Akrilik je univerzalna tehnika slikanja koja zbog svojih izvanrednih tehničkih svojstava omiljena kod mnogih umetnika. Međutim treba naglasiti da nije zamena za klasične medijume nego moderan slikarski medijum sa osobenim karakteristikama.
Otti Rohm je davne 1915 godine patentirao POLYACRYLIC kao vezivo slikarskih boja. U potrazi za tehnikom koja bi bila adekvatnija od klasičnog „al fresco“ slikanja, Meksički umetnici, pre svega muralisti, prigrlili su konačno novi medijum koji je otporniji na klimatske uslove.
1950 je već na tržištu u Americi i neki od poznatijih slikara ga upotrebljavaju u štafelajnom slikarstvu. Mada je prihvaćen sa velikim ushićenjem, usledila su i neka razočarenja. U prvom redu zbog različitog kvaliteta samog medijuma. Uglavnom su žalbe na habanje i ljušćenje boje, koje nastaju uglavnom kada se koriste lošiji proizvodi ili kada se nestručno kombinuju, mešaju od različitih proizvođača.
Prednosti su pre svega KRATKA OTVORENA FAZA.
Akril suši u vremenskom intervalu koje se meri minutama za razliku od ulja koje suši danima. To može da bude prednost ali i u nekim slučajevima mana.
U procesu šušenja ne dolazi do bitnih deformacija, pa je čak moguće na delimično osušen sloj naneti dugi, što bi u ulju bilo krajnje loše rešenje zbog pucanja slojeva nakon sušenja.
Ulje se suši hemijskim procesom naime oksidacijom i polimerizacijom, akril fizičkim putem naime voda isparava ili je jednim delom upije podloga pošto za razređivanje boje koristimo običnu vodu.
Kao glavne prednosti možemo istaći:
Nanošenje slojeva bez čekanja. Zbog brzine sušenja potezi četkom su izraženiji, potencira rukopis slikara. Zadržava spontanost u radu. Lako podsikavanje bez dugotrajnog procesa. Omogućuje i nanošenje lazurnijih slojeva. Prijanja na svaku podlogu koja nije masna. Omogućava kombinovanje sa različitim puniocima i materijalima( pesak, mermerno brašno, tekstil i sl. bez propadanja materijala , truljenja koje nastaje zbog okcidacije ulja). Dobra pokrivnost. Kompatabilnost u istom medijumu. U kombinaciji sa ostalim vezivnim sistemima je nekompatabilan.Već sa dodatkom minimalne količine tutkala na primer postaje neelastičan i lako dolazi do pucanja. Postojanost. Teško se mehanički oštećuje,nije osetljiv na temperaturne promene ili vlažnost. Velika moć prijanjana, hemijski stabilan, ne menja se ne postaje krt i ne tamni starenjem.Savet: Obratiti pažnju da datum proizvodnje. Emulzija koja nije sveža može nas razočarati. Nije mudro praviti veće zalihe. Obratite pažnju na marke proizvoda, ukoliko vam je stalo da vaš rad ostane u dobrom stanju tokom dužeg vremena.
Izbegavam da ih sve konkretno imenujem, ali dovoljno je da obratimo pažnju na pakovanja ( kućna radinost, domaći proizvođači i sl.)
U svakom slučaju najbolja preporuka je
LIQUITEX.
Pribor moramo održavati u toku rada, jer boja brzo suši i kada je na četkici ili špakli. Na paletu nanosimo manje količine boje. Po završetku rada preporučljivo je četkice oprati sapunom.
Poštovati pravilo slikanja masno na posno, što znači da nosioc, (platno, daska npr.) bude preparirano neuljanim preparaturama. Takođe nikako nije preporučljivo slikati preko uljanog ili voštanog sloja.
Mane: Kratka otvorena faza. :)
Boja nema izraženu dubinu u poređenju sa uljem (ali zašto očekivati da ova tehika bude kao i druga). Ipak sve se to nadomešta posebim slikarskim medijumima ili lakovima.
