Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Domaća scena polako se ukrupnjava u oblasti uslužnog Internet biznisa. Trojica mojih prijatelja su paralelno ovih dana uselila firme u nove koncelarije: Siniša Webtrend u Našicama, Nixa Haragei u Beogradu i Dragan Superawesome u Novom Sadu. Nek’ je sa srećom!

“U ovom poslu onog momenta kad staneš, počinješ da padaš.”
—Miroslav Mišković

(via)

Dobre ste skontali s kim imate posla. Đesu svi oni kulj servisi što ih mašinerija za pravljenje para proguta barem tri komada nedeljno?

Mladi momci, naloženi na Internet biznis, kupio ih Gugl, pa došli prvi dan na posao u novu firmu. Montejn Vju, Kalifornija, upeklo sunce na plus pedeset stepeni, na portirnici nema žive duše. Unutra čuje se žamor. Niđe zemljaka da ti sad pripomogne da se snađeš u tuđem svijetu. Geekovi, šta će, ajmo ranac pod dupe, Macove na koljena, pa udri po kodu. Posle jedno dva ipo sata ufati ih tu kako kodiraju čistačica i izbaci ih napolje.

Sreća u nesreći, taman na kapiji zadesi se tu naš jedan čovjek. Brko, vozač viljuškara u firmi. Ti u svijetu našeg čovjeka vrlo lako prepoznaš. A bome i on tebe. Normalno, Brko je prvo zemljake odveo u Guglov bife. Odmah viknu konobaricu po imenu. Pojavi se sa četiri Jelena onako srednjih godina, malo jača, ali dobra za mrknuti Latinoamerikanka. Još joj je nešto zemljak prigovaro za muziku, ali moje tadašnje znanje engleskog nije bilo na tom nivou da sam smisleno pofato sve.

LM, Brko poče priču: “Vidite momci, mi ti imamo već koliko oćeš ovih naših velikih ideja koje nam samo prave trošak. Taka je i taka stvar. Nego, aj vi malo iskulirajte taj svoj proizvod za sada. Biće i on normalno, dobićete vi i svoj tim inžinjera i dizajnera da radi sa vamo. Joj, kad vi to ono pravo završite i lansirate, ali će biti hype! Al’ polako samo. Eeej, ne bi vas Google nikad slago, to ti ja k’o tvoj zemo kažem. Bote, ja ti Google u dušu znam, nije ti to neka neozbilja firma. I taj vaš Sergej Brin. Ja ga znam kad je šibicar bio na Stenfordu. Druže, mene je malo i socijalizam zafatio, pa imam i te škole. Mi smo kod Tita više radili nego ovdje u Guglu. Ovo ti je raj! Ovaj Švabo, gazda Šmit, to ti je jači ekonomista i od Ante Markovića!

Druže, prvih pola godine ništa ne radiš. Tvoje je samo da pofataš za tih pola godine kako se koriste komande u WC-u. Imam ja tu svog čovjeka, Kemala, njemu je mater iz Zavidovića, a ćaća mu je iz Bombaja. Ne bi ja vas svakom dao, pa vi ste ovdje jedini moji. Zato ćete vi kod njega u tim pa da vidimo kako može taj jedan sitni problemčić da se rješi. Nije to neki veliki problem, ali nam je malo glavni inžinjer tanak s tim nekim specifičnim znanjem, znaš kako je kad para udari čovjeku u glavu, i curu našao, ko će sad džedžiti ispred kompajlera… Ja, ja… Nego sad ste najjači, sad imate priliku i najbolje uslove na svijetu da oborite vlastite rekorde vremena provedenog ispred ekrana…“

Za poker kažu da je igra života. Preduzetništvo je onda poker aparat. Stvaranje nečega iz ničega je magija. Magija je obično povezana sa mitovima i legendama. Čarolije ne postoje, postoje samo čarobnjaci. U trenucima kad se čvrsto držimo za to da nemamo ništa, neko će nam reći: “i to je nešto”.

“I to je nešto” je vaš početni ulog. Muda i rječ čvrsta kao kamen temeljac su dobar početni kapital. To je ono “ništa” iz kojeg ćete stvoriti prvo konrektno “nešto”. Sve ostalo je proces duplanja kao na pokeru. Manja ili veća. Čim se okrenete i potrošite prvu paru, shvatite da nema tog novca koji se ne može potrošiti i da gomilanje love na kamari samo po sebi nije rješenje. Tada počinje igra čije svako sledeće dijeljenje zahtjeva da uložite kompletan dotadašnji imetak.

Autor: Dušan Đorđević

Cyberpunk je konceptualni album koji je Billy Idol izdao 1993. godine. Album je inspirisan njegovim novim interesom za tehnologiju, njegov je prvi pokušaj da koristi računar u pravljenju muzike i baziran je na cyberpunk subkulturi kasnih 80ih i početka 90ih. Album je takođe pokušaj da Idol preuzme kreativni proces produkcije sopstvene muzike (nastao je na Mac računaru za “samo” 10 meseci), dok sa druge strane obožavaocima i drugim muzičarima po prvi put predstavlja mogućnosti digitalne muzike.

Album je neviđeno popljuvan i potpuno je polarisao tadašnju Internet zajednicu. Pljuvači su ga videli kao ulizivanje i oportunističku komercijalu. Takođe, viđen je i kao deo procesa koji je kompletno isprostituisao izraz cyberpunk. Sa druge strane, oni koji su ga podržali videli su Idolov pokušaj kao bezopasan, dobronameran i ohrabrivali su njegov novonastali interes za cyber kulturu.

Na albumu se nalazi cyberpunk-like priča, zajedno sa kompjuterski generisanim glasovima i tehno uticajem, mnogo pre nego su drugi muzičari to radili. Iako je doživeo potpuni fijasko, album je po prvi put u istoriji doneo korišćenje Interneta, maila, online zajednica i multimedijalnog softvera za promociju jednog mainstream muzičara. Billy Idol je tih dana i svoju kompletanu garderobu, spotove i scenske nastupe prilagodio stilu.

15 godina posle: U svoje vreme potpuno neshvaćen rad, daleko ispred svog vremena, prava digitalna avangarda. Prvo, dobar muzički album. Drugo, potpuni trendsetter za sve ono što će drugi početi da koriste mnogo kasnije. Odličan materjal za kvalitetan hejt.

Postati stručnjak za bilu koju tematiku je mnogo lakše nego što mislite. U startu jedino zaobiđite teme kao što su politika, fudbal i muvanje djevojaka, za sve ostalo, ekspert se postaje za tili čas. Jim Edwards preporučuje tri prosta koraka:

1. Kupite knjigu iz oblasti u kojoj želite postati ekspert i pročitajte je od korica do korica.
2. Pogledajte na Amazon.com sadržaj barem još 5 knjiga na željenu temu.
3. Napraviti listu 10 glavnih problema sa kojima se ljudi susreću i tehnikama koje se koriste za rješavanje istih.

Posle ovog, znaćete o datoj temi više nego 90% ljudi na ovoj Planeti. Kad prodajete nešto, čitava je fora da o proizvodu znate malo više od vašeg kupca. Goran Aničić je jedared pisao kako se neki programerski tim mjesecima natezao da proda neko Web rješenje, da bi iskusan prodavac za jedno poslepodne zaključio prodaju, bez da je znao išta o Internetu. Kako se postaje ekspert, još par savjeta od Timma Ferrisa:

1. Priključite se u 2-3 strukovna udruženja iz date oblasti. U Americi ih ima na tone i sve se završava uz pomoć kreditne kartice i par minuta na Internetu.
2. Pročitajte 3 najprodavanije knjige iz date oblasti i napravite presjek svake od njih na jednoj A4 strani.
3. Održite par besplatnih seminara u velikim i poznatim kompanijama ili na univerzitetima.
4. Ponudite se magazinima iz date oblasti da besplatno napišete tekst. Ako vas odbiju, ponudite se da intervjuišete nekog već postojećeg eksperta. Bitno je da vam se ime provuče kroz novine.

I zlatno pravilo: nikad se nemojte pretvarati da ste nešto što niste. Najlakše je uvijek reći istinu.

Lijepa dot-com priča iz Hrvatske. Nakon tačno 13 mjeseci rada sajt programera Gordana Orlića (24) Who is Hosting This preuzela je kompanija Quality Nonsense Ltd. iz Londona. Interesatno je da ovaj projekat još uvijek niko nije kopirao. Zbog hrpe drugih projekata, Gordan i partner Stanislav odlučili su da prodaju sajt. Prodaja je trajala cirka 4 mjeseca, a za konkretan deal trebalo mu je nešto manje od mjesec dana.

Gordan navodi da se radi o vrlo korektnoj firmi i da iako je pregovaranje trajalo mjesec dana, stvari su išle vrlo glatko. Financijski detalji će ostati tajni, ali se radi o petocifrenom iznosu u dolarima. Inače sve je krenulo kad je sajt Diggovan.

Evo i nekoliko podataka iz prve ruke: „Tih prvih mjesec dana smo bili više down nego up. Spikeovi prometa su bili nehumani. No to se smirilo, a linkovi ostali. 50% prometa su nam referring sites. Prosječan promet je bio oko tisuću ljudi dnevno što je u godinu dana dovelo do 450k posjeta + oko 350k od prvih par tjedana što nemamo zabilježeno. Uz nekih 10 tisuća klikova na naše google adse servali smo i oko 2 milijuna pejdeva. Cijelo vrijeme smo bili na MediaTemplu koji ima fini omjer cijene i kvalitete usluge koju pruža. Nisu njihovi VPSovi savršeni, ali za ovaj tip projekta zaista daju dobru stvar za ok pare. Da, Digg nas je srušio, al tesko da mogu krivit MT.“

Via Siniša.

O kojoj firmi je rječ?

Njihova poslovna strategija bila je kupovina jeftinih dionica, vještačko naduvavanje cijena i pravljenje zarade o trošku ostalih, a moto – niko ne smije spustiti telefonsku slušalicu dok klijent ne kupi akcije, ili ne umre. Čudo od djeteta, Rotschild, kurve, kokain, potapanje megajahte, bajbuk, miran porodični život i prodana autorska prava za film. Scenarista filma Boiler Room je jedno vrijeme radio u firmi kod ovog gazde.

NY Confidential. Ribetina koja zarađuje preko agencije $2.000 na sat. Dva sata posla minimalno. Malecni Jevrej u ulozi makrao nad makroima. Oglašavanje agencije po prestižnim glossy magazinima. Pimp style. Bajbuk. Vjenčanje u torziji. Snovi o prodaji filmskih prava.

Sunshine – Kokane