Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

bez reci.. samo par novih slika..









radi se na sve strane.. nikako da nadjem vremena za pisanje :(

posle pauze.. now template.. hteo sam da napravim nesto custom.. ali me ubi vrucina.. promenicu ovih dana izgled bloga, definitivno..

svasta mi se novo izdesavalo.. i priznajem, nesto sam totalno u downu vec neko vreme.. necu pisati o tome..

novo-a-ne-bedacko je to da sam kod borka cistio senzor na aparatu za dzabe.. nije hteo da naplati..

novih slika koliko hoces .. evo jedne ;)




;)

bila je to duga setnja sinoc.. nisam brojao korake.. ali bilo je preko 15 km.. od svega toga, mozda par dobrih fotki.. mozda ni jedna..

1. malo obrade.. dve fotke spojene u to sto gledate

2. EOS 350D, 17-55 , f/14, exposure time: 15sec, focal length:21mm, ISO200

ima jedna anegdota, koje se uvek setim kada neko pomene dim. ne znam da li je zalosna ili smesna.. do duse, pre svega ne znam da li je istinita.. osoba a koja mi je pricala anegdotu tvrdi da jeste..

radnja anegdote se desava u bloskoj proslosti. izvesni novi igrac crvene zvezde, rodom iz trstenika, nova je zvezda u usponu. ostvario mu se san, igra za zvezdu, zivi u potkrovlju sam.. interesantan momak, uredno priglup, i u trendu.. jure ga cure, i on privede jednu u svoje potkrovlje.. bude sta bude, posle toga sto je bilo, zapale oni po cigaretu.. napuni se soba dima, i cura ustaje da otvori prozor, da se malo provetri.
izvesni novi igrac crvene zvezde iz trstenika, zbunjen pita: -pa sta je bilo?
ona: -pa.. dim..

izvesni novi igrac crvene zvezde iz trstenika: -Pa de diš, tek si došla?

:)

no dobro.. da se vratim na originalnu ideju posta.. juce sam eksperimentisao nesto.. pokusao da uslikam dim.. i, ispalo je ovo. ima jos fotografija.. ali sam ovu odabrao. ne svidja mi se koliko ima noise-a, ne znam zasto.. negde sam gresio... ali, ovo je prvi pokusaj.. bice bolje :)
|| EOS 350D, 17-55 , f/5.6, exposure time:1/60sec, focal length:54mm, ISO1600 ||

kupio sam sebi novu igracku.. bilo je.. povuci-potegni-kamate-rate-kredit.. mozda mi, sa finansijske strane to nije trebalo.. ipak, sa ove druge, trebalo je!
stvarno se dobro osecam. vise nego dobro.. iako tek sad imam puno da ucim oko fotografije, jer je ovo prvi ozbiljan aparat koji imam, a podesiti 'sve one stvari' da bi fotografija bila dobra, veliki je izazov..

sve u svemu, imama objektiv 18mm-55mm. to je kit objektiv, za sad sam stvarno zadovoljan.. pitam se koliko cu biti.. :)
da ne zaboravim, aparat sam kupio ovde, i nemam zamerke na uslugu. osim sto Borka moras da cekas i po 30min.. ali isplati se.. i covek zna da se izvini suptilno.
sad na red dolazi stalak za aparat.. pa torba.. pa drugi objektiv.. pa.. zabole me glava vec :)

i, za kraj, pogled sa mog prozora od sinoc..
|| EOS 350D, 17-55 , f/22, exposure time:30sec, focal length:22mm, ISO800 ||














ps. ako zapostavim blog.. to je zbog nove igracke

EPILOG

Vodopad ima bradu kao grof L.N.Tolstoj.
To se
u stvari
Jutro po sebi peni i razapinje dugu.
Ja sam priznao jednoj ženi
Da je život nešto prosto u meni,
- a nije baš tako prosto.
Ja sam mislio da ću ići pravo
dok se ne pretvorim u lenjir,
a našli su me u krugu.

Našli su me posle lutanja
srozanog od vriska do šaputanja.
Prošao je oktobar.
Među nogama drveća polako zaudara na vlagu
i krv.
Ulica poslednji put kisne na sirovom suncu.

Sedite malo kraj mene kao kraj groba.
Minut pošte za moje preminulo najrumenije doba.
Sedite malo kraj mene
Vidite: opet sam dobar.
Iza uha mi se okoreo mlaz usirenog poraza
kao streljanom vojnom beguncu.

Proletele su ogromne zlatne kočije
kroz naše utrnule oči,
- a mi ih sačuvali nismo.
Nešto mlado nam je rzalo na usni i uvelo
Gorko od smeha i slatko do plača.
Dozvolite mi da posle svega
dalekoj nekoj gosdpođici napišem jedno pismo,
onako malo nostalgično
kao što pišu senilni penzionisani admirali
preživeloj posadi sa potopljenog razarača.

Gospođice,
kazaću,
gospođice,
sve je,
sve je,
sve je gotovo.
Ovde cveće pokojno
prodaju razliveno u parfemske flaše.
I sve je,
sve je,
sve je spokojno
kao da vetar nikad nije šamarao drvored
i po oknu se pleo.

Gospođice,
kazaću,
u ovu jesen,
frigidnu kao turistkinja sa skandinavskim pasošem,
to što sam odjednom sed ne znači da sam beo.

Ti si jedina nahranila svu moju glad
sa ono malo mesa i sna.
Jedina si bila sita od ono malo mojih noktiju
i dlanova.
Voleo bih da tvoji budući sinovi naslede boju moga glasa
i kćeri nose moju tugu u prslučićima od svile.
Voelo bih da sačuvaš moje najdivnije vrhove
na horizontalama tvog dna
i proneseš moje oči kroz tišinu tuđih očiju
i stanova,
i moj oktobar kroz sve tuđe aprile.

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.

Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
Hiljadu puta ponovo se plašim
za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

Da li sam još uvek ona mera po kojoj znaš ko te boli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli,
ona mera po kojoj znaš ko te otima
i ko te plaća?
Da li sam još uvek među svim tvojim životima
onaj komadić najplavijeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?

Ovde kod mene
dani imaju ukus piva i dosade.
Ponekad kaplju kiše
čudno,
spokojno.
Nemam volje ni da živim ni da se ubijem.
Sasvim sam nalik na lađu koja luta bez posade
i ne želi da zbriše
sa svoga oka nešto uzaludno,
nešto pokojno,
nešto golubije.

Možda je dobro da znaš:
posle tebe žene nemaju pravo ništa da uobražavaju.
Nekad prvi žutokljunac republike,
danas - mogu da podignem zarozane čarape
lično bogorodici
u dostojanstvo prerušen.

Sve moje nežnosti još uvek na tvom pragu spavaju
kao mali žuti psi
na mokrim,
nabreklim,
crnim sisama gospođe keruše.
Sasvim sam zakopčan od sluzokože do duše.
Ova 32 zuba još uvek ljubav samo za tebe onako jecaju
i onako pevuše.

Ti me svakako razumeš:
sve je,
sve je
sve je gotovo.
Uplašeno sam pijan
i prazan
i sam.
Ponekad neko naiđe da me zabrinuto voli i pazi,
neko kome otkrivam sve tvoje putokaze
do mog usijanog temena.
Nikome nemoj reći
ali ja,
koji najmanje znam o sreći,
hteo bih malo nespretne sreće tom nekom novom da dam
i dok umire drveće i vetar po lišću gazi
hteo bih da mu bude dobro u ime izvesnog aorista moje ljubavi
i davnoprošlog vremena.

Možda nećeš verovati:
i sa hotelima sam raskrstio sasvim neopaženo.
Sve mi hoteli nekako liče na istu bajku
i postelje u sobama smeškaju se na isti glas.
Svi se portiri na isti način brinu
onako malo rođački kad im laku noć kažemo.
Svi se portiri isto onako brinu,
majke mi,
kao da znaju za nas.

Dalje ne bih imao ništa više da ti javim.
Pijana od hladnoće subotnja noć se valja.
Satovi su već odavno povečerje odsvirali.

Dalje zaista ne bih imao ništa više da ti javim
jedino možda to da si ostala najlepša medalja
iz najlepšeg rata u kome su mi srce amputirali.

Gospođice,
ja nisam za tobom bio onako obično,
gimnazijski zanesen.
U meni je sve do tabana minirano.

Inače,
zapamtio sam:
ljubav je najgolubija samo u onim kricima
koji se poklone prvima.
Dozvoli da se zato zbog nečeg u sebi
nasmešim u ovu jesen
pomalo krišom,
kroz suze,
pomalo demodirano,
ja, tvoj najnežniji pastuv među pesnicima,
ja, tvoj najsuroviji pesnik među pastuvima.


cika mika antic

i sad ja mozda nekome izgledam smesan. i x ljudi mi se smeje kada pomenem ovo. i bas me briga.

ali ja tvrdim da je voda iz kupatila hladnija. i volim da pijem vodu sa lavaboa(tako se kaze? sa lavaboa? ne iz lavaboa? ne, definitivno). uvek je.. ukusnija. ne znam, meni vise prija.. hladnija je.. i tvrdim to. ne znam zasto je hladnija, ali jeste.

razvijao sam razne teorije.. tipa:

teorija1: u kuhinji su zidovi topliji-od kuvanja.. i od frizidera(on greje iza). zato su i cevi u zidovima toplije, pa samim tim i voda je toplija.

teorija2: u kupatilu ima vise potrosaca vode(bojler, ves masina, kada(ili tus kabina), wc solja(silan potrosac u mom slucaju), lavabo.. i zato, vise vode prodje kroz kupatilo, pa samim tim pre dodje svezija voda.. iz vodovoda.. bla bla.. ajkula(ko zna-zna)..

teorija3: milane, ti lupas

sve u svemu, i dalje volim vise da pijem vodu iz kupatila, sa lavaboa. bilo iz ruke, bilo direktno sa cevi(kao u osnovnoj skoli. tako smo svi pili vodu. u wc usnama 'oblizez' cevku i idemooo), bilo iz solje ili case..

nekako me smori ona voda iz kuhinje.. (primeni teoriju3)..

laku noc

eto, neko vreme nisam pisao.. finisirao sam posao, pa nisam imao vremena..

rezultat prethodnog rada mozete (ako zelite) da pogledate ovde.

sada cu neko vreme malo odmarati.. pa onda opet ludilo.. ali mi to prija :)

e da, juce je bio 1.april, isprepadao sam matorce.. i mene su cimali, ali ajde.. dan budala je dan budala..

mislim da cu imati dovoljno vremena da napokon istrazim ubuntu kako treba!

toliko za danas..