Blogodak - domaći blogovi na jednom mestu

Posledice raskida

Chambers of Sylvie - 20.07.2008, 13:36:09

Zimus me je zamolio kolega nesto da mu pomognem na jednom ugovoru, i kako mi je zapao deo koji se bavio šta se dešava kad jedna od strana raskine ugovor, logično se dokument zvao "Posledice raskida". Logično - advokatu. Uglavnom, taj dokument je tako ostao nakačen na mom desktopu. Život je valjda tako hteo da se u poslednje vreme često suočavam sa posledicama raskida. Ne ugovora, nego emotivne veze. Majku ti jebem, što je to zajebano. Mislim da se čitavi komadi duše ponekad cepaju u nepovrat. O suzama da i ne pričam. Jebo suze u poređenju sa onim osećajem kad misliš da ćeš crći; što od nemoći, što od ljubavi, što od besa. Not necessarly in that order. Da se vratim na dokument sa početka; naime u njemu je čak 6 strana posvećeno temi "posledica raskida" i pretty much se bavi samo time koliko i kad treba ovaj što raskida da plati ovom drugom. Needless to say that I realy liked the concept. I, pravo da vam kažem, možda bismo bolje prolazili kroz raskide i emotivne lomove koji zatim slede ako bismo se unapred dogovorili kako ćemo do da izvedemo i ko, kad i na šta ima pravo. To me je uvek tako nerviralo što kad se muvaš i smuvaš sa nekim to mora da bude obostrano, a posle kad se cepate skoro uvek je jednostrano. Kažem "skoro" jer ja baš i ne verujem u koncept saglasnog raskida, ali ostavljam opciju da me život razuveri. Uglavnom, to je bre neviđeno sranje: jedan dan postojite kao "mi" a drugi dan - paja! Moramo stati na rep toj necivilizovanoj praksi, samo kako? Any ideas? Anyone?

In je out

Chambers of Sylvie - 15.07.2008, 00:17:03

U subotu sam se probudila, nakon noći na Egzitu, i skapiravši da nemam cigare odlučila da iziđem na jedno 35 stepeni u kraći obilazak mog novog-starog kraja u standardnoj subotnjoj ruti naša pekara via dragstor via kamion sa lubenicama, i u tom procesu sednem u Skver da popijem kafu i procitam malo novina. Zapadne mi za ruke GQ. Ne znam jel znate ali ja obožavam taj časopis iako je navodno "muški" časopis. Ja nalazim da je samo pametan. Prvi put kad sam ga uzela u ruke bila je priča o slaganju vina i hrane i njihov komentar je bio "it doesnt realy matter what you eat with this chardoney, as long as it is pussy". To me je definitivno kupilo. Elem u ovom broju je bila priča o tome kako u Iranu nisu svi ekstremisti - it was a real revelation! Prosto sam se začudila da je tom čoveku neko platio put do tamo da bi se vratio i napisao takvu budalaštinu. Drugi članak je bio by Tony Parsons i pričao je o večnoj potrazi za srećom. Iskreno, takođe jako razočaravajuće štivo i nije sad ni bitno šta je on tu bulaznio (ali svakako ništa novo i inspirativno) ali nešto me nateralo na razmišljanje na temu. Počinjem da verujem da je dosta toga u disciplini i u uglu gledanja/fokusu.

Exit 08/ Subota

Chambers of Sylvie - 13.07.2008, 21:42:48

Julie & the lics - riba je totalni natural born killer a styling joj je savrsen. kao kim wilde na 220 džontri. baš mi je zanimljivo kako postoje gomile ljudi koji prave muziku po svetu koja, da se ne lažemo, i nije baš nešto preterano popularna, ali koji imaju izuzetnu energiju koju bez ikakvih zadrški daju ili je se pak ratosiljaju, ali to mi je baš utisak. Manu Chao - brate, kakav je to folirant. mislim, ok, pozitivo i ceo fazon, ali totalno prodaje priču. kao "ja sam antiglobalista i stavio sam kapče kao Če Gevara i pevaću vam oj-joj-joj celo veče". mene nešto nije kupio. ne kažem da je bio loš al sve je to foliraža. makar se meni tako čini. a ovako, globalni komentari: sinoć bila neviđena gužva, bilo je dosta domaćih gostiju, da se dušebrižnici ne sekiraju. a uostalom, da nije bilo tih stranaca prva dva dana bi festival bio skroz puko, ne bi bilo nikoga. ovo novo tuborg pivo sa limunom je odlično. to mi je novo letnje piće. mnogo je bolje nego sol i korona jer u sebi ima neki dobri ukus limuna. ova deca što slušaju tuc-tuc i tiru-liru-liru će jadni poludeti do tridesete jer je ono sigurno veliki konzument nerava.

Exit 08 / petak

Chambers of Sylvie - 12.07.2008, 16:11:24

Na moje veliko iznenađenje, ove godine idem na Exit, tj. već sam bila sinoć a idem i večeras. Poslenjih par godina sam zbog sopstvene nemoći da kontrolišem umor i nadrkanost kao njegovu posledicu propustila svašta, i Billy Idola i Moloko i Planta i verovatno još puno dobrih svirki. I baš mi je drago što sam ove godine odlučila da idem! Elem, sinoć - Gossip, Paul Weller i Primal Scream. Gossip: njihova pevačica je moj novi idol. Na stranu što ne znam ni jednu njihovu stvar, ali što neke baš dobro zvuče i zaslužuju da se za njih zna, pevačica je mali Napoleon u lezbejskom ruhu. Morate da je vidite i to live (sad verovatno samo na tv-u)! Mala, ružna, debela do krajnjih proporcija (što kaže moj brat - ne mora da pegla haljine, samo ih obuče i sve se lepo zategne:-), ali zato je tako svetski boli dupe za to, da je riba postala moj lični idol u stvaranju sopstvenog sistema vrednosti u kome niko osim vas samih nema reč. Paul Weller: nije bio tako loš, pogotovu pred kraj kad su se stare kosti zagrejale i kad je u poslednje tri stvari baš valjano rasprašio po jačem zvuku. Ali još jednom se ispostavila kao tačna premisa da ako nisi Lou Reed ili čovek sa sličnom energijom, ne bi trebalo da promovišeš nepoznate stvari po Srbiji. Pored toga, bilo mi je malo smešno što je dosta publike došlo čak iz Engleske da sluša Paula. To je kao kad bi se mi uputili u London da slušamo Caneta. I na kraju Primal Scream! You scream, i scream, we all scream for PRIMAL SCREAM! Poslednji mohikanci u ovom zanru, koji nisu zagazili duboko u samoljublje i prebijanje stjuardesa po avionima britiš ervejza. Prašili su prašili...i to svo vreme. Zbog njih se put isplatio. Šteta što publika nije bolje skapirala zvuk i što nije dala sebi šansu da se dobro nauživa, ali i to je valjda posledica otvaranja Srbije ka Evropi i toga što se u publici više čuo engleski nego srpski, tako da su se talasi videli samo na Swastka eyes, jer je to bilo najpribližnije tehnu (odnosno tesnu). Zato smo mi uživali baš baš. Ostavljam vas sa mudrim rečima: I was blind, now I can see You made a believer out of me! I'm moving on up now, getting out of the darkness My love shines on...

Javašluk

Chambers of Sylvie - 10.07.2008, 16:43:09

Okoristiću se o stihove Nedeljka Bajića - Baje i reći - javašluk u mome srcu, javašluk u mojoj duši, kad ga pored mene nema, ceo svet se tada ruši.

So goodbye sweet appetite, no single bite could satisfy...

Chambers of Sylvie - 03.04.2008, 22:31:00

Kako kaze Milan Mladenović - kako da pobegnem od promene? samo putem promene! Baš osećam te promene i pokušavam da se sa njima izborim. Jednačina otprilike glasi - ako je sve na kraju krajeva sranje, zašto u međuvremenu ne bismo uživali ili makar pokušali. Evo ja pokušavam, mada kako kaže naslov... slaba vajda. Kad smo već kod citata, što bi rekli gotan project - todo es produto de una ambicion. Jebiga, da nema ambicije ne bi bilo ni nezadovoljstva njenim neispunjenjem, al sa druge strane ne bi bilo ni zadovoljstva kad, ponekad, retko, sve krene kako treba. Zajebana je rabota ovaj život. I kad već citiram, sve niže i niže, videla sam danas delić neke domaće serije gde je jedna od glumica rekla "nije pitanje ima li života posle smrti, nego ima li živovta pre smrti". Ne treba da vas brine što mi izvor inspiracije postaju srpske telenovele, to je samo stvar podcenjivanja koje je ukorenjeno u naše male fašisoidne mozgove. Užasno smo zatvoreni. To je moj jedini feeling po povratku iz inozemstva. Mi još uvek giljamo po bespredmetnim pitanjima i možemo tako u bezkrajon. Za to vreme... svet ide, okreće se, menja se, vraća se na isto, razboljeva se pa ozdravi, ispravlja i popravlja, negde ti zakine, negde ti da...i tak. Onda se vratim ovde, gde inače volim da se vratim i jedva čekam da se vratim, i zateknem onu babuskeru od Tadića koji nešto sere na televiziji, sa sve iskrivljenom državničkom kravatom...brate - odjebi više! Stvarno više dosta. Aj da radimo nešto. Aj da nas neko pohvali. U bilo čemu. U poslu, u lepoti, u sređenosti, u doslednosti, u ideji, u stavu, u stilu. U bilo čemu. Aj negde da se pomerimo. Svako pojedinačno i svi kao zbir pojedinačnog. Svi samo gunđaju, kenjaju,zakeraju, imaju neku teoriju koja je bazirana na idiotluku.

Sedim pre neki dan na ručku u Verdiju, i padne mi na pamet ideja iz onog arsenala "da sam ja vlast". Dakle, da sam ja vlast, čim bi došla na vlast, sazvala bi sve koji imaju neke interese i mogućnost da ih silom ostvare da dođu lepo i da prijave te njihove interese i da se lepo dogovorimo da napravimo "numerus clausus" stvari koje nećemo dirati za mandata, i kažemo - ok, to je to, drugari, dogovoreno, to sve nećemo ni pipnuti, ali ako mi se pojavite u bilo čemu drugom - najebaste. I onda pogledaš šta ti je sve preostalo i u čemu možeš slobodno da deluješ. I kad se okreneš shvatiš da je oko tebe gomiletina stvari u kojima te ne sprečavaju nikakvi tajkuni, koncesionari, kriminalci, lobisti itd. Kreneš od ulice, pa pogledaš gore-dole, šta sve možeš da uradiš. Gomila toga uopšte ne košta, samo je pitanje dovođenja u red. Mene bi to baš obradovalo. Malo reda u ovom javašluku.

Od njive do trpeze dugačak je put...

Chambers of Sylvie - 25.03.2008, 18:58:00

Radovi na stanu su počeli...trenutno izgleda kao da je pala bomba srednje razorne moći ali da se uskoro sprema još jedan tepih bombi pa bismo svi trebali brzo u neko sklonište.

A kad sam izašla iz stana, napolju...ne mogu da verujem! Sneg, majku ti tvoju. Al ne običan, ono par pahulja pa će se smiri, nego fazon The day after tomorow. Uletim u taksi i kažem "šta je bre ovo? Apokalipsa? Smak sveta?", kaže taksista "Eee, odavno smo mi dodirnuli smak sveta, a neki bi i voleli da bude, tako bi im se muke skratile". Reko "misliš rešili bi se nula na kreditnim karticama ako bi se neki komp resetovao?". Samo vidiš blagi osmeh u retrovizoru.

Elem, ako i bude smaka sveta, ja bih volela, i to kumulativno, da ga dočekam nakon što se pošteno nauživam u mom novom stanu (u svrhu ovog teksta "pošteno" definišemo kao najmanje par godina) i ako može u Parizu. Kažem kumulativno da se neko ne zajebe pa reši da sredi ovu našu kuglu u mom odsustvu...da da..odoh ja malo do Pariza, tamo je sve lakše, i renoviranje stana, i politička situacija. Samo digneš noge na obod fontane i gledaš one labudove. Ako padne kiša, otvoriš kišobran i nastaviš da sediš i uživaš, jer u Parizu kiša uvek brzo stane:-)

Spinning the wheel

Chambers of Sylvie - 16.03.2008, 12:52:00

Da li su svi osmesi odsmejani na televiziji fake? Da li su sve pesme zapravo odraz željenog a ne proživljenog stanja? Da li je Ricky Martin srećan i zadovoljan ovih dana ili kao i ja oseća neki nedostatak savršenosti u njegovom životu? Da li se i Ricky mentalno muči i postavlja sebi bezbroj pitanja i dilema; da li donosi odluke ili ih drugi donose u Rickyjevo ime? Da mi je to da znam...

Muče me naizgled efemerni problemi: da li staviti pločice "sabbia righa" ili "moka righa"? Ili pak rizikovati sa "creme onda"? Deluje sumanuto, ali, zapravo nije. To su izbori sa kojima će kasnije ova žena morati da živi, dug niz godina, a možda i za uvek (ako nastavimo ovim političkim pravcem ka svetlijoj budućnosti). Naravno, svakome su njegovi problemi najveći, ali ovde nije reč o veličini problema ili konkretnog primera pitanja koje je pred amnom, već o toj konstantnoj neophodnosti da se donose zaključci i na osnovu njih odluke, da se zauzima stav, pa da se onda menja, da se preispituje, da se razmatra, da se bude u nedoumici. I sve to sa željom da se u nečemu uspe podupreto činjenicom da je teško živeti sa znanjem da je nešto propalo iz razloga izvan moje moći, a izgleda još i teže ako je propalo zbog nečeg što sam ja uradila ili propustila da uradim. Ili što je onomad Hulja citirao intro iz neke doom igrice na PS3 (oh my my! how low can you go sa izvorom mudrosti) - we make our choices, but in the end it's our choices that make us.

Ne mogu a da se ne vratim onoj ranije datoj definiciji da površnost zapravo znači ostati na površini, ne potonuti. A gde je tu nadogradnja?

Internationaly known and localy respected

Chambers of Sylvie - 14.03.2008, 18:05:00

ili posledica svakog kretenskog srpskog političara. ma ko im jebe mamu, odeš 11og maja, ili kog već bude, zaokruziš šta ti srcu drago i skineš to govno sa vrata. sinoć mi dolazili iz opštine da me pitaju da li sam za "zoniranje" moje ulice. ja im rekla da nemam mišljenje po tom pitanju i da stoga nisam adekvatna da dam odgovor na to pitanje. jedini je milan milutinović bio u pravu onom prilikom u rambujeu - your question is basicly wrong!!! dude! sad si doš'o da me pitaš za zoniranje kad si pustio da se u toj istoj ulici izgradi 5 zgrada od kojih 4 nema parking. you must be shiting me, dude. tako i ovi 11og maja - ne bas od 12og marta, al negde odprilike od kad se završila sablja i oni skinuli zorana živkovića sa čela vlade, počeli su urušavanje svakog smisla u svakoj pori društva, i sad će da me pitaju da li sam za evropu ili sam za kosovo. pa brate, nemoj ništa da me pitaš. kad me do sad nisi pitao dok si srao naokolo, što sad od mene tražiš da konvalidiram tvoje ludilo? šta sam ja? vanparnično veće pa da odlučujem o oduzimanju poslovne sposobnosti? sve je ovo lažno pitanje, i lažni izbori, kao i sve što su do sad radili. samo lažu. počinjem da zvučim kao prosečni taksista. a, šta mi je drugo i ostalo?

nego, stiglo proleće!

Blago va-ma, blago na-ma...

Chambers of Sylvie - 10.02.2008, 21:30:00

Danas u svlacionici u welnesu neka riba priča na mobilni i razgovor teče otprilike ovako: "ne, nisam doručkovala, popila sam kafu i pojela sendvič, to je kao doručak ... ne, nisam ručala, došla sam ovamo, kad da ručam? ... ustala sam u jedan i došla ovamo da vežbam, nisam jela supu, jela sam sendvič koji jedem svakog dana kad radim ... pa da u jedan!!! svakog dana ustajem u 6 i idem da radim a danas je nedelja i spavala sam do jedan i jela sam sendvič - jebote!..." i onda spusti slušalicu i okrene se ka prisutnima u svlačionici i kaže "mama" i slegne ramenima. Tu svi u glas krenu da je teše i objašnjavaju da to nema veze sa godinama itd.

I sad se ja pitam, da li naše majke imaju samo jedan modus interesovanja za naš wellbeing - hranu? To je potpuno fenomenalno. Kako se ne zapitaju za to ustajanje u 6 ujutru ili za to dal smo tužni ili depresivni ili nezadovoljni i tako dalje. Kako uvek "jel si jela? šta si jela? jel imaš šta da jedeš?". To poprima razmere onog zapadnjačkog neinteresovanja za suštinu nego samo da je forma ispunjena, samo da si ti jeo. I što je veće sranje u zemlji i životu, to je veće interesovanje za to dal smo siti.

Lično, ja to trpim, trpim donekle, al kad popizdim... i onda kad saspem sve što je bitnije od toga šta sam i kad jela i kad me sa druge strane pogledaju zaprepašćene oči - onda mi bude žao. Al to je krug, a svi znamo - the circle only has one side :-)

Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Prijavi se na Blogodak

Svi postovi sa bloga: Chambers of Sylvie