Građani Srbije su odavno osuđeni na čekanje u nekakvim redovima. Devedesetih su to prvo bili redovi za ulaganje u sumnjive banke, pa zatim redovi za eventualno izvlačenje love iz "pramidalnog kraha", potom su sledili raznorazni redovi za najbbitnije potrepštine poput hlema i mleka. Danas nema "onih" redova, ali ima "ovih" za elektronske lične karte i pasoše, vise i koješta drugo.
U svakom slučaju, negde vas čeka RED. Pa kako tome doakati, i kako smanjiti vreme provedeno u redu? Ovim problemom i nauka se ozbiljno bavi ali uglavnom za druge potrebe, potrebe snabdevanja u industriji i saobraćaju. Ipak, ta istraživanja primenljiva su i na "obične", svakodnevne redove.
Šta uraditi kada pred dve kase prema kojima su dva reda kupaca iste dužine? Prema istraživanju naučnika sa nemačkog insistuta Klaustal sasvim je svejedno u koji red stati. Čak i ako se stane u kraći red, samo u 50 odsto slučajeva zaista se ranije i stigne na kasu.
Ipak, da li postoji rešenje za smanjenje čekanja u redovima? Odgovor je da postoji, a rešenje se ogleda u primeni tzv. "američkog red" - odnosno jedinstvenog opadajućeg reda. Umesto da se čeka istovremeno u 5 redova na 5 kasa, čeka se u jednom jedinstvenom redu koji se "osipa" sekvencionalno prema u tom momentu slobodnim kasama.
Naravno, brži protok baš i ne odgovara trgovinama jer je njima cilj da vas što duže zadrže u objektu i naprave još neku vezanu kupovinu. Zato na primer u supermarketima poput Rodića imate 50 kasa i uz svaku pravi špalir dodatnih proizvoda, segmentisanih po potrošačkim nišama.
Ipak, "američki red" ima smisla u svim javnim službama, pa tako kao pozitivan primer mogu pomenuti organizaciju unutar novosadske Glavne pošta koji je organizovan upravo po ovom principu. Čeka je u jednom redu, a klijenti se usmeravaju prema "oslobođenim" šalterima.
Naravoučenije može biti slično kao u onoj reklami za kičma-andrmolju - "izgleda blesavo, ali mene leđa više ne bole" ;)
