Prijavite se ili ako nemate nalog registrujte se.
Prikaži opcije
S modrih večeri leta hodiću po stazama,
Klasje će da me bocka, gaziću sitnu travu.
Sanjar, svežinu njenu ćuteću pod nogama
Pustiću neka vetar kupa golu mi glavu.Ni na šta misliti neću, ići ću sred tišine
No ljubav beskonačna ka srcu će da krene,
I poput ciganina osvajaću daljine.
Kroz prirodu,- i srećan ko da sam pored
žene.
mart 1870
Artur Rembo
Priložio fotomontažu 
Živela je na drugom spratu naše zgrade, stan iznad našeg. Iz moje dečije perspektive gledao sam otelotvorenje King Konga koji je prošao sve faze evolucije i postao konačno baba. Žena velike širine duha i tela od koje ovo drugo svojom masivnošću odaje utisak stabilne osobe. Od visine i širine, najšire je ipak bilo njeno srce. To se znalo. Komšije, prijatelji, prijatelji prijatelja, rođaci, deca, svako je po nekad svratio na tanjir čorbe, osladio se kolačima, degustirao kafu.
Oduvek me je fascinirao izuzetan red i čistoća njene male kuhinje. U skučenom prostoru bilo je uvek dovoljno mesta i ako se tu ugnezdio lavabo sa jedne strane, naslonjen na kuhinjski šporet a ovaj na frižider i mali kuhinjski sto sa druge, smešten tik do zida, priklješten kuhunjskim elementima, opkoljen rasklimanim stolicama.
Zato smo tada bili mnogo bliži jedno drugom nego što smo to sad.
Jedno od čuda kojeg se sećam, odigralo se kasnog letnjeg popodneva dok sam zajedno sa njenim unucima delio obrok. Tada je bljuveč postao đuveć, smelo sam zatražio još jednu porciju.
A onda se jednog dana, sećam se kao juče je bilo, nekako i iznenada skupila, kao veš posle pranja. Došla sitna i pozvonila na vrata. Zauvek su isčezli tragovi kolosalnosti, samo je srce zadržalo postojanu širinu. Shvatio sam. Tačka u mojoj perspektivi pomerena je na više, odraslo se.. eto tako. Iz čista mira.
Za poznavaoce jazz muzike sigurno nije potrebno posebno predstavlajti sjajnog muzičara Keth Jarrett-a. Američkog pijanistu i kompozitora, solo izvođača, kako u džezu, tako i u klasičnoj muzici, vođu sopstvenog orkestra.
Poznat možda najviše po solo nastupima, gde bez ikakve prethodne pripreme stvara muziku na sceni.
Njegov najpoznatiji solo koncert recimo, snimljen je u Kelnu 1975. i sastoji se od sat i po vremena neprestane improvizacije.
Ovaj koncert koji umalo nije otkazan (Džaretu u Keln nije stigao njegov klavir) postao je jedan od najprodavanijih džez albuma svih vremena.
Ostali snimljeni solo koncerti su u Bremenu i Lozani (1973), Parizu (1988), Beču (1991.) i milanskom teatru “La Skala” (1995).
Ja ga lično volim zbog umerenosti i harmonija. Mada virtuoz ne razmeće se u sviranju, kompozicije su mu veoma skladne, uravnotežene partije, negde maestralno virtuozan i brz a negde veoma senzitivan. Za sve koji su spremni da se upuste u novu muzičku avanturu ovo je svakako pravi umetnik za vas.
Još tri dana i baba Marta pakuje kofere. Prilažem mali pregled dešavanja tokom ovog meseca.
Kanjiža je grad gde sam odrastao, proveo detinjstvo i sasvim prirodno grad koji ću uvek nositi u srcu. Mesto kao mesto, možda nije toliko posebno u odnosu ne neka druga. Mene vežu uspomene na odrastanje u njemu. Mala vojvođanska varošica, malo više razvijena u odnosu ma mnoga druga, bogata svojstvenim neodoljivim šarmom dodao bih. Mesto sa kulturnom i sportskom tradicijom. Dobra kolevka za umetnika.
Život ovde teče sporije, dovoljno sporo da bi se natenane degustirao radoznalim očima deteta. Negde sam pročitao da je detinjstvo osnova za umetnika, e sad, može biti…pošto nikad nisam ni nameravo da odrastem u svom unutrašnjem biću, gotovo da mi ova definicija odgovara.
Već neko vreme planiram da napravim kolekciju koja bi izgledala poput bakinog dnevnika pronađenog na tavanu stare kuće. Sa starim požutelim fotografijama, dragim pesmama, ličnim beleškama, sačuvanim kartama za bioskop i šinobus. Ovo što prilažem nije nešto novo, samo sam odlučio da postavim na sajt i otvorim novu kategoriju Wallpaper.
Da se počastimo s vremena na vreme. Tematika će biti različita a kako sve počinje detinjstvom, ima i neke logike u izboru teme za prvu pozadinu. 
Čemu slikati rukom kad se mašinom ista forma izvodi lakše i tačnije?
Znate šta će uskoro biti biti vrhunac istine? Fotografija u boji, a na to nećemo dugo čekati. A vi bi ste hteli da jedna inteligentna osoba mesecima muči da bi stvorila iluziju da radi isto tako dobro kao jedan vešto napravljen mali aparat.
reče Paul Gaguin davne 1895.
Fotografija je ubedljivo pokazala - da cilj uljane slike nije u bukvalnom prenošenja oblika iz života već u stvaranju samostalne i lične stvarnosti. Objektiv usmeren ka spoljašnjem svetu, slikarevo oko ka slici kao površini koju treba organizovati. Priroda je naučila impresioniste, otkrivala im je tajne i zakone, pokazala da stvarnost nije statična već promenjiva, zavisno od ideje i doživljaja koji se u nju projektuju.
Između pejzaža, platna i umetnika uspostavljen je spontan direktan odnos, odbačena su stara akademska sredstva. Slikar nije više slikao ono što vidi, nego ono što je naučio da vidi, njegovo opažanje zasnivalo se na naučnom saznanju i ličnom iskustvu.
Slikati prirodu nije više značilo doslovno preneti njen oblike na platno, nego oponašati prirodu, smisao slike pronađen u onome što je između oblika preneseno u znakovima koji će posmatrača uvesti u imaginaran svet u kojem se nalazi umetnikova misao. Dakle, priroda i slika su dve stvarnosti između kojih može ali i ne mora biti znak jednakosti. Slikarstvo je postavljeno kao istraživanje zatvorenog sistema vrednosti.
Moderna umetnost nesumljivo počinje imenom tri značajna umetnika: Paul Gauguin, Vincent Van Gogh i Paul Cezanne. Način i pristup kojim su prišli likovnoj problematikici pružio je temelj na čijim su se osnovama gradili mnogi umetnički pravci.Umetnički put Gogena počinje postimpresionizmom a završava simbolizmom, gde svojim radom utiče na nabiste, foviste, ekspresioniste.
Tekst inspirisan nepromišljenim pitanjima zašto ne slikam samo realistično. Bez iluzija da će bitno uticati na njihovo razumevanje.
Mada kapljice vode izgledaju jednostavno, voda je izuzetno složena materija. Jedna od najistraženijih hemikalija, ali je jedna od hemikalija koja se najmanje razume. Uprkos tome što ima jednostavnu strukturu, ništa druge se ne ponaša tako komplikovano. Trebalo bi da je H2O gas.. ali to je tečnost. Osim toga, kad se zamrzne ona je u čvrstom stanju u obliku leda, pluta umesto da potone, kao što bi smo očekivali.
Ključ te misterije leži u rasporedu atoma kiseonika u molekulima vode i leda. Pa ipak, molekul vode je izuzetno mali i mnogo manje složen u odnosu na druge molekule.
Neki molekuli su sačinjeni od hiljada atoma mnogih od 88 elemenata koji se u prirodnom obliku javljaju na zemlji. Na primer DNK, koja sadrži šifrovane informacije o naslednim osobinama svakog živog bića, može imati na milione atoma samo nekoliko elemenata! Uprkos neverovatnoj složenosti molekul DNK u prečniku ima samo 0.0000025 milimetara. Nakon otkrića 1944. godine da DNK određuje nasledne osobine neke osobe pokrenulo se intezivno istraživanje ovog izuzetno složenog molekula.
Međutim, DNK i voda su samo dve vrste molekula koji se mogu naći u živim i neživim stvarima, da li treba da zaključimo da postoji samo jednostavan korak, između onoga što je živo i onoga što je neživo?
I ako su naučnici očekivali da će pronaći karike koje nedostaju, ili nizove postepenih koraka, između živog i neživog. Postojanje definitivne praznine je konačno dokazano nakon revolucionarnih otkrića u molekularnoj biologiji ranih 1950-ih.
„Sada znamo ne samo to da postoji jaz između živog i neživog sveta, već i to da taj jaz predstavlja najupečatljiviju i najosnovniju prazninu od svih praznina u prirodi. Između žive ćelije i najsloženijeg nebiološkog sistema, kao što je pahuljica, postoji ogroman ponor, toliko ogroman i apsolutan koliko se uopšte može zamisliti“
Kaže mikrobiolog Majkl Denton.
Sinteza gradivnih blokova s malim brojem molekula ja sama po sebi složena, ipak stvaranje takvih molekula je mačiji kašalj u poređenju s onim što se događalo prilikom stvaranja prve žive ćelije. Ćelije mogu postojati same za sebe kao nezavisni živi organizmi, kao što su bakterije, ili mogu funkcionisati kao deo višećelijskog organizma, kao što je čovek. Tačka na kraju ove rečenice velika je koliko 500 ćelija prosečne veličine.
Normalan rast čak i najjednostavnije žive ćelije iziskuje da se na koordiniran način odvija na desetine hiljada hemijskih reakcija. Kako je moguće da se u jednoj sićušnoj ćeliji istovremeno kontroliše 20 000 reakcija?
Majkl Denton je i najsićušniju živu ćeliju uporedio s
„pravom mikrominijaturizovanom fabrikom koja sadrži na hiljade izvanredno konstruisanih delova komplikovane molekularne mašinerije, a sve to sačinjeno od stotinu milijardi atoma, što je daleko komplikovanije od bilo koje mašine koju je napravio čovek i apsolutno je bez premca u neživom svetu“
Što biolozi više razumeju žive ćelije, to im više straha uliva zadatak da utvrde šta sve one rade. Prosečna ljudska ćelija je premala da bi se videla, ipak u svakom trenutku pali se i gasi i do 30 000 od njenih 100 000 gena, koji obavljaju normalne funkcije ćelije ili reaguju na poruke iz drugih ćelija. Čak i da jednog dana uz ogromne napore, potpuno razumemo jednu ljudsku ćeliju, u ljudskom telu ima najmanje 200 vrsta ćelija.
Šta bi smo postigli kad bi smo otkrili kako da konstruišemo i napravimo molekularne mašinske sisteme slične molekularnim sistemima koje nalazimo u ćelijama?
Pomislite samo koliki stvaralački kapacitet poseduje ćelija! Informacije koje sadrži DNK u samo jednoj ćeliji našeg tela ispunila bi oko milion stranica. I ne samo to, svaki put kad se ćelija podeli kako bi stvorila novu ćeliju, te iste informacije se prenose na tu novu ćeliju.
Šta mislite kako je moguće da su u svakoj ćelijia u našem telu ih ima 100 biliona-uprogramirane te informacija?
Da li se to dogodili slučajno ili je za to odgovoran neki Vrhunski Konstruktor?
Poslanica Jevrejima 3:4
Oh da, MIGRENA i ja se znamo odavno. Još od trećeg osnovne. Tolike godine poznanstva, nije malo. Hoćeš - nećeš nameće se za motiv i ne mogu da je ignorišem.
Ja je evo, molim za malo mira, onako ćutke. Teško mi da govorim, a i kad bi govorio zar ne bi izgledalo pomalo blesavo?
Ni da ležim, ni da stojim, ni do čega mi nije. Pitam se, zašto ne odustanem od mukotrpnog izlaganja svetlosti sa 19″ monitora. Kao da se ne razumem u svoje boljke. Mrak je u svojoj raskoši sada najbolji melem.
Kukanje, gunđanje.. ne vredi, ne rešava stvar, oduzima snagu. Samo tišina. Kao dobar refren u beskonačnom ponavljanju trenutka.
Na kraju balade, konstatujem sasvim solidnu fotomontažu. Sad mogu da se posvetim i slikanju, miris terpentina deluje umirujuće.
Možda ne surfujem dovoljno, možda oni “naj” nisu na web-u, možda je to sasvim subjektivna kategorija. Kako god.
Inspiracija dolazi na različite načine, kad se osećam dobro ili loše, tokom rada, ali i onda dok posmatram kako su drugi nešto uradili, kada odgonetam kako razmišljaju, ili samo u nekom detalju pronađem nešto meni zanimljivo. Poželim onda što pre da i ja uradim nešto. Bilo šta. Uvek će nešto da ispadne na kraju.
Ipak, ne pronalazim lako sajtove koji me zaista inspirišu.
Pogotovo među slikarima.
Sasvim je razumljivo da su ilustratori, dizajneri više zastupljeni na web-u, pretpostavljam iz razloga što više koriste računar u radu a verovatno i internet, onda je razumljivo da im je web promocija nešto što se podrazumeva.
U nadi da postoje oni kojima je likovna umetnost zanimljiva, sastavio sam svoju listu zanimljivih web stranica.
Nemam ništa protiv da predložite još neki.
Vanja Popek,
Lines and Colors, koji se usmerio u širem pravcu u odnosu na
Drawn! The Illustration Blog,
Art Renewal, svašta ovde ima,
Dizajnersi, jeste uglavnom dizajn a i šire…
Malo figurativne umetnosti,
Jacek Yerka , Poljski umetnik sklon nadrealnom izražavanju
Željko Đurović , Fantasy Art
Nekoliko prijatelja sa flickr-a
Dave Gray
Denys Arel
johnthebusdriver
Keith Perelli,
Joseph Jahn
“Ex Libris” štampano umetničko delo malog formata, koje se obično lepi na unutrašnju stranu korica knjige, da bi identifikovala vlasnika. “Ex-libris” je latinska fraza, koja znači iz knjiga tog i tog… ime osobe koja naručuje od umetnika. Način da elegantnije i dekorativnije obeleže svoje vlasništvo nad knjigama nego što je to obično upisivanje imena. Retko je veći od 20 x 22 cm, jer treba da bude usklađen sa veličinom knjiga.
Neki od najboljih ekslibrisa napravljenih danas delo su ruskih, čeških ili slovačkih umetnika. Ex Libris je manje značajna umetnička forma, ali se ipak održala već pet stotina godina.
Svojevremeno sam napravio nekoliko otisaka od kojih je ovde izložen jedan. Priznajem, zvučalo je nekako edukativno ali može i da se pogleda. Preporučujem veoma zanimljiv Exlibris Museum gde su predstavljeni mnogi majstori ove grafičke discipline. Deluje inspirativno, kao i svaka dobra izložba.
Ukoliko vam baš treba, mogu i da vam uradim neki :}
P.S. Cijena? Prava sitnica…
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
