Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Kao što sam u jednom od prethodnih zapisa spomenuo, trenutno čitam Kotlerovu knjigu “Marketing Menadžment“. Interesantna tema je svakako vezana za savremene koncepte marketinga. I kao što Kotler kaže: “Kompanijama je potreban novi pristup radu i konkurenciji s obzirom na novo marketing okruženje. Marketari u XXI veku sve više shvataju potrebu za potpunijim, kohezivnim pristupom, koji prevazilazi tradicionalne primene marketing koncepta.” Da vidimo koji su koncepti prethodili konceptu holističkog marketinga:

Koncept holističkog marketinga bazira se na razvoju, oblikovanju i sprovođenju marketing programa, procesa i aktivnosti, pri čemu se uvažava njihova širina i međusobna zavisnost. U holističkom marketingu priznaje se da je za marketing “sve važno” i da je često neophodna široka, integrisana perspektiva. Četiri komponente holističkog marketinga su: marketing odnosa, integrisani marketing, interni marketing i društveno odgovoran marketing.

Marketing odnosa ima za cilj izgradnju uzajamno zadovoljavajućih odnosa ključnih strana – sa klijentima, dobavljačima, distributerima i drugim partnerima u marketingu – radi pridobijanja i zadržavanja njihovih poslova. Pored upravljanja odnosa sa kupcima (CRM), marketing mora da realizuje upravljanje odnosa sa partnerima (PRM). Krajnji rezultat marketiga odnosa je izgradnja jedinstvene marketing imovine koja se zove marketing mreža. Marketing mreža sastoji se od kompanije i njenih podržavajućih stejkholdera (kupaca, zaposlenih, dobavljača,distributera, maloprodavaca, propagandnih agencija, naučnika sa univerziteta i drugih) sa kojima je ona izgradila obostrano profitabilne poslovne odnose. Konkurencija se više ne odigrava između kompanija, već između marketing mreža.

Integrisani marketing - Zadatak marketara je da osmisle marketing aktivnosti i spoje integrisane marketing programe radi stvaranja, komuniciranja i isporuke vrednosti za potrošače. Marketing aktivnosti (marketing mix) se definše kao skup marketing instrumenata koje firma koristi radi postizanja marketing ciljeva (četiri P – Džerom Makarti). Četiri P predstavljaju pogled prodavca na instrumente marketinga koji mu stoje na raspolaganju za uticaj na kupce. Sa aspekta kupca, svaki instrument marketinga oblikovan je da donese koristi kupcu. Po Robertu Lauterbornu, svako od četiri P prodavca ima svoj ekvivalent u četiri C kupca: proizvod (product) -> rešenje za kupca (customer solution), cena (price) -> trošak kupca (customer cost), mesto (place) -> pogodnost (convenience), promocija (promotion) -> komunikacija (communication). Dve ključne teme integrisanog marketinga su:

Drugim rečima, planiranje i sprovođenje bilo koje marketing aktivnosti odvija se imajući u vidu sve druge aktivnosti. Poslovi moraju integrisati svoje sisteme s ciljem menadžmenta tražnje, menadžmenta resursa i menadžmenta mreža.

Interni marketing obezbeđuje da u organizaciji svako prihvata odgovarajuće marketing principe, posebno viši menadžment. Interni marketing ima zadatak da zapošljava, obučava i motiviše sposobne ljude koji žele da dobro uslužuju kupce. Nema smisla obećavati izuzetnu uslugu pre no što osoblje kompanije bude spremno da je obezbedi.

Društveno odgovoran marketing je shvatanje širih interesa u etičkom kontekstu - kontekst životne sredine, pravni i društveni kontekst marketing aktivnosti i programa. Uzrok i posledice marketinga proširuju se izvan kompanije i potrošača – na društvo kao celinu. Društvena odgovornost takođe podrazumeva da marketari treba da pažljivo razmotre ulogu koju imaju i mogu imati u smislu društvenog blagostanja.

Časopis „Ekonomska diplomatija“ bavi se novim konceptom međunarodne ekonomske saradnje, ali i vezom između ekonomske diplomatije i privrede. Istovremeno, kako je rečeno na današnjoj konferenciji za štampu, časopis je i informator i svojevrsni orijentir u realizaciji internacionalnih poslovnih operacija. Časopis je namenjen generalnom menadžmentu domaćih i stranih kompanija i ličnostima koje učestvuju u ekonomsko-diplomatskom lancu odlučivanja. Popunio je određenu prazninu na ovom sektoru i naišao na plodno tle i veliko interesovanje, o čemu svedoči rast tiraža, kako u Srbiji, tako i u zemljama regiona – medju privrednicima, bankarima, asocijacijama privrede, naučnim i državnim institucijama koje se bave međunarodnom ekonomskom saradnjom.

O ulozi i značaju ekonomske diplomatije u međunarodnim odnosima novinari domaćih i inostranih medija danas su razgovarali sa glavnim i odgovornim urednikom časopisa „Ekonomska dilomatija“, prof. dr Miroslavom Raičevićem i prof. dr Budimirom Lazovićem, predsednikom Redakcionog odbora ovog časopisa, koji je time obeležio godišnjicu svog javljanja i delovanja na domaćoj, ali i regionalnoj medijskoj i biznis sceni.

„Ekonomska diplomatija“ izlazi dvomesečno, na srpskom i engleskom jeziku, a autori tekstova su eminentne ličnosti iz sveta nauke, struke, diplomatije i privrede.

Srbija je danas postala članica “nove” CEFTE - zone slobodne trgovine u Centralnoj i Istočnoj Evropi.  Nove članice su i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Moldavija. Na samitu u Bukureštu pod nazivom “Približavanje Evropi - Nova ambiciozna Cefta”, uprkos tome što je do poslednjeg dana bilo neizvesno da li će sve zemlje regiona pristupiti Cefti, okupilo se 10 šefova delegacija, koji su sporazum potpisali. U ime Srbije Sporazum je potpisao ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić.
Sporazum Cefta zamenjuje dosadašnja 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini, koji su značajno doprineli razvoju trgovine u jugoistočnoj Evropi. Očekuje se da će poslovanje u regionu  na osnovu jednog sporazuma - što pretpostavlja ukidanje carina, kao i bolju regionalnu saradnju privrednika - značajno doprineti ukupnoj saradnji u regionu, koja vodi ka Evropskoj uniji.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica je, u obraćanju učesnicima samita Cefta, rekao da je Srbija rešena da aktivno učestvuje u procesu ukupne privredne saradnje u regionu, ali i drugih oblika saradnje, u okviru Pakta za stabilnost, posebno u oblasti energetike, transporta i zaštite životne okoline. Prema rečima Koštunice, izvoz u zemlje članice Cefte čini 32 odsto izvoza Srbije, a sa ovim sporazumom biće omogućeno da se on poveća.

Srbiji i Hrvatskoj ostavljen je rok da usaglase odredbe koje se tiču visine carina na cigarete do ratifikacije sporazuma u parlamentima država.

Hronologija evropskih (ekonomskih) integracija seže u 1947. godinu, kada je osnovana Ekonomska komisija. Evropska zajednica za ugalj i čelik, koja je bila preteča savremenih institucija EU, osnovana je 1951. godine, a  1957. Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju. Njih tri su nakon deset godina ujedinjene u Evropske zajednice, koje predstavljaju prvi stub Evropske unije.

Krucijalni značaj liberalizacije međunarodne trgovine i kretanja kapitala Evropska unija  je istakla u svojim najznačajnijim dokumentima, kako u unutrašnjim, tako i u odnosima sa trećim zemljama ili grupacijama država.

U Komunitarnom pravu - Pravnim tekovinama Evropske unije (Acquis communautaire), od trideset jednog poglavlja, prva četiri predstavljaju:

Peto je poglavlje “Pravo trgovinskih društava”.

Ideja i praksa slobodne trgovine stara je koliko i međunarodna trgovina sama. Nisu mnogo mlađe, po svoj prilici, ni protekcionističke mere (carinske i druge), kojima su pojedine zemlje štitile svoje privrede od uvoza jeftinijih proizvoda. Do dana današnjeg ostale su obe tendencije u međunarodnoj trgovini. Pa ipak, u uslovima međuzavisnosti savremenog sveta i procesa globalizacije, takve mere predstavljaju veliku prepreku globalnom razvoju, pa se proces ubrzane liberalizacije protoka robe, kapitala, ljudi i usluga nametnuo kao jedini racionalan put.

Istorijski, zemlje koje su prve shvatile značaj ukidanja barijera u trgovini i udružile se u regionalne asocijacije u kojima su postepeno liberalizovale međusobnu trgovinu, snažno su pokrenule svoje privrede i postale “lokomotiva” planetarnog ekonomskog razvoja, pa i ukupnog svetskog poretka. Zatvorene privrede, koje su strahovale da se izlože stranoj konkurenciji, sve više su zaostajale, države postajale sve siromašnije.
Srbija (donedavno Srbija i Crna Gora) je shvatila  značaj slobodne trgovine i, nemajući ekonomske snage za širu evropsku utakmicu u tom pogledu, prihvatila je i aktivno se uključila u realizaciju ideje o zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi.

Na Fakultetu  organizacionih nauka danas je održana prezentacija “Razvoj servisa za e-trgovinu: internetprodavnice.com”. Na prezentaciji, koju je održao gospodin Zoran Ševarac, predstavljen je servis internetprodavnice.com. Servis obezbeđuje, pored softvera, i hosting i podršku. Sistem funkcioniše po principu mesečnog zakupa. Razvoj softvera za servis počeo je u decembru 2005. godine za potrebe pilot projekta internet prodavnice sportske opreme. Platforma na kojoj je softver razvijen je PHP + MySQL. Pošto je pilot projekat uspešno realizovan (može se pogledati na adresi www.sporteh.co.yu), servis je implementiran u još dve Internet prodavnice www.educational.co.yu (on-line knjižara) i intimidea.internetprodavnice.com (prodavnica intimnog rublja). Na sajtu servisa postavljen je forum, kao podrška korisnicima i za popularizaciju samog servisa.

Prema ocenama naših zvaničnika i Privredne komore, Srbija spremno dočekuje predstojeće potpisivanje Sporazuma CEFTA o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi. Novi sporazum, kojim se formira slobodno tržište od oko 60 miliona stanovnika, otvara vrata za veće angažovanje evropskih privrednika i investitora na našem tržištu.
Stručnjaci se slažu u oceni da će potpisivanje ovog sporazuma povećati konkurenciju na srpskom tržištu, ali će i državama potpisnicama omogućiti slobodan plasman svih proizvoda, osim poljoprivrednih, koji ostaju na režimu kvota. Sporazum treba da omogući dalju liberalizaciju i olakšavanje trgovine u regionu, povećanje stepena harmonizacije i transparentnosti, jačanje regionalne saradnje u najširem smislu te reči i veću političku stabilnost u regionu. Na taj način bi zapadni Balkan postao znatno atraktivniji za strana ulaganja. Privlačnost za strane investitore, međutim, zavisi od primene sporazuma, a upravo se očekuje da će pravila zajedničkog sporazuma biti poštovana mnogo doslednije nego dosadašnji bilateralni sporazumi, jer će biti potpuno usaglašen sa pravilima i disciplinom Svetske trgovinske organizacije.
Slobodna trgovinska zona jugoistočne Evrope formirana je na osnovu Memoranduma o razumevanju o trgovinskoj liberalizaciji i olakšicama koji su u junu 2001. godine potpisale Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Srbija i Crna Gora, Makedonija, Moldavija i Rumunija. Imajući u vidu da je zapadni Balkan u fokusu interesovanja mnogih zapadnih zemalja, pruža se mogućnost njihovog većeg infiltriranja na našem tržištu upravo preko ovog sporazuma. Ekskluzivnost srpskog tržišta je i postojeći Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, jedini koji je ta zemlja potpisala van Zajednice Nezavisnih Država.

Prezentacija VIA fondacije – Strategije korporativnog davanja u Republici Češkoj.
Fondaciju su predstavili izvršni direktor Jirži Barta i jedna od osnivača Tana Hiavata. VIA fondacija je sukcesor njujorške Fondacije za civilno društvo. Misija joj je demokratizacija kroz jačanje zajednica, razvoj i održivost neprofitnih organizacija i razvoj filantropije. Fondacija dodeljuje donacije, organizuje treninge i pruža druge vidove pomoći građanskim inicijativama u Republici Češkoj. U periodu od 1997. do 2006. godine dodelili su 7,5 miliona US$. Primeri korporativne filantropije u Češkoj koje su naveli:
Programi davanja kojima upravlja kompanija
- Plzensky Prazdroj – male donacije za zajednice u kojima su Pilsner pivare
- Siemens Republika Češka – mesečne dodele donacija za obezbeđivanje neophodnih kapitalnih investicija neprofitnim organizacijama.
Korporacijske fondacije
- Češka sporitelna Bank (Erste Bank u Republici Češkoj)
Podrška neprofitne organizacije / projekta
- Metrostav – dugoročna finansijska, ekspertska pomoć i pomoć u robi i uslugama neprofitnim organizacijama koje pomažu marginalizovanim grupama mladih.
- GlaxoSmithKline RČ – pomoć socijalnim grupama u ženskim zatvorima
Donatorski fondovi korporacija
- Philip Morris RČ – integracija osoba sa invaliditetom i razvoj zajednica.
- T-Mobile RČ – davanje donacija za razvoj zajednica.

Prezentacija T-Mobile – Corporate Social Responsibility – “QUICK WINS”
Kompaniju su predstavili Mark Herman – direktor društveno odgovornog poslovanja i njegova koleginica Jitka Chocova. Gospodin Herman je istakao da je kompanija u kojoj radi u početku stihijski davala donacije, ali da su ubrzo shvatili da je neophodno doneti strategiju društveno odgovornog poslovanja i formirati sektor u korporaciji koji će se tim problemom planski baviti. Potom je predstavio projekte u kojima je učestvovao T-Mobile u periodu 2004 – 2006:
- DMS Asia – u saradnji sa drugim mobilnim operaterima, preko SMS poruka skupljeno je 4 milona evra za postradale od cunamija u Aziji
- Jedan dan za pomoć nemoćnima – Zaposleni u kompaniji dobili su plaćeni dan da pomognu staračkim domovima, organizacijama hendikepiranih, zoovrtovima…
- Kalendar – Organizovano je takmičenje zaposlenih za 12 fotografija za kalenar koji je štampan i prodavan u maloprodajnim objektima T-Mobile. Prihod je upućen hendikepiranim osobama.
- Elektronske aukcije za zaposlene – postavljen je aukcijski sajt u korporativnom intranetu, gde su ponuđeni predmeti domaće radinosti. Prihod je dat u dorotvorne svrhe.
- Iz Praga za Šri Lanku – kupovina ribolovačkih čamaca za unesrećene ribare sa Šri Lanke posle cunamija.

Philip Morris Srbija – Donacije lokalnoj zajednici
Gospodin Miodrag Stojadinović istakao je da su 2004. godine sproveli istraživanje u Nišu koje je pokazalo da građani vide Philip Morris kao jedinu kompaniju sposobnu za sprovođenje i realizaciju promena. Istraživanje je ukazalo na neophodnost ulaganja u tri oblasti: kultura, umetnost i obrazovanje.
Projekti koje je Philip Morris realizovao su:
Obrazovanje
- Partnerstvo za obrazovanje i razvoj  zajednice (106 stipendija, 22 grupna studentska projekta)
- Niške biblioteke (Gradska biblioteka, Univerzitetska biblioteka)

Umetnost i kultura
- Niška umetnička fondacija
- Umetnost davanja
- Nishville Jazz Festival
- NIMUS – Niške muzičke svečanosti

Razvoj zajednice
- Pomoć niškim zdravstvenim institucijama (Klinički centar, Hitna pomoć, ZZZR)
- Obnova niškog Hrama
- Pomoć niškom javnom saobraćaju

Humane i društvene potrebe
- Jaša Tomić – pomoć poplavljenom području
- MEDOS – pomoć deci sa oštećenim sluhom
- MARA – institucija za decu sa fizičkim invaliditetom
- S.O.S. Telefonska linija za žrtve porodičnog nasilja

Coca Cola HBC – Društveno odgovorno poslovanje – Stvaramo pozitivne promene.
Ispred kompanije Coca Cola HBC govorila je Maja Radosavljević, kordinator CSR projekata i odnosa sa javnošću. Ona je istakla da je Coca Cola HBC opredeljena na četiri aspekta korporativne odgovornosti: tržište, životnu sredinu, radno okruženje i društvenu zajednicu. Pošto zavisi od vode, Coca Cola oseća dužnost da se prema tom resursu odgovorno ponaša. Zbog toga je bilo  logično što su podržali akciju Zeleni Dunav - projekat  zaštite reke u šest zemalja. Pored toga, istakla je ulaganja u mlade talente (stipendije), partnerstvo sa Olimpijadom za osobe sa posebnim potrebama, akcije Kluba volontera zaposlenih u Coca Cola HBC. Posebno je interesantna bila informacija o dobijenoj Javnoj pohvali Evropske komisije za zdravlje i zaštitu potrošača, jer je Coca-Cola odlučila da ne oglašava proizvode deci mlađoj od 12 godina, da povuče proizvode iz osnovnih škola, a u srednjim školama da zadrži nebrendirane prodajne mašine.

Direktorka marketing agencije OM Ogilvy Milica Madžgaljević predstavila je koncepciju svoje agencije pod nazivom Ogilvy Beograd CSR in 360 stepeni. Konkretno, podržaće kampanju Banke hrane – institucije čij je cilj prikupljanje i distribucija hrane za najugroženije kategorije stanovništva u našoj zemlji.

Filantropija kao pojam u najširem smislu predstavlja davanje novca za različite dobrotvorne aktivnosti. U početku je termin filantropija korišćen da opiše balgonaklonost prema zajednici (originalno značenje je “čovekoljublje”). Međutim, značenje se menjalo kroz istoriju i danas je prihvaćeno da je “filantropija naziv za dobrovoljnu akciju za opšte dobro”.

Za razliku od filantropije, dobročinstvo se pre svega opisuje kao humanitarna pomoć. Izraz filantropija koristi se za davanje koje podrazumeva šire i razvojne potrebe, kao što je podrška kulturi, nauci, zaštiti životne sredine ili civilnom društvu i razvoju demokratije.

Društveno odgovorno poslovanje predstavlja savremeni koncept upravljanja kompanijom koji “održava balans između ekonomskih i socijalnih ciljeva”, da bi se „uspostavili viši standardi življenja, uz održavanje profitabilnosti kompanije, za ljude u i van kompanije“. Ovakav koncept pomaže kompaniji da bude odgovorna prema zajednici od koje dobija profit i da se postavlja prema njoj na socijalno odgovoran i etičan način, što povlači i odgovornost prema zaštiti životne sredine, obrazovanju i drugim oblastima koje su od vitalnog značaja za razvoj jedne zajednice.

Korporativna filantropija predstavlja podršku kompanija neprofitnim organizacijama, u novcu, proizvodima ili uslugama. Korporativna filantropija (kako kaže Aleksandra Vesić, izvršna direktorka Balkanskog fonda za lokalne inicijative, u brošuri na sajtu www.bcif.org) čini presek između oblasti filantropije i društveno odgovornog poslovanja. Korporativna filantropija nije jednostavna alatka za PR, koja će odmah obezbediti povećanje prodaje ili uticati na profit u kratkom roku. To je više dugoročna investicija u imidž kompanije, koja će povezati njihov brend sa opštim dobrom.

Prošlog vikenda od 24. do 26. novembra održan je drugi blogging seminar u REX kulturnom centru u Beogradu. Seminar je organizovao Linux Centar je uz pomoć Fonda za otvoreno društvo.
Polaznici su tokom tri dana seminara dobili osnovne informacije o fenomenu blogova i naučili kako da koriste softver za blogove – WordPress. Svaki polaznik je dobio hosting na kojem je instaliran pomenuti softver. Pokrenut je i Sajt za blogere na adresi www.moj-blog.org. Na sajtu je instaliran i forum gde polaznici seminara mogu da razmenjuju svoja iskustva.
Blogovi polaznika seminara se mogu pogledati ovde. Takođe, na sajtu je istaknut javni poziv svima koji žele da se otisnu u vode blogovanja:
“Ako vam vaš provajder ne dozvoljava da držite vaš blog na njihovim serverima, ako nemate sredstava da platite hosting ili bi hteli da da naučite više o bloggingu javite nam se putem Kontakt menija.”