večeras smo se vratili iz bačke palanke ? 2 sata i 40 minuta. za skoro čitav sat bolje vreme nego juče u obrnutom smeru. s' obzirom da mi je ovo prva 'tura' duža od 10 kilometara (do palanke ima oko 50km), mogu mirne duše da konstatujem da uopšte nije problem. prva stvar kojom moram apgrejdovati svoj bicikl je udobniji 'sic', jer mi je jedna od retkih teškoća bio bol u predelu gde leđa gube pristojno ime. sinoć posle podne smo bili na kupanju na tikvari, a uveče čak sišli do grada. posebna avantura. pošto smo uobičajeno u život krenuli u isto vreme kad' komunalni inspektori kreću u kontrolu radnog vremena kafića, vrlo brzo smo ostali bez destinacije. kako nam nije trebalo dugo da primetimo žurku, krenuli smo u potragu za prodavnicom gde bi smo kupili piće koje će nam poslužiti kao ulaznica. ovo je početak priče. naišli smo na kafančinicu na čijim vratima je stajalo dvoje. prišao sam da ih pitam za prodavnicu koja radi, da bi smo nataša,
ciko i ja (zajedno sa vlasnicom, njenim smrdljivim prijateljem i skoro maloletnim vozačem yuga) završili u hard-rok kafani. dejvid linč može da snimi još 50 natripovanih filmova pokušavajući, ali sam siguran da nikada neće uspeti da dočara atmosferu u čijem smo stvaranju učestvovali. tročlani klasik-rok bend sastavljen od pedesetogodišnjaka u sve kožnim pantalonama prži 'born 2 b wild' i srodne legendarne stvari na koje se mi bajkeri palimo. horda pijanih provincijskih alternativaca sastavljena od jednog bodi-bildera, agresivnog kosijanera, likova u 'merilin menson' majicama koje su nekada mogle da se nađu u 'posejdonu' (ako se dobro sećam imena radnje u pašićevoj)? dalje nabrajanje je nemoguće zbog nedostatka memorije. ne smem završiti, a da ne pomenem fotografije koje nam je vlasnica kafane pokazala (prvo nas je ispitala da li smo svo troje srbi, kršteni, pravoslavci). u prvom planu je ona, u pozadini manastair ostrog. iznad glave joj je navodno oreol, a ima i krila (ja ništa od ovoga nisam primetio). u gornjem desnom uglu se po njenom tumačenju vidi glava đenerala draže mihajlovića! nemoguće je rekonstruisati naše izraze lica nakon ovog objašnjenja. glupo je smejati se nečijem religioznom iskustvu, pogotovo kada sediš u njenoj kafani i vidiš je prvi put u životu. on the other side, osećaj je kao kada smo
damir i ja u gimnaziji komentarisali profesore, i baš neprimerenost smejanja činilo ga je adekvatnom reakcijom. unf***ing believeable dobar osećaj!
