Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Verujem da se u subotu Teofil Pančić i Dragan Kremer neće proseravati na promociji.

Je l’ kako rečenica zvuči agresivno i nepristojno? Neće se proseravati, kažem vam. Znajući njih, mudro će govoriti o jednoj našoj knjizi i to će biti jako dobro.

E, a kako ja znam sad tu razliku, između proseravanja i nekog drugog oblika govorenja i usuđujem se da otvorim temu na ovakav način, bez straha da ću uvrediti ovu pomenutu dvojicu ili svog čitaoca? Pa tako što sam naučila nešto o teoriji proseravanja. O razlici između muntanja, laganja i proseravanja. O tome da na proseravanje nailazimo svaki put kada neko govori ne brinući o istini a ne nužno i lažući, ali uz veliku nuždu da nešto kaže tako da ostavi određeni utisak na nas. O svakoj izjavi, dakle, koja je utemeljena u prevashodnoj potrebi da se ostavi utisak, dok je govornik indiferentan prema stvarnom stanju stvari. Ne o mlaćenju prazne slame*, već o proseravanju.

Ako u sebi govorite dok ovo čitate: bullshit!, onda tačno osećate ovu teoriju: upravo se proseravam, jer želim da ostavim neki utisak na vas. Ne lažem, ali mi je u isto vreme istina nevažna, važnije mi je šta ćete sada misliti o ovome i da li ćete hteti da čitate do kraja i da se potom uključite s komentarima. (more…)

Draga Isidora Sekulić, dozvoli mi samo da ti javim da je tvoja srpska Atina obavijena najgušćim mrakom. Za sada su dve institucije kulture u Novom Sadu, koje su na budžetu grada, isključene zbog neplaćanja računa za struju : Foto-kino savez Vojvodine u kojem je u mraku još trajuća izložba ‘Žena’ i, galerija ‘Zlatno oko’. Ako se ovom sramnom spisku doda i da je budžetska institucija Kulturni centar izgubila urednika književnih programa zbog tihog ali principijelnog uvođenja podobnih i nepodobnih gostujućih pisaca, da se na Otvorenom univerzitetu promovišu desničarske ideologije od čega nije spašena ni Matica srpska, da su nedovano prebijeni glumci u štrajku i da ništa nije otkriveno, moram da javim da je u Novom Sadu neko skroz ugasio svetlo.

Priča o plakatu

Već sam se hvalila Sajmom. Sada moram da se pohvalim i plakatom.

Velika je čast ‘dobiti’ ga; slobodnog i zainteresovanog: Atila Kapitanj, od milja u kući zovemo Plakatila, veliki dizajnerski macan, novinari i kritičari još uvek vole da ga zovu ‘mladi’ umetnik, kod nas si mlad i u četrdestoj zato što je ljudima nepodnošljiv talenat koji šokira i probija granice emocionalnog autizma i moždane lenjosti i zahteva duboko oko sposobno da vidi sve slojeve, mlad si dokle god ne uđeš u Upravni odbor ili Akademiju nauka, tada naglo ostariš - nema srednjih, najpotentnijih godina kod nas, nismo još spremni da to prihvatimo. Atila nema vremena, svi ga razvlače, neće da radi ono što mu se ne sviđa i što mu je gnjavež. A, ako hoće da radi, onda to uradi ovako. Mlad čovek, a bira. A zna.

Priča o ambasadoru knjige

Ambasador knjige, s visokim ovlašćenjem promotera čitanja, ove godine biće Marčelo. Prema propozicijama Udruženja izdavača i knjižara Vojvodine, Ambasador knjige je ovlašćen da na svakom javnom nastupu i intervjuu, te svakoj drugoj prilici, po meri sopstvenog osećanja i ličnoj potrebi, korišćenjem slogana: Čitajte knjige, to je dobro i veoma korisno, promoviše knjigu i čitanje kao ličnu i opštu vrednost. Marčelov mandat traje 12. meseci, počevši od 21. marta 2007. kada bude zvanično imenovan, pa do prvog dana proleća naredne godine.

Prošle godine Ambasador knjige je bio Rambo Amadeus. Ako mene pitate, Sajmu je doneo samo veliku medijsku pažnju na otvaranju i više nikada, za 12 meseci, nije konzumirao ovašćenja koja su mu data, takoreći, apstinirao je od ovlašćenja koja su mu data i koje je on svojevoljno i pri punoj svesti prihvatio.

Marčelo, mladi Milan Šelić, momak na kojeg bih volela da liči Srbija koja dolazi, koji upevava ono šta ja mislim, radosno je javio da već 22. marta ide u Leskovac, na neku tribinu na kojoj će učestvovati sa Markom Vidojkovićem, i da veselo čeka da odmah dan nakon inaugurisanja “započne svoje ambasadorske dužnosti”. Marčelo je i bloger, mada neredovan, poslednji put se javio pred Novu godinu. Sudeći po tome kako smo ga na’vatavali po Srbiji i okolišu, mogu da ga razumem. Mlad čovek, a nešto radi. A hoće da radi. A i zna.

Specijalni događaj

Strip je rođen u Švajcarskoj, ne znam da li ste znali. Prvu priču u slikama stvorio je Rudolf Tepfer, Švajcarac koji je 1845. formulisao i osnovne principe slike i teskta u svom radu ‘Esej o fizionomiji’.

Pro Helevetia je poklonila poverenje Udruženju izdavača Vojvodine i meni maloj (našla se u odgovornoj ulozi domaćina i, ne smem da kažem da ne uvredim profesionalce, u ulozi urednika izložbe - eto materijala za zle jezike), te smo organizovali izložbu stripa od prvog ikada, do savremenih strip-crtača koji rade u Švajcarskoj. Srce izložbe su sve mladi ljudi, ali onako mladi kako to razume Evropa, uglavnom ispod 30 godina.
Gost Sajma će biti Pjer Vazem, koji će 22. marta održati radionicu, možda bolje - javni čas crtanja stripa. Dobar je Vazem, na izložbi će imati strip koji jako lepo govori o vrednosti knjige:

Mlad čovek, Vazem, a već dobar švajcarski izvozni umetnik. Mlad, a radi. A zna.

Malo sam se hvalila, ali, zapravo, jako sam ponosna. Ko je u Novom Sadu, neka naiđe, ulaz je za dž, a knjige su za dušu.

Ovo zaista treba pročitati:

Ružićeva: Svaka tri meseca moram da podvrgnem ginekološki pregled, moram da idem u policiju da ih prijavim.
B92: Zašto je to bitno ako su one samo konzum dame?
Ružićeva: Pa, bitno je zbog njih.. jer su mi tražile test side, to su lično one same uradile, bez moje volje, kaže ona.

… a ono što sad sledi je vest da je pomračenje mozga sa početkom u podne, a vezano je za lenjost korteksa, kakva je viđena u čuvenom filmu sa Tom Henksom u glavnoj ulozi, u kojem je korišćena muzika Dejvid Bouvija, što nam javlja jedan naš slušaoc.

To što nijednu lapmicu ne pali ovo što sam napisala, samo je znak da ni ne može da je upali ili da je osigurač iskočio, a ako vam se zavrće mozak od ove rečenice, verujte da se tako meni zavrće stomak svaki put kada slušam ili čitam novinare iz Srbije.

Dakle, pod ovaj tekst možete da potpišete skoro sve novinare koje znate, a ja ih neću nabrajati, mogao bi da se naljuti neko ako ga slučajno izostavim, ali pozdravljam sve u studiju i režiji i sve koji me znaju. (more…)

… a ono što sad sledi je vest da je pomračenje mozga sa početkom u podne, a vezano je za lenjost korteksa, kakva je viđena u čuvenom filmu sa Tom Henksom u glavnoj ulozi, u kojem je korišćena muzika Dejvid Bouvija, što nam javlja jedan naš slušaoc.

To što nijednu lapmicu ne pali ovo što sam napisala, samo je znak da ni ne može da je upali ili da je osigurač iskočio, a ako vam se zavrće mozak od ove rečenice, verujte da se tako meni zavrće stomak svaki put kada slušam ili čitam novinare iz Srbije.

Dakle, pod ovaj tekst možete da potpišete skoro sve novinare koje znate, a ja ih neću nabrajati, mogao bi da se naljuti neko ako ga slučajno izostavim, ali pozdravljam sve u studiju i režiji i sve koji me znaju. (more…)

Prvog dana proleća, 21. marta otvara se drugi Prolećni međunarodni sajam knjiga u Novom Sadu, na gornjem platou SPC Vojvodina. Prijavljeno je preko 130 izdavača iz zemje i inostranstva, a počasni gosti su država Francuska sa Francuskim kulturnim centrom i Švajcarska sa reprezentativnom izložbom stripa.

Prvog dana proleća, 21. marta otvara se drugi Prolećni međunarodni sajam knjiga

Na gornjem platou SPC Vojvodina u Novom Sadu, sedam dana u slavu knjige. Prijavljeno preko 130 izdavača iz zemje i inostranstva, a počasni gosti su država Francuska sa Francuskim kulturnim centrom i Švajcarska sa reprezentativnom izložbom stripa.

ovo je test vest…

dragi prijatelji, promenila sam temu. sve je još uvek u radu. još ima nekih sitnica, ali me najviše muči nedostatak bilo kakve boje, iako je prva ideja bila da se lišim one tamne, skoro bordelske teme. i to sam, eto, uradila nestrpljivo, kao što mi je dato ovim mojim, jednim što imam, DNK. 

izabrala sam najgori momenat da imam blog under constraction - raspadam se od posla. i tako će biti sve do otvaranja Sajma, do prvog dana proleća. umesto na kraju: obukla me je Verica Rakočević, moram da kažem: autorka se zahvaljuje tamburixu, svom najvažnijem saradniku iz back officea. Hvala ti Aleksandre što još uvek imaš strpljenja za sve moje hirove i neznanja, a vesti mi ne rade ili ja opet nemam pojma :)