Svi postovi sa bloga: LINog

U velikoj ponudi telefona koji nose Android kao deo svoje telefonske suštine teško je pronaći dobar uređaj a pritom ne oštetiti sebe kada su performanse u pitanju. Ono najbitnije je pronaći uređaj koji zadovoljava naše potrebe hardverski i softverski. Ni jedno ni drugo nije teško ako znamo tačno šta želimo, a  ako ćemo telefon koristiti samo za telefoniranje onda u Androidu nemamo šta da tražimo.

Čemu ovaj uvod? Nedavno sam pazario telefon preko jednog domaćeg operatera, naravno, uz ugovornu obavezu od dve godine i sve što ide uz to. Ono što je bitno u celoj priči je da sam prvo uzeo telefon pa se zatim raspitivao i srećom našao da moj izbor s obzirom na novčanik nije mogao da bude bolji. Da ne idem previše u priču, telefon koji sam uzeo je Alkatel Van Tač 995 (engl. Alcatel One Touch 995) i izgleda ovako:

Verzija koju sam ja uzeo je u crnoj boji i izgleda kao na slici ispod samo bez natpisa proizvođača:

 

 

Sa mesta dovoljno da sve ovo stane unutra:

Dimenzije: 128 x 68 x 9.8 mm

težina: 124 g

takt procesora: 1400 MHz

baterija: Li-Ion, 1500 mAh

ekran: 4.3″ ,  (24-bit) 16.777.216 boja ,  480×800 piksela

Kamera:

  • zadnja: 5.0 megapiksela, rezolucija fotografija 2592×1944, rezolucija video snimaka: 1280×720 piksela.
  • prednja: (VGA) 640×480 piksela.
  • + blic svetlo i autofokus

Android verzija

Android koji dolazi uz ovaj telefon je 2.3.6 GingerBread uz očekivanu nadogradnju na najnoviji Android koja je već započeta u nekim zemljama.

Kao što sav već napisao, ja sam prvo kupio telefon pa zatim pretraživao i uz veliku radost našao da je telefon pravo malo blago kada se uporede  performanse, kvalitet i mala cena. A pretraživao sam komentare i forume naših i stranih korisnika i mogu reći da se teško nalazi nešto za šta se može čovek zakačiti i zbog toga ne uzeti ovaj telefon.

Sve u svemu, od mene sve preporuke. Moram da dodam, da sam telefon uzeo uz paket koji u cenu mesečne pretplate uračunava neograničeni internet, pa ko koristi Android zna koliko to znači.

 

 

Već je svima do sada jasno da operativni sistem koji koristi KDE softver napreduje lagano i bez naglih pokreta. Možda ta činjenica Kubuntu (i ostale KDEolike sisteme) čini dosadnim u odnosu na Ubuntu sa svojim revolucionarnim promenama, ali ako želite kvalitetno okruženje sa velikim mogućnostima prilagođavanja softvera, mogućnosti i izgleda samog sistema možda bi svoju pažnju trebalo da usmerite i u pravcu Kubuntua.

Futuristički izgled od samog početka druženja

Moje druženje sa svetom linuksa počelo je sa Kubuntu verzijom 9.04, moj prvi korak u ovaj svet vođen je KDE okruženjem koje je u odnosu na tadašnji Vindouz IksPe izgledalo poput sistema koje sam (svi mi) viđao u filmovima. Nema tog korisnika bilo kog računara koji bi ostao ravnodušan pred nekim najobičnijim detaljima koji su uglačani do savršenstva a koje Kubuntu ističe pri svakom kliku, nema tog korisnika računara koji bi ostao ravnodušan pred desnim klikom na praznu radnu površinu koji izgleda ovako (molim vas da obavezno kliknete na sliku da bi je videli):

Ili probajte da ostanete ravnodušni pred sledećim primerom bogatstva KDEa opcija:

A jedan potpuno bezazleni i za mnoge neprimatan primer olakšane „šetnje“ kroz sistem datoteka je i prikaz koji se samo u filmovima viđa može da učini i vaš sistem potpuno futurističkim prikazom onoga što tek sledi:

Ono što je oduvek bilo bitno za KDE kada su bilo kakvi vizuelni efekti u pitanju je da nije potrebno ništa novo instalirati da bi ih imali. Pa da bi imali popularnu „kocku“ za koji su mnogi na Ubuntu i slamali sistem dovoljno je samo da označite opciju i nekoliko radnih površina smenjivaće se u vidu predstave koju odaberete (kocka, sfera..).

Ispod haube u ovom trenutku korišćenja

Ne bi imalo previše smisla da pišem o kernelu koji se nalazio na Kubuntu u trenutku objave ovog izdanja pa ću vam reći da se trenutno na mom računaru nalazi 3.5.0-18-generic kernel.

Ovaj kernel u kombinaciji sa KDE softverskom kompilacijom u verziji 4.9.2 čini moj računar tišim, bržim i hadrverski manje zahtevnim potrošačem. Sa ovim detaljima jasno je da i temperatura istog računara dostiže optimalne vrednosti što je jako bitno zato što koristim prenosti računar, a očitavanja su zavidna i isnose:

ivan@ivan-LIFEBOOK-AH530:~$ sensors
acpitz-virtual-0
Adapter: Virtual device
temp1:        +41.0°C  (crit = +89.0°C)

coretemp-isa-0000
Adapter: ISA adapter
Core 0:       +41.0°C  (high = +80.0°C, crit = +90.0°C)
Core 2:       +41.0°C  (high = +80.0°C, crit = +90.0°C)

 

Moram reći, iako će me mnogi osuditi, da Kubuntu 12.10 u odnosu na Ubuntu 12.10 radi puno brže, sigurnije i stabilnije. Iako sam bio oduševljen samim početkom korišćenja Ubuntua 12.10 utisak je kasnije splasnuo kada je nekon dve nedelje sistem počeo da deluje „umorno“ i da tako kažem pomalo „zbunjeno“ i sigurno u stanju koje ne mogu da nazovem previše stabilnim.

Aplikacija koje koristi Kubuntu…?

Ne bih da vas umaram, ali iako već svi znamo da Kubuntu (KDE uopšte) može da koristi sve aplikacije koje koristi i Ubuntu i dalje po mnogim forumima viđam pitanje koje se odnosi na ovu mogućnost-činjenicu. A odgovor je: Da, Kubuntu može da koristi sve aplikacije koje koristi i Ubuntu, tačnije sve GTK aplikacije koje su namenjene Linuks operativnim sistemima.

Kada već sve ovo znamo, ne treba puno govoriti i KDE softverskoj komplaciji koja nam dolazi uz sam sistem, a dovoljno je reći da su u verziji 4.9.2. Ako vam se ne dopadnu  podrazumevajuće aplikacije lako možete instalirati po želji i volji onu koja vam najbolje leži.

Fajerfoks se lako instalira sa već pripremljenim instalerom koji instalaciju obavi u najboljem redu, a za ostale aplikacije Muon je alatka koja bi vam mogla nedostajati na nekom drugom sistemu.

Muon – menadžer paketa softvera

Muon je podrazumevajući menadžer softvera i po opcijama podseća na stari Sinaptik čije se zapostavljanje od strane Ubuntua shvatalo neprijaljskim. Muon je odlično parče softvera bogato opcijama i pored čega se može pohvaliti brzinom. U odnosu na Ubuntu Softverski Centar Muon definitivno pobeđuje svojom brzinom, većim brojem korisnih opcija i mnogo boljom saradnjom sa otvaranjem i instalacijom .deb paketa.

Sve u svemu, ako se to pitate, Muon je bolji manadžer softvera od Ubuntu Softverskog Centra.

Lični utisci

Kada sve na kraju saberem biram da ostanem na Kubuntu, radije nego na Ubuntu. Ideja koja gura sav otvoreni kod je da su korisnici na neki način i glavni pokretači koji odlučuju o izgledu, formi i načinu korišćenja operativnom sistema a čija se reč osluškuje i poštuje(barem je tako na papiru). Ubuntu u poslednje vreme stvara takav utisak da se korisnik oseti kao zamorče koje taman kada nađe pravu optimalnu formu, neko dođe i prebaci ga u drugi kavez gde sve ide ispočetka. Svakako, nevezano za to Kubuntu mi se čini boljim izborom operativnog sistema u odnosu na nekoliko najpopularnijih, iz trke bih izbacio Mint, Ubuntu, Elementari(trenutno).

Verni pratioci naši su upoznati sa serijom tekstova o Čakri koje smo objavili pre izvesnog vremena opisujući put kojim se kretala ova distribucija, od nastanka pa sve do odvajanja od Arča i sticanja statusa nezavisne GNU/Linuks distribucije.

Čitav serijal pod kodnim imenom Arhimed (engl. Archimedes) je bio pun pogodak u smislu stabilnosti. Sa izlaskom novog serijala, Kler (engl. Claire), taj glavni adut ja bio poljuljan što se, gledano iz današnje perspektive, može opravdati prvom verziojm ovog serijala.

Zašto ovo kažem? Zato što je ovo, treće, izdanje vratilo staru slavu, ali i donelo neke novine koje idu samo u prilog Čakri, a nikako protiv. Nažalost, propustio sam drugo izdanje Čakre Kler tako da njega neću pominjati ovde. Prvo sam samo probao i malo se razočarao zbog gore pomenutog razloga, tako da ću se praviti da to izdanje nije ni postojalo )

Prvo i najvažnije u vezi Čakre je potpuni prelazak na systemd, računajući od ovog izdanja. Prednosti su višestruke što ste mogli da vidite ako ste pročitali članak o systemd pionirima.

Već je postalo uobičajeno pravilo da svaka nova verzija Čakre donosi novu verziju KDE softverske kompilacije. U ovom slučaju to je verzija 4.9.2. Pored ove novine najznačajnije su i Linuks kernel 3.5.6, Kut 4.8.3, Kmod 0.10, Cups 1.6.1, Dbus 1.6.4, Kaligra 2.5.3 itd…

Pakmen ostaje i dalje glavni (CLI) upravnik paketima. Što se tiče dostupnih ISO slika, ne postoji više podrška za i686 arhitekturu, što je pomenuto u jednom od ranijih članaka.

Ono što me je zadivilo je manje ,,arčenje“ RAM memorije u odnosu na serijal Arhimed. Ovo kažem na osnovu praćenja stanja memorije u situaciji kada su pokrenute aplikacije koje ne isključujem za sve vreme rada na računaru (Gugl Krom, Tanderbird, Pidžn, Čokuk (engl. Choqok), Akregator).

Ovo opterećuje 1.5 GB RAM memorije (+/- 1 GB) dok je u Arhimedu išlo i do 2 GB. Još kad sam morao da pokrenem i GIMP, onda je nastajao pravi haos )

Što se tiče paketa, oni su i dalje raspoređeni u tri grupe. U prvoj su oni iz zvaničnih repozitorijuma (lib32 (koji je sada omogućen podrazumevano), core, platform, dekstop, apps, games). Druga grupa obuhvata pakete iz nezvaničnih (CCR – Chakra Community Repositories) repozitorijuma, što je ekvivalent Arčovom AUR repozitorijumu. I treća grupa paketa je poznati Bundle sistem u kome se nalaze neke od popularnih GTK aplikacija.

Što se tiče izgleda GTK aplikacija, kako onih iz Bandl tako i onih iz CCR repozitorijuma, ne morate da brinete. Čakra dolazi sa već instaliranim GTK konfiguratorom koji će učiniti da GTK aplikacije izgledaju, ako ne podjednako ono bar približno, lepo kao i Kut aplikacije.

 

Umesto klasične K-miksete, za regulisanje jačine zvuka sada je tu Veromix, koga ste ranije mogli da postavite naknadno. Znatno olakšava manipulaciju jačinom zvuka na različitim audio izlazima.

  

 

 

 

Kao što se vidi, pri pokretanju bilo koje aplikacije koja koristi zvuk, u Veromix-u će se pojaviti skala za regulisanje zvuka na toj aplikaciji (slika desno) pored standardnih izlaza (slika levo).

Nakon instalacije dočekaće vas Kapudan, vodič koji je tu da olakša naknadno podešavanje/prilagođavanje Čakre ukusu i potrebama korisnika.

Još jedna novina koja zavređuje pažnju jeste dodavanje Beograda prilikom podešavanja lokacije u instalacionom procesu. Svi koji su ranije probali Čakru znaju da Beograd nije bio među ponuđenim gradovima. Ne znam da li je ovo rezultat moje molbe programerima Čakre ili ne. Ako jeste, onda još jedan plus za Čakru, odnosno za tim ljudi koji vode ovaj projekat.

 

Što se tiče aplikacija, Čakra dolazi sa standardnim aplikacijama. Kada kažem standardnim, mislim na standardne aplikacije kada je u pitanju upravo Čakra. Dakle, nema Fajerfoksa, Tanderbirda, IksČeta, Gimpa, Ktorenta, Akregatora itd…

Od multimedijalnih aplikacija tu su Bangarang 2.1.1 medija plejer, Kdenlajv 0.9.2-2, IksBMC 11.0-3 medija centar, Minitjub 1.9-1 Jutjub klijent, QT V4L2 test Utility, k3b 2.0.2-5.

Od kancelarijskih paketa tu je naravno Kaligra komplet aplikacija, Okular 0.15.2 i Kalibre 0.9.4-2.

Kada je u pitanju sekcija koja se tiče grafike tu su nezaobilazni Gvenvju 2.9.1, K-snimak 0.8.2 uz još neke aplikacije.

U grupu aplikacija vezano za internet valja pomenuti Bludevil 1.2.3-1, K-get 2.9.2, Telepatiju 0.5.1, Kvasel 0.8.0 IRC klijent, SpiderOak 4.7.9948-1 i naravno Rekonk 1.3-1 Kut veb pregledač.

 

Zamalo da zaboravim, uz instalaciju dolazi i Grub2 sa lepom Darma temom. Tu je naravno i najavljivani spun –  Simple Pacman Update Notifier koji će vas redovno obaveštavati o najsvežijim ažuriranjima.

Za sada je dostupno ukupno 5835 paketa, računajuće sve repozitorijume, od toga 2799 samo u CCR repozitorijumu. Dakle, iako neka od aplikacija na koju ste navikli ne dolazi uz osnovnu instalaciju, velika je verovatnoća da ćete je naći u nekom od gore pomenutih repozitorijuma.

Uključena i je podrška za veliki broj štampača kao i najnoviji vlasnički drajveri za grafiku uključujući i catalyst-legacy…

 

Još koja lepa vest nije na odmet. Radimo i na prevođenju Tribe instalatera, Kapudana i celog zvaničnog sajta Čakre. Latinični prevod je gotov. Ostaje još samo ćirilični tako da u nekom skorijem periodu možemo očekivati lako razumljiv proces instalacije, podešavanja Čakre i lako snalaženje na sajtu.

 

Openboks (engl. Openbox) je upravnik prozorima koji se koristi u različitim radnim okruženjima, a može se koristiti i kao samostalni upravnik prozorima (bez radnog okruženja). Dizajniran je da bude mali (u smislu velčičine), brz i potpuno prilagodljiv ukusu i potrebama korisnika.

Vodi poreklo od Blekboksa (engl. Blackbox), ali je potpuno prepisan u C programskom jeziku i od verzije 3.0 ne sadrži nijedan deo kôda Blekboksa.

Mnogi koji su koristili Openboks kao samostalni upravnik prozorima (npr. u Arču, kada na osnovnu instalaciju dodate Openboks i dobijete samo prazan ekran koji ,,punite“ prema potrebama i prilagođavate svom ukusu) su se susreli sa problemom vezano za promenu rasporeda tastature. Isto je i sa Krančbengom (engl. Crunchbang) gde u živom režimu postoji indikator rasporeda tastature u tint2 (engl. tint2) panelu dok se nakon instalacije sistema gubi.

Jedno od rešenja za pomenuti problem (ujedno i najlakše) je dodavanje IksFCE panela i instalacija xxkb-a koji se jednostavno samo ubaci u panel i eto indikatora. Međutim, šta je sa onima koji žele tint2 panel, a ovaj problem ne mogu da reše prateći mnogobrojna uputstva? I ja se ponekad zapitam da li je moguće da samo ja ne mogu nikako da rešim ovaj problem prateći uputstva sa raznih foruma kojih ima tušta i tma. A onda vidim da nisam jedini i da mnogi imaju poteškoća.

Pošto volim s vremena na vreme da napravim mali izlet u Openboks, nisam mogao a da ne nađem najjednostavnije alternativno rešenje.

U jednom članku na blogu koji sam ranije vodio objasnio sam to na jedan način koji je tada zadovoljavao moje potrebe. Međutim, ume da bude naporno kada stalno morate da menjate raspored. Prilikom pisanja morate da pravite pauze, da se hvatate za miša i pomoću desnog klika da podešavate raspored.

Pre toga sam upisivao skraćene komande (engl. alias) za podešavanje pojedinih rasporeda u ~/.bashrc fajl i uvek imao pokrenut terminal. I to je bilo naporno na sličan način kao i u prethodnoj situaciji.

Najjednostavniji način je gore pomenuti xxkb. Ali, za razliku od IksFCE panela, ovde je potrebno malo više ,,čačkanja“ da biste dobili indikator u tint2 panelu. Dakle, prvo je potrebno instalirati pomenuti indikator za xkb koji služi i za promenu rasporeda (mada možete koristiti i prečice na tastaturi).

Nakon instalacije je potrebno uneti sledeću komandu u ~/.config/openbox/autostart fajl koja pokreće xxkb i omogućuje promenu dva rasporeda određenom kombinacijom tastera (u mom slučaju to je ctrl i alt)

setxkbmap -option "grp:switch,grp:ctrl_alt_toggle,grp_led:scroll" -layout "us,rs" &
(sleep 6s && xxkb) &

 

 

Inače, u fajlu /usr/share/X11/xkb/rules/base.lst se nalazi spisak svih rasporeda (sa oznakama), varijanti rasporeda i mogućih prečica.

Ostaje još samo kreiranje ~/.xxkbrc fajla. Nakon kreiranja potrebno je samo prekopirati sledeće:

XXkb.image.path: /usr/share/xxkb/ XXkb.mainwindow.type: tray XXkb.group.base: 1 XXkb.group.alt: 2 XXkb.mainwindow.enable: yes XXkb.mainwindow.image.1: en15.xpm XXkb.mainwindow.image.2: ua15.xpm XXkb.mainwindow.image.3: XXkb.mainwindow.image.4: XXkb.mainwindow.appicon: no XXkb.mainwindow.geometry: 15×15+10+10 XXkb.mainwindow.in_tray: GNOME2 XXkb.button.enable: no XXkb.app_list.wm_class_name.start_alt: skype XXkb.controls.add_when_start: yes XXkb.controls.add_when_create: yes XXkb.controls.add_when_change: no XXkb.controls.focusout: no XXkb.mainwindow.xpm.1: en15.xpm XXkb.mainwindow.xpm.2: ua15.xpm XXkb.mainwindow.label.text.1: En XXkb.mainwindow.label.text.2: Ua XXkb.mainwindow.label.enable: yes XXkb.mainwindow.label.background: #535f50 XXkb.mainwindow.label.foreground: #FFFFFF XXkb.mainwindow.label.font: -*-terminus-*-*-*-*-14-*-*-*-*-*-*-*

Ova konfiguracija je preuzeta sa ove adrese - https://github.com/taryk/dotfiles

Naravno, ovde je potrebno učiniti par izmena i prilagoditi ovaj fajl vašim rasporedima. Odjavite se i ponovo prijavite i to je sve.

 

E sad, iz nekog razloga na ovaj način ja mogu da menjam samo dva rasporeda iako unesem tri. Pritom, uređivanjem gore pomenutog fajla mogu da odredim koja će to dva rasporeda od tri biti, ali nikako ne mogu da obuhvatim sva tri. Korisnici uglavnom koriste dva rasporeda, pa je ovo kraj ,,drame“ za njih. Ali ako koristite tri rasporeda (kao i ja) onda ne preostaje ništa drugo do kombinacija sa prvim rešenjem.

Dakle, na ovaj način se reši pitanje promene dva rasporeda koja se najčešće koriste. A za treći, koji se koristi povremeno, se kreira ulaz u Openboks izborniku (engl. obmenu) koji se aktivira na desni klik:

setxkbmap RASPORED VARIJANTA

 

To bi izgledalo ovako

 

Sada se najkorišćeniji rasporedi menjaju prečicom, a onaj treći (manje korišćen) desnim klikom miša.

Već dugo se priča o systemd-u, zameni za init, proces koji se pokreće u pozadini u Linuksu. Kao glavne karakteristike ovog fenomena navode se bolja paralelizacija procesa i omogućavanje bržeg pokretanja i izvršavanja većeg broja procesa prilikom startovanja sistema.

Ovde se spisak karakteristika ne završava…

Pa, možemo reći i par reči više o systemd-u…

Ukratko, to je sistemski i upravnik servisima u Linuksu. Kompatibilan je sa SysV i LSB init skriptama. Pruža mogućnost agresivne paralelizacije i koristi socket i D-Bus aktivaciju za pokretanje servisa.

Pored toga, nudi mogućnost pokretanja pozadinskih procesa na zahtev, prati procese koristeći kontrolne grupe (cgroups) umesto PID, bolje iskorišćava resurse i ubrzava proces startovanja sistema.

Što se tiče distribucija koje su usvojile ovu novinu u svetu Linuksa, na prvom mestu je Fedora 15. Fedora Projekat je poznat po tome da uvek među prvima, ako ne i prvi, prihvata sve novine ,,bez pardona“. Od verzije 15 pa na dalje systemd je sastavni deo sistema u Fedori.

Pored Fedore, sledeće distribucije su prihvatile ili potpuno prešle na systemd:

 

Ove distribucije imaju podrazumevano omogućen systemd. Pored pomenutih, Debijan i Džentu (engl. Gentoo) takođe nude systemd koji nije podrazumevano omogućen. Debijan pakuje systemd u testing grani, a Džentu ga nudi kao alternativu.

Opširnu dokumentaciju možete proučiti na Arčovoj Viki stranici. Ukoliko koristite neku distribuciju koja nije navedena gore, to nije ograničenje da instalirate i koristite systemd. Na pomenutoj stranici ćete naći uputstva za mešovitu (systemd/sysvinit/initscripts) i čistu instalaciju systemd-a.

 

IZVOR: Wikipedia

KDE radno okruženje je čuveno po tome što za veliki broj namenskih aplikacija postoje i vidžeti iliti plazmidi (engl. widgets/plasmoids). Zato (ne samo zato) KDE može beskrajno da se uređuje i prilagođava potrebama i ukusu korisnika.

Neki vole da imaju čistu radnu površ, drugi vole tradisionalni režim – pregled fascikli (engl. folder view), treći vole prekrivenu radnu površ svakakvim vidžetima itd…

Veliki minus vidžetima jeste arčenje RAM memorije, ali oni koji imaju jake mašine ne bi trebalo da brinu o tome. U moru vidžeta danas smo izdvojili jedan koji može da vas zainteresuje obzirom da svi (ako ne svi, onda velika većina) nas koristi IRC klijente ili različitim sobama za ćaskanje pristupa direktno iz veb pregledača.

Dakle, danas ćemo se pozabaviti IRC Plazmidom (engl. IRC Plasmoid), vidžetom koji može da zameni IRC klijente.

Prethodna rečenica, odnosno tvrdnja je samo delimično tačna jer ovaj vidžet ne može u potpunosti da zameni IRC klijente kakvi su Pidžn, IksČat, Smuksi i drugi opcijama krcati klijenti. Naime, ovaj vidžet služi samo jednoj svrsi, a to je ćaskanje.

Nedostaje mu čuvanje istorije razgovora, što je ponekad potrebno. Takođe, nema ni opciju čuvanja ili pamćenja lozinke za vaš nalog, tako da uvek pri pokretanju morate da se identifikujete.

Možete ga, kao i svaki vidžet, smestiti na radnu površ ili postaviti u panel…

Vidžet možete preuzeti na sledećoj adresi - http://kde-apps.org/content/show.php/IRCPlasmoid?content=154154 ili ga jednostavno instalirajte pomoću opcije Add Widgets u kontekstnom meniju koji dobijate desnim klikom na radnu površ.

Nakon instalacije je potrebno samo da vidžet iz kolekcije vidžeta postavite na željeno mesto, radnu površ ili panel.

Prilikom prvog pokretanja tražiće od vas da ga konfigurišete, što nije komplikovan posao. Ništa se ne razlikuje od konfiguracije koju ste vršili na nekom od IRC klijenata.

Na slici ispod možete videti kako sve izgleda.

 

 

I da, ako zaboravite da željeni kanal unesete prilikom konfiguracije (kako biste bili odmah prijavljeni), to možete učiniti naknadno na sledeći način:

/join #KANAL

 

Još jedna zanimljivost u vezi Slekvera je da ova distribucija nema klasičnog upravnika paketima kao što recimo imaju Ubuntu i derivati (Ubuntuov softverski centar, Sinaptik, apt), Arč (pakmen, yaourt i drugi ,,pomoćnici“), Fedora (yum), Čakra (pakmen, aper, akabei) itd…

Ukoliko se pri preuzimanju Slekvera odlučite za 64-bitnu ISO sliku, videćete na veb strani ovog projekta da ista dolazi sa svim i svačim, osim izvora – VIDI VEB STRANU.

Ako se, pak, odlučite za 32-bitnu verziju, preuzećete više ISO slika raspoređenih na više diskova (Kompakt diskova, a ne DeVeDe). Na pomenutoj strani ćete videti da pored svakog diska stoji u zagradi šta taj disk sadrži. Pa ćete pakete koji ne dolaze uz osnovnu instalaciju instalirati sa drugog diska.

Ovde ćemo predpostaviti da vršite instalaciju 64-bitnog Slekvera.

Dakle, instalirali ste ,,pun“ Slekver sa DeVeDe diska. Imate brdo aplikacija i programa, igara itd… Ali nema određenih programa na koje ste navikli, ne dolaze uz punu instalaciju Slekvera. Što je još gore, nigde ne možete pronaći upravnika paketima.

Ne očajavajte jer Slekver drugačije funkcioniše od GNU/Linuks distribucija na koje ste navikli.

Postoji pozamašan broj sajtova sa kojih možete preuzeti pakete za Slekver. Sadržaj tih sajtova je različit u smislu paketa. Neki od tih sajtova su:

 

… i drugi. Međutim, ovde ćemo se fokusirati na http://slackbuild.org. U pitanju je sajt koji sadrži skripte za izgradnju paketa i veze ka izvorima tih paketa. Gore pomenuti i slični sajtovi sa paketima sadrže ,,gotove“ pakete u smislu da možete preuzeti paket u .txz ili .tgz formatu i instalirati ga komandom:

# installpkg /PUTANjA/DO/PAKETA.t?z

 

Zavisnosti se rešavaju tokom instalacije tako da nakon pokrenute komande imate instaliran program koji funkcioniše. Međutim, http://slackbuild.org ima najveću bazu paketa. Drugim rečima, ovde ćete naći pakete koje ne možete naći na pomenutim sajtovima.

 

U čemu je razlika između ovog sajta i gore pomenutih?

Pored pomenute razlike u broju i izboru paketa, razlikuje se i način instaliranja paketa. Naime, ovde preuzimate izvore i SlackBuild skripte za izgradnju paketa, gradite paket i na kraju ga instalirate. Pored toga, morate sami, ručno da rešite sve zavisnosti (ukoliko ih ima, a uglavnom ih ima). Ako pokušate izgradnju paketa bez prethodno rešenih zavisnosti dobićete izlaznu poruku koja vam nagoveštava šta nedostaje.

Nije sve komplikovano kao što izgleda na prvi pogled jer na stranici svakog paketa imate spisak zavisnosti sa vezama do njih.

 

 

Dakle, prvo morate da rešite sve zavisnosti pa tek onda pristupate izgradnji i instalaciji paketa. Na slici je prikazan program gparted i vidi se da ima jednu zavisnost. To ne mora da bude pravilo. Može postojati više zavisnosti, pa čak i da zavisnosti imaju svoje zavisnosti. U tom slučaju rešavanje zavisnosti vršite od samog kraja krećući se ka neposrednim zavisnostima glavnog paketa i, na kraju, ka glavnom paketu.

Ako otvorite vezu do gtkmm, zavisnosti koja je neophodna za izgradnju gparted-a, videćete da i ona ima svoje zavisnosti.

 

Dakle, krećete od njih, od kraja.

 

Postupak rada sa Skriptama

 

Pristupite pomenutom sajtu, izaberite verziju Slekvera koju koristite (desno od polja za pretragu paketa), ukucajte u polje za pretragu paketa ime paketa koji želite i pritisnite ENTER. Pojaviće se stranica paketa sa svim podacima o paketu, sa opcionim zavisnostima (ako ih ima), neophodnim zavisnostima (u 99% slučajeva ih ima), imenom ili nadimkom održavača, domaćom veb stranicom paketa, izvorom, SlackBuild skriptom itd…

 

 

Kao što je već pomenuto, prvo rešavamo pitanje zavisnosti. Da biste proverili da li se tražena zavisnost već nalazi u vašem Slekveru (možda je došla sa instalacijom ili je instalirana prilikom instalacije nekog drugog paketa) pokrente sledeću komandu:

$ ls /var/log/packages | grep -i IME_ZAVISNOSTI

 

Inače, u navedenoj fascikli možete naći spisak svih instaliranih paketa. Ako dobijete prazan izlaz, to znači da nemate potrebnu zavisnost. Izgradnju i instalaciju zavisnosti ćete vršiti isto kao i glavog paketa, pa ćemo ovde da objasnimo samo postupak koji se odnosi na glavni paket.

Preuzmite izvor paketa i SlackBuild skriptu. Raspakujte Skriptu, a onda izvor paketa premestite (nemojte raspakivati izvor) u raspakovanu fasciklu. Otvorite neki od emulatora terminala i pristupite toj fascikli iz terminala komandom cd.

Prijavite se kao root i pokrenite SlackBuild skriptu za izgradnju paketa:

# ./PAKET.SlackBuild

 

Nakon uspešne izgradnje paket će biti smešten u /tmp fasciklu, pa ostaje samo još da ga instalirate:

# installpkg /tmp/PAKET.tgz

 

Da bi sve ovo bilo jasnije, pogledajte video uputstvo na našem Jutjub kanalu:

Watch this video on YouTube.

 

 

slackbuilds.org pregledač paketa

 

U pitanju je CLI alatka zasnoavana na dijalogu koja vam omogućuje pretragu paketa sa Sajta. Možete je preuzeti na matičnoj veb stranici:

sbopkg

 

Instalacija je jednostavna, a uputstvo se nalazi na pomenutoj stranici.

Nakon instalacije pokrenite emulator terminala, prijavite se kao root i pokrenite program komandom:

# sbopkg

 

 

 

Za pretragu paketa po nazivu izaberite Search  i ukucajte naziv paketa, a zatim pritisnite ENTER.

    

 

 

 

 

 

 

Ukoliko se paket nalazi u bazi sajta biće izlistan i moći ćete da mu pristupite.

 

 

Ukoliko izaberete info videćete informacije o paketu, a u liniji REQUIRES se nalaze potrebne zavisnosti koje opet morate rešiti sami. Dakle, na način na koji ste našli paket pomoću ove alatke, naći ćete i zavisnosti i rešiti ih pre instalacije glavnog paketa.

Kada završite sa rešavanjem zavisnosti, odaberite install i sačekajte da se proces instalacije završi. I paket je instaliran i spreman za upotrebu.

O svim mogućim sintaksama vezano za ovu alatku možete saznati komandom:

$ sbopkg --help

 

 

SBodeps – alatka koja ubrzava proces izgradnje i instalacije paketa

 

Ova alatka je još u fazi razvoja. Možete je preuzeti na sledećoj vezi:

sbodeps

 

Na matičnom sajtu imate spisak komandi za korišćenje ovog alata. Njegov zadatak je da automatski reši sve zavisnosti i instalira paket koji želite. Naravno, u obzir dolaze samo paketi sa http://slackbuild.org sajta.

 

 

Još jedna predrasuda u vezi Slekvera je da je instalacija komplikovana i da sve moraš sam, ručno da podešavaš kako bi osposobio sistem. Pffff… Netačno )

Slobodno možemo konstatovati da je instalacija Arč Linuksa donekle komplikovanija od instalacije Slekvera. Plus, u Arču mnogo više treba da ,,arčite“ kako biste osposobili sistem za rad jer osnovna instalacija Arča nudi samo tekstualno okruženje. O tome smo pisali ranije.

Instalacija Slekvera je takođe u tekstualnom režimu, ali daleko jednostavnija. Što se tiče podešavanja nakon instalacije – sve se svodi na nekoliko koraka. Pa, da počnemo…

Nećemo ovde mnogo da se zadržavamo na instalaciju Slekvera jer Viki stranica domaćeg Slekver foruma nudi iscrpno uputstvo koje objašnjava svaki korak pojedinačno.

Tekstualno uputstvo za instalaciju Slekvera

 

Nemojte da vas buni to što se uputstvo odnosi na verziju 13.37. Ništa se nije promenilo u aktuelnoj, četrnaestoj verziji.

Pored uputstva ovog tipa, nudimo vam i video uputstvo koje smo ,,ukrali“ Brokeru, jednom od administratora Foruma. Upustvo se sastoji iz dva dela, dva videa. Vaše je samo da odgledate. Možete i uporedo da pratite video i tekstualno uputstvo.

Watch this video on YouTube.

Watch this video on YouTube.

 

 

Postinstalacioni trikovi

 

Dodavanje korisnika

Nakon instalacije primetićete da je jedini korisnik root. Prvo što treba da uradite je da dodate korisnika kako sistem ne biste pokretali kao root. Dakle, prijavite se kao root i onda:

# adduser KORISNIK

 

Skoro da ništa ne morate da menjate, odnosno skoro na svakom koraku pritisnite taster ENTER kako bi dodali podrazumevana podešavanja. Izuzetak je jedino korak u kome se traži da vašeg korisnika stavite u određene grupe. Ovde ne morate ručno da unosite grupe kao u Arču, već samo pritisnite strelicu na gore i izaberite dati šablon. Ovo se odnosi na dodatne grupe jer će vaš korisnik podrazumevano biti stavljen samo u USERS grupu.

Nakon odabira šablona, opet ispratite postupak pritiskajući ENTER, sve dok ne dođete do dela gde se traži da postavite lozinku za novog korisnika. Odaberite lozinku po želji, ponovite je kad se to zatraži od vas i to je to… Novi korisnik je dodat. Sada možete da se odjavite iz root naloga i prijavite kao korisnik, a onda startujete X:

$ startx

 

Svaki sledeći put ćete na ovaj način pokretati sistem. Ako želite da vam se prikazuje prijavni ekran, onda ispratite ovo uputstvo. Uopšte nije komplikovano, a i objašnjeno je lepo.

 

Podešavanje ogledala (engl. mirror)

Za razliku od Arča gde možete da postavite više ogledala za preuzimanje paketa i ažuriranje sistema, ovde u obzir dolazi samo jedno. To možete učiniti u fajlu:

/etc/slackpkg/mirrors

 

Uklonite komentar (znak tarabice (#)) ispred željenog ogledala, a onda pokrenite sledeće komande:

# slackpkg update
# slackpkg upgrade-all

 

Na ovaj način ćete i ažurirati sistem u budućnosti.

 

Još jedan trik/hak

Ukoliko primetite da se na prozorima umesto srpskih karaktera (šđć, lj,nj…) ispisuju upitnici (?), uredite sledeći fajl i načinite sledeće izmene, a onda sačuvajte sve to:

# kate /etc/profile.d/lang.sh

 

 

Stavite komentar na liniju označenu brojem 1, a uklonite komentar sa linije označene brojem 2. U ovom primeru smo koristili uređivač teksta Kate, ali to može da bude bilo koji.

Svi (ili bolje rečeno velika većina) programa koja vam je potrebna za normalan rad je već tu. O instalaciji novih programa i radu sa SlackBuild-ovima u sledećem članku.

 

 

IZVOR: slackware-srbija.org

Pre samo nekoliko dana smo bili svedoci objave nove verzije Slekvera, verzije 14. Sa velikom euforijom i entuzijazmom se najavljivala ova overzija. Ko je pratio dešavanja mogao je da vidi da se sa svakom RC (engl. Release Candidate) verzijom stepen euforije i entuzijazma povećavao. A zašto i ne bi?

Slobodno možemo reći da je sve to bilo opravdano. I taman kad smo se spremili da novu veriju najstarije žive GNU/Linuks distribucije čekamo još otprilike mesec dana, Patrik i ekipa su rešili da nas iznenade i objave četrnaestu stabilnu verziju Slekvera.

U daljem tekstu ćemo vam predstaviti osnovne karakteristike KDE verzije ovog izdanja, a imaćete priliku da pogledate i video koji smo vam pripremili.

Prvo i najosnovnije, Slekver 14 dolazi sa kernelom 3.2.29. Dobro je poznato da Slekver ne prihvata bezuslovno sve novotarije, već igra na kartu sigurnosti i stabilnosti, pa otud verzije pojedinih paketa i sistemskih komponenti nisu najsvežije (međutim i za to postoji rešenje za one koji vole da budu u korak sa vremenom, ali o tome drugom prilikom).

Dalje, KDE je u verziji 4.8.5, a Kut (engl. Qt) u verziji 4.8.2.

Kada su pitanju aplikacije koje dolaze sa Slkeverom, kako one koje dolaze podrazumevano tako i one koje ćete instalirati naknadno, situacija je malo blaža u smislu da ne postoji velika razlika u verzijama u odnosu na aktuelne verzije, ili ne postoji uopšte. Pa ćete tako u ovoj verziji Slekvera zateći GIMP 2.8.2, Gvenvju (engl. Gwenview) 2.8.5, Fajerfoks 15.0.1, Tanderbird 15.0.1, Pidžn (engl. Pidgin) 2.10.6, Kaligra kancelarijski paket 2.4.3, k3b 2.0.2, Ktorent 4.2.1, Amarok 2.6.0, Odejšus (engl. Audacious) 3.3.1 itd…

LibreOfis kancelarijski paket ne dolazi podrazumevano uz Slekver, ali je zato tu gore pomenuta Kaligra.

Ima velikog broja igara koje dolaze uz Slekver. Međutim, to sve zavisi od vas jer ako prilikom instalacije ne odaberete igre – neće ih ni biti. U svakom slučaju, sve što vam je potrebno za rad u početku (a i više od toga) je tu obzirom da puna instalacija Slekvera teži oko 7 GB (ISO slika teži nešto više od 2 GB).

 

Preuzmite Slekver 14.0

Ne znam da li zato što sam sada jednu godinu iskusniji, ali ovo izdanje Slekvera mi se čini bolje upakovanim. Ovde mislim na određena podešavanja sa kojima sam imao muka u prošloj verziji. Ovde je sve to glatko prošlo. Opet, kada kažem ,,imao muka“ ne mislim da nešto ne može da se podesi već na to da na Slekveru dobar deo stavki sami morate da podesite, što je i dobro jer se dosta stvari nauči.

Ali daleko od toga da ovde nešto ne funkcioniše. Ako se družite sa Slekverom najviše nedelju dana počećete da govorite istim jezikom )

Pored KDE radnog okruženja, možete izabrati i IksFCE, Fluksboks, Blekboks, VMejker, FVVM2 i TVM. Naravno, možete instalirati i Openboks, Gnom kao i MATÉ uz malo upornosti.

U sledećim člancima ćemo pisati o instalaciji sistema i paketa, o postinstalacionim trikovima, radu sa SlackBuild-ovima itd… Ostaje naša preporuka da date šansu velikom Slekveru pa možda i ne poželite više da promenite distribuciju )

Slekver postaje sve popularnija distribucija kod običnih korisnika što obara dve predrasude: Da je to isključivo serverska distribucija i da je isključivo namenjen gikovima i hakerima.

Sada pogledajte video na našem Jutjub kanalu i vidite kako Slekver može da izgleda kad se prilagodi ukusu i potrebama korisnika. Do sledećeg članka…

 

Watch this video on YouTube.

Ubuntu 12.10 verzija kodnog naziva Quantal Quetzal se nalazi u beta 2 fazi razvoja. Iz velike radoznalosti i želje da iskustvo prenesem u ovom članku pobrinuo sam se da Ubuntu u ovoj verziji zaigra i na mom računaru. Računar na kom je instaliran Ubuntu 12.10 je sa karakteristikama koje su opisane upravo na sledećoj stranici  http://wiki.ubuntu-rs.org/Fujitsu_AH530_LifeBook_A_serija

Ubuntu će sa novom stabilnom verzijom prikazati nekoliko noviteta u samom dizajnu, ali i ispod haube što će obradovati sve korisnike prenosnih računara ako je za suditi prema računaru koji ja koristim. A ono što sam naročito zapazio je da je računar naveden iznad dosta hladniji, a sa tim i naravno tiši, dosta stabilniji i sa primetno dužim trajanjem baterije što predstavlja karakteristike na kojima će mnogi zastati kada ih čuju u prolazu i poželeti da daju šansu ovoj verziji Ubuntua. Naravno, upoređujem iskustvo sa verzijama 12.04 i 12.10 na istom računaru.

ivan@ivan-LIFEBOOK-AH530:~$ uname -a
Linux ivan-LIFEBOOK-AH530 3.5.0-16-generic #25-Ubuntu SMP Fri Sep 28 22:31:15 UTC 2012 x86_64 x86_64 x86_64 GNU/Linux

 

ivan@ivan-LIFEBOOK-AH530:~$ sensors
acpitz-virtual-0
Adapter: Virtual device
temp1:        +41.0°C  (crit = +89.0°C)

coretemp-isa-0000
Adapter: ISA adapter
Core 0:       +39.0°C  (high = +80.0°C, crit = +90.0°C)
Core 2:       +43.0°C  (high = +80.0°C, crit = +90.0°C)

Napomenuću da na ovom prenosnom računaru temperatura je i za 20°C niža na Ubuntu nego na Vindouz operativnom sistemu, tako da ću slobodno reći da je moj prenosni računar non-frendli envajrment za Vindouz operativni sistem. )

 Promene u grafičkom sučelju

Na prvom mestu je Juniti kada su promene u pitanju i ovaj kutak postaje dosta sofisticiraniji u odnosu na sve konkurente. Juniti sada automatski spaja socijalnu sferu vašeg života sa sistemom, aplikacijama i navikama pri korišćenju istog. Muzika koju slušate i slike koje gledate automatski postaju deo sistema i aplikacija kojima pripadaju tako da ćete malo toga imati za podešavanje.

Nova mogućnost Junitija je pregled svake aplikacije sa opisom i izborom za uklanjanjem iste je korak koji je direktno usmeren na početnike koji prelaze ili dolaze direktno na Ubuntu. Da bi videli pregled aplikacije potrebno je kliknuti desnim klikom na istu:


Unošenje i podešavanje naloga u Onlajn nalozima omogućava Junitiju da automatski prati, prikazuje statuse i deljenja sa socijalnih mreža koje smo povezali sa Ubuntuom.

Čak se mogu pretraživati i fotografije povezane sa raznim nalozima bilo da su od vaših prijatelja ili vaše, sa Fejsbuka, Pikase ili računara:

Ažuriranje softvera

Ova sfera Ubuntua je pojednostavljena na jedan prozorčić koji nam govori da li postoje nova ažuriranja i zakrpe sa opcijom da to uradimo odmah ili da kasnije ponovo budemo obavešteni. Sva ostala podešavanja obavljaju se i dalje direktno u Softverskom Centru ili u Izvorima Softvera koji se mogu pronaći pretragom u Junitiju.

 

Novi detalji u gornjem desnom uglu

U gornjem desnom uglu se odvija pravi mali rat između stare i lepše ikonice pisma i nove ružne ikonice koje je OMGUbuntu dočekao i predstavio kao …“VooooooV nove ikonice…“ pod nazivom samo-nek-su-nove-iako-su-ružne. Ali dok sam pisao članak ovoga jutra novo ažuriranje sistema je ponovo vratilo staru ikonicu pisamceta pa razliku uočite sami:

Promene su zašle i u „poštanskom“ izborniku kada su ikonice statusa u pitanju. Empati konačno zna kako se zove, DžiVajber za osvežavanje statusa nudi jedno novo iskustvo koje bih ocenio visokom opcijom. Naravno, treba napomenuti da sve ove aplikacije rade bez problema, i DžiVajber i Empati automatski prepoznaju sve naloge odmah nakon autorizacije u OnLajn nalozima. Promenu trpi i sistemski izbornik gde više nema imena korisnika u panelu već je vidljivo jedino u izborniku:

 

Zaključak

Generalno, Ubuntu u verziji 12.10 donosi poboljšanje u odnosu na prethodnu verziju koja je čak LTS (engl. LTS). Pored hardverskih detalja koje sam pomenuo na početku ova verzija donosi i potpuno funkcionalnije integracije svih aplikacija i OnLine naloga sa Junitijem a time i celokupnim sistemom.

Za kraj ovog članka pogledajte nekoliko fotografija ekrana koje sam izdvojio za ovo jutro:

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37