Q: A, ko ste vi, gospođo?!
A: Znamo mi jaaaako dobro ko ste vi!
Imate li svoje mišljenje? Ili, ne daj bože, stav?
Baš pre nekoliko dana sam se na jednom V.I.P. mestu usudila da iznesem svoj stav. Ruku na srce, svoj, ali s oštrim rečima i velikim emotivnim nabojem. Bilo je i žuči, ne treba da krijem. I, zamislite još, taj stav sam potpisala rođenim mi imenom i najudatijim prezimenom! Samo što im nisam čista srca dala i JMBG i svoje mere, što je valjda trebalo, da ne lutaju. (videti posle*)
Čista IT bajka.
U naredna dva dana sam dobila tako žestoku rekaciju na svoju personu da sam se sva pušila. Ne prašenje ad res, već ad homen.
E, sad, ja ne bih počela da lajem, da nemam snage da ostanem na nogama kada kerovi počnu da me ujedaju. Ali Ne može! „Tema je iscrpljena.“ Baš kada je jedna na mišljenje gadljiva anonimna gospođa, udata moš’ ti misliti za čoveka koji zna ljude koji nikada za mene nisu čuli ioliću lepo, gonjena visokokaloričnom znatiželjom za koju misli da reprezentuje „blogovsku javnost“, googlala moje ime te me potom naprašila govnjivom motkom jer je *izguglala da sam se školovala za glumicu a nisam snimila nijednu reklamu niti sam igrala u boljemživotu, zakopanomblagu i seljacima, na osnovu čega bih sigurno imala mandat da iznesem svoje mišljenje kao javna ličnost, te je ekspertski utvrdila da nisam ni prezenterka vesti ni vremenske prognoze i da nisam dilerka droge koja je napisala knjigu, minorna dakle ličnost, te shodno tome otkud mi ideja da imam stav?! Kad sam niko i ništa?! Kad sam njoj i prijateljima njenog muža apsolimon nepoznata!? Kada sam najobičnija Non Important Person?! Isprazni se ona tako i, svesrdno se nadam, oseti olakšan rad creva, kad, „Tema je iscrpljena“.
A moje pražnjenje? Žao nam je, žao nam je, vreme je isteklo.
Ne budem lenja ali zato dovoljno naivna, pravdoljubiva i puna ideala, poduhvatim se, sva onako bez V.I.P. iskustva, nikogovićka jedna, naoružana samo svojim mišljenjem i ličnim podacima, poduhvatim se, dakle, pisanja na tematski srodnom virtuelnom mestu koje je takođe pod šinjelom V.I.P.-a svih V.I.P.-ova, Ober Vipa takoreći, da se tamo malo zapišam sve ostavljajući svoje mišljenje i još podataka (šta bi? Videti odmah dole**)
A tamo, nova fekalna motka, **Marš iz našeg V.I.P. utočišta sa svojim mišljenjem, svojim imenom i prezimenom, svojim mužem i svojom poslovnom biografijom u kojoj nema nijedne uloge u reklami za kafu, pivo ili povoljan bankarski kredit, Iš odavde s ambicijom da budeš Danilo Kiš posle Časa anatomije i Peščanika, Šibe bre, ti loša kuvarice liganja, propala glumice, ti Tatjanawhoever!… Oni iskreno zgađeni personom koja se usuđuje da misli, ali ni malo zapitani temom koju je persona otvorila.
Valjda je bila jako neprijatna tema, otkud znam. Ja tu vidim da su svi oni tamo very, very V.I.P. i načinim jedan zblanuti logout ostavivši svoj ko-si-ti, za-koga-si-se-udala, gde-si-ti-igrala, ne-znaš-kakve-lignje-su-najukusnije, nećemo-s-tobom-da-se-valjamo-u-blatu i stil-ti-nije-ni-blizu-Danila-Kiša, poslednji komentar za V.I.P. „blogovsku javnost“: Svašta. Mislim, what else? Zašto ja sad ovo pričam? Stekla sam jedno zamašno iskustvo, pa samo da proverim sa ovom mojom blogovskom javnošću: dok smo svi imali istog neprijatelja, lako nam je bilo sa svojim mišljenjem.
Danas svako ima svog neprijatelja i svog prijatelja. Neku petlju sa svinjskim crevcima ober–vladara makar oni bili i predsednici vaskolike Mesne zajednice, ali sa zajedničkim mišljenjem koje se potom artikuliše javnosti, blogovskoj, rodbinskoj, strukovnoj i kakvoj god, unisonim analnim konsenzusom; ili obrnuto a čini mi se bolje: jednom glavom a stotinama hiljada crevnih kolika; svako ima svog V.I:P. neprijatelja i još V.I.P.-ovskijeg prijatelja kojeg treba paziti i maziti i nikada ga ne naljutiti svojim mišljenjem. I zvati ga Djole, to se valjda podrazumeva.
I, gde je onda tu naše mišljenje? Malo, majušno, ko-ste-vi-uopšte mišljenje, ono koje se oslanja na našu ko-ste-vi-uopšte savest i svest? Imate li i vi mišljenje, po koje ne idete nigde i koje vam niko ne javlja? Izgovarate li ga naglas a da niste sami u kupatilu? Da li ste spremni da popušite Very Important Penis u odbranu svog mišljenja?
Šta ako niko ne može da vas izgoogla, da li i tada smete da mislite svojom glavom? Može li se danas živeti izvan Beograda a u isto vreme imati stav, iako kažu da je on kao govno: svako može da ga iznese bez obzira na mesto stanovanja, nacionalnu, versku ili V.I.P. pripadnost?
ps. Namerno vam ne dam V.I.P. link, googlajte sami. :)
Britni Spirs se ošišala na ćelavo a ja nisam u stanju da odem kod frizera šest meseci! Njena frizerka ponudila na eBay kosicu Britni za milion dolara, a moj frizer prevrće očima kada me sretne na ulici. Cela Amerika plače za njenom kosom, a meni je čak i muž rekao da se slobodno ošišam jer niko neće plakati za mojom sadašnjom firzurom.
