Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Seminar “Filantropija kao ulaganje” održan jedanas u Ambasadi Republike Češke. Seminar je oranizovao Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Republike Češke, Ambasade Republike Češke i VIA fondacije.
Ekonomski savetnik u Ambasadi Svatopluk Čech otvorio je seminar i predstavio predstavnike suorganizatora VIA fondacije.
Izvršna direktorka BCIF Aleksandra Vesić predstavila je svoju fondaciju. BCIF je nastao 1999. godine kao britanska dobrotvorna organizacija i do kraja prošle godine dodelili su 227 donacija u ukupnoj vrednosti od preko pola milona dolara. Osnovala ju je Dženi Hajat, konsultantkinja socijalne prakse iz Velike Britanije. U Srbiji fondacija je registrovana 2004. godine. Tokom proteklih godina BCIF je stekao značajno iskustvo u davanju donacija. To iskustvo obuhvata ne samo znanja i veštine rada sa udruženjima građana, već i razumevanje specifičnih potreba ljudi koji žive u urbanim sredinama kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Leskovac, Sremska Mitrovica, Subotica, ali i u veoma malim zajednicama poput Kovačice, Kratova, Kosjerića, Malog Iđoša. Pokrenuto je istraživanje o mogućnostima razvoja filantropije u našoj zemlji. Dobijene informacije, kao i prikupljeni primeri dobre prakse iz Centralne i Istočne Evrope, omogućili su da se pomogne ljudima i da se iskoriste mogućnosti i prikupe dodatna sredstva iz sopstvenih zajednica.
Usledila su izlaganja predstavnika kompanija T-Mobile iz Češke i Philip Morris, Coca Cola HBC, OM Ogilvy iz Srbije onjihovim aktivnostima na polju društveno odgovornog poslovanja i korporativne filantropije..
Pravni aspekt poreskih olakšica za davanja u Srbiji preneli su predstavnici kompanije PriceWaterHouseCoopers.
O samim izlaganjima više ću pisati u sledećem postu.

Pre neki dan prisustvao sam gotovo smešnoj situaciji dok sad držao prezentaciju softvera u jednoj našoj poznatoj kompaniji. Kompanija je jedna od vodećih u oblasti maloprodaje (namerno neću da joj spominjem ime). Da zanemarim neke sitne ali očigledne propuste pre početka prezentacije (nisu pripremili salu za prezentacije, kasnili su na početak prezentacije…). Bilo je prisutno 10-ak slušalaca sa njihove strane. Prošlo je desetak minuta kako sam počeo da držim prezentaciju, a njihov finansijski direktor je ustao i izvinio se što napušta prezentaciju jer žuri na sledeći sastanak. Par minuta posle njega prezentaciju je napustila još jedna njihova koleginica uz isti izgovor da kasni na sledeći sastanak. Kad je posle par minuta i treći slušalac uz isti izgovor napustio salu za prezentaciju došao sam u situaciju da se na sav glas nasmejem. Gospođi koja je organizovala moju prezentaciju je bilo vrlo neprijatno i pokušala je da opravda kolege time što su velika firma i što kolege bukvalno “lete” sa sastanka na sastanak, i ako samo dođe do malog kašnjenja na nekom od sastanaka, ceo raspored se ispomera. Do kraja prezentacije više niko nije napustio salu. Po završetku prezentaciju sam imao vrlo korisnu diskusiju sa slušaocima.

Napruštajući njihovu kompaniju razmišljao sam o njihovoj organizaciji, koje verovatno nema. Ovaj događaj je samo potvrdio moj stav da je organizacija u našim kompanijama na jako niskom nivou bez obzira na to koliko su velike ili poznate u javnosti.

Najveći guru marketinga je prošlog meseca postio nama susedne države (Hrvatsku i  BiH) i održao predavanja 11. oktobra u Zagrebu i 12. oktobra u Sarajevu. Interesantno je da i pored visoke cene ovog seminara (preko 500 EUR) sala u Hrvatskom narodnom kazalištu bila ispunjena do poslednjeg mesta. Posebno je interesantno da za razliku od većine svojih kolega profesor Kotler uvek na turnejama prilagođava sadržaj svojih prezentacija publici koja ga sluša. Tako je u Zagrebu sadržaj celodnevnog seminara usmerio prema zahtevima koji će se u budućnosti naći pred hrvatskim kompanijama.
Više detalja o seminaru možete pogledati na sledećim stranicama:

Budućnost marketinga je u usmenoj predaji o kvaliteti nekog proizvoda

Philip Kotler: Najveći živući guru marketinga

Sledećeg dana u Sarajevu profesor Kotler je posebno istakao da BiH mora pristupiti sistemskoj izgradnji imidža. BiH ima neorganizovan imidž, odnosno u svetu se smatra još uvek za zemlju sa obilejima ratnih posledica, kao što su siromaštvo i razrušenost…
Više detalja o seminaru u Sarajevu možete pogledati ovde:

BIH MORA PRISTUPITI SISTEMSKOJ IZGRADNJI IMIDŽA

Knjiga “Ekonomska diplomatija” prof. dr Miroslava Raičevića je do sada najkompletnije delo o diplomatiji u svetu biznisa, ne samo kod nas i u regionu, već i u međunarodnim okvirima, ocenili su recenzenti ove knjige, koja se upravo pojavila, u izdanju Instituta za ekonomsku diplomatiju u Beogradu. Reč je o izuzetnom naučno-istraživačkom poduhvatu, koji objedinjuje teoriju i praksu u ovoj relativno mladoj naučnoj disciplini. Sam autor ističe da savremena ekonomska diplomatija dokazuje višestruke prednosti međunarodne ekonomske saradnje nad sukobima i da su rast međuzavisnosti u svetskoj privredi i sve poroznija granica između nacionalnih i internacionalnih poslovnih aktivnosti i operacija doprineli  burnom razvoju ekonomsko-diplomatske prakse i, naravno, teorije ekonomske diplomatije. Osnove njenog razvoja su neodvojive od kretanja u svetskoj privredi, tokova u nacionalnim ekonomijama i internacionalnom biznisu, a time i od svih segmenata međunarodnog poslovnog okruženja.

Izazovi koje otvara XXI vek su veliki, ne samo u sferi odnosa u svetu, ekonomske saradnje i razvoja, već, pogotovu, u oblasti osvajanja fundamentalnih znanja i njihove široke primene. Ovaj burni proces učinio je dosadašnja saznanja nesigurnim. Jedino je sigurno da naše vreme nije doba u kojem je najvažnija proizvodnja, već je od najvećeg značaja uloga znanja u društvu, u njegovom ekonomskom razvoju i vrednostima koje zastupa. Nova ekonomska diplomatija je deo tog procesa.

Utisci sa upravo završenih jesenjih sajmova u Novom Sadu su bolji nego prethodne godine. Organizatori sajma potrudili su se da obezbede značajnije učešće izlagača u odnosu na prošlu godinu. Tu su kao poseban segment opštine, koje predstavljaju mogućnosti za investiranje u svojim sredinama. Neke opštine su se jako dobro pripremile (i tehnički dobro opremile) za sajam, dok na štandovima nekih opština gotovo da nije bio prisutan niko.

Na sajmovima bankarstva i informatike nije bilo značajnijeg napretka u odnosu na prošlu godinu.

Poseban utisak na mene je ostavio predsednik Opštine Bački Petrovac Jan Sabo. Gospodin Sabo je na tribini “Kako da komuniciramo sa investitorima” promovisao svoju tezu da je bolje investirati u turizam i dovesti strane turiste nego ponuditi parcele za izgradnju fabrika. Svoju tezu potkrepio je time da nema prepreka za strane turiste da dođu i ostave svoj novac, dok fabrike koje su izgrađene u industrijskoj zoni i koje nameravaju da izvoze imaju prepreke u vidu carina, kontigenata i sličnih instrumenata zaštite nacionalnih tržišta. Takođe, naveo je da se u razvijenim evropskim zemljama 80% prihoda ostvaruje iz sektora usluga.

Bez obzira što je kao i ostale opštine pripremio industrijsku zonu za investitore, razvoj opštine vidi u podsticanju turizma i visokoškolskom obrazovanju. U okviru projekta “Dunavski san”, pripema se izgradnja etno sela i pristaništa na Dunavu. U oblasti obrazovanja dogovoreno je otvaranje isturenih odeljenja dva slovačka fakulteta (Medicinski fakultet i Fakultet evropskih studija za regionalni razvoj).

Bački Petrovac nalazi se 20-ak kilometara severno od Novog Sada. Opština ima oko 15000 stanovnika u četiri naselja.

Na Novosadskom sajmu od 7. do 10. novembra održaće se jesenji specijalizovani sajmovi:

6. međunarodni sajam finansija “FINMAR”
1. sajam INVESTICIJA “INVESTEXPO”
15. međunarodni sajam INFORMATIKE
15. međunarodni sajam ELEKTRONIKE, TELEKOMUNIKACIJA I ENERGETIKE
4. međunarodni sajam LOGISTIKE
22. međunarodni sajam PREDUZETNIŠTVA

Pošto ću imati zadovoljstvo da budem aktivan učesnik jesenjih specijalizovanih sajmova, iduće nedelje možete očekivati izveštaje sa sajmova na blogu.

Poslovni svet dobio je ove godine interesantan i koristan časopis “Ekonomska diplomatija”, koji izdaje Institut za ekonomsku diplomatiju iz Beograda. Uvereni da je ekonomski interes moćan pokretač saradnje i razvoja, u Institutu ističu nameru da časopis doprinese razumevanju domaćeg poslovnog okruženja, privrednog zakonodavstva i aktuelnih poslovnih prilika, ali i stanja u ekonomijama zemalja regiona, Evrope i sveta, sa krajnjim ciljem uspostavljanja plodne i svestrano korisne saradnje.
Časopis je namenjen domaćoj i inostranoj stručnoj javnosti i generalnom menadžmentu domaćih i stranih preduzeća, ali i osobama koje učestvuju u aktivnostima i odlučivanju u makroekonomskoj i poslovnoj diplomatiji. Posebnu pažnju posvećuje aktuelnim izazovima i mogućnostima za saradnju koje otvara internacionalni biznis i zakonodavnim aspektima poslovnih aktivnosti (spoljna trgovina, strane direktne investicije, industrijski odnosi, finansije, javne nabavke, intelektualna svojina, privatizacija, normativna rešenja neophodna za prilagođavanje naše privrede evropskoj poslovnoj praksi i carinski propisi).
“Ekonomska diplomatija” izlazi u formi dvobroja, dvojezično - na srpskom i engleskom. Za časopis pišu profesori univerziteta i funkcioneri ministarstava i institucija nadležnih za problematiku kojom se bavi.

Navodim neke podatke koji su izneseni na tribini PKS - SITO 05, a koji se nalaze u publikaciji SITO 05. Publikacija ima ukupno 56 stranica, od kojih su 40 autorskih.
Inače, SITO je skraćenica od Srpski IT osmatrač. U tabeli možete da vidite susedne države sa brojem stanovnika, koje su poslužile za poređenje sa Srbijom.

IT potrošnja po stanovniku u EUR je: Srbija (33); Slovenija (275); Mađarska (191); Grčka (190); EU (700).

Znači, u Sloveniji se na IT troši po glavi stanovnika preko 8 puta više u odnosu na Srbiju, a u Grčkoj i Mađarskoj skoro šest puta više. U odnosu na Evropsku uniju, IT potrošnja kod nas je preko 20 puta manja.

Brojke prema segmentima hardver, softver i usluge su sledeće:

Hardver u milionima EUR: Srbija (166); Slovenija (300); Mađarska (865); Grčka (941);
Softver u milionima EUR: Srbija (35); Slovenija (91); Mađarska (414); Grčka (367);
IT usluge u milionima EUR: Srbija (44); Slovenija (144); Mađarska (636); Grčka (720);

Odmah se može primetiti da je udeo segmenta hardvera prema druga dva segmenta daleko veći u Srbiji nego u državama u okruženju. U Srbiji na hardver otpada 68% ukupnog IT tržišta, dok je u Sloveniji 56%, u Mađarskoj 45% i Grčkoj 46%.

Ako posmatramo najdinamičniji segment opreme - laptopove - u 2005. godini prodato je oko 23 000 jedinica (komada), što čini 21,4 miliona eura, odnosno 12,9% prodatog hardvera.
Redosled po broju prodatih jedinica je sledeći: FSC, HP, Toshiba, Asus, Del, IBM/Lenovo, Acer, LG.

Na kraju, podaci vezani za najuspešnije IT firme u Srbiji po prometu.
Redosled je sledeći: 1. CT, 2. Pakom, 3. Saga, 4. Informatika, 5. ERC commerce.
Kao što se može videti, preovladavaju distributeri. Redosled distributera po istom kriterijumu je sledeći: 1. CT, 2. Pakom, 3. ERC commerce, 4. BS Procesor