Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Treći intenzivni kurs Škole spoljne diplomatije, u organizaciji Instituta za Ekonomsku diplomatiju, održava se 1, 2. i 3. marta, u Dvorcu “Dunđerski” kod Bečeja.
Prvi blok predavanja čine teme Slobodne zone i šansa slobodnih zona u Republici Srbiji (slobodne carinske zonu u svetu, u EU i u Srbiji, novi Zakon o slobodnim zonama i carinski postupak u slobodnim zonama) i Zakon o carinskoj tarifi (Međunarodna konvencija o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba i izmene i dopune Zakona o carinskoj tarifi). Predavači su Gordana Zivlaković, šef Odseka za carinsko-pravne poslove pravnih lica u Upravi carina Srbije i Nadica Pantović, načelnik Odeljenja za carinsku politiku u Ministarstvu finansija Republike Srbije.

Drugi blok je u znaku novog sporazuma o spoljnoj trgovini CEFTA 2006, koji stupa na snagu maja ove godine. Predavači za ovu temu su mr Ana Blagojević, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, i Tihomir Bogićević, načelnik Odeljenja za poreklo robe u Upravi carina Srbije - CEFTA 2006 - Pravila o poreklu robe.
Trećeg dana je radionica, u okviru koje će biti razmatrani problemi iz prakse i mogućnosti njihovog rešavanja.
Puna kotizacija (sa smeštajem na bazi punog pansiona u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama u hotelskom kompleksu Dvorca Dunđerski - hotel Fantast) iznosi 28.500,00 dinara (+PDV) i obuhvata nastavu, nastavni materijal i koktel za učesnike programa.
Kotizacija (bez smeštaja) za kompletan program iznosi 21.500,00 dinara (+PDV) i obuhvata nastavu, nastavni materijal i ručak za učesnike programa.
Po završetku kompletnog programa kandidati dobijaju odgovarajući sertifikat Instituta za ekonomsku diplomatiju.
Svi učesnici dobijaju knjigu: Tihomir Bogićević CEFTA 2006 – primena pravila o poreklu robe, IED,Bgd, 2007.
Informacije i prijavljivanje:
tel/fax: 011/ 2456 091, 308 96 39, 3085 670
dežurni telefon: 062/ 227 337
e-mail: edpl@beocity.net;
osoba za kontakt: Jelena Simović

Direktan povod za ovaj post je članak objavljen na sajtu Dnevnika (”Bolje da se privatizuju nego što se zadužuju“). Iznenadila me je izjava Milana Kovačevića - konsultanta za strana ulaganja - povodom vesti da je Telekom pokrenuo postupak za dobijanje 700 miliona evra kredita:

Citat:

Iako je zvanično saopšteno da za ovaj kredit neće garantovati država, a svojevremeno je i generalni direktor Telekoma Srbije Draško Petrović izjavio da investiciju neće platiti građani Srbije iz svog džepa, Kovačević kaže da za njega to nije nikakva olakšavajuća okolnost. - Uopšte nisam siguran da će tako i biti, jer se, zbog ustrojstva javnih preduzeća, bojim da bi u nekim slučajevima poverioci mogli da tvrde da i država ima odgovornost za njihovo poslovanje, pa i za servisiranje kredita – upozorava Kovačević. On pri tom podseća da se imovina javnih preduzeća tretira kao državna, te da država upravlja tim kapitalom. Upravo to bi za neke poverioce mogla biti “nit” koja bi državu direktno povezala sa Telekomom, ako zapadne u probleme s otplatom kredita.

Telekom Srbija a.d. je ustrojen (osnovan) kao akcionarsko društvo. Osnovna stvar koja se tiče akcionarskih društava je da osnivači (ulagači) odgovaraju za poslovanje društva do visine svog uloga, pa mi nije jasno kako “poverioci” mogu prebaciti obavezu na državu - u ovom slučaju Srbiju. Da li poverioci mogu prebaciti obavezu i na državu Grčku jer drugi akcionar Telekoma Srbija a.d. je grčka telekomunikaciona kompanija OTE (koju je osnovala Grčka država i koja još uvek ima značajan udeo u vlasništvu kompanije).

Ako se uzme u obzir da je Siti banka bila savetnik prilikom kupovine Telekoma Srpske, verovatno je bolje upoznata sa poslovanjem Telekoma Srbija a.d. od našeg konsultanta, jer se na kraju odlučila da kreditira Telekom.

Citat:

To je, dobrim delom, bacilo novo svetlo i na angažman Siti banke, koja je u prvoj fazi i bila finansijski savetnik Telekomu Srbije na tenderu za kupovinu Telekoma Srpske. Sada je, dakle, očito, da u tom poslu Siti banka nije samo savetovala Telekom Srbije, već je, verovatno, na izvestan način nagovestila i da će mu pomoći u traženju novca za isplatu izlicitirane cene.

Pitam se da li je novinar dobro razumeo i preneo izjavu konsultanta za strana ulaganja.

U Privrednoj komori Srbije u petak 2. februara 2007. godine održana je tribina o upotrebi IKT u Srbiji. Organizator skupa je bilo Društvo za informatiku Srbije. Uvodno izlaganje je imao direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović. On je predstavio istraživanje Zavoda za 2006. godinu. Istraživanje je sprovedeno po metodologiji EUROSTAT-a (detalje možete pogledati u ovom dokumentu). Posle Vukmirovićevog izlaganja usledilo je izlaganje direktora IDC kancelarije za Srbiju Milovana Matijevića. Gospodin Matijević je izneo podatke IDC istraživanja o kojima sam već pisao ranije. Potom je usledilo izlaganje gospodina Spire Matića iz firme SDDITG o RFID tehnologijima. Izlaganje je bilo van svakog konteksta i nije imalo nikakvu vezu sa temama o kojima se raspravljalo na tribini. Uopšte mi nije jasno zašto je organizator jedno ovakvo izlaganje uvrstio u ovakav skup.

Posle uvodničara diskusiju je otvorio voditelj skupa gospodin Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije. Gospodin Marković je izneo porazne činjenice da samo četvrtina naše populacije živi u informacionom društvu, da je veći deo našeg društva socijalno limitiran i da će teško biti većeg rasta i razvoja dok ne poraste standard građana. Buru je prvo izazvao Sima Ivaneža iz Internet provajdera YUBC.net, koji je za loše stanje direkto optužio Telekom, da bi posle njega i Vladan Aleksić iz SBB-a zapitao da li je istraživanje Republičkog zavoda bilo tendenciozno jer su u istraživanju izostavljeni Kablovski dobavljači Interneta. Na “crtu” mu je izašao direktor Zavoda i izneo konstataciju sa početka svog izlaganja da je istraživanje rađeno prema EUROSTAT-ovoj metodologiji i da oni kao Zavod nisu mogli da menjaju upitnike jer ne bi bili uporedivi sa ostalim evropskim zemljama koje su radile isto istraživanje.

Skupu su prisustvovali visoki funkcioneri Ministarstava za kapitalne investicije i Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. Većina diskutanata uputila je reči kritike prema predstavnicima vlade i njihovom (ne)radu u ovoj oblasti.

Primetili ste verovatno tokom januara da je blog često bio nedostupan. To je bio razlog da se odlučim za promenu hostinga. Posao je priveden kraju (doduše uz dosta problema sa yu slovima prilikom prebacivanja baze). U narednom periodu ćete moći da očekujete objavljivanja kao u periodu do Nove godine.

Zbog havarije servera na kojem se hostuje Poslovniblog.com, blog je trenutno nedostupan.

Trenutno radimo na vraćanju bloga u funkciju.

Autor bloga Rodoljub Đačanin

Časopis “Ekonomska diplomatija” u poslednjem broju (11-12) kao glavnu temu ima privrednu saradnju Srbije i Nemačke. Pored ambasadora obeju zemalja - dr Ognjena Pribićevića (”SR Nemačka i Srbija: partnerstvo zasnovano na tradiciji i sa pogledom u budućnost”) i g. Andresa Cobela “Nemačka - strateški partner Srbije”) - o potencijalima za razvoj i jačanje te saradnje pišu ministar privrede u Vladi Srbije Predrag Bubalo, kao predsednik srpskog dela Poslovnog saveta Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke, Slobodan Milosavljević, predsedenik Privredne komore Srbije (”Nemačka privredni partner Srbije”). Mihael Šmit, savetnik za investicije u Ministarstvu privrede Republike Srbije, uz podršku nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, nudi odgovore na pitanje zašto je toliko malo nemačkh investicija u Srbiji. Glavni i odgovorni urednik časopisa prof. dr Miroslav Raičević konstatuje da se, zbog stanja naše privrede, realno smanjuje prostor za investiranje moćnih nemačkih preduzeća i zaključuje da “ostaje i dalje značajan zadatak naše države za daljim poboljšanjem opštih uslova za strane direktne investicije”. Časopis objavljuje i Ugovor između bivše SFR Jugoslavije i SR Nemačke o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu i komentar tog ugovora mr Dejana Dabetića, koji navodi da su u toku pregovori nadležnih organa dveju država za reviziju i modernizaciju ovog ugovora, kako bi se on učinio efikasnijim instrumentom ekonomskih i fiskalnih odnosa. Inače, prvi naslov u ovom broju “Ekonomske diplomatije” je prvi deo teksta ruskog akademika Olega Bogomilova “Ekonomija i društvena sredina”.

Institut za ekonomsku diplomatiju iz Beograda organizuje intenzivni petodnevni kurs “Spoljnotrgovinsko poslovanje u praksi”, u okviru kojeg će se naći teme: Primena novog Zakona o deviznom poslovanju, Podzakonski akti Zakona o deviznom poslovanju, Primena Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, Izbegavanje međunarodnog dvostrukog oporezivanja, Finansiranje spoljne trgovine (lizing, faktoring, forfeting), Instrumenti plaćanja i obezbeđenja u spoljnoj trgovini (Doznaka, akreditiv, dokumentarni inkaso; Bankarska garancija, akreditiv, menica avalirana od strane ino-banke), Pregovori u međunarodnom poslovanju i ekonomska diplomatija, Ključni elementi ugovora u međunarodnom poslovanju, Primena Zakona o arbitraži, Carinski sistem i primena Carinskog zakona. Kurs će se održati od 6. do 10. februara 2007, u Dvorcu “Dundjerski” kod Bečeja. Organizator daje detaljne informacije zainteresovanima na telefone 2456 091, 062 227 337 ili na e-mail: edpl@beocity.net.

Pisao sam već o problemima loše organizacije i o sastančenju kao lošem pokušaju da se ona prevaziđe. Nasuprot tome, odlika dobre organizacije su dobro pripremljeni i vođeni sastanci. U praksi mi se najbolje pokazao model dugodišnjeg IBM-ovog instruktora menadžmenta, gospodina Savka Dukanca. Gospodini Dukanac razlikuje nekoliko vrsta sastanaka: inicijalne, redovne, vanredne, periodične i završne kontrolne sastanke.

Za primer ću objasniti redovne pregledne sastanke. Ima ih dve vrste. Jedan je obavezni “jutarnji sastanak” tima sa svojim šefom, što je retka praksa u našim preduzećima. Glavni razlog ovog sastanka je kontrola dolaska osoblja na posao i kratak pregled dnevnih obaveza. Izgovori tipa “imam neke druge (poslovne) obaveze ujutru” neutrališu se pravilom iz “Načela firme”: Svako mora imati zamenu i napomenom da je svako dužan da planira svoje vreme tako da ne remeti opšti radni ritam. Trajanje ovih sastanaka je od 5 do 15 minuta.

Druga vrsta redovnih preglednih sastanaka ima frekvenciju jedan do dva puta nedeljno u trajanju oko 45 minuta. Ovi sastanci uvek imaju isti dnevni red i obično se planiraju na istom mestu i u isto vreme, da bi prešli u naviku. Dnevni red ovih sastanaka je:

On-line zajednica blogera koji su prošli seminar u organizaciji Linux Centra dobila je agregator blogova. Sve zapise koje objavljuje ova zajednica možete pogledati na adresi: http://planeta.moj-blog.org/

Bivši ministar finansija Božidar Đelić je, povodom objavljivanja njegove knjige “Kada će nam biti bolje”, počeo da piše i blog, uz podršku magazina Ekonomist. Blog je pokrenut sa namerom da se tematika iz knjige, koja je inače vrlo dinamična, redovno ažurira na blogu. Osnovni cilj autora je da sa čitaocima ostvari kontakt i konkretnu razmenu ideja. Blog je na adresi: http://blog.ekonomist.co.yu/page/djelic.