Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Године 1919, у парку код железничке станице, у Карађорђевој улици, један старији, елегантан господин седи на клупи парка и поздрављајући чувара парка и баштована, ужива читаћи јутарње новине. Парк је пун ружа и прелепих цветних алеја, као и ретких биљака и дрвећа из Далмације, Италије и Шпаније. Тај парк је у години 1919 сматран као најлепши парк на Балкану.

Господин на клупи се зове Лука Ћеловић , познати и веома богати београдски трговац, родом из Херцеговине. Због сиромаштва и честиx немира у родном Требињу, као дете Лука Ћеловић је прешао у Београд и радио као шегрт. Марљивим и поштеним радом, Лука Ћеловић је успео да се обогати и постане цењена особа у београдском високом друштву. Међутим, Лука Ћеловић није имао породицу, па ни наследнике, али је зато много учинио за Београд, Србију и српски народ. Учинио је много у уздизању Београдске Берзе, Народне Банке и Београдске Задруге, а посебно у уздизању и финансирању Београдског Универзитета. Цело његово богатство је оставио свом фонду “Фонд трговца Луке Ћелобића” који је стипендирао београдске студенте у студијама у Београду као и у иностранству све до 1941 године. После су га комунисти угасили, јер је сматран за подсећање на производе ненародних режима.

Ради улепшавања Београда, а посебно улице која је носила име великог српског јунака, Карађорђа, Лука Ћелобић је од општине одкупио једну велику мочварну површину преко пута железничке станице, коју би уредио да буде један раскошни парк где би путници могли да се одморе након напорних путовања. Већ како смо поменули, парк је био прелеп и Лука Ћеловић га је уредио о свом трошку и поклонио га граду Београду.

Данас, тај парк је познат као “Пицин парк”. Цветне алеје су нестале, чувара парка више нема, али има ситних трговаца који за собом остављају прљавштину, док клупе су све разломњене. Творцу тог парка није чак ни споменик дигнут за све оно што је несебично учинио за наш град. Срамота је како се Београд одужује онима који су га највише задужили. Стварно срамота.

Goran nam na svom blogu donosi vest o reklamiranju Politike u tabloidu Svet. Dve stvari su ovde interesantne – prva je činjenica da je Politika izabrala tabloid za promociju novog izgleda, što je i Goran primetio. Ono što meni upada u oči, jeste i način na koji je to urađeno – uz slogan “Sve se menja”, za metaforu promene izabran je nekakav zamišljeni “prelaz” iz hetero u homo, ili barem ja tako to shvatam.

Pored činjenice da je ovo svakako neuobičajen način komunikacije sa tradicionalno konzervativnom publikom moram da primetim i pretencioznost koja postoji u ovoj reklami. Naime, koliko ja vidim, Politika pokušava da tipičnom srbendi saopšti da prisustvujemo nekakvoj “promeni” u društvu iz heteroseksualizma u homoseksualizam, “iz strejta u gej”, da se poslužim kladioničarskim slengom, pa tako treba prihvatiti i novi prelom i dizajn Politike.

News flash za marketing tim koji je ovo smislio: homoseksualizam je prilično stara pojava, i postoji već stotinama, ako ne i hiljadama godina. Tu ne dolazi ni do kakve promene, već homo jednostavno postoji paralelno sa hetero, narodski rečeno od kako je sveta i veka, čak i na ovim prostorima, pa gle čuda, ta pojava je starija čak i od najstarijeg lista na Balkanu.

Lično mi se novi prelom i dizajn Politike sviđaju. Ali ovakve marketinške poruke su jednostavno uvreda za inteligenciju.

Ostavljam ipak mogućnost da advertajzing eksperti nisu mislili na takvu promenu već na promenu odnosa prosečnog srpskog homofoba prema gej populaciji. U tom slučaju biće zanimljivo videti da li se računalo/želelo da i novi dizajn bude tako toplo prihvaćen kao i homoseksualci u Srbiji.

Kako bi izgledali naslovi Šešeljevih knjiga da ih je pisao drugi Vojislav?

* Genocidni finski diplomata Marti Ahtisaari
* U nelegitimnim čeljustima Karle Del Ponte
* Pocepana haška inkvizitorska odežda
* Haški dosije neupodobljenog ratnog zločinca
* Stazom slave, u službi u inostranstvu / Rusija, Kosovo
* Vojvoda u fraku
* Upodobljenje parlamentarizma
* Suočavanje sa nelegitimnim haškim inkvizitorima
* Voja pred nelegalnim Haškim tribunalom
* Žigosanje dosmanlijskog neupodobljenog beščašća
* Slom savezne suverene i teritorijalno nepovredive države
* Ideologija srpskog upodobljenog nacionalizma
* Nelegalno sudanije nepokornog vojvode
* Srpski četnički pokret – legitimitet kroz istoriju
* Dosmanlije kao novi janičari – seča mandata
* Šljivov kolac u dosovskom srcu
* Dosmanlijski sejmeni na teritorijalno nepovredivom Pravnom
fakultetu * Nelegitimno ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića
* Omiljeni Miloševićev opozicionar
* Kontinuitet doslednosti Miloševićevim zakonima
* Evropejski zulum nad teritorijalno neotuđivim Kosovom
* Kontrarevolucionar u nelegitimnoj buldožer revoluciji
* Pakleni planovi neupodobljenog Zapada
* Radikali se s pravne strane nisu obrukali
* Dok patriote ujedinjuju izdajnici razdvajaju
* Srbija pod nelegitimnim i nelegalnim američkim bombama
* Vlada nacionalnog jedinstva (neizmenjeno)
* Legitimno falsifikovana volja naroda – mitrovdanski ustav
* Moć suverenih argumenata i RTS-a
* Bez nelegalne dlake na upodobljenom jeziku
* Suverene promene po volji srpskog naroda i ostalih
* Da sve srpsko bude domaćinsko
* Žuti tiranin sa Dedinja
* Uspori malo, dedinjski dizdare
* Filipike Vojvode u fraku
* Pravno-poslaničke besede
* Narodni ustavom upodobljeni tribun
* Sučeljavanje sa brzim reformama
* Na međunarodnoj sceni – zbogom Koštunići
* Zoran Đinđić mora pasti
* Politika kao hobi
* Veleizdajnički proces protiv Mihajlova
* Narkomanija Čede manitoga
* Fenomenologija balkanskog legalizma
* Hajka na pravno nepovredivog jeretika
* Vreme preispitivanja – legalno ili legitimno?

Koštunica.avi (copyright Proba B92)

Srđan je branio čovječnost

...
Prije 14 godina u centru Trebinja na pijaci, nadomak policijske stanice, Srđan je od batina nasilnih mladića odbrani Alena Glavovića, pripadnika Vojske RS, koji je tih dana bio na bolovanju jer je bio ranjen.
Odbranio je Alena, ali ne i sebe. Batine namijenjene Alenu dobio je Srđan, koji je s asfalta u centru grada prevezen u trebinjsku bolnicu, u kojoj je izdahnuo sedam dana poslije. Možda i zato što je njegov čin bio “i mučenički i podvižnički”, umro je Srđan na Svetoga Savu, 27. januara.
...
Vesna Duka, Nezavisne novine


...
Ma gdje bio, kud god hodio i prolazio, ostaje pri srcu i duši samo jedno Trebinje, jedno jedino mjesto na kugli zemaljskoj koje bi moglo okupiti još preko 6000 srodnih duša koje lutaju bijelim svijetom, jedno jedino mjesto u kojemu se nalaze Arslanagica Most i 16 stoljetnih platana, jedno jedino Trebinje u kome je nekoc Osman-paša Resulbegovic sazidao dvije dzamije i Begovu kucu – Jedno i jedino Trebinje u kome je nekad i Srdjan Radov Aleksic rekao NE bijedi, ocaju i tami
...

Sedmi dan

...
Srđanov otac, Rade Aleksić je tada svojeručno napisao čitulju: Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost. Ni danas, nakon tvrde suze koju je pustio dok smo govorili u hladu vrbe, nije drukčijeg mišljenja: “Ni kad je počeo rat, nisam se previše htio uplitati u život svoga sina. I uvijek bih čuo: Srđan spasio ovoga, sačuvao ovom kuću od paljenja, onom auto od pljačke. Takvo je bilo vrijeme, tada je najviše trebalo štititi muslimane. No, ja ne bih da se tome daje preveliki publicitet. On je štitio čovjeka, i ja sam ponosan na njega. Žao mi je samo što mi je advokat koji je branio ubice rekao: ‘Pa tako mu i treba kad je branio balije.’”

Od dvojice prvooptuženih jedan je i danas slobodan i šeta se Trebinjem, a drugi je poginuo i pomen na njega je u istoj sobi u kojoj stoji i jedina preostala Srđanova fotografija.
...
Ahmed Burić, BH Dani

Izraz iz naslova označava situaciju kada neko ili nešto postigne slavu, uspeh, dobitak, zaokupi nečiju pažnju na osnovu negativnog publiciteta, to jest – skandala. A skandala u promociji Srbije kao turističke destinacije barem imamo na pretek.
Prvo se vodila polemika oko kvaliteta samih spotova snimljenih za CNN, onda je neko uočio rumunsku crkvu u srpskom spotu, da bi na kraju sve završilo tako što je preko srpskih pejzaža i znamenitosti u reklami krenula tradicionalna kazahstanska muzika – uporedite i sami.
Srbija:

Kazahstan:

Ko je kriv za sve ovo možemo samo da nagađamo zbog dobro poznate transparentnosti u srpskom poslovanju, koja je u ovom trenutku ekvivalentna otprilike transparentnosti jednog neokrečenog zida.
Na blogu B92 režiser Janko Baljak je pokrenuo inicijativu za smenu čelnog čoveka Turističke organizacije Srbije, CNN sa druge strane kaže da je greška njihova i zauzvrat nam je dao još besplatnih termina u kojima će se reklama (nadajmo se, sa pravom muzikom) vrteti između emisija (ili se emisije vrte između reklama, kako hoćete).

Međutim, poenta ovog članka nije u traženju krivca, iako je i to neosporno bitna stvar, nadam se da će se naći neko dovoljno pametan da krivca nađe ili dovoljno pošten da kaže “Pogrešio sam”. Ostavimo zato detektivski posao detektivima i pređimo na stvar – a stvar je, naravno: kako da mi iz ove novonastale situacije izvučemo neku korist, ćar, odnosno, zašto da se lažemo, keš iz džepova turista koje tako žarko želimo da privučemo? I tu se vraćamo na naslov ove priče, koji ima i sinonime: Ok je, sve dok ime speluju pravilno, Ne postoji loša reklama i Bilo kakav publicitet je dobar publicitet.
Da, to je upravo ono što mi pada na pamet – privucimo turiste ovim skandalom! Naravno, zbog toga je potrebno pažljivo razraditi sledeći set reklama koji ćemo poslati na CNN, a pre toga je potrebno spinovati ovu priču o reklamama do imbecilnosti, to jest dok se na svim većim svetskim medijskim kućama ne nađe vest o glupoj srpskoj reklami.
Za sledeću reklamu nam je potreban i novi slogan, pa dajte svoje predloge ako ih imate. Meni padaju na pamet, ovako na prvu loptu:

Tako čudna zemlja da ni reklamu ne umemo da napravimo i

Ne brinite, muzika koju čujete je u stvari kazahstanska.

Najveće iznenađenje u srpskoj blogosferi ovih dana svakako predstavlja iznenadno javljanje Božidara Đelića iz Davosa, u jeku postizbornih pregovora oko vlade, i to ni manje ni više, putem bloga na sajtu devedesetdvojke.

Ono što je meni lično najzanimljivije, a verujem i većini čitalaca, jeste upravo činjenica da Boža koliko već sutra može postati premijer, a da je izabrao upravo ovaj način, blog, da se pre svoje inauguracije obrati naciji.

Prva ideja koja mi je pala na pamet jeste da ne bi bilo loše kada bi gospodin Đelić razmislio o tome da ovakav način obraćanja građanima Srbije zadrži i za ubuduće, odnosno da putem bloga podnosi izveštaje o radu parlamenta, vlade, svojim razmišljanjima, delima i planovima koji se tiču vođenja Srbije (naravno, izuzev onih planova koji se mogu svrstati pod classified).

Naravno, kada kažem blog, ne mislim na ono što možete naći na stranici predsednika Irana (gde je cenzura ipak preterana) ali nisam siguran ni da je rešenje kakvo sada postoji na blogu b92 najbolje (diskusija se previše lako ‘raspline’ zbog strukture komentara), ali tu sada opet dolazimo do stare priče “Šta je to uopšte blog i kako treba da izgleda?” koja ni iskusnim blogerima a ni potpunim laicima više nije zanimljiva, pa neka Đelić sam izabere platformu koja mu najviše odgovara.

Padala mi je na pamet i ranije ovakva ideja, ili barem primena već postojeće ideje na Srbiju, ali nekako nisam mogao da zamislim Koštunicu ispred kompjutera, tako da sam je zaboravio do danas. (Što kaže Pera Luković, “Da li možete da zamislite Velju Ilića kako čita knjigu?”)

Kad smo kod konferencije u Davosu, mislim da je interesantno i pogledati intervju sa gospodinom Đelićem koji je tamo napravio Loic Le Meur.

Sačekajte onda dok ne vidite Milana, tarot majstora sa TV Duga, EMM, Palme i sigurno još poneke TV stanice koja se odvažila da čitanje iz tarot karata uvrsti u svoj program. Kažem odvažila, zato što je neminovno da će Milana, a sa njim i TV stanicu koja ga emituje jednoga dana sigurno neko tužiti, a možda i dobiti neke pare na osnovu krivičnog dela nanošenja duševnog bola, prouzrokovanja materijalne štete, prevare, i po ko zna još kojoj osnovi, nisam pravnik pa ne znam.
No, da bi do tužbe došlo, potencijalni tužitelj mora da prođe kroz verovatno dug proces na kome će i sam biti izložen ruglu javnosti zato što se uopšte odlučio da Milana pozove.
Dok do tužbe ne dođe, uživajte u ovom jedinstvenom reality show-u gde žrtve plaćaju da bi bile ismejane.

O tarot majstorima se već naveliko piše i u srpskoj blogosferi i po lokalnim forumima, gde možete pročitati kakva sve proročanstva tarot izbacuje. Tarotolog Milan takođe ima svoju majspejs stranicu i blog, ukoliko želite da saznate svoju sudbinu, sudbinu svojih najbližih, najdaljih ili pak sudbinu vašeg kućnog ljubimca a ne daje vam se 40 dinara plus PDV.