Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Čitam "Zajedno, to je sve", Ane Gavalde, lepa knjiga sa upečatljivim likovima i tečnim dijalozima. Na jednom mestu, ta jedna devojka, iscrpljena i kratko ošišana zbog ponosa i spleta okolnosi, i jedan muškarac, spleten i intelektualan, provode vreme tako što on priča i čita istorijske zanimljivosti i zgode. Na jednom mestu čita odlomak koji opisuje lepotu Dijane od Poatijea:
"...ona je poslužila da se uspostave kanoni lepote, kojima su sve žene, tokom čitavih sto godina, ludački nastojale da se približe.
Tri bele stvari: koža, zubi, dlanovi
Tri crne: oči, obrve, trepavice
Tri crvene: usne, obrazi, nokti.
Tri dugačke: telo, kosa, ruke
Tri kratke: zubi, uši, stopala
tri uske: usta, struk, ris stopala
Tri krupne:  ruke, butine, zadnjica
Tri male: bradavice, nos, glava." 

Zanimljivo. Mislim, zanimljivo mi je to povezivanje po brojčanom modelu, toliko tih trijada. Trebalo je to i uočiti, tu zakonitost.
A kad smo već kod ideala lepote, evo i pogleda na ono što je bilo pre i posle.                 

Klasični deal lepote Grčka i Rim, to jest:
Ženska lepota, prema tom modelu, sastojala se u: "small breasts (sometimes extremely so, as in the case of the Esquiline Venus), wide breast separation, shapely though not overly large buttocks (as particularly in the Aphrodite Kallipygos) and relatively wide hips (as in the Aphrodite of Cnidus).

Fast forward, u današnjicu.
Međunarodni panel eksperata (urednika, fotografa, ljudi iz modnih agenicja, šminkera itd.) progsalio je 2004. godine Odri Hepbern najlepšom ženom svih vremena. Žiri je o njoj rekao: "She has a rare charm and inner beauty that radiates when she smiles. Her skin looks fresh in all her films and her personality really shines through as someone warm and lively." U obrazloženju liste navode se raznoliki kriterijumi: "The women were chosen for their "embodiment of natural beauty, healthy living, beautiful on the inside and out, with great skin and a natural glow to their personality, as well as their complexion". Ostalih 99 sa liste.

***

A onda još jedan brzi move, do nas, ovde. Subota uveče, neka emisija o stilu na Studiju B (ako se ne varam ta televizija pripada Gradu Beogradu, a u tom slučaju se ona finansira plaćanjima građanki i građana Beogada), elem, ta emisija, u jednom kadru voditeljka obavešava da je ovo prvi i poslednji put da je vidimo u animal printu, to je samo zato što se priča o 80im, wow, baš dragocena informacija. U sledećem, voditeljka prilegla na neku sofu, tu je i mini suknja, i čarape sa krupnim dezenom, čak i muf. Komentar je nemoguće smisliti.

Sutradan, kod Sanje Marinković u emisiji, pita ona goste, svakog po redu, ko su im najlepše poslnice u skupštini, za odgovore se svi snalaze kako znaju, suština je, kako reče Čanak, ili već neko, hajde da lepo zanemarimo što nismo konstituiali ni Vladu ni Skupšinu ni odbore, nego da lepo organizujemo izbore za mis parlamenta, možda posle da je pošaljemo i na neko regionalno akmičenje, a i šire...
I tako, lepo je sve počelo sa Francuskom, istorijom i književnošću, a evo gde, opet, završih...

 

 

Šta je sad ovo, o čemu se radi? Pojavljuju se neke slike iz Italije, niko ništa ne objašnjava, proleće još nije ni počelo na ovoj našoj hemisferi... please say something!

E pa evo o čemu se radi - naš prijatelj Al-Harvardli (koga neki zovu i Kahe Harvardze) će narednih pet meseci provesti u Italiji, u najmanje tri različita regiona. Trenutno je u Toskani.

Osim što će tamo nešto pručavati po muzejima, arhivama i bibliotekama, svojom Konica Minolta DiMAGE A200 beležiće i svakodnevne impresije i objavljivati ih ovde na yahti.ci. Oh my, ko zna čega će tu sve biti!

I to je zapravo to, bejbe. Yeah. Kliknite na sliku, ili ovde, na FlickR-u je veća verzija i opis, uživajte.

Smatra se da je celebrity journalism izraz koji je nastao  1974, a kreirao ga je prvi urednik časopisa People.
Časopisi koji se bave poznatima imaju sad najveće tiraže ikad i procene govore da će se to tako i nastaviti. Ali ovakvo novinarstvo ne znači samo staviti filmsku zvezdu na naslovnu stranu. Postoje i urednici časopisi koji postanu zvezde, ili zvezde koje postanu urednici časopisa, kao i zvezde koje pokreću svoje časopise.
Za časopise o poznatima naslovne strane su izuzetno važne. Postoje mišljenja stručnjaka po kojima to nije samo urednička odluka već i društveni indikator gde se pojedinci i društvo u celini nalaze u smislu lestvice vrednosti.
Panel američkih stručnjaka koji su činili dizajneri, stručnjaci za tiraž, urednici i menadžeri novina došao je do niza preporuka o tome šta najbolje pospešuje rast tiraža:
- fotografije bolje prodaju novinu nego crteži i slike
- sex se prodaje bolje nego politika
- pravovremenost je presudan faktor u prodaji
- rešenja novinu prodaju bolje nego problemi
- suptilnost i ironija nisu dobre za prodaju
- autorska imena (bylines) takođe
- igre rečima (puns) ne poboljšavaju prodaju

Richard Stolley, bivši urednik magazine people i savetnik u Time časopisu kaže da osoba na naslovnoj strani mora da snažno privlači pažnju: "Lice mora da bude prepoznatljivo za 80 posto Amerikanaca. Mora da postoji razlog da ta osoba bude na naslovnoj strani. U životu te osobe mora da bude nešto bitno tokom te sedmice. A onda, tu je i taj X faktor. Mora da bude nešto u vezi te osobe što želite da znate." Njegovi dalji saveti za  naslovne strane koje će ostvariti dobru prodaju novina:

"Mlađe je bolje nego starije. Lepo je bolje nego ružno. Bogato je bolje nego siromašno. TV je bolja nego muzika. Muzika je bolja nego filmovi. Filmovi su bolji nego sport. Bilo šta je bolje od politike. I ništa nije bolje od mrtve zvezde." (Najprodavania su bila izdanaj novina na kojima je bila princeza Dajana, kad je poginula). Ceo tekst ovde.
***
Kod nas je sve to još nekako blatnjavije.
Ima u Standardu, nekom nedeljniku-hibridu između news magazina i tabloida, u broju od 26. januara priča o jednom od tih ovdašnjih paprazza Zoranu Buđiću Kobri.
On taj svoj rad opisuje ovako: Redakcijski fotografi se plaše da objave neke slike zbog packi i komentara, a na mene se mogu jedno žaliti Vuku Bojoviću iz Zoološkog vrta, uz konstataciju: 'Kobra je za kavez'. Mogu da prođem i pored deset telohranitelja, jer teleobjektiv preskače obezbeđenje. Sačekuša i razvaljuj'.
Ostatak priče je gori, uglavnom se bavi rubljem, fizičkim stanjima i nedostacima i speicifičnim moralnim kodom ovog stvaraoca, tako da dalje ne bih prenosila."
***
Zaključak: Nije toliko strašno postojanje ove vrste profitu orijentisane štampe, koliko to što je tzv. ozbiljna ili kvalitetna štampa tako bezvezna. Mislim da je jedini spas u novim, on-line medijima koji, opet, tek treba da se razviju i da razviju i odgovarajuće biznis obrasce i planove. (O onom dnevno-političkom tabloidnom materijalu nastalom u saradnji sumnjivih političara i sumnjivih službi ne bih sad, ovde).

Kraj (najzad) 

Naslovne strane Skandala i Sveta, bar kada je reč o primercima koje imam, vrlo su slične. Puno slika, likovi iz VB na svakoj naslovnici, zajedno sa folk pevačicama i ponekim sportistom, crvena slova. Jedino što je Svet 39 dinara, a Skandal više nego duplo - 80. Posle pažljivog čitanja, vreme je za uporednu analizu. Jedino što zaključci nikako ne naviru.

OK, vidim, i pitam se, da li je ovo Daliborka na dve žurke u istoj bluzi ili je sve to isti party? Vidim i da su leopard šare opet jako in. Da su u Skandalu vickasti, prave strip situacije, ima oblačića sa dijalozima, strelica koje skreću pažnju na detalje (obično sexz detalje). U Svetu slobodno koriste logiku, ne daju da ih sputava, nego činjenica da su određenom liku razbijena stakla na kolima postaje 'dokaz' da je to uradila obožavateljka, a podatak da je neko drugi viđen u hotelu sa devojkom postaje 'vest' da tri dana nisu izašli iz sobe i kako su tako slično jednom ni manje ni više nego Džon Lenon i Joko Ono.

U suštini, shvatam da se tekstovi prave na sledeći način:

 1. napraviš sliku

2. potrudiš se da imaš bar jednu činjenicu, ma koliko bila mala i beznačajna, a u vezi te slike ili osobe na njoj

3. ako nemaš ni jednu činjenicu, osloni se na slobodno nagađanje i lupetanje šta bi ta slika mogla biti

4. ako ti se slika baš mnogo sviđa i bilo bi dobro da tekst. bude što duži, ubaci sve propratne podatke, ma koliko bili dobro poznati (tipa: kako smo imali prvu sezonu VB, koliko je trajao, kad je počeo i završio se, ko je pobedio, šta si o tome pisao prošli put i tako redom, rutinski odradiš dve stranice, minimum...).

Kao i People, i ova dva tabloida imaju rubrike gde se procenjuje oblačenje poznatih, a Skandali ima i neke dodatne rubrike tipa erotske fotografije, strane posvećene domaćim i stranim trashz serijama, neke recenzije - od filmova do javnih ličnosti (malo im opraštam ostalo zbog otrovnog tekstića na temu mega šminkerke Jelene Maćić).

Od nameravane uporedne analize ostadoše mi samo pitanja: Ko je ta Mina Kostić o kojoj uporno i u prvom planu pišu kao o poznatoj lezbejki? Čime se bavi i da li je to istina ili neka medijska strategija (njena ili medijska)?Da li je opravdan zaključak istraživačkog tima Skandala da je Goga Tržan preterano štedljiva, odnosno da se 'uvek nešto stiskala'? Jel Dragana stvarno ostavljena?

* * * 

Da se ne bi završilo ovako uzaludno i isprazno, rešila sam da vidim šta kažu studije u svetu. Našla sam informativni akademski tekst: 'Magazines and the Celebrity Culture: Oprah and Rosie and Martha, Oh My!'

nastaviće se...

 

Ideja je bila pisanje nekog teksta (analitičko-komparativnog) o časopisima koji se bave poznatima. Sistematično, as always, uradila sam sledeće: Nabavila časopis People  i  domaća  reprezentativna izdanja u  ovoj sferi.  To znači da sam u istraživačke svrhe, osim trasha kojim se i inače povremeno snabdevam, tipa Glorija, Story, Blic puls, nabavila i više brojeva Sveta, uključujući i jubilarni, i jedan broj Skandala.

OK. Uzmem i pročitam People. Na naslovnoj strani Opra u roze haljini (očigledno je dovoljno interesantna da ne smeta to što se već pojavljuje na svakoj naslovnoj strani svog časopisa 'O'). Tu su i manje slike Džesike Simpson, Beti Ford (povodom smrti njenog muža, bivšeg predsednika SAD, Džeralda), kao i Džulija Roberts, za koju javljaju da je trudna (kako će onda snimati ovaj film?).

Unutra, sve regularno, zvezde na plažama, zvezde na žurkama, zvezde u trenucima dokolice (šetnja, ringišpil, bicikl), priče sa naslovne strane, puno reklama, tema 'Opsednutost plastičnom hirurgijom', prikazi knjiga, filmova, albuma. Pred kraj nekoliko strana o zvezdama i njihovom oblačenju, od određenog tipa kaputića koji nose razne cice (Tod's Duffle coat), do modnog i životnog stila neprolazne Sare Ferguson.

Za jedne super-extra prodavane novine, i nije baš nešto.  Odnosno, ovaj broj ne nudi ništa spektakularno. Tipa kad su Anđelina i Bred prodali prava na fotografije svoje bebe za par miliona dolara. A sećam se i teksta od jedno minnimum deset strana, objavljenog pre toga u NY Magazinu, baš na temu ko će prvi uslikati bebu? kad? kako? u kojoj zemlji? šta paprazzi prežive pre nego što naprave tako isplative fotografije? Ispostavilo se, to je i bila jedna od pretpostavki, da su oni novac dobijen za ustupljena ekskluzivna prava dali u dobrotvorne svrhe.

nastaviće se... 

Kad sam se posle odmora i bolovanja vratila na posao, susrela sam se, izmedju ostalog, sa dve stvari.

Prva, na naslovnoj strani sajta B92 slika sa karnevala u Veneciji koji se baš održava ovih dana. Što me podsetilo na jednu godinu kad sam i ja stalno bila u Veneciji, i pre i posle karnevala, a takodje veoma i za vreme njega. Ogromna guzva, susret sa starim omiljenim drugarom iz Slovenije, pravljenje sendviča na trgu, muzika, kostimi, maske, šminkanje na svakom koraku i sve moguće nacije.

Druga stvar koja me sačekala je radikalska slava  na tri metra od kancelarije, što je uključivalo živu, izrazito glasnu muziku, i 'slobodarskog' i svadbarskog karaktera, i tako preko celog dana, od jutra.

I onda se pitam, budući da sam u misaonoj fazi, šta je jedna osoba, npr. ja, zgrešila, te se u istim periodima različitih godina  tako raznoliko provodi. 

No, u poređenju sa Rimom, Venecija mi je neuporedivo manje privlačna. I zato mi je bilo drago kad sam ovih dana čitala ovu knjigu da se i ta autorka potpuno slaže, opisujući Veneciju kao 'stinky, slow, sinking, mysterious, silent, weird city' [tišina, naravno, ne postoji za vreme karnevala, a za vreme sunčanih dana misterioznost je takođe znatno smanjena]. Još kaže:

Venice seems like a wonderful city in which to die a slow alcoholic death, or to lose a loved one, or to lose a murder weapon with which the loved one was lost in the first place. Seeing Venice, I'm grateful that I choose to live in Rome instead...Venice is beautiful; you can admire it, but you don't really want to live in it.

Takođe mi je bilo drago da vidim da nemam samo ja probleme sa orijentacijom (to je taj ženski princip, I guess):

Venice is spooky under its grainy November skies. The city creaks and sways like a fishing pier. Despite Linda's initial confidence that we can govern this town, we get lost every day, and most especially at night, taking wrong turns toward dark corners that dead-end dangerously and directly into canal water.

Sad, za one kojima se ipak ide u Veneciju, predlozi su. 1. otići; 2. gledati Kazanovu 

 

 

Priznajem da sam tek pre desetak dana saznao za servis Netflix (a onda video da postoji još nekoliko sličnih), i oduševio se bez rezerve. U čemu je fora - umesto da se ide u video klub koji po prirodi stvari ima ograničen izbor filmova, preko sajta se jednostavno može pretražiti baza od više od 70.000 filmova. (to je, pretpostavljam, manje-više sve šo je ikada objavljeno u DVD formatu)Izabrani film stiže poštom, sa sve kovertom za vraćanje; kako se jedan DVD vrati (a može se držati neograničeno), stiže drugi sa vašeg spiska, i sve tako.

Evo šta kažu sami o sebi:

Since launching its online movie rental service in 1999, Netflix has become the world's largest online DVD movie rental service. Netflix offers more than 6 million members access to more than 70,000 titles. Our appeal and success are built on providing the most expansive selection of DVDs, an easy way to choose movies and fast, free shipping. Our "no late fees, no due dates" online movie rental model has eliminated the hassle involved in choosing, renting and returning movies.

Fantastičan biznis model, don't you think? Velika baza filmova, laka pretraživost po svim bitnim elementima (režiser, glumci, žanr, naslov... a za neodlučne/probirljive/predane/sistematične uvek je tu i imdb.com za dobre preporuke i razjašnjenja), brza isporuka (1 radni dan, zahvaljujući mreži od preko 40 distributivnih centara i efiksnosti US pošte), povoljne cene planova, pogodnost korišćenja (jedina slaba tačka je zapravo vraćanje filma - treba se odvući do poštanskog sandučeta. Kad bi mogli da pošalju nekog da pokupi koverat?)

Da li je nešto slično moguće i isplativo u srpskim uslovima? Ako je realna mesečna cena za jedan DVD (znači, jedan gledaš, jedan vraćaš, jedan novi dobijaš) možda nekih  350-400 dinara, a za tri filma oko hiljadarke (znači isto kao u US), da li to može da pokrije poštanske i druge operativne troškove i generiše neki profit? Ako bi takav servis imao 100.000 korisnika? Bilo bi interesantno videti takav biznis plan.

Šta mislite o Ani Ivanović? Nekako je prethodnih par meseci bila u senci dobrih rezultata kolegice Džej Džej, a i natezanje oko igranja za žensku reprezentaciju nije se baš svidelo domaćim medijima. A onda je Ana otpustila trenera i već na prvom sledećem turniru u Tokiju pobedila najbolju srpsku tenisačicu, a onda i Mariju Šarapovu Šazu i ušla u finale. Lep uspeh za početak godine!

Međutim, ono na šta sam zapravo želeo da skrenem pažnju je Anin website. Čekirajte, www.anaivanovic.com - odličan je, skroz profi.

Naravno da je najinteresantniji Anin dnevnik:

Osećam se opuštenije sada kada sam bez trenera. Veoma je zabavno kad sam sama, uživam u tome što sama određujem strategiju i taktiku.

To ne znači da neću zaposliti novog trenera, ali o tome trenutno ne razmišljam, samo hoću da uživam u tenisu koji igram. Veoma sam uživala na terenu u Tokiju, i rezultati su došli. Nadam se da će se to nastaviti na sledećim turnirima.

Lepo!

Na sajtu se mogu pratiti i vrlo aktuelne vesti u vezi sa Anom (izveštaji sa Toray opena mnogo ranije su se pojavljivali ovde nego na B92 na primer),  pretraživati različite galerije (zvanične i fan, u koje možete uploadovati materijal, recimo sa turnira ili ako ste srećnik koji je imao priliku slikati se sa njom), downloadovati screensavere, wallpapere i filmiće, kupiti potpisanu sliku ($5), komentarisati vesti i postovati na forumu, pratiti žive prenose, i tak - sve super.

Pri tome sajt je dvojezičan i grafički nepretenciozan, aktuelan, i samo mu možda fali malo dorade u vezi tipografije i uređivanja samih vesti.

Svaka javna ličnost bi trebalo da ima neki ovakav živ portalčić! Svaka čast Ana!

A šta će biti u Antverpenu? Nas 48% je glasalo da će pobediti. Realno, he he.

yahti.com posted a photo:

Vaterpolo utakmica u Risnu. Oblaci, vetar, zastavice, trubice, trakice...Ne sećam se ko je igrao protiv lokalne ekipe, ali mislim da je pobedio. Trener kritikovao svog igrača da ne zna pravila, i slične zgode

yahti.com posted a photo:

Restoran Šaran na Zemunskom keju. Crna Feketica juče je tu proslavila venčanje. Mesto je prijatno, kao i kej, u svim godišnjim dobima