Pogledajte ovu sliku:










Možda se pitate:

zašto je ova pomalo staromodna slika toliko popularna?

Mislim da je to zato što je tako romantična, kapriciozna, pristupačna i mislim da ljudi vole da sede na sofi, gledaju je i zamišljaju da žive kao par na slici. Mislim da to govori i o našoj zemlji, jer na kraju radnog dana želimo da pobegnemo na neko drugo mesto

smatra Džek Vetrijano.

Da li i vi želite da pobegnete?

Kritičarima ozbiljno ide na živce ali nesumnjivo je pogodio živac publici. Za njega tvrde da je nekreativan, da slika na količine, neproduhovljen, navodno zabranjen u javnim kolekcijama, ali publika ga jednostavno voli. Jedan likovni kritičar komentariše da je razlog tome što njegove slike publika prihvata sa olašanjem, jer može da ih lako razume, nešto što prihvataju na prvi pogled. On takođe priznaje da je imao problem sa Vetrijanom kao likovni kritičar tvrdeći da mu je na prvi pogled bio jasan, shvatio je da tu nema ničeg posebnog.

Ali i sam Vetrijano priznaje da nema pretenzija kada je u pitanju njegova umetnost. Nikada nije ni tvrdio da je na ivici umetnosti i to ne pokušava da bude. Smatra da je poput filmskog režisera koji želi da uhvati jedan „kadar“, a na publici je da završi film umesto njega.

Taj jedan kadar, verovali ili ne, reprodukovan je stotinama hiljada puta. “Raspevanog batlera” Vetrijano je 1991. godine prodao za tri hiljade funti.

Sada bi dobio 200 hiljada funti pa i više. Ali slikar zarađuje svake godine i više od toga, na osnovu autorskih prava.

Originalno umetničko delo vredi mnogo manje od svojih reprodukcija?

Omiljeno godišnje doba, pored zime, leta i jeseni.
Iz nekih ličnih razloga.

Zbog boja koje prelaze u toplu gamu, jačeg kontrasta uzrokovanog uglom svetlosti, zbog mirisa na plodove zemlje, zbog magle koje oslikavaju pejsaž sfumato, tišine na obalama reke, relativne vlažnosti vazduha, tepiha kestenja u aleji.
Zbog naše bašte. Sećanja na prošlo leto.

Zašto morski konjić? Ne umem objasniti, jednostavno privlači.
Za "marketing" ću smisliti neku zanimljivu priču.

Ukoliko je formulacija "igra slučaja" u redu,
onda je pomalo čudnovato da o ovom nežnom stvorenju
saznajem detalje koji bude želju da ga bolje upoznam.

Dragani:

"Jutro me je probudilo svežinom novog dana opravdavajući svoje postojanje prvim zrakom sunca što se prikradao kao lopov u moju sobu tek okupanom mrakom izgubljene noći.

Pomalo musav od sna nemarno sam se izvukao iz zgužvanih čaršava i utopljene postelje. Posle je sve bilo lako.

Ispunila si ceo dan svojim osmesima i ponekim zavodljivim pogledom."

Dotični, nazovimo ga Dr.X, inače specijalista oftamolog, naglašava mogućnost uticaja fizičkog na umetničku projekciju.

"O Van Goghovoj sklonosti žutoj boji postoje razne teorije ali nijedan medicinski izvještaj iz kojeg bi se mogao izvesti konkretan zaključak.

Prva teorija uključuje Paula Gacheta, navodnog lekara i homeopate, koji je slikara lečio ekstraktom biljke Digitalis purpurea koja se i danas koristi u medicini za pojačavanje rada srčanog mišića. Kao dokaz te terapije je Van Goghov portret Paula Gacheta ispred kog se na stolu nalazi upravo spomenuta biljka. Jedan od simptoma predoziranja digitalisom je da pacijenti vide svet kroz žuti filter, sve im je žućkasto. Pа, slikari koji imaju takvih problema u paletu dodaju puno više žute boje da bi dobili željeni efekat."

Meni bi bilo logičnije da dodaje manje žute, pošto i onako vidi više žutog no običan čovek.

"Druga teorija veže se uz absint, žestoko piće - sadrži 55 i 80 % alkohola, a koje je krajem 19. i početkom 20. veka bilo omiljeno u umetničkim krugovima, pa tako nije zaobišlo ni Van Gogha. Absint sadrži hemijski sastav tujon, aromatski spoj sastavom vrlo sličan marihuani. Tujon djeluje tako da osamostaljuje vidne centre, te osoba svet vidi na drugačiji način od uobičajenog."

Budući da je koncentracija tujona u absintu mala, čovek bi morao popiti litre pića kako bi se predozirao , što bi ga pre dovelo do alkoholne kome.
A kako li je mogao u takvom stanju slikati promišljene studije, nikako mi nije jasno.

"SHIZOFRENIJA I DEPRESIJA glasi dijagnoza Dr.X-a

Dr. X se ne slaže s uobičajenim mišljenjem da na Van Goghovim slikama preovladava samo žuta boja, već "plavo-žuta" koja je u načelu boja manije i depresije."

Мene su ubeđivali da je to ljubičasta, dok je kažu, zelena "madžarska", crvena komunistička...žalosno, ali istinito...neki me još uvek ubeđuju...

"Osim boja, na Van Goghovim su slikama bitne i linije koje su pretežno spiralne, vijugave ili isprekidane. Da li je to estetika ili o posledica bolesti i poremećaja, dr. X je pokušao objasniti dvema psihozama."

Što ne pročita knjige?, razumeo bi zašto je Vinsent Gogh analizirao japanske grafike koje su u to doba vršile veliki uticaj na savremene evropske umetnike. Možda bi razumeo njegovu analizu odnosa linija, ritmova.

"Dva stanja, tj. psihoze koje se najčešće povezuju s Van Goghom su shizofrenija i manična depresija. Obe utiču na percepciju stvarnosti i raspoloženje, pa se njihov uticaj posebno dobro vidi u poslednjoj fazi Goghova rada. Iste će godine nastati toliko različite slike da laik ne bi prepoznao da se radi o istom autoru."

U Photoshop-u spojiš "Ctrl+U", skineš "saturnation" i dobiješ njegovu novu "fazu". Lako je i za laika. (Nisi kompjuteraš? Dobro, onda ispereš bojenu majicu nekoliko puta a ne koristiš Veniš.)

"Kod Van Gogha se definitivno radilo o psihozi, zaključio je dr. X. Bila to shizofrenija ili manična depresija, ili oboje, nije važno, nije ni bitno. Verovatno je bio glavni uzrok njegovog psihičkog stanja, sve ostalo se samo nadovezalo, alkohol i droga bili su propratni elementi."

Šta reći ?
Zašto se uopšte primam?
Van Goghovu bolest nemoguće je odvojiti od njegove umetnosti.

Al' ne mogu da ćutim, još će neko da mu poveruje.

E moj dr. X.... nemoj sad da linkujem ovaj post. Pa da ti se smeju.

Nakon dobrog obroka leškario sam na kauču zagledan u saksije sa cvećem, kad me je prenuo glas majke:

- Šta to radiš?
- Ništa, gledam kako raste cveće!
- Uzmi neku knjigu pa čitaj, bolje će ti biti.

Poslušao sam je. Nakon nekoliko godina kasnije otkrio sam detalje koji su nedostajali.

Da li ste primetili da mnoge biljke imaju spiralni obrazac rasta?
Stabljika, lišće i cvetovi većine biljaka rastu iz središnjeg dela koje se naziva meristem. Svaki novi zametak, koji se naziva primordijum, razvija se i raste iz meristema u novom smeru, formirajući određeni ugao u odnosu na sledeći zametak.



Meristem izbliza

Kod većine biljaka rast primordijuma odvija se pod jedinstvenim uglom, usled čega nastaju spirale. Koji je to ugao?

Prvo zamislite sledeći izazov:
Pokušavate da kreirate biljku kod koje bi novi zametci bili zbijeni oko tačke rasta, ne ostavljajući prazan prostor. Ako se odlučite da svaki novi primordijum raste pod uglom od dve petine u odnosu na prethodni, pojavljuje se problem već kod svakog petog primordijuma koji bi rastao iz iste tačke i u istom smeru. Tako bi se stvorili redovi s neiskorišćenim prostorom između njih.



Dakle, činjenica je da ukoliko biste uzeli bilo koji prost razlomak kao ugao pod kojim bi se odvijao rast, pojavljivali bi se redovi sa neiskorišćenim prostorom između njih.

Idealni razmeštaj novih delova moguć je jedino pod uglom oko 137,5 stepeni, koji se naziva još i „zlatni ugao“ . Šta ga čini tako posebnim?

Zlatan ugao je idealan jer se ne može izraziti u vidu prostog razlomka. Razlomak 5/8 mu je blizu, 8/13 bliži a 13/21 još bliži, ali taj ugao se ne može tačno izraziti nijednim prostim ralomkom. Zbog toga, kada zametak iz meristema raste pod tim uglom u odnosu na prethodni, oni nikada neće rasti u potpuno istom smeru



Umesto da se šire zrakasto iz centralnog dela, zameci formiraju spirale.
Kod komjuterske simulacije rasta primordijuma iz središnje tačke, spirale mogu uočiti samo ako je ugao pod kojim se odvija rast jednak zlatnom uglu. Ukoliko postoji odstupanje od samo jedne desetine stepena, idealni efekat je izgubljen.



Zanimljivo je da broj spirala koje nastaju kao rezultat rasta pod zlatnim uglom obično odgovara sledu brojeva koji je poznat kao Fibernačijev niz. Taj niz je prvi definisao Leonardo Fibonači, italijanski matematičar iz 13. veka. U tom nizu, svaki broj nakon 1 jednak je zbiru prethodna dva broja – 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 i tako dalje.

Kod cvetova mnogih biljaka koje imaju spiralni obrazac rasta, broj latica često odgovara nekom broju iz Fibernačijevog niza. Neki posmatrači su zapazili da ljutić uglavnom ima 5 latica, Sanguinarija canadensis iz porodice makova 8, dragušac 13, lepa kata 21, margareta 34, a Michaelmas daisies iz porodice glavočika 55 ili 89. Voće i povrće često ima obeležja koja odgovaraju brojevima iz Fibernačijevog niza. Na primer, poprečni presek banane je petostran.

Ako pogledate raspored semenki suncokreta, primetićete spirale koje se prepliću. Može ih biti 55, ili 89 ili mnogo više. Naćićete ih i na karfiolu.

Umetnici već dugo priznaju da je ta zlatna razmera najprijatnija za nače oči. Zašto se rast biljaka odvija baš pod tim neobičnim uglom? Mnogi ljudi zaključuju da je to samo još jedan primer inteligentnog dizajna u živom svetu.

I u drugim prilikama, posmatrajući živi svet oko sebe zadivljen sam načinom na koji je stvoren, kao i sposobnošću čoveka da uživa u njemu, mogu samo da se pridružim mnogima koji zapažaju ruku stvoritelja koji želi da se radujemo životu. O njemu Biblija kaže:
„ Sve je učinio da je lepo u svoje vreme“ ( Propovednik 3:11)*
* U prevodu Daničić/Karadžić "Priče Salomonove"

Leonardova Mona Lisa naslikana između 1503. i 1506. godine, najslavniji portret svih vremena pet stotina godina neprestano intrigira ljubitelje umetnosti.

Navodno zbog "zagonetnog osmeha"
Zbog reklame ili iz čiste dosade ( ipak mislim da je ovo prvo) analizirali su njen portet po ko zna koji put.

Za dešifrovanje poznatog nam osmeha Mona Lise, upotrebljen je "poseban kompjuterski program", a zaključak glasi: njen osmeh je najvećim delom sretan.

Zapravo kako se precizira,
82 posto je sretna.

Kompjuterski program je merio crte lica, zakrivljenost usana i bore oko očiju, čime je "dokazano" da je Mona Lisa uglavnom sretna, to dokazuje famozno osemdesettroprocentni deo njenog osmeha. Časopis New Scientist pritom navodi da bi program koji je sposoban prepoznavati emocije mogao dovesti do velikog napretka PC industrije u budućnosti.

Sad možete da se nasmešite.

Upravo sam projektovao softver koji u ovom trenutku meri procenat vaše sreće prouzrokovanu čitanjem ovog teksta. Ovaj softwer je "open source" tako da ga slobodno možete usavršavati i deliti drugima i dati svoj skromni doprinos razvoju domaće "open source" zajednice i pokrenuti zdravu konkurenciju u razvoju "advertising" PC industrije budućnosti.

:)