Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Kao namerno, a u stvari ne toliko namerno, medju poslednjima pisem review ovog dogadjaja. Vec u subotu popodne (na dan dogadjaja) sam imala citav scenario u glavi sta treba napisati, ali dok sam se vratila iz Novog Sada vec je bila nedelja popodne. Nakon sto sam malo "uzela da odspavam" i odmorim i vec je pocela radna nedelja i moj svakodnevni celodnevni boravak van kuce i racunara (u casual

Kao namerno, a u stvari ne toliko namerno, medju poslednjima pisem review ovog dogadjaja. Vec u subotu popodne (na dan dogadjaja) sam imala citav scenario u glavi sta treba napisati, ali dok sam se vratila iz Novog Sada vec je bila nedelja popodne. Nakon sto sam malo "uzela da odspavam" i odmorim i vec je pocela radna nedelja i moj svakodnevni celodnevni boravak van kuce i racunara (u casual

Kao namerno, a u stvari ne toliko namerno, medju poslednjima pisem review ovog dogadjaja. Vec u subotu popodne (na dan dogadjaja) sam imala citav scenario u glavi sta treba napisati, ali dok sam se vratila iz Novog Sada vec je bila nedelja popodne. Nakon sto sam malo "uzela da odspavam" i odmorim i vec je pocela radna nedelja i moj svakodnevni celodnevni boravak van kuce i racunara (u casual funkciji).

Za one koje samo interesuje kako sam se provela i koji ne citaju cele tekstove: da, izuzetno sam zadovoljna BlogOpenom i jako lepo sam provela vikend u Novom Sadu.

A sad full raport.

Od ranog jutra sam kasnila iako mi organizacija vremena obicno odlicno ide. Izgleda da je ta subota bila izuzetak. Ne samo sto mi nije bas bilo milo rano ustajanje, iako sam ranoranilac (mada ne ispoljavam to svakodnevno) - tj nije mi tesko da ustanem bilo kad za bilo sta, narocito kad je blog (ne neki konkretni nego uopsteno onako blog) povod. Slojevi garderobe, pakovanje stvarcica za tekuci dan i noc, provera kola, dosipanje vode, treba sprejati stakla da se ne magle, blabla, jao tek sam krenula a vec treba da sam u Zemunu :). Nema gotovine, treba dodati goriva, znaci prvo bankomat (ruznA iskustvA sa placanjem karticom na pumpama), sve u svemu obavim nekako sve to i kroz vise crvenih stizem na mesto sastanka sa saputnicima sa petnaestak minuta zakasnjenja. Izvinjenje jos jednom. Znam da ste se smrzli, ali zamislite koliko biste cekali da nije bila subota ledeno jutro kad nema zive duse na Bg ulicama.

Kako je Savrsena Dragana savrseno uspela da zaboravi svoju savrsenu muziku, bili smo osudjeni da slusamo neke moje diskove koji su zaostali po kolima. Suvozac je izabravo Madonu (sad vi pogodite koje bio suvozac). Auto se silno tresuljio sto zbog vetra spolja i grohotnog smeha iznutra. Sad bih to opisala nekom fensi naucnom metaforom, ali kako nisam sklona fizici na primer ne bih dai spadnem glupa. Hvala pogotku na tome (smehu), mogla sam da vozim do kraja sveta u takvoj atmosferi.

Najvece iznenadjenje je kad na OMV pumpi, dvadesetak Km pre Novog Sada, sretnemo koleginicu iz Beograda, a koja definitivno ne ide na Blogopen.

Lepa stvar se desila i kad smo stigli na Spens. Bilo je tu par mojih ex dragih studenata i nekako mi je bilo milo sresti ih i sto posecuju takve dogadjaje. A i sto pisu blogove i ove godine :)

Takodje, odmah mi se svidela organizacija, ne konkretno epitet organizacije, vec sto je ona ocigledno postojala. Atmosfera je nekako bila prijatna. Iako mnogi nisu dosli (sto nije lepo iz puno razloga) pa je sala bila poprilicno prazna. Bio bi pravi spektakl da je dosla barem vecina prijavljenih.

Preskocila bih ko je sta pricao, postoji program na sajtu Blogopena, a utisci su vec prosireni blogosferom, ali ukratko, svi koji su ucestvovali su imali korektnu i tematsku pricu. Ono sto bih morala da napomenem i pohvalim je "zvezda" Blogopena Stephanie MojIdol:) Booth. Devojka/zena koja je po zanimanju blog konsultant - neverovatno zanimanje, te dve reci su tako tesko spojive. Mislim, biti bilo kakav konsultant sa roze kosom...
Ne velicam njeno izlaganje - sve to sto je pricala nije nista novo, nikakvo prosipanje znanja, ali je njena zivotna, tacnije karijerna, prica veoma interesantna i slusala sam je sa zadovoljstvom. Sem toga, njen nastup je jako pitak i dopada mi se kako se izrazava, a svidja mi se i njen engleski :). Svakako, ne cudi me da je uspesna kao bilo kakav konsultant.

Publika mi je bila posebno interesantna. Hard core blogeri, rekreativci i eksperimentalisti, i konzumenti, pa cak i oni koji se ne bave blogovima uopste. Starosna struktura je tekodje bila sarolika. Tako smo imali gospodje od 50+ (nadam se da nisam omanula i otisla ka vecoj cifri od stvarne), koje ocigledno podrzavaju blog aktivizam i citaju blogove (nisam shvatila da li ih pisu ali mislim da ne), postavljaju pitanja i komentarisu izlaganja. Jedna od gospodja postavlja pitanja jasno koristeci blog izraze, za pocetak ne brka reci blog i post (diskusija koja se ranije tog dana razvila). Moja Mama (61) sigurno ne zna sta je to blog a kamoli post.

Radionice su bile onako. Moze se reci solidne. Cula sam par interesantnih stvari koje su mi manje poznate ili mi prosto nisu uvek na umu u prvom planu. Bilo je tu par interesantnih diskusija i pitanja i to je to.

Nakon radionica nisam prisustvovala panelima. Od mene dosta.

Posle se desila kraca poseta Radio Cafeu, a onda privatno druzenje sa nonblog personama.

Citav dan sam provela sa puno ljudi. Starih i novih za koje mi je veoma drago da sam ih upoznala. I drago mi je sto su neki ljudi pozitivno reagovali kada su culi da sam ja artichoka i sto su mi dali pohvale za blog, njegov sadrzaj i postavljali neka pitanja vezana i za stvari koje sam pisala, ali i za ponesto licno. Ljudi ocigledno vole da znaju ko i kakav neko stoji iza nekog web sadrzaja, sajber lika...

Ako sam nesto zaboravila, a sigurno jesam, drugi su sigurno vec napisali. Jedva cekam novi Blogopen!

Zagušljiva sala hotela Radon koji više podseća na gerijatrijsku bolnicu (što na neki način i jeste) u zapuštenoj minijaturnoj Niškoj Banji bila je lokalitet okupljanja ljudi u cilju održavanja jedne super konferencije BizBuzz. Sala je zapravo sasvim retro, kao i čitava Niška Banja u kojoj se naslućuju sedamdesete i osamdesete s obzirom da od tad ništa nije ulagano i obnavljano. Dobra

Zagušljiva sala hotela Radon koji više podseća na gerijatrijsku bolnicu (što na neki način i jeste) u zapuštenoj minijaturnoj Niškoj Banji bila je lokalitet okupljanja ljudi u cilju održavanja jedne super konferencije BizBuzz. Sala je zapravo sasvim retro, kao i čitava Niška Banja u kojoj se naslućuju sedamdesete i osamdesete s obzirom da od tad ništa nije ulagano i obnavljano. Dobra

Zagušljiva sala hotela Radon koji više podseća na gerijatrijsku bolnicu (što na neki način i jeste) u zapuštenoj minijaturnoj Niškoj Banji bila je lokalitet okupljanja ljudi u cilju održavanja jedne super konferencije BizBuzz.

Sala je zapravo sasvim retro, kao i čitava Niška Banja u kojoj se naslućuju sedamdesete i osamdesete s obzirom da od tad ništa nije ulagano i obnavljano. Dobra organizacija učinila je da sve funkcioniše super i profi i udahnula je staroj sali novi duh. Spoj modernog/IT/sajber i našeg omiljenog/starog/dobrog/socijalističkog. Organizatori su bili živahni i opušteni. Nervoze nije bilo, a posao je odrađen kako treba, sa njihove strane.

Banja je, što se moglo očekivati, jeftina :). Super izbor za skupljanje ljudi koji troše pare, a opet ne potroši se puno iako si svaki dan na kafama, sendvičima u kafani itd. U lokalnoj opštini/upravi za nešto/štagod, službenice igraju pasijans iako im kancelarije od ulice bukvalno deli samo staklo, a u susednoj poslastičarnici možete jesti (oni koji su probali rekli bi očajne) tulumbe, baklave, orasnice i slično za 20 dinara.

Lokalna kafana, udaljena više od 50 metara od našeg smeštaja i hotela :), bila je izbor druge večeri našeg boravka. Ne bismo se ni udaljavali toliko da nismo tražili lokal sa TV-om (radi utakmice) koji radi duže od 23. A da može da se jede, pije i da je iole pristojan. Kafana, tj Kafanče Banjče, je i više nego pristojno mesto, može se čak reći restoran na nivou, sa sređenim enterijerom, vrhunskom uslugom (nikada me nije služio simpatičniji i pristojniji, a pritom neuštreban i mlad konobar), odličnom hranom i dobrom ponudom pića.

Toliko o Banji. Od Niša ne videh mnogo, ali u prolazu deluje kao prilično ok grad, a sudeći po ljudima i firmama koji tamo rade i borave, prilično je poslovan, naročito u IT sferama. Prvo veče smo išli u Nišlijsku Mehanu (ako se ne varam oko imena) na klopu i isto smo izašli siti, napojeni i zadovoljni.

Društvo sa kojim sam išla je bilo super i ništa nije moglo da me smori ili iznervira. Smeštaj je bio privatan, donekle jeftin, malkice zapušten, ali prostran. Ali 50m od Radona :).

A konačno nešto o povodu odlaska tamo, tj o samom seminaru. Prvi dan smo stigli negde popodne, tako da prvih par predavanja nismo slušali. Stigli smo dok je predavanje držao Živaljević (Pakom), prilično oštar, čak možda i više nego inače, ali argumentovan, inspirativan, i pravi showman. Njegova predavanja nikako ne mogu biti dosadna ili uspavljujuća. To je već dovoljan plus. Ivanu Bureku nikako ne bih zamerila što je došao bez pripremljenog predavanja, već što je došao potpuno nepripremljen za takav jedan skup i sa bilo kakvom smislenom pričom. Što se mene tiče, iako je ružno reći, on je promašaj ovog skupa. Gorana me je iznenadila, pošto poznajem njene svetle trenutke. Ne znam šta je bio uzrok onako osrednje prezentacije na dobru, ali nadam se da je pad raspoloženja i energije privremenog karaktera. Miloje (McCann Ericson) standardno super za slušanje, bez obzira šta ima da kaže, a nešto korisno i dobro uvek ima. Nikola Marković (Društvo za informatiku Srbije) onako školski, suptilno i jednostavno, sasvim prihvatljivo.

Drugog dana smo uz veselog Mileta Kostića (Veza.biz) detaljno proučili šta su inovacije i ko su inovatori, treći ili četvrti put sam slušala Slobu Markovića (Centar za razvoj Interneta) sa pričom o .rs domenu, među jutarnjim predavačima je bio i Dragan Varagić - standardno dobar. Sa izlaganja Istoka Pavlovića sam izašla, nisam mogla više da sedim iako me jako interesuju copywriting teme, tako da očekujem video sa njegovog predavanja. Vratila sam se pred kraj izlaganja Srđana Košutića (Ellecta)- nisam saslušala čitavu priču pa neću da sudim. Onda slede dve sjajne priče koje se nadovezuju jedna na drugu, i dva sjajna predavača - Jan Jilek (Xclaim) i Rade Tričković (httpool) sa odličnim nastupom i jako, jako korisnim informacijama.

U petak je Microsoft "ispalio", a Telekom je imao dobru temu vezanu za kreiranje sadržaja na Internetu, što mene ekstremno zanima, ali kao što smo mogli očekivati diskusija se pretvorila u "Telekom hejt", pitanja vezana za monopol telekoma, nerazvijenost infrastrukture, nemogućnost uvođenja ADSL-a u svakom delu Srbije i cene usluga :S. Baš šteta za takvu dobru temu. Ja bih jedan ceo seminar posvetila samo kreiranju sadržaja i copywritingu :). Kako se diskusija produžila na naredna dva predavanja i predstavljanje E-starta odlučili smo da krenemo nazad za Beograd.

I bez ovog mog zaključka naslutićete i sami da sam zadovoljna svojim putovanjem, boravkom van Beograda, saputnicima, konferencijom, predavanjima i predavačima, ljudima koje sam upoznala ili srela a jesam ih ili nisam videla skoro. I naravno, jedva čekam neki novi događaj - jedan je već u najavi - BlogOpen ;). Vidimo se tamo!

Osećam se bolje. Sveža sam i energičnija. Normalnije spavam, bolje se hranim i pijem više vode. Šetam skoro svaki dan. I po kiši i kako god da je. Dišem filmove a počinjem i knjige. Čitam po Internetu stvari koje me interesuju, skoro kao pre, novosti, blogove, pa i svoj češće popunjavam. Doživljavam ljude lepo, a srećem i nove i stare. Doživljavam neke nervoze i leptiriće bez ikakvog razloga.

Osećam se bolje. Sveža sam i energičnija. Normalnije spavam, bolje se hranim i pijem više vode. Šetam skoro svaki dan. I po kiši i kako god da je. Dišem filmove a počinjem i knjige. Čitam po Internetu stvari koje me interesuju, skoro kao pre, novosti, blogove, pa i svoj češće popunjavam. Doživljavam ljude lepo, a srećem i nove i stare. Doživljavam neke nervoze i leptiriće bez ikakvog razloga. Čisto intuitivne. Cupkam na stolici, ne znam šta mi je, ali ne brinem da je to predosećaj nečeg lošeg.

Radnim danom ostajem do kasno budna - izađem ili uživam kod kuće. Svaki dan sam na pijaci posle jutarnje kafe. Rašćišćavam stvari sa samom sobom i imam jaču i realniju viziju Svog budućeg nečega. Iako nije u pitanju skora budućnost, detalji u vezi toga se nekako kristališu i ideja mi je sve poželjnija. A samim tim mi deluje i vredno truda i verujem da ću uspeti.

Isto tako raščišćavam sebe i odlučujem da se nikad više ne zaljubljujem i ne petljam sa nekim ko ne polaže pažnju i koga nije briga. Čitajući blog AuroreBorealis sam još sigurnija da sam u pravu. I još - pa šta ako na jednog tebe dolazi šest žena. Shvati da si im ti slamka spasa i da sigurno nisu sa tobom zato što si kvalitetan muškarac, žene uzimaju prihvatljivo od onog što im je dostupno. I to kad zažmure na oba oka. Ni sama ne znam zašto to radimo. Valjda smo namerno glupe a vi namerno namazani. Tako jedni drugima brljamo oči i uzimamo/dajemo neke sitniše. Ali sve sa merom. Ko će više da se omasti a manje da uloži.

Dobro mi je, i ako pitate za recept zašto mi je tako, mislim da vam se neće dopasti. Preporučujem da svakako preispitate sebe i sve oko sebe (okruženje - materijalno, prostorno, kao i ljude) i da pronađete svoj put ka dobrom. Dobro se dobrim vraća. Daš sebi dobro i dobro ti se samo daje :)