Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Direktan uticaj na kretanje cene hartija od vrednosti imaju informacije koje su vezane za preduzeće koje ih je emitovalo. Iskusni investitori prate i analiziraju sve informacije koje imaju bilo kakve veze sa onim u šta su uložili ili planiraju da ulože.
Za efikasno funkcionisanje finansijskog sistema neophodna je široka dostupnost informacija.

Pored tačnih i netačnih, kompletnih i nekompletnih, pozitivnih i negativnih, postoje i privilegovane informacije. Pod ovim pojmom se, prema Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, podrazumeva „svaka informacija o tačno određenim činjenicama koje se odnose na jednog ili više izdavalaca, kupca odnosno prodavca hartija od vrednosti, koje nisu dostupne javnosti, a mogu uticati direktno ili indirektno na  izdavaoca, trgovinu HoV, koja bi, da je javo objavljena verovatno, imala značajni uticaj na cenu HoV“.

Sa druge strane na tržištu HoV formulisana su dva načela poslovanja: načelo jednakog položaja investitora i načelo zaštite investitora od zloupotrebe privilegovanih informacija. U Zakonu je precizirano da niko ne može da kupuje, prodaje ili da drugi način raspolaže HoV korišćenjem privilegovanih informacija. Takođe, zabranjeno je i saopštavanje ovih informacija drugim licima, kao i preporučivanje trgovine HoV na osnovu ovih informacija. Zabrana korišćenja privilegovanih informacija odnosi se i na lica koja ih u obavljanju svojih poslova, svoje funkcije ili profesije sasnaju. Ova lica su dužna da ove informacije  čuvaju kao poslovnu tajnu, a moram skrenuti pažnju da je odavanje privilegovane informacije, odnosno poslovne tajne predviđeno kao krivično delo.

Kao primer uticaja informacija na kretanje vrednosti akcija na berzi imali smo prilike da vidimo u slučaju Agrobanke (AGBN). Naime, štura novinska vest o mogućem preuzimanju ove bankarske ustanove od strane Moskovske banke značajno je podigla cenu akcije, dok je kasnijim širenjem ove informacije cena svakodnevnim skakanjem dišla do nivoa od 50.000 dinara. Moskovska banka je kasnije odustala od preuzimanja uz obrazloženje da je cena po akciji previše porasla!
Informacija da će beogradska telekomunikaciona kompanija Telefonija (TLFN) isplaćivati dividendu sigurno je jedan od razloga snažnog skoka ove akcije u prethodnih mesec dana.
Isto tako, verovanje investitora u dobre finansijske rezultate AIK banke (AIKB - koji su se kasnije pokazali kao tačni) svakodnevno je pomeralo istorijski maksimalnu cenu.

Na isti način samo u kontra smeru na cenu akcija utiču i negativne informacije. Informacije se moraju pratiti, ali i proveravati jer su često nepotpune i mogu imati “bumerang“ efekat na vaše investicije.

Fama koja prati berze da su to mesta na kojima se lako može zaraditi novac, a još lakše izgubiti, u velikoj meri je rezultat manipulacija iz davne prošlosti koje su nastajale usled izostanka striktne regulative berzanske trgovine. Posle Velike ekonomske krize doneti su mnogi propisi u cilju povećanja sigurnosti berzanskog poslovanja. Tako su prevarne radnje kao što su fiktivne prodaje, pulovi, korneri i druge postale samo deo istorije berzanskog poslovanja.

Fiktivna prodaja (wash sale) je oblik berzanske manipulacije koja u stvari i ne predstavlja pravu prodaju, jer hartije od vrednosti ne menjaju vlasnika. Na primer, ukoliko neki investitor želi da nabavi akcije ispod tržišne cene, fiktivna prodaja može stvoriti iluziju opadanja cene. Investitor će sopstvene akcije prodavati i kupovati po nižoj ceni od tržišne koristeći fiktivna imena i nekoliko različitih brokera. Ove će cene postati javni zapis na berzanskim izveštajima kreirajući iluziju da cene padaju. Tako će obični akcionari početi da prodaju akcije po nižoj ceni od tržišne ne uviđajući prevaru.

Prazna prodaja (short sale) je prodaja hartija od vrednosti koje investitor ne poseduje (kaže se da on tada zauzima kratku poziciju). On očekuje da će cena padati omogućujući mu da nabavi hartije od vrednosti po novoj, nižoj ceni i onda proda po višoj ceni koju je prethodno ugovorio. Tako prodavac koji prodaje na prazno profitira od pada cena.

Investitor stvara korner (corner) kada kupi sve akcije nekog emitenta koje su na prodaju stičući tako jedini izvor ponude. Ovaj monopolista može tada proizvoljno povećati cenu tog finansijskog instrumenta jednostavno njegovim neiznošenjem na tržište. Mnogi učesnici na strani tražnje tada će podići cenu u nastojanju da privole ponuđača da izađe na tržište. Cenovni manipulatori tako mogu ostvariti veliku dobit. Ili, pak mogu stvoriti korner u nadi da će uhvatiti u zamku prodavca koji je zauzeo kratku poziciju i koji mora da nabavi akcije kako bi ispunio obavezu iz ugovora.

Talasanje (churning) predstavlja zloupotrebu klijentovog poverenja za ličnu korist brokera koji čestim i velikim transakcijama koje su nesrazmerne veličini i prirodi klijentovog računa ostvaruje veliku zaradu. Brokeri ostvaruju profit od talasanja jer oni zaraduju proviziju na svaku kupovinu i prodaju, bez obzira da li klijent zarađuje ili gubi. Talasanje se obično javlja kada broker nudi klijentima naduvane preporuke koje klijente motivišu da daju naloge za prodaju ili kupovinu.

Pul (pul) je formalno ili neformalno udruženje dve ili više osoba sa ciljem stvaranja profita preko manipulacija cenama. U osnovi postoje dve vrste pulova: trgovinski i opcioni. Trgovinski pul nastoji da nabavi akcije neke kompanije, tiho i diskretno, kako se ne bi širio publicitet o njoj i potpomogao rast cena njenih akcija. Kada se sakupi veliki broj akcija onda slede aktivnosti podizanja rejtinga kompanije preko glasina ili pak preporuka od strane brokera koji su članovi pula. Kada se ostvari dovoljno visok nivo tražnje pul nastoji da likvidira portfolio, ali uz veliku diskreciju kako se ne bi srušio postojeći talas optimizma. Pul zatim može vršiti praznu prodaju očekujući da ce im pad cena doneti još veću zaradu. Opcioni pul pokušava da dobije sve ili većinu hartija od vrednosti po povoljnim cenama u sklopu opcionog ugovora. Mnogi opcioni pulovi imaju u svome članstvu direktore firmi koji će lobirati u svojim kompanijama za sklapanje opcionih ugovora sa svojim pulom. Kada tržišna cena dostigne viši nivo od opcione, pulovi će prodajom akcija ostvariti veliku zaradu na osnovu razlike u ceni.

Ove i druge aktivnosti, između ostalog, dovele su do evolucije berzi ka sadašnjem obliku skoro perfektnog tržišta. Cenovne manipulacije su zakonski sankcionisane a osnivanje regulatornog organa u vidu Komisije za hartije od vrednosti doprinelo je da se u potpunosti marginalizuju uticaji na cene koji deluju nasuprot tržišnog mehanizma.

Nenad Gujaničić
* tekst je prvobitno objavljen u Ekonomist magazinu

Sastanci trgovaca koji su predstavljali preteču berze, i koji su se održavali uvek na istom mestu i u isto vreme, podrazumevali su određena pravila koja su regulisala trgovinu. Ta pravila su predstavljala principe kojima su regulisani osnovni odnosi izmedu trgovaca. Pristup trgovini je od samog početka bio ograničen na određen broj trgovaca koji su ispunjavali zajednički donete uslove. Tako je ostalo i do danas na modernim berzama. Jedino ovlašćeni berzanski posrednici koji su ispunili određene uslove i prihvatili berzanska pravila, imaju pravo pristupa tzv. berzanskom parketu na kome se obavlja trgovina.

Berzanska pravila su se razvijala uporedo sa razvojem trgovine i postepeno su unela dva principa koja su postala sastavni elementi berzanskog poslovanja: poverenje i sigurnost.

Poverenje je stvar same berze i njenih članova, te oni ograničavanjem pristupa berzanskom parketu nastoje da povećaju sigurnost poslovanja. To čine usvajanjem niza pravila kojima se na striktan način regulišu mnoge pojedinosti, od toga koje se hartije od vrednosti mogu kotirati na berzi do etičkog kodeksa samih berzanskih posrednika. Poštovanje ovih pravila nadgleda berzanski sud ili arbitraža, kao interno regulatorno telo berze. Berzanski sud omogućava da spor koji se pokrene bude rešen brzo i pošteno od strane nepristrasnih osoba, koje mogu učesniku u berzanskoj trgovini usled kršenja pravila i zabraniti dalje učešce u njoj.

I dok je poverenje ostalo stvar same berze i njenih članova, razvijanje i obezbedivanje sigurnosti je postepeno prelazilo sa berze na državu i njene organe. Pojava velikih berzanskih manipulacija, zloupotreba i pronevera dvadesetih godina XX veka doprineli su da se država umeša u ovu do tada u velikoj meri autonomnu instituciju finansijskog tržišta. Fiktivne prodaje, manipulacije cenama, stvaranje kornera i pulova i slične obmane stvorili su berzu mestom na kome se teško moglo govoriti o nekoj većoj sigurnosti. Krah Njujorške berze i duboka recesija doveli su do velikih promena i u sferi finansijskog tržišta. Donet je niz zakona kojima se reguliše berzanska trgovina. Zakon o berzanskom poslovanju je uveo obavezu da se emisija hartija od vrednosti pre javne ponude mora registrovati a takođe da se moraju otkrivati informacije o kompaniji koja je tu emisiju izvršila. Formirano je i centralno regulatorno telo Komisija za hartije od vrednosti (Securities and Exchange Commission) koje nadgleda poštovanje donetih zakona. Tako se pored berzanskog suda postepeno počelo razvijati berzansko pravo koje je u nadležnosti države koja je svoj uticaj ograničila na stvaranje regulatornog okvira vodeći racuna da ne ugrozi sofisticiranost berzanskog mehanizma. Tako je na modernim berzama postalo sve predvidivo, osim cene onoga čime se trguje.

Nenad Gujaničić
* tekst je prvobitno objavljen u Ekonomist magazinu

Tokom 2003. i 2004. godine u Ekonomist magazinu u rubrici “Emciklopedija” pojavio se niz vrlo interesantnih tekstova autora Nenada Gujaničića (AC-Broker) posvećenih berzanskom poslovanju. Obzirom da je tematika i danas vrlo aktuelna odlučili smo se u dogovoru sa g. Gujaničićem i Ekonomist magazinom da neke od njih ponovo objavimo na ovom blogu. Za početak odabrana je jedna “fundamentalna” tema: Berzanska pravila. 

Najuspešniji investitor 20. veka Warren Buffett -  se dokazao kao pravi majstor prilikom izbora hartija od vrednosti. On je objasnio da je na kupovinu akcija gledao kao na participiranje u nekom poslu, kao i da nije kupovao ono što nije razumeo.
Njegov uspeh zasnovan je na 12 pravila kojima se rukovodio prilikom donošenja investicionih odluka.

Bafetova zlatna pravila

• Pravila poslovanja
• Da li je posao jednostavan i razumljiv?
• Da li posao ima stabilnu istoriju poslovanja?
• Da li posao ima izglede na duži rok?

• Pravila menadžmenta
  • Da li menadžment donosi racionalne odluke?
  • Da li je manadžment iskren prema svojim akcionarima?
  • Da li menadžment odoleva intitucionalnom imperativu?

• Finansijska pravila
  • Usresredite se na prinos od akcijskog kapitala, a ne zaradu po akciji
  • Izračunajte “zaradu vlasnika“
  • Tražite kompanije sa visokim pragom profita
  • Uverite se da je za svaki zadržan dolar kompanija ostvarila barem jedan dolar tržišne vrednosti

• Tržišna pravila
  • Koja je vrednost posla?
  • Da li se posao može kupiti za po značajno nižoj ceni od njegove realne vrednosti?

* Iz knjige “The Essential Buffet: Timeless Principles for the New Economy“ - Robert G. Hagstrom

Cela prošla, kao i početak ove godine na Beogradskoj berzi prolazi u znaku bankarskog sektora. Koliko banke utiču na kretanje tržišta najbolje oslikava podatak da u kretanju indeksa najlikvidnijih akcija BELEX15 učestvuju sa čak 69,64% (vidi tabelu). Prednjači Komercijalna banka (simbol na berzi: KMBN) koja sa maksimalnih 20% učestvuje u formiranju ovog indeksa, a prate je AIK banka sa 18,56%, Agrobanka sa 13%, kao i Univerzal sa skoro 12%. BELEX15 formiraju još Jubmes i Čačanska banka, ali sa nešto manjim učešćem. Jedina nebankarska kompanija koja ozbiljnije učestvuje u formiranju indeksa je Energoprojekt sa 10,36%, što nas dovodi do podatka da ovaj beogradski holding zajedno sa 6 banaka forimira okruglo 80% BELEX15 indeksa!

Koliko je to dobro i da li vas to zabrinjava?

Emitent   Simbol  

Učešće

Komercijalna banka a.d. Beograd

KMBN

  20,00%

AIK banka a.d. Beograd

AIKB

  18,56%

Agrobanka a.d. Beograd

AGBN

 13,01%

Univerzal banka a.d. Beograd

UNBN

 11,91%

Jubmes banka a.d. Beograd

JMBN

 3,26%

Čačanska banka a.d. Čačak

CCNB

 2,9%

Učešće banaka u indeksu BELEX15

Svoju dominaciju na Beogradskoj berzi banke potvrđuju i ostvarenim prometima. Već pomenutih šest banaka koje formiraju BELEX15 indeks su u prva dva meseca ove godine u ukupnom prometu na berzi učestvovali sa skoro 29%, dok se sa još četiri banke kojima se trguje kontinuiranom metodom (Credy, Metals, Panonska, Privredna) taj procenat penje preko 41%.
Ukoliko posmatramo prošlu godinu na listi najtrgovanijih akcija prvih šest mesta drže banke. Ubedljivo prva je AIK banka sa gotovo 20,4 milijardi dinara prometa, a za njom slede Agrobanka sa 5,32 milijarde i Univerzal banka sa skoro 2,7 milijardi dinara

 

Jedan od prvih saveta koje ćete dobiti ukoliko ste se odlučili da investirate na berzi je da ne kupite samo jednu hartiju od vrednosti (akcije, obveznice, investicione jedinice fondova), jer u tom slučaju preuzimate veliki rizik. Drugi deo saveta je: formirajte portfolio. Najkraće portfolio predstavlja skup različitih oblika aktive. U praksi to predstavlja kombinaciju većeg broja hartija od vrednosti koje poseduje fizičko ili pravno lice. Investiranjem u veći broj hartija diverzifikujete vaš portfolio i time smanjujete rizik gubitka svog novca. Kaže se “ne stavljajte sva jaja u istu korpu“, a formiranje portfolija je još jedna potvrda ove stare izreke. Veći stepen diverzifikacije postižete investiranjem u akcije kompanija iz različitih privrednih grana, dok kupovina obveznica daje sigurnost portfoliju. Izbor i broj hartija kao i učešće pojedinih hartija u portfoliju je stvar procene i slobodnog izbora investitora. Diverzifikacija vam dozvoljava da napravite grešku, jer ukoliko vam jedna od hartija ostvari gubitak vaš portfolio i dalje može da bude “u plusu“, odnosno vi i dalje zarađujete. Na ovom blogu možete pronaći link za vođenje portfelja hartija od vrednosti u Excel-u.
Kao osnov za formiranje portfolija mogu se koristiti indeksi koji prate cene najznačajnijih akcija. Na Beogradskoj berzi ovaj indeks se zove BELEX15 i formiraju ga 15-ak najlikvidnijih akcija. Zanimljivo je da i pored velike sigurnosti koju ima BELEX15 je u toku prošle godine porastao za oko 60%, a to je prinos koji nije u stanju da vam ponudi ni jedna banka.

Dve stvari karakterišu ulaganje u bilo koju hartiju od vrednosti. Prva je očekivana stopa prinosa, a druga rizik da će se ta očekivana stopa prinosa ostvariti. To znači da očekivani prinos na portfolio predstavlja prosek očekivanih stopa prinosa na pojedinačne hartije i može se matematički izračunati.
Tu leži i suština Markovicevog pristupa. Naime, investitori imaju različite afinitete prema riziku, te od ponuđenih hartija, dajući im različite težine, mogu da formiraju različite portfolije i time da očekuju različite prinose.

Jedan od predloga za potencijalne investitore koji, i dalje, nemaju hrabrosti da se upuste u berzansku trgovinu je da naprave, tzv. “lažni portfolio“. To je portfolio od hartija koje postoje na berzi i koje pratite određeni period (npr. 3 ili više meseci), ali u koje niste realno investirali. Na taj način se upoznajete sa tržištem i mogućnostima koje možete da očekujete.

Verovatno ste primetili u poslednje vreme da u špicevima dolazi do pucanja PHP-a na našim sajtovima. Radi se o problemu koji smo imali sa scriptom za crtanje grafikona i Windows platformom. Pošto smo iscrpeli sve mogućnosti sređivanja Win-a odlučili smo da se preselimo na prirodno Linux okruženje. Iz ovog razloga neke scripte je bilo potrebno izmeniti što je zahtevalo određeno vreme. Izvinjavam se svima koji su imali poteškoća prethodnih dana sa našim sajtovima.

Radi se o jednostavnoj aplikaciji urađenoj u Excelu namenjenoj početnicima. Pruža osnovne informacije o stanju portfelja i omogućava učitavanje cena on-line sa web sajta www.broker.co.yu nakon završetka trgovanja u 13h. Program ne uzima u obzir rast cena na malo pri obračunu poreza niti vrši automatsko odbijanje eventualnog kapitalnog gubitka od eventualnih kapitalnih dobitaka, tako da se u tom smislu dobijene veličine trebaju uzeti kao orijentacione. Fajl koji ostavljam za download namenjen je za testiranje i prikupljanje sugestija, što znači da će finalna verzija verovatno pretrpeti izmene i da ovaj fajl u budućnosti može biti izbačen iz upotrebe.

Svaka primedba ili sugestija je dobrodošla.

 link: www.broker.co.yu/blog/download/portfelj.xls

Rezultati su dobijeni na korišćenjem servisa Google Analytics i predstvaljaju broj jednistvenih poseta stranicama sa istorijatom i grafikonom trgovanja za određenu kompaniju. Kao što se i vidi iz tabele, Agrobanka i dalje ubedljivo drži prvo mesto ali sa nešto manjim procentom nego što je imala u decembru 2006. Najveći rast interesovanja u odnosu na prethodni mesec beleži Progres koji je porasta za više od 4%.

1. AGBN 10,54% 2. PRGS 6,11% 3. AIKB 4,23% 4. MTBN 4,00% 5. TIGR 3,99% 6. TGAS 3,44% 7. GLOS 2,88% 8. ENHL 2,52% 9. DNOS 2,30% 10. ZOPH 2,24% 11. PRBN 2,12% 12. SJPT 2,11% 13. UNBN 1,90% 14. MTLC 1,87% 15. FIDL 2,10% 16. JMBN 1,64% 17. ALFA 1,63% 18. BMBI 1,54% 19. IMLK 1,43% 20. SMPO 1,43%

Generalno gledano, u januaru 2007. godine,  bankarski sektor je bio manje interesantnan posetiocima sajta www.broker.co.yu nego u decembru 2006. godine, ali je još uvek dominantan.

  Decembar 2006 Januar 2007 Broj banaka u TOP 20 7 6 % učešće banaka u TOP 20 29,26% 24,44% % učešće banaka ukupno 33,45% 26,82%