Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Pre samo nekoliko minuta ( tačnije 46 od momenta zapisivanja ovog post-a) na stranici Wordpress.org, omogućen je download nove verzije 2.1 "Ella" nadimak po legendarnoj jazz pevačici Ella Fitzgerald.

Nova verzija donosi:

• Autosave makes sure you never lose a post again.
• Our new tabbed editor allows you to switch between WYSIWYG and code editing instantly while writing a post.
• The lossless XML import and export makes it easy for you to move your content between WordPress blogs.
• Our completely redone visual editor also now includes spell checking.
• New search engine privacy option allows you take you to indicate your blog shouldn’t ping or be indexed by search engines like Google.
• You can set any “page” to be the front page of your site, and put the latest posts somewhere else, making it much easier to use WordPress as a content management system.
• Much more efficient database code, faster than previous versions. Domas Mituzas from MySQL went over all our queries with a fine-toothed comb.
• Links in your blogroll now support sub-categories and you can add categories on the fly.
• Redesigned login screen from the Shuttle project.
• More AJAX to make custom fields, moderation, deletions, and more all faster. My favorite is the comments page, which new lets you approve or unapprove things instantly.
• Pages can now be drafts, or private.
• Our admin has been refreshed to load faster and be more visually consistent.
• The dashboard now instantly and brings RSS feeds asynchronously in the background.
• Comment feeds now include all the comments, not just the last 10.
• Better internationalization and support for right-to-left languages.
• The upload manager lets you easily manage all your uploads pictures, video, and audio.
• A new version of the Akismet plugin is bundled.

…and much, much more.

Uostalom svratite na WP stranicu i pogledajte tekst u celini.

Trenutno isprobavam na localhost-u i prvi utisci su sasvim Ok.

Nakon izbora Loopia Web Hosting-a , sasvim logično aktiviram se i na vlastitom domenu.
Art Genius ostaje na web-u, ali još nisam odlučio na koji ću ga način koristiti u buduće.

Ako je ko pronašao nešto interesantno na ovom, može u buduće pratiti postove na oklobdzija.com.

Prvobitno je izrađen crtež običnom olovkom B6,
tekstura na koži konjića tehnikom “frotage” (trljanje o neku hrapavu površinu).
Sve to je potom skenirano u doterano u CorelDRAW & CorelPAINT-u.U CorelDRAW-u je crtež obrezan i tako odvojen konjić od pozadine, snimljene u dve datoteke.
Otvoreno zatim u CorelPAINT-u i pomoću komande Saturnation i Color Balance iskombinovane nijanse kolorita, konačno sve spojeno u jednu…

Jedna od bajatih skica,

ovog puta je poslužla kako osnova za fotomanipulaciju.

Ne tako davno, obrađivao sam tematiku “sport”.

Atletika je čini mi se nekako najpogodnija, kraljica sporta. Možda. Ali ispade eto skica.
Hmm..kad malo bolje razmislim, mogao bih ovo naslikati.

Sasvim je moguće.

Duž mokre ulice, isecao sam oštar vazduh na kriške širokog koraka. Iza prvog ugla, već omamljen od hladnog vetra, zurim u modro nebo. Zimsko je veče čudesno, pogotovo u kombinaciji mirisa domaće stoke i vlažne zemlje. Aromatična idila sela.

Uokvirena slika zvezdanog beskraja kovitlacima dima iz odžaka okačena nad glavom izmolila je još jedan dug zamagljen pogled u plavo.

Premeštajući se sa jedne na drugu nogu, usamljen na betonskom platou, nestrpljivo iščekujem poslednji autobus. Neprijatnost koju je donela prohladna noć. Naviru misli.

„Zrak se prelama u vodi, kao ulaz u dvorac iz priče. Uz tihu vodu, pod niskim nebom, pesak skuplja sunce. Zaronjen u miris rascvetalih vrba, uporan kao trava, ležem na mulj. Slušam. Kroz ponavljanje trenutka, kao eho vekova uhvatim akorde nečeg što traje, postoji, kao voda.

Nisam se mučio da to steknem.

Još jedno leto. Ništa mi i ne treba. Samo da me puste svi redom. U vodu. U leto. Da zaronim sve do peska. Do mulja koji miriše na detinjstvo čak i kad se samo setim, do crnih školjki.

Ta tišina dole je drugačija. Nije prazna. Bruji.
A kad izronim, čujem ti smeh. I još mirišu vrbe.“

Odlično, pomislih. Otišao sam dalje od početka a već sam stigao do kraja. Čemu više reči. Ovo je gotova slika.

Zadrhtao sam trgnuvši se iznenađen. Zvuk kočnica i kompresora koji otvara jedna ogromna vrata, sa svom teatralnošću razotkriva duboki stepenik, pa još jedan koji usmerava pogled na gore, na ozbiljnog i rekao bih nestrpljivog vozača. Srećom pa je kondukter upadljivo veseo piskavo zakreštao: Horgoš-Kanjiža!

Nekoliko đaka poput preplašenih pilića,iskočilo je iz autobusa a zatim je odpijukalo u nepoznatom pravcu u potrazi za svojim kokošinjcem.

Udobno smešten na sedište, nazirem tamo, u daljini, svetlost grada.
Oslikati knjigu ili čitati sliku.
Pitam se…

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako beše lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.

I, vidiš, to uteši me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamiriše preorana,
ili da oblaci prolete,
malo niže,
pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta će biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrči neko ozeblo, tude, dete
i zagrli me.

Miloš Crnjanski

Dan je bio sasvim običan, baš kao i neki drugi, kada mislimo da se ne dogada ništa što se već nije dogodilo.Utonuvši u misli, zatečen, upiljio sam se u svoje parče neba nad glavom. Divno, zar ne? Sasvim je jasno da su stihovi Crnjanskog primereni trenutku.

Zašto morski konjić?

Ne umem objasniti,

jednostavno privlači.

Za “marketing” ću smisliti neku zanimljivu priču.

Ukoliko je formulacija “igra slučaja” u redu,
onda je pomalo čudnovato da o ovom nežnom stvorenju saznajem detalje koji bude želju da ga bolje upoznam.

   

   

Dragani:

“Jutro me je probudilo svežinom novog dana opravdavajući svoje postojanje prvim zrakom sunca što se prikradao kao lopov u moju sobu tek okupanom mrakom izgubljene noći.

Pomalo musav od sna nemarno sam se izvukao iz zgužvanih čaršava i utopljene postelje. Posle je sve bilo lako.

Ispunila si ceo dan svojim osmesima i ponekim zavodljivim pogledom.”

Nakon dobrog obroka leškario sam na kauču zagledan u saksije sa cvećem, kad me je prenuo glas majke:

- Šta to radiš?
- Ništa, gledam kako raste cveće!
- Uzmi neku knjigu pa čitaj, bolje će ti biti.

Poslušao sam je. Nakon nekoliko godina kasnije otkrio sam detalje koji su nedostajali.

Da li ste primetili da mnoge biljke imaju spiralni obrazac rasta?
Stabljika, lišće i cvetovi većine biljaka rastu iz središnjeg dela koje se naziva meristem. Svaki novi zametak, koji se naziva primordijum, razvija se i raste iz meristema u novom smeru, formirajući određeni ugao u odnosu na sledeći zametak.

Meristem izbliza

Kod većine biljaka rast primordijuma odvija se pod jedinstvenim uglom, usled čega nastaju spirale. Koji je to ugao?

Prvo zamislite sledeći izazov:
Pokušavate da kreirate biljku kod koje bi novi zametci bili zbijeni oko tačke rasta, ne ostavljajući prazan prostor. Ako se odlučite da svaki novi primordijum raste pod uglom od dve petine u odnosu na prethodni, pojavljuje se problem već kod svakog petog primordijuma koji bi rastao iz iste tačke i u istom smeru. Tako bi se stvorili redovi s neiskorišćenim prostorom između njih.

Dakle, činjenica je da ukoliko biste uzeli bilo koji prost razlomak kao ugao pod kojim bi se odvijao rast, pojavljivali bi se redovi sa neiskorišćenim prostorom između njih.

Idealni razmeštaj novih delova moguć je jedino pod uglom oko 137,5 stepeni, koji se naziva još i „zlatni ugao“ . Šta ga čini tako posebnim?

Zlatan ugao je idealan jer se ne može izraziti u vidu prostog razlomka. Razlomak 5/8 mu je blizu, 8/13 bliži a 13/21 još bliži, ali taj ugao se ne može tačno izraziti nijednim prostim ralomkom. Zbog toga, kada zametak iz meristema raste pod tim uglom u odnosu na prethodni, oni nikada neće rasti u potpuno istom smeru

Umesto da se šire zrakasto iz centralnog dela, zameci formiraju spirale.
Kod komjuterske simulacije rasta primordijuma iz središnje tačke, spirale mogu uočiti samo ako je ugao pod kojim se odvija rast jednak zlatnom uglu. Ukoliko postoji odstupanje od samo jedne desetine stepena, idealni efekat je izgubljen.

Zanimljivo je da broj spirala koje nastaju kao rezultat rasta pod zlatnim uglom obično odgovara sledu brojeva koji je poznat kao Fibernačijev niz. Taj niz je prvi definisao Leonardo Fibonači, italijanski matematičar iz 13. veka. U tom nizu, svaki broj nakon 1 jednak je zbiru prethodna dva broja – 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 i tako dalje.

Kod cvetova mnogih biljaka koje imaju spiralni obrazac rasta, broj latica često odgovara nekom broju iz Fibernačijevog niza. Neki posmatrači su zapazili da ljutić uglavnom ima 5 latica, Sanguinarija canadensis iz porodice makova 8, dragušac 13, lepa kata 21, margareta 34, a Michaelmas daisies iz porodice glavočika 55 ili 89. Voće i povrće često ima obeležja koja odgovaraju brojevima iz Fibernačijevog niza. Na primer, poprečni presek banane je petostran.

Ako pogledate raspored semenki suncokreta, primetićete spirale koje se prepliću. Može ih biti 55, ili 89 ili mnogo više. Naćićete ih i na karfiolu.

Umetnici već dugo priznaju da je ta zlatna razmera najprijatnija za nače oči. Zašto se rast biljaka odvija baš pod tim neobičnim uglom? Mnogi ljudi zaključuju da je to samo još jedan primer inteligentnog dizajna u živom svetu.

I u drugim prilikama, posmatrajući živi svet oko sebe zadivljen sam načinom na koji je stvoren, kao i sposobnošću čoveka da uživa u njemu, mogu samo da se pridružim mnogima koji zapažaju ruku stvoritelja koji želi da se radujemo životu. O njemu Biblija kaže:

„ Sve je učinio da je lepo u svoje vreme“ ( Propovednik 3:11)*
* U prevodu Daničić/Karadžić “Priče Salomonove”