Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Dokaz da se i na open-source biznisu može dobro zaraditi:

http://www.blogowski.eu/2007/01/06/the-mozilla-foundation-finansije/

Da kod nas još uvek vlada pomama za akcijama banaka svedoči i sledeća tabela koja predstavlja statistiku posećenosti stranica sa istorijatom trgovanja za odabrane hartije.

1. AGBN 12,14% 2. PRBN 4,98% 3. AIKB 3,60% 4. GLOS 3,19% 5. TIGR 2,60% 6. ZOPH 2,53% 7. MTBN 2,52% 8. ENHL 2,46% 9. SMPO 2,27% 10. JMBN 2,20% 11. UNBN 2,13% 12. PRGS 2,05% 13. FIDL 2,04% 14. ALFA 1,81% 15. DNOS 1,74% 16. VLFR 1,71% 17. TGAS 1,69% 18. KMBN 1,69% 19. MTLC 1,34% 20. VDAV 1,32%

* Podaci dobijeni korišćenjem servisa Google Analytics

Među prvih 20 hartija (56% ukupnih poseta) nalazi se čak 7 banaka sa preko 29% od ukupnog broja poseta. Ukupan broj hartija u analizi bio je 478 a celokupan bankarski sektor je odneo više od 1/3 ukupnih poseta. Poslednje nedelje trgovanja u 2007-oj među 10 najaktivnijih hartija, pored banaka, našli su se ENHL, PPTL, TGAS i MTLC. Uporedna analiza za različite vremenske periode možda bi otkrila ili potvrdila određena kretanja na tržištu  mada je teško zamisliti da se iz analize poseta na web sajtovima može dobiti neki značajan signal. U svakom slučaju izvesno je da postoji korelacija između aktivnosti hartije na berzi i poseta na webu. Bilo bi interesantno da i drugi sajtovi predstave svoje statistike, verujem da bi bile vrlo slične.

Ovaj tekst namenjen je ljudima koji su o trgovanju na berzi samo čitali u novinama i misle da je to fascinantan, ali suviše zamršen proces namenjen samo odabranima. Svako može biti aktivan trgovac na berzi ali za početak preporučujemo ulaganje manjih iznosa, dok se bolje ne upoznate sa zakonima tržišta.

Prvi korak
Prvi korak predstavlja potpisivanje Ugovora o otvaranju i vođenju vlasničkog računa hartija od vrednosti i Ugovora o obavljanju brokerskih poslova sa brokerskom kućom koju odaberete. Sve što vam je potrebno za potpisivanje ovih ugovora je lična karta i uplata troškova za otvaranje vlasničkog računa u Centralnom registru (u M&V-u iznosi 300 dinara), što možete učiniti na licu mesta. Evidencija o svim hartijama koje budete imali u svom posedu se vodi na vašem vlasničkom računu koji je otvoren od strane brokerske kuće u Centralnom registru.
Nakon potpisivanja ugovora sa brokerom, klijent u banci otvara namenski račun za trgovanje, deponuje novac na račun i brokeru dostavlja potvrdu o stanju na računu, koju dobija od banke i na kojoj je naglašeno da su sredstva deponovana u cilju trgovanja akcijama.

Realizacijom ova dva koraka spremni ste da trgujete. U zavisnosti od toga da li kupujete ili prodajete akcije, procedure su sledeće:

Kupovina akcija
Nakon potpisivanja ugovora i prezentovanja bankarske potvrde o deponovanim novčanim sredstvima, potpisujete nalog za kupovinu akcija. U nalogu se preciziraju svi bitni elementi kao što su naziv akcije koja se kupuje, cena, količina, vreme trajanja i dr. Cena koja se precizira je u uglavnom limit tipa „ne više od xxx dinara“ i nalog će biti realizovan samo ukoliko bude dovoljno ponude po navedenoj ceni. Rok trajanja naloga može biti najviše 90 dana. Po sadašnjim pravilima, ukoliko želite da promenite elemente u nalogu neophodno je da povučete dati nalog i date novi. Povlačenje naloga se naplaćuje po tarifi brokerskih kuća dok je davanje naloga uglavnom besplatno. Rok za prenos hartija na vaš vlasnički račun (saldiranje) je tri radna dana.

Prodaja akcija
Klijent može prodati samo akcije koje se nalaze na njegovom vlasničkom računu. Prilikom prodaje akcija prodavac potpisuje nalog za prodaju akcija u kojem definiše sve bitne elemente kao što su naziv akcije koju prodaje, cena, količina, vreme trajanja naloga i dr. Definisana cena je najčešće limit tipa „ne manje od xxx dinara“, sve ostalo važi kao i za kupovinu akcija.

Cilj ovog kratkog teksta je da ljudima koji nikada nisu imali dodir sa berzom omogući da savladaju proceduru i daju svoj prvi nalog za kupovinu akcija. Detaljnije objašnjenje finesa u poslovima na berzi poput metoda trgovanja, vrste naloga, poreskih obaveza i troškova , strategija itd. uslediće u nekom od naredih postova a nadam se da će ih biti i u komentarima.

Dokapitalizacije banaka u 2006. godini metodom javnog poziva za upis i uplatu

Dešavanja na Beogradskoj berzi u 2006. godini, u najvećoj meri su pod uticajem bankarskog sektora, tj. akcije banaka zauzimaju vodeća mesta na rang listama likvidnosti, rasta cene itd, o čemu je u stručnoj javnosti bilo dosta reči. Ovoga puta ću skrenuti pažnju sa „klasične“ kupovine na berzi na kupovinu akcija javnom pozivom za upis i uplatu.

Naime, interesovanje investitora od početka ove godine najbolje ilustruje sledeći grafik:

*PPK - Pravo Preče Kupovine

„Nogu“ je povukla Univerzal banka, u januaru, objavivši poziv koji je trajao svega 7 dana. Ovako kratak rok, zajedno sa činjenicom da se radi o relativno novoj pojavi, rezultirao je upisom i uplatom 3 puta većom od raspoloživog broja akcija, naspram nedavno završenih dokapitalizacija Privredne banke ad Beograd i Agrobanke, kada je uplaćeno između 15 i 20 puta više od raspoloživog broja. Za nepunih godinu dana, jasno se uočavaju dva trenda – rast iznosa novca u igri i pad prolaznosti nakon upisa. Primetan je i rast vrednosti emisija, npr. Agrobanka je svoj obim emisije skoro udvostručila (u odnosu na emisiju iz septembra), ali su zato i apetiti investitora čak četiri puta porasli. U poslednjoj dokapitalizaciji Agrobanke treba pomenuti i veće interesovanje investitora koji su iskoristili pravo preče kupovine.

Motivi?

U svakom slučaju – kratkoročna zarada je osnovni motiv koji objašnjava ovako veliko interesovanje, naročito ako se ima u vidu raspon između cene na berzi i cene na upisu. Ne gubeći iz vida ni dugoročni aspekt pojedinih hartija, u sektoru koji još uvek nije dostigao vrhunac, malo ko je očekivao uplatu od preko €400m, što se desilo u slučaju Agrobanke.

Sa druge strani, motivi emitenata nisu isti. Dok neki od njih imaju jasan plan (ili bi bar tako trebalo da bude) u smislu rasta i razvoja kompanije ili definisanja strategije na srednji rok, postoje slučajevi gde motivi nisu sasvim jasni.

Bilo kako bilo, neke stvari navode na razmišljanje – ima li perspektive za razvojne strategije na tržištu kapitala? Iako IPO još nije viđen u Srbiji, sigurno je da postoji mnogo firmi čija će sledeća etapa životnog ciklusa biti na berzi. Kada se proces privatizacije konačno privede kraju i kreira tržišni ambijent, racionalno je očekivati da će menadžeri i vlasnici, sa dobrim poslovnim idejama, sve više tražiti alternativu bankraskim kreditima, kao ravnopravan oslonac u finansijskoj podršci. Sve ovo treba shvatati i šire - u smislu širenja prostora za investiranje a time i razvoja celokupnog tržišta kapitala.

Zaključak je pozitivan - potencijal postoji, i na strani ponude i na strani tražnje.

Pre određenog vremena napravio sam malo istraživanje na temu kakvog je kvaliteta finansijsko izveštavanje domaćih kompanija na Internetu a usput sam našao i slična istraživanja rađena u USA (2000-te godine), Južnoj Africi (2003-će godine) kao i fragmente istraživanja na drugim tržištima. Vodeći se ovim istraživanjima definisao sam 20 atributa na osnovu kojih sam ocenjivao kvalitet web sajtova. Od 37 kompanija kojima se kontinuirano trgovalo na Beogradskoj berzi u avgustu ove godine 3 kompanije uopšte nisu imale web sajt. Izdvajam vrednosti za neke od atributa koji su najinteresantniji.

Atribut Srbija
2006. Južna Afrika
2003. USA
2000. Mapa sajta 26% 46% 88% Pretraga sajta 15% 44% 64% Kompanijske vesti 56% n/a 87% Fin. izveštaji u HTML-u 29% 62% 72% Fin. izveštaji u PDF-u 47% 78% 57% Fin. izveštaji u XBRL-u 0% 0% -* Bilans stanja / uspeha 56% n/a 65% / 69% Izveštaj o tokovima gotovine 35% n/a 65% Napomene uz izveštaj 38% n/a 63% Izveštaj revizora 32% 81% 60% Trenutna cena akcije 9% 77% 52% Struktura akcionara 15% n/a 61% Sadržaji za investitore 32% 86% 67% Kontakt za investitore 9% n/a 52% Višejezičnost 88% - -

* prva specifikacija za XBRL 1.0 objavljena je u julu 2000. godine

Od svih kompanija jedino su Tigar i Hemofarm prevalili 80% ispunjenosti atributa. Od ostalih, banke po pravilu imaju solidne sajtove, mada je sve u svemu utisak prilično sumoran naročito ako se pri uporednoj analizi uzme u obzir vremenska dimenzija. Zapanjujuće je da na Internetu kasnimo više od 6 godina za najrazvijenijim. Koji su razlozi ovakvog stanja?
1. Kompanije nisu zainteresovane za prikupljanje sredstava na tržištu kapitala?
Mislim da ne, Agrobanka je prilično zainteresovana ali nije dostigla ni 30% u ovom istraživanju.
2. Značaj izveštavanja (na Internetu ali i u opšte) se ne shvata na pravi način?
Mislim da je ovo dosta blizu istine. Pored ovolikih oversubscribe-a u dokapitalizacijama što bi se mučili objašnjavajući ljudima da su uspešni.
3. Internet se još uvek kapira kao igračka za klince i frikove a ne kao playground for business?
Mislim da DA!