Trenutna situacija na berzama, kod nas, a i svetu, malo je reći da je specifična. Sa raznih strana stižu nepovoljna očekivanja za godinu koju smo tek načeli. Najveća svetska imena, poput Citi-a, Merrill-a, UBS-a itd. u poslednje vreme se najčešće spominju sa „pridevima“ otpis, dokapitalizacija i sl. Svež kapital i krajnje neophodne finansijske injekcije najčešće su stizale sa istoka. Najveći hipotekarni zajmodavac u Americi, Countrywide, preuzet je ili bolje reći spašen od bankrotstva od strane Bank of America. Kod njegovog britanskog „kolege“, Northern Rock-a, takođe je država gasila požar, jer je stvar postala veoma ozbiljna i pretila da izmakne kontroli. Špekulacije tipa ne vidi se kraj otpisima guraju cene akcija na dole, a kako finansijski sektor multiplikovano deluje na ostale, lančana reakcija nije izostala. S&P 500 je od početka godine pao skoro 6%! Hypo real estate, nakon neprijatnog iznaneđenja o visini gubitaka, izgubio je skoro trećinu svoje tržišne kapitalizacije, za samo jedan dan!
Kod nas je sutacija takođe - specifična: bliže se izbori, pitanje Kosova „lebdi“, krajem januara počinje upis besplatnih akcija i najavljuje IPO strateških kompanija, neke dokapitalizacije nisu uspele, za razliku od prošle godine kada je „planulo“ gotovo sve što je bilo ponuđeno. Poslednji ali ne i manje važan talas dokapitalizacija u bankarskom sektoru je krenuo „zahvaljujući“ stezanju NBS-a, ali i ograničenim alternativama za plasiranje. Pominju se kad kad hipotekarne obveznice, ali verovatno će „pakovanje“ kredita u pool-ove hartija sačekati neka bolja vremena. Ono što u prvom redu brine bankare jeste pad prinosa na kapital. Još nije došao na dnevni red rizik plasmana, u pravom smislu reči, mada je NBS i po tom osnovu spremila „paket mera“, jer građani slabo reaguju na upozorenja vezana za zaduživanje u stranoj valuti. Kod stambenih kredita na primer, koji su jedni od ključnih potencijala za razvoj retail-a, rizik otplate je u drugom, trećem planu, jer je potražnja za nekretninama ogromna, a marže solidne, i sa malom verovatnoćom konvergencije. Dalje, procenat nenaplativih plasmana je još uvek nizak, naročito kod stanovništva, tako da je trade-off izmedju rizika i prinosa veoma dobar. Ohrabruje činjenica da se objavljuje podatak o procentu loših plasmana (NPL – Nonperforming loans) kao i visini rizikom ponderisane aktive (RWA – Risk-weighted assets), ali se nameće potreba da i banke, pogotovo one „listirane“ na berzi, objavljuju ove podatke. Komparacijiom ovih podataka (izloženost svim rizicima, struktura plasmana, depozita, RWA, NPL) dobili bismo kvalitetniji materijal za analizu, a time i preciznije odluke. Na kraju, ostaje nam u amanet da, kada sekjuritizacija uhvati zalet, (nadamo se da će to biti jednog dana i kod nas) učimo na tuđim grešaka – diversifikacija rizika je dobra u onoj meri dokle je rizik moguće idetifikovati i upravljati njime, jer se kreiranjem derivata stvara zamajac koji rizik vezan za „underlying asset“ prenosi praktično u nedogled, sve u cilju trke za što većim prinosom.
Još jednom dajemo osvrt na dešavanja kod nas, ovoga puta „u ciframa“: ukupan iznos stambenih kredita u 2007. godini iznosio je oko RSD 102,37 mlrd, (rast od oko 105 % u odnosu na 2006. godinu). Prosečna zaduženost po stanovniku u prošloj godini iznosila je oko € 498 (rast od oko 50 % u odnosu na 2006. godinu). Ukupna zaduženost stanovništva u 2007. godini iznosila je RSD 295 mlrd, odnosno oko € 3,73 mlrd što čini svega 22 odsto bruto društvenog proizvoda. Procenat NPL zaključno sa Q3 2007 iznosi 3.37% za ukupne kredite, 4.97% za privredu i 1.75% za stanovništvo.
