Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

FYI, nadje se po neki sto i dalje zna da ljubi, a ne tera da se spustas u plebs i zamotas koju sarmicu pride

Mislim da nisam jos napisala ovaj post bas zato sto ne mogu da se odlucim oko naslova. ne znam sta je adekvatno, ili sta je dostojno subotnjeg koncerta. brate kakvo ludilo! sad je skoro sreda a mene jos drzi. znaci, Stonsi su carevi galaksije! nema dalje. mont everest, olimp, sve su to sitnice - Stonsi su vrh!

Oni koji nisu bili - SHAME ON YOU! Pustili ste da vas smorenost izede, poverovali ste da su Stonsi matori, da je to sve masina, da je sve fake. E pa nije! Matori su godistem kojeg su rodjeni, al su zato znatno gipkiji i mentalno i fizicki od svih nas zajedno. Kad vidis takve ljude stvarno osetis da si u prisustvu velicine, osecas da je tu nesto mnogo posebno i zato mislim da je odgovor na ono pitanje dal je sreca, dal je kinta, dal je talenat izlisno. Oni su naprosto the Rolling Stones, i to je to. Ono gde su drugi pali - oni nisu. Zasto - potpuno irelevantno. 

Jel ste primetili kako su se ranije svi dobro ljubili? A sad se svi ljube ko neke zabe kreketuše. Ne stvarno, ranije su svi nekako bili senzualni i zanimljivi, sad su booouring! Wippi-do-wippi-day-stuck a needle in your eye-boring. danas su muskarci toliko optereceni svojim izgledom, pre bi jebali sebe nego neku zgodnu devojku. I postali su uzasno dosadni, svi traze neku dlaku u jajetu. Aman ljudi, nije svaka zena buduca zavijačica sarmi, dajte još malo da se zezamo dok smo još iole mladi, lepi, gipki i savitljivi!

Stvarno nisam htela, tj nije mi bila namera da publikujem prepisku koja sledi, ali na zahtev citalaca da ispricamo kako je bilo na koncertu RHCP ne mogu vise da odolim!

Dakle, na koncertu je bilo super. Osim sto je kratko trajalo (ispostavilo se da je to kao normalno da sviraju sat i 15 min jer su ih bukirali za festival a ne za koncert, a nama niko nije reko da idemo na festival pa smo se malo iznenadili), i sto je nakon koncerta nastupio svojevrsni vojvodjanski pandemonijum (sory vojvodjani za ovu regionalnu karakterizaciju al dobro zvuci, zar ne?!). Dakle, dijasporo i vi koji ste prespavali tih par dana, problem je nastao pri napustanju parkinga ispred tzv "arene" tj poljane ogradjene za tu priliku. Naime, izlazak sa parkinga je trajao izmedju 3 i 6 sati. U nastavku sledi prepiska sa gospodinom gradonacelnikom Indjije na kog sam posebno bila kivna nakon dogadjaja zato sto sam ga u par navrata licno videla (a ja ne gledam tv bas nesot puno, pa procenite koliko se on zaista cesto pojavljivao) kako se hvalise na sva usta i izigrava nekog mega-organizatora-frajera-facu i ne trepce.

Sylvie:

Postovani gospodine Jesicu,    

Zelim da Vam kazem da je organizacija nakon koncerta bila KATASTROFALNA i SKANDALOZNA, ali to verovatno i Vi sami znate, posto ste cak izjavili (objavljeno na b92.net) da ste ocekivali tako nesto.

Mislim da dugujete najmanje javno izvinjenje i objasnjenje zbog cega je doslo do onakvog kolapsa nakon koncerta, kao i to da nam objasnite gde ste Vi bili dok se to desavalo.

Licno sam Vas gledala (mislim kod Lune Lu ili nekoj slicno samozvanoj kultnoj emisiji) kako pricate da ste oformili stab i kako je on sacinjen od raznih ekipa; i policija, i ovaj i onaj i naravno Vi. E pa kad ste hteli da se sepurite u udarnom terminu onda sad lepo odgovornost u ruke i na isti termin da nam objasnite zbog cega u Srbiji gradjanin UVEK mora da se oseca kao govno, a ovaj put VASOM greskom.

Sram Vas bilo! Odakle Vama za pravo da raspolazete mojim vremenom?

I ako Vam nije stiglo do sada hiljade ovakvih pisama, to ne znaci da ste Vi "gotivni", vec samo znaci da zbog takvih kao sto ste Vi u ovoj zemlji svi misle da je resistance futile. E pa ja tako ne mislim!

Srdacan pozdrav u iscekivanju Vaseg izvinjenja.    

Ana P. Maric
Advokat iz Beograda

Jesic:

Vrlo interesantno da samo od posetilaca I to onih koji drze za sebe da su vrlo vazni stizu ovakvi komentari.
Ako ste mislili d ace te kuci biti pola sata nakon koncerta na zalost to nije bilo moguce ni na Svetskom prvenstvu u fudbalu a ne u Srbiji. Jas am kao I vecina mojih saradnika bio u areni sve vreme a nakon toga u centru za bezbednost.

Posto je u poslednjem momentu pred koncert 12000 vlasnika automobile iz Beograda resila da dodje I da ne poslusa preporuke koje su organizatori davali nedeljama pre koncerta kolaps je bio ocekivan

 I za kraj ne secam se da je iko posle poste slicnim desavanjima u Beogradu I izgubljenog dana ili noci u sapobracajnom kolapsu slao bilo kome ovako nevaspitane poruke.

gj

Sylvie: 

Postovani gospodine,

Moram Vam najpre priznati da ste me iskreno iznenadili Vasim odgovorom i to brzim; na tome Vam se zahvaljujem i shvaticu to kao jos jedan korak ka uvodjenju civilizovanosti u ovo drustvo. Svaka cast!

A sto se merituma Vaseg odgovora tice, to jest opaske da za sebe mislim da sam VIP i da samo slicni meni tako nesto tu pisu organizatorima, onda mislim da bi trebalo mozda da pogledate reakcije mnogih ljudi. Najpre cete to moci da ucinite ukoliko pogledate sta kaze nasa internet-blog zajednica jer tu nema nikakvih cenzura.

Najiskrenije mislim da se moglo sve izbeci sa nekoliko policajaca koji bi pomagali prikljucenju sa parkinga na put. Umesto toga je nastala post-apokalipticna scena samoorganizovanja gradjanja; ako ste bili u stabu onda ste sigurno vec upoznati.

U svakom slucaju mislim i dalje da treba da se izvinete ljudima. Tamo je bilo puno roditelja sa decom I stvarno nije odgovor nesto tipa "mi smo rekli ovo i ono" i da prebacujete odgovornost.Treba da se zahvalite sto vam je 12000 vlasnika automobila iz Beograda ostavilo 500 dinara za parking a ne da ih kudite kako Vas nisu slusali.

Stoga idalje mislim da bi bilo veoma produktivno i da bi pokazalo fenomenalan primer ako biste stali pred kamere i rekli "to i to je bilo super,  i za to smo mi zasluzni, a ovo nije bilo super i za to smo krivi, izvinjavamo se, naucicemo lekciju i sledeci put kad budemo nesto organizovali to se nece ponoviti",  a pored primera biste postigli i to da svi ti ljudi koji su tamo sedeli satima na parkingu prestanu da se osecaju iznevereno i upotrebljeno.

Srdacan pozdrav, Ana

Jesic: 

Vi kao prvanik za razliku od ostalog dela Srbije nadam se da znate ko upravlja sa policijom, Moja jedina greska u noci nakon koncerta je sto sam dozvolio da mi policija ukloni redarsku sluzbu koja je odlicno funkcionisala pre koncerta. U svakom slucaju sa njima bi postigli samo psiholoski efekat sto je I vise nego dovoljno u takvim situacijama, ali 18000 vozila koja u istom trenutku polaze ka jednoj tacki je kolaps I tu nismo mogli nista.

gj
 

Stižu crni dani a sa njima i novi postovi...Ja sam vam, dragi moji, najnepoželjniji kupac stana koga možete da zamislite; kupujem na kredit, smatram da kapara nije opravdanje za par nedelja čekanja, takodje mislim da 3% provizije nije baš zasluženo, postavljam "nezgodna" pitanja tipa "dal Vam je stan uknjizen, gospodine?", i tako dalje i tako dalje. Osećam se kao da su sve te pijavice dobrano započele da piju krv i to preko svake mere.

Ali ti agenti!!! To je posebna vrsta. Ne slušaju te uopšte, lažu te, potpuno su neinformisani i neprofesionalni, i opšte mi nije jasno šta oni rade za ta 3%!!! Po meni oni bi trebalo da su već videli stan, da su tražili i proverili papire i da znaju šta ti nude. Umesto toga nemaju pojma gde te vode, ti im kažeš da kupuješ stan na kredit-dodješ tamo a ono prodavcu ne pada na pamet da čeka kredit, ne znaju ništa da objasne da pomognu, ma potpune tuke. I na kraju balade treba da dobiju 3%?!! To je sramota. Oni tako mogu sutra da kažu nije više 3 nego 7%. I šta bismo mi!? Možda treba da dam otkaz i da prodajem stanove; em bih to radila vrlo profesionalno, em bih zaradila duplo više para, em bih radila tri puta manje nego što sad radim.

I na kraju balade, dok gledam reprizu mitskog intervjua Vladimira Bebe Popovića, mislim da te u ovoj državi mnogo više cene ako se dereš, mnogo bolje prođeš ako lažeš, kradeš i zabušavaš. Pa vi dragi moji, pamet u glavu! Kad vam stigne porez nemojte da ga platite, nego sačekajte par godina a do tada će nadrealna cena nekretnina već dovoljno narasti da ćete od neke budale moći da uzmete kaparu da poplaćate sopstvene dugove. I vuk sit i ovce na broju.

U kancelarijama djavoljeg advokata dosadni sastanak traje. Okupljeni oko ovalnog stola sede ljudi mali rastom ali veliki prstenom kojim su generacijama pečatirali pisma svojim sifilističnim ljubavnicama i naredbe o trovanju neprijatelja. Tema dana: kako uzeti jos više para od medjunarodnih finansijskih organizacija. Za neupućene, to su grupacije bogatih a dokonih, koje finansiraju gomile sranja. Kad u doba pomanjkanja bogatih a dokonih prosečan lojer vidi ovakvu priliku - oci mu zacakle i usred najdosadnijeg sastanka. A sastanak je dosadan; trebaju ti posebne kapi koje bi držale oči otvorenima. Soba puna tupih pogleda, svi u prostoriji stalno nešto žvacu kako ne bi zaspali. Žvaći, žvaći... Razmišljanja se kreću u pravcu brzine i jačine kojom sastanak ubija. Energija je citostatična - na trenutke mislim da bih lakše podnela još jedno bombardovanje nego još jedan sat ovog mučenja.

Za to vreme napolju:

• Sunce sija, pa kiša rominja, i tako desetak puta u toku dana. Bulevari poprilično široki - piše: prelazi ulicu iz 2 puta. Mostovi nanizani jedan do drugog, nijedan zarđao. Konji isklesani na vrhovima zgrada, što od kamena, što od Hermesove reklame. Drvoredi pod konac. Baguette miriše. Rose champagne čeka. Harfe se meškolje na podnevnom suncu. Dobro je što se sve to tamo nalazi jer da je negde drugde, postojala bi velika verovatnoća da bi nekome palo na pamet da nešto "adaptira" svojoj gluposti.

• Hotel Costes, l'Envue, le Fumoir (again!), le Rival - nonšalantnost osoblja poprima posebne razmere, koje iz nekog razloga u tom ambijentu imaju šarma. Svaki od osoblja deluje kao hodajuća anegdota; ima jedan koji živi priču mladog mocartovog učenika sa sitnom štamparskom greškom pošto su mu kožu obojili u crno, drugi se pravi da je Vincent Cassel u ulozi lopova kapueriste, tu je i mala crna gazela koja slabo zna matematiku ali brzo trči. 

• Račići sa tajlanskim travkama, provansalska salata sa dinjom i svežim kozjim sirom, gateau au chocolat - kad hodaš preko 10 kilometara dnevno, sve smeš da jedeš! Moje noge su heroji, promenile su boju ali i dalje idu!
  

• Visoki plavušan koji nosi baguette u kesi i nonšalantno lomi krajku, englez sa visokim čelom i svesti o konceptu "what do you bring to the table", lik koji vezuje biciklu u 8om i koji kad te pogleda, ono, stvarno te je video (!!) - iz nekog razloga, ti ljudi vole prirodnu lepotu (ali ne ono "ne svidja mi se što se šminkaš jer ti to ostavlja manje vremena za kuvanje") što ukazuje na svetlo na kraju tunela i otvara ponovo vrata verovanju da za nas sa zemlje Mu nije sve izgubljeno!

Svi ste upoznati sa mojim on-line aktivnostima, te da se ne foliramo, pošto je stvar veoma zanimljiva. Obrati se meni dečko kome je želja da upozna (citiram) lepu,vedru,kulturnu,patrijahalnu devojku. Iz nekog razloga se baš meni obrati, Bog zna šta mu se to učinilo. Pritom, na slici koju je objavio on na kolenima, riba u tigrastoj mini haljini iznad njega djuska (?!). Ja ga pitam (otprilike), a izvini jel ova riba na slici ono što ti smatraš "patrijarhalnim" il je neka druga definicija po sredi. Prenosim necenzurisani deo njegovog odgovora "...rec patrijahalno smatram kucnim vaspitanjem,nju ne smatram time. prvo ne zna da kuva, ne zna kad pocinje post bar onaj uskrsnji,ne zna da zamesi kolac za slavu ( zato sam je i ostavio). Jbg, ja sam veliki domacin,poticem iz takve porodice koja vekovima slavi slavu,i kod nas u kuci ako zensko nije znalo da zamesi kolac, pokaze se i nauci... ona nije imala ni volju za to..."

WTF!??? I to baš na mene da naiđe! A jel vas ne podseća na ovu epizodu iz velikog brata kad se pevaljke gnušaju na Pendjin prostakluk? Ovo društvo je zaista prepuno tajni koje počinju ozbiljno da me prevazilaze.  And just for the record, uopšte mi nije namera da prozivam Srpskog domaćina, samo mi ništa nije jasno. Somebody, please!

Pošto mi je savetovano da se latim pera pre nego što me i poslednji blog-prijatelj napusti, ja moram sad brzo da vam pišem sta stignem kako bih zadovoljila te prohteve za hiperprodukcijom, a narocito u svetlu mog predstojećeg puta. Da, da, Sylvie je konacno odgurala dovoljnu kolicinu govana do vrha brda i sada joj je dozvoljeno da se šeće po šengen zoni. Blagodarim. Velikodušnost logorskog čuvara će ostati dugo zapamćena - mogućnost boravka do 90 dana. Za to vreme mogu i da se udam i razvedem a da ne prekoračim ograničenje! Doduše ne znam da li bih stigla da promenim i vratim moje staro crnogorsko prezime, ali nećemo otškrinjati vrata snova administraciji. Ipak, to njihovo ponašanje me je podstaklo da razmišljam na temu stvari koje se ne mogu novcem kupit, i o nečemu možda malo dubljem od toga - uslovljavanju. Krishnamurti napisao celu knjigu o uslovljavanju, ali knjige kad se jednom pročitaju počnu da sakupljalju prašinu pa sa njima i zaboravljeni zaključci. Te, hajde da ih se podsetimo.   Realni sled okolnosti ide ovako: (proleće je, a) ja živim u Srbiji i imam određen broj mogućnosti koji mi stoje na raspolaganju i jedan potpuno neodređen broj mogućnosti koji mi ne stoje na raspolaganju. Šta ja radim? Odlučujem da se zadovoljim sa mogućnostima koje su mi pristupačne kako ne bih poludela ili postala potpuno isfrustrirana. U tom stanju blage otupelosti i samozavaranosti, odlučujem da verujem da to nisu tek "mogućnosti koji mi stoje na raspolaganju" već da je to sve što postoji, te stoga sky is the limit. I onda dobijem šengen vizu na godinu dana. Preciznije, pre par dana dopre do mene saznanje putem moje sekretarice kojoj je radnik obezbedjenja u ambasadi rekao da je odobrena viza na godinu dana. Opčinjenost, sreća. Prava sreća. Velika sreća. Ona o kojoj ne pričaš da se ne bi izjalovila. Iskreno, ne foliram se, baš sam bila srećna. Već sam zamislila jesen u Lisabonu, Berlinu, bilo gde! Neki drugi ljudi, neke druge fizionomije, neka druga priča, hrana, muzika, nešto novo! Jebena viza!!! Zar toliko malo moj život vredi? Ovo je priča koja nikad ne bi smela da bude napisana. Ovo nije trebalo da se desi. Na B92 stoji baner "2020 - Srbija na putu za Evropu". Ehej ! MAJMUNI!!! 2020?!!! Pa kako vas nije sramota da to napišete? Lažite, jebote! Bar to nije problem, nikad bio. Stvarno ponekad mislim da treba pobeći iz ove vukojebine. Pritom, ne pišem ovo ni pod kakvim distressom, ozlojeđenošću konkretnom provokacijom ili slično. Mi - Srbi - smo onaj virus o kome priča mašina Neu u Matrixu. Koji su i oni, zbog straha od napuštanja, morali da hiperprodukuju.

Verovatno zagledani u njegove plave kovrdze niste primetil, ali najnoviji hit gospodina Timberlejka sadrzi skriveni jedan dragulj medju stihovima : "Funny thing about that is I was ready to give you my name".

Hmm? WTF? On mora da se zajebava. Ali deluje da se ne zajebava, obzirom na ozbiljnost tona kojim se obraca nama i milionima obozavalaca sirom sveta. Pa nemoguce da i dalje cak i JT misli da je "dati svoje ime" najvece dostignuce i najveci poklon koji muskarac moze zeni da da. Zar nismo nimalo evoluirali? Zapravo, mozda se kao i u pretpostavci o poreklu nase sorte (jedni od majmuna, jedni od zemlje mu) i ovde radi o evoluciji na dva koloseka. Mozda su zene evoluirale a muskarci devoluirali ili stagnirali? Pri tom, odmah se izvinjavam onim muskarcima koji ne misle da je dati svoje ime vrhunsko dostignuce u zivotu. Ali, hajde da pretpostavimo for argument sake, da je moja prezumpcija tacna, to bi dalje znacilo da su muskarci ostali ukotljeni u svoja verovanja, svoje potrebe i svoju ulogu onako kako su je percipirali pre par stotina godina, dok su zene sa druge strane evoluirale. Stoga dok ovi kromanjonci pevaju o tome kako ih je zajebala, a on, molim te, 'teo ime da joj da , zene uopste to ne percipiraju kao bilo kakvu uslugu, poklon i cak bilo sta sa pozitivnim predznakom. Evo, na primer, sta ce meni necije ime kad imam moje. Ranije bi mi verovatno trebalo jer ne bih postojala van okvira i identiteta koje bi mi moj muz davao. Ali danas? Koji ce mi njegovo ime? Ne kapiram? To je skroz izgubilo smisao. Izgubicu se kao zalutala ovca u nekom velegradu ako se ne prezivam kao moj muz, pa kad me prozovu na razglasu supermarketa njegovim imenom ce se bolje pronadjem? Ili, bicu srecnija, imucnija, spokojnija, zasticenija? Necu. Bice sve isto, samo bi njegova rodbina zadovoljno sukala brke tih par sekundi pred maticarem; posle sarme, supe i supinjeg mesa bi se sve zaboravilo.

Nije pitanje ove diskusije zasto meni to ime ne treba, nego je pitanje zasto on zeli da ti ga da? NIje iznasao moderniji nacin zapisavanja teritorije? E pa momci, moracete malo bolje da se organizujete, ovo je ipak 21 vek - vreme prolazi a vi tapkate u mijestu. A ko sto kaze pesnik "mijesto ti je brdovito, tu bi djavo, tu bi djavo pomanito".

I na kraju jedna molba: Molim vas da ne diskutujemo na ovom mestu o sponzorusama, udavacama i bilo kojim drugim mediokritetnim pojavama sa obe strane.

Kada se u jednoj zemlji jukstapoziraju okolnosti kao te da joj je predsednik cudna mesavina Gandija, Majke Tereze i Djoleta Shampona iz Generacije 5, ili da pevaljke sa hitovima "brushalter steze me k'o malter" smatraju da je nepristojno sto neko izvadi kurac na sto, ili da na Pinku cujes pesmu koja kaze "u ovoj drzavi se lakse dobija SIDA nego viza" onda je zaista vrag odneo salu i u takvoj zemlji je postalo sve moguce pa i vise od toga! Beyond possible!

Jutros sam slusala "happy birthday to me" od Bright Eyes i upitala se "sta sam tako ludo prosle godine uradila?". Dragi Huljo (i ostali), nemoj ostriti pero, nije pateticno retoricko pitanje - sacekaj. A onda pomislim na gore navedene okolnosti i skapiram da zapravo nista ne moras ovde ni da radis da bi ti se desavale luuudee stvari! Sve je na tanjiru. Neki bre ljudi bacaju hiljade evra da bi otisli na Ibizu, zgutali extazi i u ritmicnom transu doziveli nesto luudoo - ovde je to for free! Mi bi trebalo od da toga napravimo biznis. Ako se dobro organizujemo i ucinimo nase ludilo dostupnim po prihvatljivim cenama mislim da imamo novu bransu turizma u najavi. Prvi korak je organizovati drustvo strucnih prevodilaca da se ukljuci kako bismo probili tu jezicku barijeru i onda targeting - marketing - selling. Pikiram da su ove nordijske zemlje dobar pocetak. Oslo, Kopenhagen, Malme - sve su to obecani gradovi.

Dok pisem ove redove osecam blago peckanje oko slepoocnice jer moj ceoni rezanjan kaze da je zabelezba ovakvih misli zapravo najbolji poklon naciji. Prosto se osecam velicanstveno. Kao nas predsednik.