Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Dok dlanom o dlan, ponovo sam na početku. U tehnološkom smislu. Vreme me je pregazilo, dinamika kojom kupujem nove mašine (jednom u tri godine mobilni, jednom u deset kompjuter) čini da se osećam kao da sam u penziji, toliko sam glupa i umorna da učim.

Kaže Tamburix, A Vista, imaš Vistu? - Imam, kažem. - Je l’ da da je super, pita. - Neam pojma šta je tu super, vidim da je organizovana tako, da ću morati da upišem neki fakultet ako hoću da je koristim.

Ne razumem Viiiiiistu!

Da ne moram (nadam se i da neću, pupu daleko bilo), ne bih više ni novu rernu kupila. To je sve otišlo tako daleko, da ne možeš ni rernu da koristiš bez debele knjižice uputstva za upotrebu.

RDFM, draga, RDFM. Read the Fucking Manual.

Tvoj telefon koji je izašao u julu ove godine podrazumeva da si se rodila, najmanje u julu pre dvadeset godina da bi mogla da ga koristiš k’o svet. Između tebe i tvog telefona zjapi jaz koji deli srednji vek u kojem se nalaziš i dvadeset i prvi odakle si ga izabrala.
I ovaj notebook, pa lakše ti je da ga finom flanelskom krpicom brišeš od tragova prstiju na njegovoj super sjajnoj podlozi, nego da pod stare dane učiš šta je to Vista i pogledom retardiranog teleta buljiš u svaki novi prozor koji ti se otvori.
RDFM, tetka Tanja, RDFM!

Razmišljam da uzmem dvesta dana slobodno, pa da pročitam te debele knjižurine uputstava. Razmišljam da na godinu dana odem na neko pusto ostrvo, koje naravno ima Wifi, pa da sve lepo proučim, ne bih li uspela da koristim makar 10% onoga što sada imam.

Razmišljam da se penzionišem. Da prilegnem.

Mislim, kako da savladam ova tehnološka čudesa pre nego što postanu prevaziđena? Pre nego što odem u menopauzu?

A, da ipak prilegnem?

Moram da kupim. Odnosno, moram da bacim ovo đubre od Motorole, i bilo bi dobro da malo tehnološki napredujem kad već treba da dam neki novac, za neko drugo đubre. Imate li predlog, koji telefon da uzmem? Da nije baš baba-roga, ali da ga nije već vreme pregazilo u trenutku kad ga kupujem.

Da ima radio i dovoljno memorije za mp3. Da ima pristojnu kameru. I pristup internetu.
Htela sam Nokiju N95, ali mislim da mi je to tu mač. Možda neki običniji, a da radi? N76?

Kupila bih preko Telenora. Vidite li tamo neki must-have?

Hajde vi, magovi tehnike. Peđa, Aničiću i društvo?

Petak. Stojim u kuhinji još uvek pospana i ne znam iz čega pijem kafu. I, koju, uopšte?

Stojim u kuhinji i par minuta buljim u viseće elemente i pitam se, kad se jednom setim iz čega pijem svoju jutarnju kafu, gde mi stoje te čaše, 3 dl u kojima bez mućkanja pravim ledenu nesicu?

Totalno resetovana.

Nakon mesec dana kod kuće. Moja kuhinja, moj krevet, konačno moj jastuk. I domaći mirisi i poznata buka kroz prozor. Jedino što i dalje fulam s ormarićima u kuhinji. Zašto sam tako visoko stavila te tanjire i kakav mi je to raspored posuđa, uopšte?

Nema gde nisam bila, morala bih šest postova da ispišem, ali, hajde da kažem da sam obišla najmanje 15 gradova, gradića i takvih nekih ljupkih mestašaca, na moru i iznad. Prvo u Hrvatskoj, pa malo u Crnoj Gori, pa nazad u Hrvatsku. Baze su bile, i na tome da završim, prvo Vodice, onda Perast, a zatim stara dobra Santa Domenica na Hvaru.

Vikend. Veš, punjene paprike, porodica i prijatelji. Ponedeljak, posao. Posao? Ne znam gde sam stala i dokle sam stigla. Da li sam ikada radila?

A paprike da punim još uvek znam.

A vi, odmarate? Ku-kuc. Ima li koga?

MURTER

Pre dugih 35 godina, tada osmogodišnja mala Tanja poslednji put je bila u noninoj i didinoj kući, završavajući tako niz pređašnjih jedinih godinica u kojima je mislila da je Murter jedino more na koje se ide. Nakon toga, od Murtera je ostalo samo nekoliko fotografija, na jednoj od njih mala Tanja nosi periku i pozira na zidiću gornje terase sa koje se vidi Murtersko more i Tijesno, a na drugoj, preplanuli roditelji u obližnjoj konobi prazne flašu domaćeg vina. (more…)

Sreća da svake godine ipak stigne taj dan.

Ko egzitaši uveče, kasno na poso stiže, kaže osam godina stara novosadska poslovica, a ja, izazvana entuzijazmom svoje drugarice i njenim nevaljalim komentarom: Pa, mogu ja da odšetam i sama do gore (SAMA DO GORE, pa jebote, SAMA, JEBOTE!? kakva bih ja to bila drugarica da joj nakon toga zveknem slušalicu, jer je ponuda nepristojna, sadrži reči EXIT i VIP karta, a vreme na časovniku Vrščakih vinograda pokazuje nepristojnih 22:00), uverih se da poslovica pravo zbori. (more…)

Iliti: Kad smo već kod uspešnih, srećnih i debelih:

U subotu, RTV Panonija snima prilog o meni / sa mnom (khm-khm), za emisiju Rodi s ljubavlju. Još uvek ne znam kada će biti emitovano, ali znam da je tema o uspešnim ženama (khm-khm) koje uspevaju (more…)

Samo da se javim sa ovim velikim, naučno neutemeljim otkrićem: namerna ili nenamerna apstinencija od bloga vam pomaže u skidanju viška kilograma nabacanih tokom aktivnosti na blogu, i to sa kritičnih mesta. Mislim da bi to trebalo dodati u priručnike o blogu, na primer u onom koji sam videla na trafikama, privlačno nazvanim KAKO DA POSTANETE USPEŠAN BLOGER, autorskog dvojca Prudkov.

(Da li je neko imao tu potrebu da priručnik kupi? Može li nam to iole pomoći da budemo još uspešniji?)

Pozdrav svima u režiji i svima kojima me znaju.

*** BONUS
PRE i ………………………………………………………..POSLE

Dobila sam i ja pismo o Danilovoj sudbini i borbi na koju ga je naterao život. Najviše o Danilu kod Jelene i Bevca.

Danilo se bori i ne posustaje. Ipak, ponekad nije dovoljna samo odlučnost i lična hrabrost. To je trenutak kada zatreba novac.

Ispričaću vam nešto, što tek malo ima veze. Početkom 92. obrela sam se na skijanju gde sam već drugog dana pala i pokidala dva ligamenta na levom kolenu. (more…)

Neki mali doprinos što je kampovanje pred policijskim stanicama uzburkalo javnost i sama sam dala. Naime, šetajući u predveče s psom svoju redovnu rutu, uočila sam kada su počeli da se stvaraju prvi noćni redovi za lične karte i odmah obavestila zamenika glodura lista Dnevnik, koji je odmah poslao dežurnu noćnu ekipu. Tako to krene. Neću da se hvalim, nego.

Međutim.

Kakva su naša građanska i ljudska prava kada dođe do ovakvog flagrantnog kršenja istih? Kada nas država onemogućava da dobijemo (menjamo, produžimo…) ličnu kartu na koju smo po zakonu obavezni, a putem koje ostvarujemo još čitav niz ljudskih prava, da ne nabrajam? Kada nas država stavlja u poziciju, pri tome u višegodišnjem kontinuitetu, da se ponižavamo za svaki dokument koji nam je potreban: pasoš, zamena zdravstvenih knjižica, saobraćajne i vozačke dozvole?…

Kada nam iznova i iznova, u XXI veku traži da za svaki novi dokument vadimo izvode iz matične knjige rođenih i potvrde ove i one? Šta je sa informatičkim sistemom u ovoj državi?

Da li mi, građani, možemo da tužimo svoju državu zbog kršenja ljudskih prava i ugrožavanja ljudskog dostojanstva?

Molim? Ne čujem dobro, ali volim i ja vas.

Dalje.

Da nije možda policija u nekakvom belom štrajku pa sprovodi samo minimum rada (nije im to valjda prirodno)? Na primer, država plaća, čula sam čavrljajući sa mučenicima na kampovanju, 45 minuta za obradu svakog zahteva za novu ličnu kartu, po jednom službeniku, iako je za to potrebno svega 10-tak minuta. Država, verovatno, tako propisuje ili toliko plaća službenika. To otkriva zašto se u policijskoj stanici u Miše Dimitrijevića obradi samo 7 zahteva dnevno, a u centralnoj zgradi svega 30, imaju čak četiri službenika za to, je l’? Sa pauzama za doručak.
Neko je izračunao da će 200.000 punoletnih građana Novog Sada, koji treba da zamene stare lične karte za nove, po ovom ritmu to obaviti za 15 godina, pod uslovom da se “radi” i subotom i nedeljom. Pa ko živ, a kome treba izvod iz matične knjige umrlih.

Da li ste znali da trudnice nemaju prvenstvo u SUP-u i da je to jedina javna institucija gde žene sa stomacima teraju da stoje u redu koliki god da je? Aman, zaman, gde je sad pronatalitetna politika vlade? Ostala valjda izvan zidova zgrade SUP-a.

Može li neko da mi kaže, gde i na koji način bismo mogli da štitimo svoja prava, ako nam ih sopstvena država krši?

• Ili da krenemo s oglasima, koji bi za nekoga mogli da postanu unosan biznis:

Potrebna veza za SUP, donosiocu gotovog dokumenta plaćam odlično, u deviznoj gotovini.