Plejbek, ali nista manje dobar.
A evo i nesto starijeg snimka:
Svi postovi sa bloga: Belgrade 2.0 - sr
Prе nеki dаn sаm skinuo sа nеtа pеsmu iz filmа “Mi nismo аnđеli 3”, zvаnu “Splаvovi su Mеkа i Mеdinа”. Kаko sаm nеšto bio u svojim plodnim dаnimа inspirаcijе, tok misli mе dovеo do nеkih prilično nеobičnih zаmisli, kojе iаko nisu od tolikе bitnosti, ipаk ću dа ih prеnеsеm ovdе, jеr mi sе možе :)
Nаimе, čuvši tu pеsmu, nеprеkidno mi sе motаju u glаvi prizori sа bеogrаdskih splаvovа i еkipе kojа sе tаmo okupljа dа proslаvе svojе svаkodnеvnе nаporе u podsеćеnju sеbе dа su Srbi. Mеđutim, ni to nijе od tolikе bitnosti. Pаdom komunizmа, zvаnog podrumа nаcijа, u svim bivšim komunističkim zеmljаmа jе nаstаvljеn procеs utvrđivаnjа svog nаcionаlnog idеntitеtа dа bi sе nаcijе rаvnoprаvno pozicionirаlе u Evropi kаo nаcijе sа jеdnаko bogаtom kulturom i trаdicijom. Pаžnjа, ovdе jе u pitаnju nаcionаlni osеćаj, nе nаcionаlizаm, jеr obično nаcionаlisti su oni koji su vеomа nеsigurni u njihov idеntitеt i rаdi togа nа dnеvnoj bаzi pokušаvаju sеbi dа dokаžu dа su Srbi, Hrvаti, Kinеzi, itd. Jеr onаj koji jе sigurаn u svoj nаcionаlni idеntitеt nеmа čеgа dа sе plаši, pа ni dа sе osеćа ugrožеnim od strаnih еlеmеnаtа.
Dorbo dе, nаprаvih mаlo vеću digrеsiju. Krаjеm komunizmа i kod nаs u bivšoj Jugi sе počinjаlo sа utvrđivаnjеm idеntitеtа, zа onе koji su gа zаborаvili. Tаko su sе rеcimo Hrvаti uhvаtili zа europu i grčеvito dokаzivаli dа oni nеmаju аmа bаš nikаkvе vеzе sа nаmа “orijеntаlcimа”, bosаnski Muslimаni sе uhvаtili zа islаm i šеrijаt,štа jе sа nаšimа? Nаši sа jеdnе strаnе sе uhvаtili zа zаistа prаvе srpskе tеkovinе srpskog prаvoslаvljа, аli svе to u nеkoj vеrziji еtno-komunizmа i kriminаlnog primitivizmа. Što sе muzikе tičе, proistеkаo nаm jе turbo folk, nеšto “prаvo srpsko” što bi rеklа Mаrinа Tucаković. Mеđutim, tа novа srpskа muzikа nеmа nа “s” od srpskog, vеć višе mе podsеćа nа Bаgdаd i ostаlе orijеntаlnе grаdovе. Tu dolаzimo do kontrаdikcijе, jеr ljudi koji slušаju muziku sа muslimаnskog podnеbljа su ogorčеni nеprijаtеlji tidž istih muslimаnа.
Dа skrаtim, brаćo “Vеliki Srbi”, čujtе još jеdnog Srbinа: Nаučitе svoju kulturu, shvаtitе jе, jеr ovаko nаs blаmirаtе i stvаrаtе lošu sliku o nаmа i nаšеm nаslеđu. Jеr svi vi koji sе kunеtе u Bogа, dа li stе ikаtа pročitаli Bibliju pа dа jе shvаtitе?Svi koji sе kunеtе u sv. Sаvu, jеr stе sigurni dа on nijе dobio imа po Sаvi Kovаčеviću?
Zа krаj, еvo vаm jеdnа prаvа srpskа pеsmа (bеz zеzаnjа).
PS – Motivi ovе pеsmе nеmаju nikаkvе vеzе sа islаmom, vеć su to srеdnjovеkovni motivi iz Nеmаnjićkе Srbijе.
...pa moram ja da skupljam narodne umotvorine.
Našao sam ovo odavno na index forumu, sad ne mogu da nađem link ka temi da me ubiješ. Sreća pa sam sačuvao u wordu. Каčim u originalu, jedino tako ima smisla.
iz AZBGUCNIKa:
Avala, homerov anguron izvor je zemlje, dublja i tajnija od 511m…svaka sila tu udara…
Autokomanda belo trajno deli na crno i crveno
Asfalt, iznedrio je sekija, bebu, tirketa, prleta, gagu, magi…i nikako SAMO njih…slobodan je ko za zivot daje vise od zivota…
Beograd: Besramnici neonskog pogleda, poganog jezika i sirokog srca, samo putnici u mestu rasturenih kofera…
Bulbuder, steciste baraba, trojketove pale imperije, ‘tihe noci’, rodno mesto ‘cilja’
Vracar na uzbrdici, ukleti autor trazi svoju muzu…
Veliki mostar, sravnjen sa sve frizerajem cika koste i rifatovim baklavama…
Vukov spomenik razdvaja nadnicare i ucenjake, medjunarodnu muku i nacionalnu nauku, krije tajne studentskog dome…
Veliki sanac, podno kalemegdana, prvo sirotiste balkana, poslednja granica ka evropi…
Gradski podrum, malo ko je bio, jos se manje ko seca miscevicevih ‘silueta’
Gardos je osokolio YU grupu sada paradoxalnog imena…
Gubarevac; hronicar zivota i smrti, ne daje bas celiku da ode [LL prele]
Glavna posta. jedan se vlajko [nije stojiljkovic] zove marsovac, jer je tu, 1929. trazio da se telegram posalje na mars…
Gospodarska mehana, sa grafitom: car ili prosjak, budi prijatelj ovog Mesta…
Domovina; obavezno preskakati kafanu koja ima tako pokvareno ime…
Dva bermudska trougla u kojima je mesto brodova nestajala mladost [onima koji su je posedovali i mudrost, mozda] sunce, konj i desert, te suma, lipa i grmec [koji se jos drzi na svetu i nije predao mech] pregazilo je vreme…
Donji grad prkosi svemu sto je u kontinuumu prostor/vreem poznato…jedinstveno po povrsnosti merenja vremena: stignes mator, a uvek umres mlad…
Dunav je evropska, Sava juznoslovenska, a topciderska beogradska reka…makar od kad su bulbuderski potok asfaltirali istim onim osfaltom i nazvali ga cvijicevom ulicom…
Englezovac, finih manira i neraskrinkanih legendi, padina vracarske grbe, od krunske do njegoseve. MESS WITH THE BEST!
Zagubica. veli taxara: Grad je najveca srpska njiva, radja svakojaka cudesa i bokore prevara…ja dodajem, rodio je i ‘tramvaj’, “umjetno gnojivo” te iste “njive”...
Zvezdara izmedju milicevog plamteceg neba, zvezdanog gaja i izbledele zvezde danice…
Zemun, nasledio strausa, getea i sumanovica, ostavlja nostalgiju, lido, izbledeli sjaj madlenijanuma i seseljev rektorat kao okus u ustima nakon boravka u beogrmudskom trouglu…
Znak pitanja…i njemu je bilo tesko, ocito opisati, a meni ne deluje verodostojno…mora se osetiti, ipak…
Ima dana kad nasmejani Profesor sredjuje rodoslov grckih bogova kao stihove u sansu, zvanje iz pika, kontra iz trefa…
Jevremovac, predvorje raja usred betonskog mora…
kalemegdan s pobednikom [di i spada]. vecnost postoji da bi ovaj greben obnavljala…eh da…
Kopitareva gradina. odvezala se i kotrlja legenda o tofiji…dva sirota vrapca crvene…
Kuca cveca. mramor koji cuva Tita, izmedju muzeja ustanka i vile mira. slava velikih je u njihovom padu…casa sampanjca u ponoc, druze stari…
Lekino [pasino] brdo; kucerci kao golubarnici bez tekira i mavijana – nedovrseni lament na Gradom
Lion, opasna mangupska adresa i jutarnji rudokop iz kojeg cika dusko vadi nedostajucu rec
Manjez sa parkom bez spomenika decacima koji su mnogo obecavali…
Masarikova, gdet Tin tvrdi: boemija je priprema umetnosti, za akademiju, bolnicu ili mrtvacnicu…
Neimar u vecitom raskoraku izmedju graditelja i rusitelja…
Nekad…nekad ova naseobina nije bila groblje…
NBG ume da se oglasi milanovim EKV krikom…kako je tamno i tiho nakon vatrometa…
Njegosevom jos se prividja zucko korac kako pod zlatnom levicom pronosi prvi singl bitlsa love me do…
Ovo su imena koja se citaju kroz bezbroj raseljenih suza i osmeha: singidunum, veligradon, belogrados poleos, alba graeca, alba bulgarica, fejervar, belgradum, dar ul dzihad, castelbiancho, nandoralba, veligrada, weissenburg, belgrad…...ova varos mimo sve ostale varosi; privlaci rat kao magnet [sugradjanka ivi andricu]
Obilicev venac od mazestika do tanjuga, od manufakture saga do fabrike vesti…
Prokop mandovske radosti, prljav kao moja citanka…
Padinjak nosi osudjenicku mudrost: samo dupe i politika nemaju kosti
Petlovo brdo gde je nina simon na jedno vece prestala da bude vegetarijanac…
Picin park nikad nije dospeo na razglednice koje se salju rodbini…
Pristaniste namernika, kurvi i kradljivaca nocnih predanja o tuznoj strani zivota
Rospicuprija; svemir cucnuo [nista nije iza sebe sotavio, hvala mu na tome] i slusa kako cergari iz duse istresaju veliku torbu bacenih snova…
Sarajevska [meta(l)]fizickom operacijom odvojena od duhe i straha. rade je tu ispisao epitaf: moje je srce bomba na skveru
Savinac; na lazarevom prahu temelji tri najveca hrama- vere, znanja i zdravlja…
Senjak bol stvara zbog rasutih i pogubljanih dukata s natpisom “rodjen los”
Trg republike ponekad, samo ponekad, smogne snage da bude trg slobode
Tasmajdan sa tajnama ispod i iznad svoje trave ponekad jos osvane kao u borinoj baladi
Tesla je u beogradu proveo 32 sata; bioskop se po njemu zvao 8 godina; spomenik i muzej jos uvek odolevaju
Trosarina; zaseda na zaboravljenom carskom drumu…
Turska mudrost: bezi od grada koji lezi na dve vode…
Usce oko kojeg brodovi ispranih naziva tuguju jer danas najlepse cure putuju avionima…
Uhvatio sam jednom, u ulici koja je svoje odluzila, rec iz sna. U javi je izgubio pred divotom topciderskog proleca [za ovo ti posebno hvala]
Fantom je jahao u porseu; sad robija u mitu; cuvaju ga kish, tapi, vaske i cavke…mesto uspeha je ulica, meto slave je u srcu…
Hajducka cesma dva vremena i dve generacije. tu se pucalo u vladare i pevalo iz ubedjenja…
Hipodrom avetinjski prazan i blatnjav kao gogoljeve price; pobedniku nisu potrebni prijatelji…
careva cuprija; miris rostija, mamurluk praskozorja i umor rastimovanog orkestra…
Chubura [je raj]; markoni i mile perisic je strasno raznose svetom; tu mladi zure u pesnike…
ch-cha-cha seretski pozdrav za transdunavsku borchu, ovchu i krnjachu…
Sumatovac oplakuju klokotristi i preostali tezgarosi estrade…sada tu neki drugi sede…
Sansa odavno vise nije poslednja, a odskora vise nije ni sansa…
nikad zbogom, dovidjenja. mom gradu treba nezna rec…
Parodija na šanerisanje po Švici i gastoska razmišljanja, probleme i dileme…
... a s druge strane, možda se Đus i ne zajebava već je ovo neki kao rispekt prema Ivanu Gavriloviću? Kladim se da nikad nećemo saznati celu istinu.
Pitanje koje je Tatjana postavila u komentaru prethodnog posta mi se učinilo kao dovoljno interesantno da se njime pozabavim u pauzi između dva posta koji zaista imaju veze sa Beogradom ili barem Srbijom (mada, ko zna, kako je krenulo sa ovim postovima o blogovanju, možda bi trebalo da otvorim novi blog posvećen samo toj temi). Elem, Tatjanina dilema je u tome da li je bolje kada vam se u statistikama pokaže veći broj novih posetilaca, ili kada procenat ljudi koji su i ranije posećivali vaš blog krene da raste?
Opet moram da dam diplomatski odgovor: pa, zavisi. Zavisi prvenstveno od toga koliki je ukupan broj posetilaca i kako oni dolaze na sajt, preko pretraživača ili preko linka na nekom drugom sajtu? Možete npr. imati 100 ljudi dnevno koji posete vaš sajt, a da odnos stari vs. novi bude fifti-fifti, a možete imati i 1000 poseta dnevno, od toga samo 20 posto redovnih čitalaca: šta mislite, šta je bolje?
No, čak i nedostatak ovih dodatnih informacija me neće sprečiti da dam neko svoje generalno mišljenje o ovom problemu a to je: nije toliko bitno koliko ljudi dolazi ponovo a koliki je procenat novih jer su vam potrebni i jedni i drugi.
Poći ću od pretpostavke da blog pišete da biste došli do što veće čitalačke publike i dabi vaše tekstove videlo što više ljudi, tj da ga ne pišete samo da bi vaši prijatelji i porodica mogli da prate šta radite i kako vam je u životu. Ako je ova moja pretpostavka tačna, onda ono što u tom slučaju jeste bitno je da se setite da vi u stvari pišete za obe grupe ljudi iz naslova – vi želite i da privučete nove i da zadržite stare čitaoce. Dakle, problem je u stvari kako to uraditi?
Najbitnija stavka je sigurno – kvalitetan sadržaj. To je ujedno i deo koji zahteva i najviše truda, bez obzira koju oblast vaš blog pokriva. Ono što prema mom iskustvu najviše pomaže povećanju broja redovnih čitalaca je aktuelnost u izboru tema i davanje informacija koje se ne mogu naći na drugim mestima – a kada kažem informacija zapravo mislim na mnoštvo stvari: od mišljenja, ideje, vesti, trača, rešenja nekog problema, pogleda iz drugog ugla na prežvakanu temu pa sve do linka na koji ste naleteli a koji može biti interesantan i nekom drugom – dakle, kvalitet, originalnost i unikatnost pre svega.
Druga stavka, koja je ipak manje bitna od prve ali je nikako ne treba zanemariti – forma: dizajn bloga, gramatika, pravopis, preglednost, čitljivost, optimizacija za pretraživače i slične tehnikalije. Nemojte mislite da su ovo potpuno nebitne stvari – plus, na njih ide malo vremena i truda a mogu značiti razliku između izgubljenog i dobijenog čitaoca.
Jedan dobar alat pomoću koga možete pratiti broj redovnih čitalaca vašeg bloga, a koji mi se čini pouzdanijim od praćenja statistike posećenosti celog sajta je Feedburner sindikacija, tako da bi jedan od osnovnih stvari nakon započinjanja bloga bila da se registrujete na njihovom sajtu. Doduše, pročitao sam negde nedavno jedan neverovatan podatak da samo oko 10 posto korisnika interneta koristi neki od feed čitača, tako da opet nema stopostotno sigurne metode za praćenje broja čitalaca.
Ali, kao što kaže Kevin Kostner – if you build it, they will come. Net je sve veći i veći, samim tim i konkurencija. Ali ujedno, sve je lakše i lakše kretati se kroz njega i pratiti sadržaje koji vas interesuju, tako da je u poslednje vreme praktično nemoguće sakriti kvalitetan blog od čitalaca.
Dakle, nakon što sam vam otkrio ovu toplu vodu, da sumiramo: pustite statistiku, samo pišite.
Počelo da se priča u poslednjih par dana o novoj rang listi srpskih blogova (ovde, ovde i ovde, npr), pa rekoh ‘ajde i ja malo. Neću za sebe da tvrdim da sam stručnjak za blogove, jer ko to kaže kleveće i laže: čak ni oni sa najviše autoriteta u tom polju ne znaju sve, jer blogosfera je živa materija, i da bi je pratili morate biti na milion mesta u isto vreme i procesuirati isto toliko informacija za kratko vreme – moguće je samo težiti ka tome da budete stručnjak. Pa, hajde da težimo.
Dakle, Dinke je okačio nedavno rang-listu blogova na srpskom jeziku na servisu Blogodak, i ono što je interesantno u vezi ove liste je da je rađena prema relativno novom načinu rangiranja blogova – Blog Juice kalkulatoru.
Ok, ako ste videli listu a i dalje vam nije jasno kako to funkcioniše, evo kratkog objašnjenja koje vam usput može pomoći da bolje razumete blogosferu uopšte i servise koji vam mogu pomoći da imate što bolji blog.
Prvo, malo pojašnjenje o samom rangiranju blogova kao takvom – ne postoji takva stvar kao što je savršeno precizno merenje posećenosti ili autoriteta nekog bloga, tako da su sve liste koje nađete na netu, uključujući i ovu na Blogotku, nesavršene, ali recimo da teže ka savršenstvu i preciznosti od sto posto. Najnovija lista je i možda najmanje nesavršena od svih zato što kombinuje 4 (nesavršena) pokazatelja posećenosti i važnosti nekog bloga a uvek je bolje neku stvar posmatrati na osnovu što više parametara.
Ti parametri su u stvari servisi koji su ovde zgodno ukombinovani u konačnu jednačinu, a koji vam inače mogu pomoći u boljem razumevanju blogosfere. Blog Juice koji neki blog može imati ide od 0.0 do 9.9, što je veći, to će blog biti bolje rangiran. Šta sve utiče na rast ili opadanje ovog broja? Besramno ću za primer uzeti svoj blog, koji se u trenutku pisanja ovog teksta nalazi na 12-tom mestu sa Blog Juice-om od 1.3, što i nije loše, s obzirom da na listi ima preko sto blogova, od kojih je velika većina starija od mog bloga, a rekao bih i poznatija.
Broj korisnika koji prati vaš blog preko Bloglines servisa
Bloglines je u stvari web feed aggregator, baš kao što je to i Blogodak ili hrvatski Blogariat – prijavite se, dobijete korisničko ime i lozinku, odaberete blogove koje želite da pratite i onda ih sve imate na jednoj strani. Umesto da idete od jednog bloga do drugog i da gledate da li ima nekih novih unosa, samo sedite i čekate i postovi dolaze sami na vašu korisničku stranicu, onog trenutka kada budu objavljeni.
Ljudi koji se odluče da prate vaš blog preko Bloglinesa čine jedan deo jednačine koja je potrebna za dobijanje Blog Juicea, tačnije 40 posto ukupnog ranga – dakle, ovo je veoma bitan sastojak.
Beograd 2.0 ima 9 stalnih čitalaca na Bloglinesu, što je prilično loša vest. Dobra vest je što taj broj može samo da raste :)
Što je manji Alexa index, to bolje, tj na tom ste mestu Alexine liste najposećenijih sajtova.
Alexa je stari servis koji meri saobraćaj prema vašem blogu ili sajtu, na osnovu toga koliko posetilaca koji imaju instaliran njihov alexa software poseti vaš sajt. Možda vam se čini da je ovo prilično nepouzdan način za merenje posećenosti i u pravu ste – zato je ovom servisu dat značaj od samo 15 posto u ukupnoj jednačini. Alexa je po mom mišljenju sve manje i manje pouzdan jer se, rekao bih, sve manje i manje posetilaca odlučuje da instalira Alexa software (izmedju ostalog i zbog sumnji da je u pitanju spyware) a internet korisnika je s druge strane sve više i više, tako da mislim da je samo pitanje vremena kada će Alexu izbaciti iz ove jednačine, jer im se statistički uzorak uz pomoć koga praktično rangiraju sajtove smanjuje a samim tim i pouzdanost.
Belgrade 2.0 je na 188061. mestu, što možda zvuči jadno, ali imajte u vidu da postoji na milijarde sajtova, tako da to i nije toliko loše.
Technorati je, poput Bloglinesa, servis specijalizovan za blogove – njihovo praćenje, statistike, i broj ljudi koji su vas stavili u favorite: kombinacija svega ovoga čini vaš Technorati rang (što je ovaj broj manji, to bolje po vas). Technorati u Blog Juice jednačini čini čak 45 posto: 30 posto je TR rang (što je manji ovaj broj, to je blog bolje rangiran na technoratiju – Bgd 2.0 je na nekom 1.800.000 mestu od oko 60 miliona blogova) a 15 posto odlazi na broj linkova sa drugih blogova ka vašem blogu (što više linkova, to je ovaj broj veći).
Jer, za razliku od Bloglinesa, Technorati nudi jednu zgodnu opciju, a to je da u svakom trenutku možete da vidite da li vas je neki drugi blog linkovao (ovo se dešava npr. ako imate dobar unos pa neko želi da skrene pažnju na vaš blog – za sada se to desilo samo 4 puta ka Beograd 2.0).
Kako napraviti dobar blog/unos je već druga priča koju ću jednog dana možda takođe ispričati ako me baš lepo zamolite. :)
Pretpostavljam da je ova lista samo privremena, dok ne dobijemo rangiranje prema broju ljudi koji čitaju vaš blog preko samog Blogotka.
Znam, znam, ovo je iz pesme Clasha, ali mi baš ide uz ovu situaciju: Ima da se kajem šta god da izaberem. Ne, ne govorim o ceni karte – ona je stvarno najmanji problem, čak i pored gomile bendova i koncerata koje planiram da vidim. Stvar je u tome što su me Stonsi opasno iznervirali svojim prethodnim najavama, otkazivanjima, prenemaganjima i sličnim anti-RnR stavovima. Naravno, imaju brdo kredita na osnovu koga mogu tako da se ponašaju ali čoveče, mogli bi bar malo da se potrude i barem odglume ono buntovništvo na osnovu koga su i stekli taj kredit – međutim, sve se na kraju svelo na Cirkus, kako su i nazvali sami sebe. Novac ispred stava, slava ispred poruke. Eto o tome ću da razmišljam nakon što dam pare za kartu.
A ako ne dam, ima da se kajem što nisam prešao preko svega ovoga, i otišao da čujem jedan od najvećih bendova svih vremena. Kad me unuci budu pitali da li sam čuo Stonse, šta da im kažem? “Nisam, jer me nervirao neki Raka Marić?” Dajte neko bolje opravdanje, pliz.
Evo ga Mik kako priča gde će sve doći ove godine za vreme turneje – i Beograd je tu, sada i zvanično. Opet Raka Marić, opet ista priča. Iskreno, nadam se da će sve da propadne opet kako ne bih više morao da razmišljam da li da idem ili ne.
Idete?
Večeras je bila promocija novog vizuelnog identiteta B92 u galeriji O3one. Za one koji nisu uspeli da dođu, a mrzi ih da se dovuku do Andrićevog venca u narednih pet dana, koliko će postavka tamo biti, evo malog preview-a kako će novi identitet izgledati od sledeće nedelje, ako sam dobro razumeo (smanjite ton, muzika je bila glasna na promociji pa može da grune):
Dakle, ništa revolucionarno, malo oštrije boje, konture, malo onog starog KolaKola rascvetavanja, a gledaocima se “nameće” malo ličniji i prisniji odnos sa zaštitnim licima ove stanice.
Sve u svemu, malo retuširanje tu i tamo teško da može da bude loše. Naravno, pravi kvalitet svake medijske kuće nalazi se u programu i emisijama i teško da bilo kakva kampanja ili šminka to može da popravi ili pokvari. Lično, devedesdvojka mi je broj jedan među domaćim televitijama, ali kakva je konkurencija, to i nije toliko teško.
Da li baš sve znaš?
Kada sam počinjao sa blogom na engleskom”:http://belgrade.org.yu, imao sam nameru da izostavim politiku iz bloga, kako do takvih situacija uopšte ne bi dolazilo, jer me je mrzelo da se bakćem sa cenzurisanjem potencijalno uvredljivih komentara. Međutim, tačno pre godinu dana je izveštaj sa Miloševićeve sahrane i događaji oko nje privukao najviše pažnje i linkova ka blogu i nakon nekoliko nedelja shvatio sam da je praktično nemoguće preneti sliku o Beogradu i Srbiji a da se ne pomene politika. Takve teme su neizostavno izazivale najviše komentara, i pokazalo se da su ipak najviše zainteresovale strance koji danas u većem broju čitaju blog.
Danas je politika manje-više redovna tema na blogu, kao što je redovna i u srpskoj realnosti uopšte. Mogu se ipak pohvaliti da je nivo diskusije ostao na kako-tako dobrom nivou, i da pored par čarki i redovnih nesuglasica nema ozbiljnih uvreda na ličnoj ni na nacionalnoj osnovi.
Evo šta me interesuje:
Da li i vi ponekad poželite da “uletite” u neku net-bitku i šta vas na to može naterati/isprovocirati, tj gde vam je granica tolerancije? Da li lako planete ili možete da kulirate u nedogled? Da li vam osećaj (lažne?) anonimnosti pruža ujedno i osećaj sigurnosti ili biste to što pišete mogli i da kažete vašem “net-protivniku” u lice?
U slučaju da ste propustili relativno novi blog o Beogradu i seriju tekstova o stvarima, podacima i interesatnnim činjenicama koje su vezane za naš glavni grad u periodu dok se zvao Singidunum, od sveg srca preporučujem Dragoljubova predavanja iz manje poznate istorije Beograda:
Za sada postoji sedam delova, nadajmo se da je još u pripremi.
Beograd Singidunum, prvi deo o rimskom kupatilu na sred današnjeg Platoa.
Drugi deo, o rimskoj dvorani u podrumu gradske biblioteke.
Od trećeg do osmog dela možete pročitati predavanja o Kalemegdanu kakav je bio u doba Rimljana.
Deveti deo govori o rimskoj radionici mačeva na Kalemegdanu.
Ima tu još dobrih tekstova, na primer ovaj o istorijskim spomenicima od neprocenjive vrednosti za koje skoro niko i ne zna.
Još jednom preporuka, posetite i pokupite feed.
- Filter unosa
- Arhiva
- Blogodak
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
