Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Pisao sam već o parodoksu ružnog dizajna koji rezultuje fantastičnim korisničkim doživljajem, u prvom redu uzimajući eBay kao primjer. Sve do danas, kad sam čuo za sajt koji definitivno predstavlja vrh za uslove domaće Web produkcije i odlično oslikava customer experience za domaće tržište. Sjedište firme Boro d.o.o. je u Cvrtkovcima kod Doboja (RS) i djelatnosti firme su sledeće: autobuski prevoz, taxi usluge, niskogradnja i ugostiteljstvo. Za puni doživljaj sajta uključite vaše zvučnike. Iako će ovaj sajt na prvo viđenje izazvati smijeh i pozitivno oduševljenje sa komentarima tipa “vrh, zakon, carski, brutalno braaate…”, a svi vaši prijatelji na IM programima sa replikom “LOL” reći da se valjaju od smijeha; osjetićete još nekoliko zanimljivih stvari u vašem doživljaju.

Krenućemo redom. Na sajtu je veoma lako pronaći datume polaska i kontakt telefone, a tu i popusti koje ova firma omogućava svojim klijentima. Tako lako, a uz to i veselo. Obratite pažnju na ovu riječ veselo. Koliko sajtova otvorite svakodnevno? Koliko njih se sjećate uopšte sutradan ujutru kad se probudite? A, koliko njih vam tek ostane u lijepom sjećanju? Pozadinska muzika predstavlja odličan izbor, a šta mislite da se nešto drugo sluša tokom duge vožnje na relaciji Zavičaj – Dizeldorf? Gazda Boro je preduzetnik u pravom smislu rječi, vidi se da je čovjek posvećen poslu (provalite slike okačene na zidu iza njegovih leđa) i da je mislio na sve, kako da najbolji način ugodi svojim klijentima. Sviđa mi se i kako je čovjek rješio kafanu (autobusku stanicu). Kad čekaš u Alemanji bus za zavičaj, odeš u kafanu ko čovjek. Gledaš sport, piješ piće, bus dođe – opušteno, neće otići. Nema žurbe. Galerija slika ilustruje i ostale pogodnosti kao što su teletina ispod sača (dug je put, treba se i na taj način pripremiti) i pikado (socijalni dio priče). Kaže se da je san svakog gastarbajtera da uspostavi bus liniju od svog sela do neke gastarbajterske meke u inostranstvu. Gazda Boro je mislio i na ovo: ako u neko selo ne može linija, ima niskogradnja pa ćemo da pravimo put. Na kraju, Boro je uradio veliki posao i za svoje selo: kako bi Cvrtkovci drugačije došli na Internet, sem automatski preko Google Mapsa. Boro majstore, svaki ti čast!

A šta kaže naša domaća fancy dizajnerska ekipa. Trash? Na Webu je sve korisnički doživljaj. Za čovjeka seljaka, narodski i naravno, servira se seljački doživljaj. Drugačije ne ide, i ne treba. Kada radite za domaće tržište i klijente ovog profila, ne zaboravite nikad gdje u stvari živite.

O ovoj ideji se pričalo na konferenciji u Nišu, a u narednim danima diskusija se nastavila, što lično, što putem elektronske komunikacije. Koncept je da se organizuje jedinstveni događaj zatvorenog tipa koji bi bio prilika da domaće startup timovi (ili firme, koristićemo u nastavku termin «tim» pod kojim će se pdrazumijaviti i firma) potencijalnoj grupi angel investitora i jednom manjem broju predstavnika medija predstave projekte na kojima rade. Događaj bi se organizovao u Beogradu i trajao bi oko 3 sata. Oko 10 timova bi imalo na raspolaganju 10 minuta da se predstave domaćim anđeo investitorima koji su novac zaradili u IT industriji, uključujući i ljudi koji su generalno zainteresovani u investiranje i spremni su da ulože između par hiljada i par desetina hiljada evra.

U sklopu događaja odmah će biti organizovana žurka i to po mogućnosti u prostoru gdje će se dešavati prezentacije. Suština žurke jeste da ljudi cirkulišu i da se odmah i u što više neformalnoj atmosferi upoznaju investitori i ljudi sa idejama. Ono što je ključno pitanje jeste ima li ovakav događaj svrhe i da li u Srbiji trenutno postoji deset ili više kvalitetnih startup firmi koji imaju dobar prototip proizvoda? Ako ste zainteresovani za učešće u ovakvom događaju, kontakirajte nas na email adresu: startupshow@gmail.com.

FAQ
P: Ko odlučuje o selekciji timova, koliko detalja treba da iznesem u prijavi i da li je tajnost iznesenih informacija zagarantovana?
O: Događaj će organizovati organizacioni tim, čiji će spisak biti odmah objavljen ukoliko se pojavi dovoljan broj zainteresovanih timova. Za organizaciju događaja i selekciju timova su zaduženi Dušan Đorđević i Marko Bijelić, koji će jedini imati pristup čitanju prijava. Što više detalje iznesete u prijavi, tim bolje. Tajnost prijava je potpuno zagarantovana.

P: Koje firme imaju prednost u selekciji?
O: Što je firma bliža opipljivom proizvodu, imaće prednost u selekciji. Znači, prednost imaju firme sa gotovim ili poluzavršenim proizvodom, zatim firme sa prototipom proizvoda i najzad firme samo sa pripremljenim biznis planom.

P: Da li startup timovi plaćaju učešće u ovom događaju?
O: Ne.

P: Koliko predstavnika tima najviše može učestvovati na događaju i da li možemo dovesti još neke prijatelje?
O: Najviše dva. Događaj je striktno zatvorenog tipa i sve ljude koje planirate da dovedete morate prvobitno najaviti emailom.

KONTAKT OSOBE:
Investitori: Dušan Đorđević (dj.dule@gmail.com)
Startup timovi: Marko Bijelić (marko.bijelic@gmail.com)

Odavno govorim da svi oni što svako malo predviđaju dolazak Google OS-a nemaju pojma o životu. Interfejs je softver, a Firefox (ili IE7, aktuelni rat brauzera će presuditi) je novi OS i tu nema daljnje diskusije. Pokušaću već krajem oktobra da nagovjestim šta nam to donosi nova 2007. godina. Mislim da je konačno ove godine završen ciklus preuzimanja skoro svih kompanija iz Web 2.0 talasa koje su vrijedile nešto. Preostao je Digg uz još nekoliko jačih igrača, kao i kompanije koje imaju stabilan poslovni model i na taj način će vjerovatno nastaviti da uspješno posluju i rastu i u godinama koje sledi. Ono što je karakteristično za sve te kompanije, da se mahom radilo o jednoj zaista dobroj izvedbi stare ideje koju niko nije do tada kvalitetno sproveo u djelo.

U 2007. godina nas očekuje istinski vizuelni spektakl u pogledu Web interfejsa koji će krasiti nove aplikacije. Kao interfejs dizajnera lično me već plaše neki standardi koje će biti postavljeni u narednim mjesecima i zaista biće pravi izazov odgovoriti na iste i proširiti granice industrije. Prvenstveno, tokom 2007. nastaviće se trend prenošenja desktop funkcionalnosti u Web okruženje, samim tim pojaviće se veliki broj aplikacija koje se ponašaju isto na Webu kao i na desktopu vašeg Windowsa, čime će postepeno izblijediti granica između Weba i desktopa. Moj prijatelj Boccio sa svojom ekipom razvija jedan takav proizvod. Apple standardno dosta prednjači na ovom polju i sa svakom sledećom verzijom OS X-a donosi neke interesatne novine. 37signals Backpack takođe uskoro ima nove mogućnosti. Impresivni ajaxizirani Gucci.com je svima dokazao da mjesta za Ajax i nove koncepte ima u sferama koje se doskora bile rezervisane samo za Flash. S druge strane, Adobe sa Macromedia RIA inicijativom je moguće najmoćnija igračka na tržištu. Kad smo kod Adobea, tu je i njihov u developerskim krugovima jako cijenjeni Spry framework, Yahoo! Ima svoju UI biblioteku, tu je Django i još 150 drugih raznih okruženja za rapidni razvoj na tržištu.

Ipak, povod ovog teksta je fantastični kalendar Scrybe koji pomjera granice današnjih Web aplikacija. Uživajte!

Zanimljiv primjer informacionog dizajna i sama organizacije metro stanica po svjetskim metropolama. Ono što dodatno fascinara jesu same razlike u pristupu organizaciji između Istoka i Zapada. Moj favorit je Moskva.

Amerika: Njujork, Vašington, Vankuver, Meksiko Siti, Toronto

Evropa: Moskva, Atina, London, Madrid, Pariz, Beograd, Barcelona, Štokholm, Berlin

Azija: Nju Delhi, Bankog, Seul, Tokio, Hong Kong

Guy Kawasaki je u The Art of Start na najjednostavniji mogući način objasnio stvar na kojoj startup privrednici najčešće bankrotiraju – model odozgo naniže. Jedan jedini procenat na ogromnom tržištu, čini se uvijek kao mali i lako dostižan dio kolača. Kako Kawasaki to objašnjava na primjeru pokretanja kompanije koja bi se bavila prodajom Interneta u Kini. Tipičan poslovni model izgleda ovako:
• Tamo živi 1.3 milijarde ljudi
• 1% njih treba pristup Internetu; pridobićemo 10% od tog potencijalnog broja
• Svaki nalog donosiće 240 dolara godišnje
• 1.3 milijarde ljudi x 1% (ciljno tržište) x 10% (stopa uspješnosti) x 240 dolara po klijnetu = 312 miliona dolara
• Dodatni bonus: pogledajte koliko su umjereni ovo procenti!

A sad realno, kako izgleda realni model odozdo naviše:
• Svaki naš prodavac može dnevno da obavi 10 telefonskih poziva mogućim kupcima
• Imamo 5 prodavaca
• Godina ima 240 radnih dana
• 5% ovih telefonskih poziva isplatiće se u roku od 6 mjeseci
• Sva uspješna prodaja donijeće prodaju od 240 dolara
• 10 poziva dnevo x 240 dana godišnje x 5% (stopa uspješnosti) x 240 dolara po prodaji x 5 prodavaca = 144.000 dolara od prodaje tokom prve godine

312 miliona naspram 144.000 dolara? Da li su vam stvari sad jasnije?

I mene je interesovalo, pa sam kratko analizirao strukturu informacija na početnoj strani B92. Iskoristio sam istu metodologiju koji je moj prijatelj Zoka koristio pri analizi interfejsa Momenta. Na slici 1 sam prvo eliminisao reklame (plava boja) i B92 servise (narandžasta boja). Ostale su konkretne vijesti, navigacija i elementi identiteta sajta. Da bi čitavu stvar pojednostavio, na slici 2 sam razvrstao boksove sa vijestima da bih prikazao suštini—koje to tačno najnovije vijesti iz Srbije sadrži B92.

Stara kineska izreka kaže da slika vrijedi više od hiljadu riječi.

Na ovu temu su me direktno inspirisala predavanja Vladimira Živaljevića (PPS, 4.8MB) i Mileta Kostića (PPS, 1.8MB) sa seminaru u Nišu. Mi koji pišemo o startup tematici, dosta smo pod uticajem američkih autora. Ja lično u prvom redu respektujem Grahama, Kawasakija i djelomično Frieda. Karakteristično je da niko od njih u svojim tekstovima ne pridaje značaj važnosti partnerskih odnosa za rane startupe. Takođe radio sam prethodnih mjeseci i za jedan startup iz Silicijumske doline koji u odnosu na ustaljeni trend uopšte ne plasira nikakav buzz na Internetu, nego svoj poslovni model bazira na partnerstvima sa jakim igračima. Takođe biznis model Momenta za evropsko tržište je isto baziran na partnerskim odnosima.

Jedan od odgovora na pitanje zašto aktuelni američki autori danas slabo spominju partnerstva možda leži u dot-comu gdje su strateška partnerstva obilježana kao jedna od bitnih karakteristika Nove ekonomije. Sjećam se da sam prije par godina čitao jedan domaći naslov posvećen Novoj ekonomiji, pisan tokom zlatne faze dot-coma, gdje se partnerstva jako mnogo favoriziju. Krahom dot-coma silna partnerstva su se pokazala kao promašaj. Mile Kostić, čije ja kompanija VEZA strateški saveznik Biznisbloga, kaže da se kredibilitet zasniva na autoritetu. Ali kad se radi o startupu, ne radi se o vašem krediblitetu, jer ga niste još izgradili kod posjetilaca; već na autoritetu na koga ćete se pozvati. Tu je upravo bitan faktor vašeg brenda i doživljaja vaših kupaca – ko su vam partneri, strateški saveznici, s kim sarađujete, šta ste dosada uradili?

Problem dot-coma je bio taj što su partnerstva sklapana prvenstveno radi medija i želje da se svakim novim partnerstvom dobije dodatno na publicitetu. Financijski faktor partnerskog odnosa je bio u drugom planu, ako je uopšte i postojao. Prije par dana sam baš guglao za jednim propalim startupom iz dot-coma i jedini mogući materijal koji je moguće naći na Webu o toj kompaniji su upravo informacije za štampu o partnerstvu sa drugim, često isto propalim startup kompanijama. O proizvodu i vrijednosti istog za krajnjeg kupca, ni traga ni glasa. Vladimir Živaljević je u svom ovogodišnjem konceptu «vetar duva, koga će odneti» rekao odlične stvari o značaju partnerskog odnosa. Za tek osnovani startup, koji se na tržištu povija kao vlas trave na vjetru, je jako bitno da nađe oslonac u jakom partneru. Ipak, za partnerski odnos je karakteristično da funkcioniše po odnosu – ko koga nadmudri. Istorija IT industrije je puna takvih primjera. Microsoft je izgradio imperiju preko IBM-ovih leđa, Steve Jobs je potpuno legalnim partnerstvom pozajmio GUI i miš iz Xeroxovog PARC centra, Yahoo! je postao ono što jeste zahvaljujući partnerskim odnosom sa Netscapeom u ranim danima Weba. Sve ove pobjede koje su izvojevali tada mali nad velikim i moćnim u startu su odraz promišljenog partnerskog odnosa za menadžmentom kompanija koji je bio dovoljno glup, nesmotren i bez odgovarajuće vizije. Kao što Sun Tzu kaže: «Ratovanje je Tao obmane. Stoga, iako si sposoban, neprijatelju pokazuj nesposobnost».

Seminar u Nišu je prošao u jednoj divnoj drugarskoj atmosferi, šta više da kažem nego da smo svi mi jedna velika srećna (onlajn) porodica. Aleksandar i Vito su učinili zaista lavovski posao da nas sve okupe na jednom mjestu i tradicionalno nišlijski ugoste. Među najboljim momentima konferenciju su oni vezani za Nišku mehanu, a Nišlije obožavaju da iznesu toliko ovala roštilja, koliko mi gosti prosto ne možemo da pojedemo. Ono što je mene posebno obradovalo jeste da je ovaj događaj najzad, četiri godine nakon ES Leta, uspio da na jednom mjestu okupi veliki broj ljudi koji godinama učestvuju na onlajn forumima DPT i ES. Vidio sam neke ljude koje nisam vidio godinama, ali i upoznao i veliki broj novih lica. Druženje, to je ono čemu u stvari i služe primarno konferencije.

Što se tiče samih predavanja, sa sa sigurnošću mogu reći da se u Nišu okupila trenutno najjača moguća postava ljudi koji imaju šta da kažu o modernim Web tehnologijama i srodnim temama. Samim tim učesnici su mogli zaista puna dva dana da uživaju, lišeni bilo kakvih troškova kotizacije. Ovdje bih vas uputio na utiske koje su zapisali Dinke i Dragan, kao i na diskusije na DPT, ES i DZ forumima.

Meni je posebno drago da je seminar, iako ne primarno planirano, prošao u atmosferi promocije startup poslovanja. Predavanje Igora Bogićevića i mene su originalno jedina bila posvećana startupima, ali je super stvar što su na neki način izazvala lančanu reakciju, tako da su se istoj tematici (sa svoje tačke gledišta) pridružili i Vladimir Živaljević, Ilija Studen, Dragan Varagić, kao i još neki ljudi. Mislim da je Živaljević svojom prezentacijom i reakcijom na moju priču o startupima pokazao koliki je laf i zašto je kompanija koju on vodi danas tamo gdje jeste. Samim tim bilo je jako zanimljivo vidjeti da imamo slično konceptovane prezentacije, iako nas dijeli decenija i kusur iskustva u poslovanju i rezultatima. Čak, zanimljivo je reći da je i nesrećnik iz Microsofta učinio sjajnu stvar za priču o startupima, tako što je obrukao kompaniju u kojoj radi i time dao odličan primjer koga sve zapošljavaju giganti i kako funkcionišu stvari u velikim kompanijama. Od predavanja koje sam čuo, posebno mi je bilo inspirativno predavanje Mileta Kostića o brendingu. Što se tiče mog predavanja, baš mi je žao što ne postoji ni zvučni ni video zapis, svakako slajdove možete preuzeti odavde. Na slajdovima ima jako malo riječi, ali biće vam nadam se zanimljivo da vidite čisto tok misli.

U fotofinišu drugog dana, moj prijatelj Nikola «Armani» Denić se postarao da nas provede kroz niški noćni život i time stavio šlag na tortu ovog par excellence događaja. Vidimo se dogodine!

Ažurirano: Zahvaljujući Pajaji evo i linka ka video zapisu mog predavanja u trajanju od 32 sekunde. (AVI, 18.1 MB). Zoran Knežević je klip okačio na Google Video i upravo u sklopu istog citiram njegove riječi o kalibru ljudi koji pokreću startup.

Seminar u Nišu je prošao u jednoj divnoj drugarskoj atmosferi, šta više da kažem nego da smo svi mi jedna velika srećna (onlajn) porodica. Aleksandar i Vito su učinili zaista lavovski posao da nas sve okupe na jednom mjestu i tradicionalno nišlijski ugoste. Među najboljim momentima konferenciju su oni vezani za Nišku mehanu, a Nišlije obožavaju da iznesu toliko ovala roštilja, koliko mi gosti prosto ne možemo da pojedemo. Ono što je mene posebno obradovalo jeste da je ovaj događaj najzad, četiri godine nakon ES Leta, uspio da na jednom mjestu okupi veliki broj ljudi koji godinama učestvuju na onlajn forumima DPT i ES. Vidio sam neke ljude koje nisam vidio godinama, ali i upoznao i veliki broj novih lica. Druženje, to je ono čemu u stvari i služe primarno konferencije.

Što se tiče samih predavanja, sa sa sigurnošću mogu reći da se u Nišu okupila trenutno najjača moguća postava ljudi koji imaju šta da kažu o modernim Web tehnologijama i srodnim temama. Samim tim učesnici su mogli zaista puna dva dana da uživaju, lišeni bilo kakvih troškova kotizacije. Ovdje bih vas uputio na utiske koje su zapisali Dinke i Dragan, kao i na diskusije na DPT, ES i DZ forumima.

Meni je posebno drago da je seminar, iako ne primarno planirano, prošao u atmosferi promocije startup poslovanja. Predavanje Igora Bogićevića i mene su originalno jedina bila posvećana startupima, ali je super stvar što su na neki način izazvala lančanu reakciju, tako da su se istoj tematici (sa svoje tačke gledišta) pridružili i Vladimir Živaljević, Ilija Studen, Dragan Varagić, kao i još neki ljudi. Mislim da je Živaljević svojom prezentacijom i reakcijom na moju priču o startupima pokazao koliki je laf i zašto je kompanija koju on vodi danas tamo gdje jeste. Samim tim bilo je jako zanimljivo vidjeti da imamo slično konceptovane prezentacije, iako nas dijeli decenija i kusur iskustva u poslovanju i rezultatima. Čak, zanimljivo je reći da je i nesrećnik iz Microsofta učinio sjajnu stvar za priču o startupima, tako što je obrukao kompaniju u kojoj radi i time dao odličan primjer koga sve zapošljavaju giganti i kako funkcionišu stvari u velikim kompanijama. Od predavanja koje sam čuo, posebno mi je bilo inspirativno predavanje Mileta Kostića o brendingu. Što se tiče mog predavanja, baš mi je žao što ne postoji ni zvučni ni video zapis, svakako slajdove možete preuzeti odavde. Na slajdovima ima jako malo riječi, ali biće vam nadam se zanimljivo da vidite čisto tok misli.

U fotofinišu drugog dana, moj prijatelj Nikola «Armani» Denić se postarao da nas provede kroz niški noćni život i time stavio šlag na tortu ovog par excellence događaja. Vidimo se dogodine!

Pitanje: Ljudi stalno traže moj stručni savjet, ali me to ometa i usporava u poslu. Šta da radim? Odgovor: Napišite knjigu i recite svima da je kupe. Upravo ovim riječima završava The Art of Start u blogosferi legendarnog Guya Kawasakija. U ovim riječima upravo i leži suština Guyevog pristupa u pisanju ove knjige. Kako se radi o osmom po redu naslovu u njegovom opusu, jasno se vidi da u tekstu nema konceptualnih, niti organizacionih propusta. Nema greške, Kawasaki kaže upravo ono što bi trebalo (i što želi da kaže) i to u pravoj mjeri. Niti šta dodaje, niti oduzima. Oni koji su prethodno čitali Funky Business, steći će utisak da je knjiga možda prespora za čitanje, odnosno da mnogo više naginje da da savjete ne često izbjegavana pitanja, nego da čitaoca potakne na akciju. Samim tim The Art of Start i Funky Business su u jin-jang odnosu i međusobno se na neki način nadoponjuju pošto odišu drugačijom energijom i mislim da predstavljaju dvije strane iste medalje.

Može se reći da je Kawasaki u knjizi sabrao iskustvo čovjeka koji je u poslednjih dvadeset godina bio u blizini događaja koji su mjenjali svijet, ali uvijek više u formi egzekutora i posmatrača, nego čovjeka koji je bio pokretač u tim događajima. Amerikanac je japanskog porijekla, rođen i odrastao na Havajima. Odavde vjerovatno potiče i njegova čarobna vedrina duha i kada gledate njegove video nastupe i fotografije, nikada mu ne biste dali njegovih 50 i kusur godina. Završio je studije psihologije, nisi ga primili na Stanford. Radio je kao putujući prodavac nakita, da bi došao u Apple da se bavi propovjedanjem (izvorno: jevanđelizacijom) Apple kulture. U prevodu: ubjeđivao je manje kompanije da razvijaju softver za Mekintoš platformu. Sredinom devesetih, pred sam početak dot-com groznice odbija mjesto direktora u kompaniji Yahoo!, dok je ova bila još u povoju. Da je prihvatio tad to mjesto i da je tok događaja ostao time nepromjenjen, danas bi bio težak oko 2 miljarde dolara. Nešto kasnije shvatio je grešku i osnovao Garage Technology Ventures, kompaniju posvećenu VC (rizikonosni kapital) investicijama. Samim tim Kawasaki govori rječima čovjeka koji je zaista imao priliku da vidi uspon i pad mnogih startup kompanija i njegove rječi i zaključci su više nego dragocjeni.

Čitao sam srpski prevod, nemaštovito naslovljen kao «Tajna uspešnog početka» u izdanju Mono&Manana. Za prevod Tanje Milosavljević mogu reći da je više nego dobar, jer se zaista potrudila da ogovarajuće u tekstu i fusnotama pojasni žargonske i nestandardne termine koje Kawasaki često koristi. Samim tim, knjiga predstavlja obavezno štivo o umijeću započinjanja i kao takva jednako je korisnika i ljudima koji nisu primarno u hi-tech industriji.