Prvi put obučem MyCity majicu, i odmah me neko prepozna.
Šetam Pobedinom, jedan dečko prilazi, kaže "ooo Peca sa interneta, kako si, uradili ste majice...", na brzinu se ispričamo, u prolazu... on ode... i ja naravno opet ne znam ko je to bio
Ljudi, predstavljajte se, ne piše vam nick na čelu
A ko je to bio... valjda će da vidi ovo i da se sam javi
Prokleta bila...
(neću te otresti kao pepeo i da znam da to jesi...)
Ostaću sam...
(kad već odlaziš, što sve ne slomiš, da nekoj drugoj ja nemam šta da dam...)
Prsten na sto...
(večeras si tu, a kao da nisi... hladna i nijema, kao slika bez rama...)
Ljubavi prokleta...
(udahni u ljubav još ove noći... zajedno smo prošli sve, i ovo ćemo proći...)
Kad ti zatreba... (dedicated to Limit [rekla tu pesmu da joj snimim ])
(nisi mi rekla sve, al dobro lažem ove ljude pa ću i sebe, kako je dobro i da bolje ne može...)
Koncert je bio cista desetka, ovog puta po mom ukusu.
Njemu sam uvek skidao kapu, i za stihove, i za muziku, i za osecajnost koja prosto izvire iz njega dok peva svoje pesme.
Moj deda cuva kanarince na terasi...
Dok sam vecerao, posmatrao sam svojevrsnu dramu u kavezu.
U pitanju su 2 mlada kanarinca, tek stasala, verovatno suprotnog pola.
Ne znam koji kanarinac je musko a koji zensko, no to je sasvim nebitno, i irelevantno. Uzecu da je 'ona' glavni junak.
On stoji na gornjem drvcetu... mirno... kao da zeli da ga niko ne uznemirava.
Ona dole skakuce... prelece sa drvceta na drvce... i posmatra njega. Bas se vidi kako ga posmatra.
Posle par trena, ona slece na njegovo drvce.
On i dalje stoji mirno, ne obraca paznju na nju.
Ona mu polako prilazi... i lagano pokusava da se pribije uz njega... glavom pokusava da dodirne njegov vrat.
On je u tom momentu snazno kljucnuo po glavi, i zinuo na nju... nakostreshio se... terajuci je od sebe... kljucnuo je opet snazno...
Ona bezi dole... i dugo ga posmatra odozdo.
Posle par minuta ona opet skuplja hrabrost, i dolazi kod njega.
On je jos jace kljuca po glavi, zeva na nju, i tera je od sebe.
Ona opet porazena i iskljucana silazi dole.
I dugo ga posmatra.....
Presela mi vecera.
Odbacena je... i ako ptice osecaju bol, njen je nemerljiv.
Jer on je za nju sve, jedini.
Odbacena... i ako te zivotinjice imaju emocije - onda je ona prepustena nemilosrdnoj vetrometini.
Ptice nemaju ni ego, ni pamet, da ih zastiti od neuspeha.
Za godine tvoje
(Zašto bih plakao... Vidiš ponekad snovi dobiju krila... evo dajem sve svoje za godine tvoje... i što si nekad mi bila...)
Delfin
(Molim, za toplinu, sećanja vode sa dubokog dna... od stida ti čuvaj je pod kožom znaš da nemam nikoga - Osim mene, aha, i milion tona teškog sunca... osim tebe i mene... ova zemlja nema nikoga)
[dedicated to BO... ne znam što, al sam se setio nje kad počela ta pesma :]
Mama
(Mama! da li ovo je kraj o kom si pričala? Već vidim daleki svet spava... molim sunce da ne probudi ga...... Ne boli me... mama... ovaj poslednji dan... Ne, ne, ne boli me... mama... ja dalje putujem sam...)
Brod od papira
(Kažu da pustaš zmajeve nebom najviše... na svakom piše: "Zašto nema te?"... Ja tebe ne smem, a ti ne umeš: imati, lagati, sanjati...)
Brod od papira - drugi deo
Opasan ples
(Ovaj tango za mene, tebe, nju i njega...)
Vrteška
(Bez tebe istok zapad je... jug sever je... bez tebe napred nazad je... nemam gde...)
Kolo
(Ludo luda mlada si devojko... )
Opšti utisak?
Koncert 2005. je, po meni, bio mnooooooogo bolji...
Ako pogledate klipove videćete da se Đule svo vreme zajebavao, publika je pevala umesto njega... on je često pevao samo početak refrena...
Znači totalno sam se razočarao... čekao sam 2 godine da ponovo odsvira 'Mama' i onda je on pustio publiku da peva, kao što je uradio i u 70% drugih pesama.
Čak su mi i gitare zvučale mnogo lošije nego 2005 [kada su gitare prosto otkidale], nekako je sada sve bilo 'slow motion' na momente...
Koncert je trajao 2h i 15min... mislim da bi moja baba duže pevala kad bi 3000 ljudi došlo da je sluša...
Jednostavno kao da je čoveka udarila slava u glavu... mrzi ga da peva...
Ili mu nije bio dan............
Znači da mi je neko pričao pitao bi ga 'jel ti dobro'
Izađem ja danas u šetnju, odem do tvrđave, i nailazim na ruske autobuse
Reko wtf, šta se dešava, rusi nas okupirali, došli da nas čuvaju da ne uđemo u evropu
Još mi čudnije bilo što su ušli u tvrđavu kroz zadnji ulaz, koji sam ja pronašao tek posle 3 godine šetnje... a oni ga iz Moskve direktno ubodoše, reko jeba mu majku
Krenem dalje, kad ono pun park kerova, raznoraznih
(slike su u rezoluciji 800x600 kada kliknete na njih, a inače imate ih i u 1280x960 kada kliknete na download ikonicu)
[rekla tu pesmu da joj snimim 
)
