Prijavite se ili ako nemate nalog registrujte se.
Prikaži opcije
Sada ću vam predstaviti knjigu Ljubodraga Simonovića Ducija i njegove ćerke Dunje:
Novi Svet je Moguć
naslovna ilustracija
ilustracija sa pozadine
pročitajte uvod u knjigu → Novi Svet je Mogućknjigu možete naručiti na Ducijevoj adresi: simonovic@simonovic.info
“Teoriju zavere” smatram etiketom koja ima za cilj da diskredituje,omalovaži i čak ismeje sve ljude kritičkog duha koji nisu priklonjeni “zvaničnim i neprikosnovenim istinama” Svetskih medija,zvaničnog diskursa “istine” vodećih Svetskih država i država uopšte.Time se želi da se postigne cilj da se stvori “poslušna masa” koja će samo da veruje u “zvanične istine” beza ikakvog razmišljanja jer zaboga “kad oni to kažu,to mora da je istina”…”neće valjda da tako odvratno lažu”…i da se tako prikriju laži,obmane i prevare tih istih “garanta” istine.
Čim se neko kritičkog i slobodnog duha “usudi” da ,svojom analizom na osnovu relevantnih činjenica i argumenata na osnovu događaja i fakata koji su neosporivi čak i od tih “garanta” istine, dovede u sumnju…odmah mu se u nedostatku kontra argumenata prilepi,to je teorija zavere…!
Ovo je samo mali uvod u “teoriju zavere”,a u sledećim tekstovima samo ću razjašnjavati celu tu stvar onako kako je ja vidim,sa adekvatnim detaljima i objašnjenjima…
Da…obično se tako prilepi ta etikete “teorija zavere” od strane nekritičkih pristalica “zvanične,garant- istine” ljudima koji još sumnjaju i razmišljaju svojom glavom,a u nedostatku adekvatnih argumenata da im se kontrira argumentima,osvedočenim činjenicama i da tako u zdravom polemičkom dijalogu argumentuje svoje tvrdnje.
Ne,oni iz čista mira “opiče”- to je teorija zavere,i tačka…! Šta sad tu ima da se polemiše,jer ako su zvanični mediji reklli da “je to tako”,onda je tako bre…!
Prvo i poslednje….ja ne verujem u “teoriju zavere”,ja verujem u ZAVERU…! Ne treba sada valjda objašnjavati da je zavera čin i delo koje je oduvek postojao u ljudskim društvima…? Zavera je kao kažnjivo delo prisutno u krivičnim zakonima svih država,pa i Srbije,to je fakt!
Ne moramo da gledamo u rečnike da bi znali šta je zavera,no hajde da i to kažemo…ŠTA JE ZAVERA? Zavera je čin i tajno planirano delo pojedinca ili grupe ljudi ,koje je protivno interesima nekog pojedinca ili neke određene grupacije ljudi i u skladu je sa tajnim i skrivenim interesima izvršioca zavere. Da bi zavera uspela,ona nužno mora biti tajno planirana,inače ako želiš veliku zaveru da izvedeš i javno objaviš…..”za mesec dana ubijam kralja Mrguda” , hmm…”malo sutra…”. Da pođemo od velikih zavera,tajno planirana dela koja imaju poguban karakter,nazivamo ih-ATENTAT… - atentat na Kenedija je zavera… - atentat na kralja Aleksandra Obrenovića je zavera… - atentat na Zorana Đinđića je zavera….
Postoje i zavere od strne obaveštajnih službi (CIA) protiv određenih država,ili državnika ,pa onda svojim tajnim radom želi da to sprovede u delo.Princip rada svih obaveštajnih službi je zaverenički,tajni,špijunski,konspirativni,to je svima jasno…! U industrijski razvijenom svetu bez zavere ( industrijska špijunaža) teško može da se i zamisli poslovni uspeh,zavera je postala sastavni deo strategije svake velike kompanije,itd…itd…! Postoje i obične zavere nas običnih malih ljudi,a neke su i “slatke” sa pozitivnim efektom,recimo…godinama nisi čestitao ženi godišnjicu braka,želiš da je obraduješ i da uneseš svežinu u svom braku,i tako isplaniraš čitav mali tajni scenario sa određenim ljudima,da ona i ne sluti šta se događa,kad ono…ti joj uz veliku glamuroznu pompu čestitaš godišnjicu..!Ona je u “šoku”….ali suze radosnice kreću same od sebe,možda i “provala oblaka”…nešto lepo se dogodilo…! Zatim…”skrivena kamera” na TV-u sa poznatim zvezdama,šta je to nego slatka mala zavera , gde se svi mi smejemo,pa na kraju i sama “žrtva…”.
E,sada da se vratimo na samu temu,zašto se pojedini ljudi etiketiraju sa etiketom “teorija zavere”,zašto se ispred reči “zavera” stavlja reč “teorija” ,i samim tim se na neki način optužuju da trabunjaju,da ne govore istinu,da su čak i umobolni….? Čovek recimo daje sasvim konkretne argumente,očigledne činjenice,mnogobrojne činjenice koje govore o realnim događajima koji se se dogodili u praksi i koje su neosporive od obe strane,a oni,pristalice “garantovane zvanične istine” odmah “pljunu” i prilepe ti..”teorija zavere”,bez i jednog argumenta,bez objašnjenja u argumentovanoj polemici…!??
Ti im kažeš,ok..ti kažeš da to što pričam ,to je “teorija zavere”,dobro…onda ospori tačnost mojih argumenata nekim svojim kontra argumentom …! Jok brate,oni samo automatski blebeću poput CD-a…”to je teorija zavere”…”to je teorija zavere…”…znajući da su na putu “zvaničnog diskursa istine” i da su na “bezbednom” terenu,čak će možda i da ih hvale,a ne da budu “crne ovce” koje sumnjaju u “zvanične istine”…
Dakle,reč “teorija”, ispred “zavera” ,ima za cilj da ukaže da sve što određena osoba priča,opovrgavajući i sumnjajući u neku “zvaničnu istinu”,sve to nema veze sa životom,praksom,da je taj čovek nešto kao umobolan i bunca,i sve je u granicama nekakve teorije… Te “zvanične istine” su ponekad tako smešne,površne i lako oborive egzatnim argumentima!A to se upravo čini na isti način kao što policijski inspektori ispituju neko misteriozno ubisvtvo,pljačku…povezuju se egzaktni činjenični elementi,neoborivi u dokaznom postupku,prikupljaju se dokazi koji su međusobno povezani i upućuju na “pravi trag” i kad je “slika jasna”,dokazivanje istinitosti na sudu je tehničko pitanje.
Ali kad istim metodom pokušaš da istražuješ u “neprikosnovane istine”,da dokažeš da recimo Napad na S.T.C nisu organizovali Arapi,o nee…onda je to teorija zavere…!??
Kako ćeš da osudiš Imperiju koja sve to fabrikuje,ona kontroliše sve,ona određuje sve, i ko je “prijatelj” i ko je “neprijatelj”,ko je “dobar”, a ko “zao”,ko je “žrtva”, a ko “agresor”… ona je nedodirljiva,nema šanse…!
Zašto se to događa…? Zašto je lako lagati običnog čoveka…? Velike laži su uvek lako uspevale,jer se prvo stvorila iluzija kod običnog čoveka kao i kod intelektualaca takođe, da smo mi neka moralna i odgovoirna civilizacij:”neće valjda baš tako sramotno da lažu,ne..to je nemoguće…” ,a pri tom se duboko i katastrofalno previđa ono što svi “guraju pod tepih”,a to je,da ljudski rod,da naša “civilizacija” već odavno “seče granu na kojoj sedi”,ljudi koji rukovode time,u čijim rikama je neprikosnovana vlast su najodgovorniji,… uništavaju se elementarni oblici života nemilosrdno,od čijeg opstanka zavise i životi ljudske rase, zagađuje se vazduh,voda,hrana,planeta,uništavaju se šume,biljke,živitinje ( kad broj slonova ostane na tri,ljudi će izigravati “humanitarce”,staviće slonove u neki rezervat i ponosno će,ali ironično govoriti..”spasili smo jednu vrstu”…)vodu ljudi sve više piju iz flaša..a o neprekidnoj reprodukciji,nasilja,ratova,drogiranata u sve većoj galopirajućoj trci za profit,prestiž, da i ne govorimo…na destrukciji života se zarađuje,zagade ti vodu,pa ti posle prodaju “Coca-Colu”,vodu u flašama..i šta sad posle svih ovih istina koje znamo svi…?Trujući životnu sredinu,hranu,sve živo,od nekada zdravog i otpornog čoveka,napravljen je “mutant”,koji ne može da izdrži ni 3-4 dana bez lekova ..! I kad se sve ovo što sam pričao uzme u obzir,ljudi opet naivno misle…
“Neće valjda tako gnusno da lažu..(!?)..ne bre ,pa mi smo civilizacija,jeste laže se,nije da nije,ima svakakvih gadosti,ali neće bre valjda da ubijaju svoje ljude (09.11.2001)…? “…posle toliko primera ljudi i dalje “veruju” i zabijaju glavu u pesak….!?? Popovi čoveka plaše da “ako ne živi kako treba” posle smrti ideš u pakao,a zapravu mi živimo u paklu odavno,a taj pakao se zove “Planeta zemlja”!
Na dosta foruma dao sam temu o napadu na S.T.C i Pentagon,sa željom da vidim da li će ljudi argumentovano da mi kontriraju ili ne.Preskočiću one forumu koji imaju slično mišljenje kao ja i daću vam primer diskusije sa jednog foruma,nije bitno kog,gde sam pokušavao da navedem ljude samo da gledaju snimak koji sam dao i na osnovu toga da opovrgnu moje mišljenje da je to prevara,ili da se slože,ali ne…!
Ljudi se naprosto plaše da kažu svoje mišljenje koje nije u prilog “zvaničnim istinama” pa čak i kad se imaju neoborivi argementi,jer su onda oni “protiv svih” ,a njih će osuđivati društvo,sredina u kojoj žive, oni koji su hipnotički “opijeni zvaničnom istinom…!”
Evo tog mog posta,zbog koga sam proglašen da širim teoriju zavere.
Napomena: Crvenim slovima su moji sadašnji komentari tog posta,sve ostalo je autentično…
Sada posebno dajem analizu jednog hrabrog Amerikanca o napadu na Svetski Trgovinski Centar i Pentagon i šta se zapravo to dogodilo…?
On čak pokušava da ukaže na istorijski kontekst i povezanost ovog terorističkog akta sa tim događajima,ne bi li se otkrila cela pozadina svega.
Pročitajte i prosudite sami…
“Teoriju zavere” smatram etiketom koja ima za cilj da diskredituje,omalovaži i čak ismeje sve ljude kritičkog duha koji nisu priklonjeni “zvaničnim i neprikosnovenim istinama” Svetskih medija,zvaničnog diskursa “istine” vodećih Svetskih država i država uopšte.Time se želi da se postigne cilj da se stvori “poslušna masa” koja će samo da veruje u “zvanične istine” beza ikakvog razmišljanja jer zaboga “kad oni to kažu,to mora da je istina”…”neće valjda da tako odvratno lažu”…i da se tako prikriju laži,obmane i prevare tih istih “garanta” istine.
Čim se neko kritičkog i slobodnog duha “usudi” da ,svojom analizom na osnovu relevantnih činjenica i argumenata na osnovu događaja i fakata koji su neosporivi čak i od tih “garanta” istine, dovede u sumnju…odmah mu se u nedostatku kontra argumenata prilepi,to je teorija zavere…!
Ovo je samo mali uvod u “teoriju zavere”,a u sledećim tekstovima samo ću razjašnjavati celu tu stvar onako kako je ja vidim,sa adekvatnim detaljima i objašnjenjima…
Gospodin Brkić mi je dao odobrenje da publikujem njegovu knjigu :
“Pr(o)sudite Sami”
U toj knjizi Brkić je kompletirao neke svoje značajne kritičke tekstove o kriminalu u Srbiji,mafiji,primitivizmu političara, razotkrivajući ih u pravom svetlu… život običnih ljudi se do temelja srozao, o gubitku svih moralnih vrednosti,o iluziji nekih promena i reformi….narod je imao ogromno poverenje u novu vlast,ali…(?) …uvek jedno “ali” sve pokvari…
RTB Bor će biti privatizovan iduće nedelje,… zatim idučeg utorka,….. pa, za dva dana, ….. pet dana i na kraju, za dve nedelje.
Svi koji se nisu nasmejali pročitavši uvod verovatno su se samo kiselo namejali od silnog spleta igara koje se na našem borskom tlu dešavaju u organizaciji Vlade Srbije.
Trebalo je “progutati ” “Kuprum” jer je tenderska komisija ponudila uslove koji nisu mogli biti ozbiljniji problem svim vrstama zlopuoptreba, medjutim posle intervencije gradjana, radnika i sindiklanih udruženja, moraju se poštovati pravila i viditi računa o socijalnom programu kao i o ekološkim aspektima privatizacije pa je teško da će se neko prihvatiti svega što kupovina RTB-a Bor u ovom trentku podrazumeva. Iz ovog ugla posmatrajuči odugovlačenje i nije tako začudjijuće
Današnji Ekonomist objavljuje:
Na osnovu socijalnog programa koji su pre desetak dana potpisali predstavnici Vlade, sva tri sindikata i poslovodstva Rudarsko topioničarskog basena Bor, bez posla će na liniji bakra ostati oko 5.000 zaposlenih, odnosno gotovo svaki drugi iz baznog dela RTB-a. Kako je istakao v.d. direktora kompanije Borivoje Stojadinović, do ove cifre se došlo na osnovu obima posla koji je planiran za ovu godinu u RTB Boru i projekciji razvoja i rada do 2005. godine. Socijalni program podrazumeva nekoliko opcija, slično programu koji se primenjivao pri zatvaranju četiri velike banke početkom ove godine.
Sve je kažu počelo u maju 2006. Izbori za predesdnika opštine su bili veoma važan dogadjaj za propšlost, sadašnjost ali i za budućnost grada a i samog kombinata. Bolje upućeni posmatrači iz izvora bliski gradu ali i krugovima Vlade Srbije kažu, da je veoma teško dokazati ali da je pobeda gospodina B.Rankića trebalo da olakša predstojeće privatizacione poslove, medjutim to nije bilo tako. Trebalo je do srži prodrmati političku scenu grada i na bazi medjustranačkih sukobai prepucavanja mirno odradjivati poslove dok je pažnja javnosti zaokupljena nečim drugim. Takva pogrešna procena, ukoliko se tim izvorima može verovati je dovela gradjane Bora do same granice egzistencije a da oni pri tome ni sami ne znaju šta se zapravo dešava. Svi koje bi trebalo optužiti za loše stanje su na izvesni način isključeni i u drugom planu dok se “drvlje i kamenje” baca na sasvim marginalne pojedince i udruženja, … a narod - ćuti.
Bor je prećutao mnogo toga, gradjani su zanemeli od dugogodišnjeg ćutanja medjutim neko smatra da nije bilo dosta zloupotreba, pronevera a i više od toga - ubedjen da u Boru žive nekakvi, na sve otporni mutanti. Ima li tome kraja i ima li Borski slučaj ikakve svetlije perspektive ili nam “poslednja sijalica” ne gine.
Zna li neko odgovor barem na jedno od nekoliko postavljenih pitanja u ovom tekstu?
Autor: Borsky
A sada je na redu da vam predstavim jednu damu,damu koja može biti uzor mnogim političkim “muškarčinama” u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u Srbiji.
To je gospođa Verica Barać,predsednik “Saveta za Borbu protiv korupcije” koga je osnovala bivša Vlada Republike Srbije,ali u stvari to je i sadašnja Vlada , u kojoj je došlo samo do “rotacije” i premeštaja nekih “igrača” na druge polozxaje.
Savet za borbu protiv korupcije je bio i ostao samo pomoćni organ Vlade Srbije, koji ima samo savetodavnu ulogu i nema nikakva ovlašćenja da pokrene neki krivični postupak po svojim detaljnim izveštajima o korupciji i kriminalu u državi.Oni samo podnose izveštaj,a Vlada odlučuje da li će da se pokrene krivični postupak na osnovu uvida u te izveštaje.
Ali,… u tim izveštajima ima poprilično ljudi baš iz Vlade koji naravno neće sami protiv sebe da pokrenu postupak.
Gospođa Barać je hrabga i uporna i pošteno odrađuje posao sa svojim stručnjacima u Savetu,ali šta to vredi kada ti izveštaji,bez obzira na očigledne argumente po kojima se može sprovesti istraga, po pravilu skupljaju prašinu u fiokama Vlade republike Srbije….
Verica Barać gostuje ponekad na malim TV stanicama i govori o korupciji i kako se boriti protiv toga,a jednom je, gostujući nedavno na TV Sezamu ( Borska TV stanica) rekla suštinsku stvar,da je korupcija “sistemska stvar” i da su sve Vlade,ove-one, institucionizovale sistem Vladavine putem korupcije..!
Taj sisatem treba promeniti… govori gospođa Barać!
U pravu je,ali kako…?
Kako da promene sistem ljudi koji ga sprovode i kontrolišu..kako!?
“Umrežili” su se brate…tužilaštvo…sudstvo… i samo drpišu…!
No,…da se ja ne raspričam, pošto je reč o gospođi Barać,daću vam na uvid neke tekstovo koji najbolje govore o njoj,a posebno obratite pažnju na izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije koji nose potpis ove hrabre žene !
Sve te tekstove i izveštaje skinuo sam sa sajta Saveta za borbu protiv korupcije:
http://www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu/index.jsp
A izveštaji su dostupni za download….
Izjave gospođe Verice Barać…
Tajkuni iz senke upravljaju strankama (Blic)
A sada slede stručni izveštaji Saveta za Borbu protiv Korupvije,stručne analize i sagledavanja o organizovanom kriminalu u Srbiji,korupciji…
Izvestaj o izvozu šećera-I deo 18 11 2003
Izvestaj o izvozu šećera II deo-(09 03 2004)
Izveštaj o izvozu šećera u zemlje Evropske Unije,III deo(15 04 2005)
Izveštaj o Mobtelu-(06 04 2005) doc
Pitanja o stečaju Sartida-(19 02 2004)
Izveštaj o stečaju Sartida-(10 05 2004)
Izveštaj o Nacionalnoj štedionici-(07 12 2004) doc
Коментари на осврт Националне штедионице-банке а.д. на Извештај Савета о Националној штедионици
Dragaša sam upoznao Oktobra 2005 u Majdanpeku kada je bio kod predstavnika jednog od Majdanpečkih sindikata,Radeta Petkovića,posle tog sreo sam ga još par puta kada je dolazio u Bor povodom situacije oko “privatizacije” RTB-a , iliti velike pljačke i prevare koja je trebala da se dogodi…..
Dragaš se više borio i trudio da nama Boranima ukaže kakva se prevara i pljačka sprema oko RTB-a ,nego mi Borani, koji živimo ovde i čije egzistencije direktno zavise od sudbine RTB-a Bor,čak šta više,ima dosta Borana koji se zalažu za pljačkaški kurs vlade Srbije,koja se od tada malo “pretumbala”…stare “bingo loptice” su zamenjene “novim” što je naravno isto,samo imaju novi broj na “dresu” Vlade Srbije,a o tim stvarima će više reči biti u drugim reubrikama….
Pre nego što vam dam na uvid Dragaševu biografiju ,kao i neke njegove tekstove gde opisuje našu surovu realnost,samo ću da kažem to,da je on ,po meni,primer čoveka kakvi bi trebali da budu naši elitni ljudi,predvodnici nekog budućeg boljeg našeg društva,društva gde će intelektualci koji su u establišmentu vladajuće strukture biti uzor: lične “žrtve” nad opštim dobrom, časti,moralnosti,poštenja i stručnosti…
BiografijaRođen 15.12.1959. godine u Zemunu.
Ekonomski fakultet smer “Ekonomska teorija” završio 1982. godine u Beogradu.
Bankar od 1984. godine. Radio u državnoj banci na tržištu novca. Razvio posao do 100 miliona DEM mesečnog obrta kapitala.
Godine 1987. ukazuje na pogrešnu politiku režima i javno nastupa protiv njega.
Godine 1989. prinuđen je da napusti državnu banku zbog političkih pritisaka.
Godine 1989. učestvuje u formiranju opozicije u Srbiji.
Godine 1990. postaje predsednik prve privatne banke u Istočnoj Evropi - KARIĆ BANKE i za dve godine stvara profitabilnu i modernu instituciju koja tržišno posluje.
Piše i nastupa u srpskoj javnosti zalažući se za uvođenje kapitalizma, berze i tržišne privrede.
Od 1990. godine finansira i pomaže demokratsku opoziciju u Srbiji.
1990. Učestvuje u formiranju Beogradske berze.
1990. Savetuje vladu Ante Markovića oko razvoja finansijskih tržišta i uspostavljanje modernog bankarskog sistema.
Godine 1992.g. napušta KARIĆ BANKU zbog neslaganja sa vlasnicima banke.
Godine 1992.godine, uz pomoć privatnih preduzetnika, sa grupom saradnika osniva CREDIBEL BANKU. Zahvaljujući dobroj postavljenoj strategiji i profesionalnom nastupu Credibel banka stiče veliku popularnost.
Od 1992. godine osniva firme u svim istočnoevropskim zemljama i posreduje u plasmanu kapitala sa razvijenih tržišta.
Bio je konsultant u mnogim istočnoevropskim kompanijama i vladama u procesu tranzicije.
1992. Na poziv predsednika države Dobrice Ćosića napisao ekonomski program za ekspoze premijera Milana Panića. Učestvovao u finansiranju kampanje Milana Panića.
1992. Organizovao u Beogradu obeležavanje 100 godina rođenja Miroslava Krleže.
1992. Osnovao i finansirao alternativnu školu „Credibel škola“ , koja je kasnije postala BOŠ Beograd.
1992. Osnivač i finansijer ginekološke klinike “Devana”.
1992. Osnivač izdavačke kuće TERSIT, koja je izdala nekoliko stotina naslova.
1992/1993. Donator je i osnivač mnogih projekata iz srpske kulture kao što je fond “Borislav Pekić”, fond “Radovana Samardžića” i “Stanislava Vinareva” i učestvovao u finansiranju mnogih nacionalnih projekata iz oblasti nauke i kulture.
1992-1995. Vlasnik više od 20 preduzeća iz različitih oblasti u Srbiji i isto toliko u zemljama EU, SAD, Kanadi, Kini, Honkongu, Kipru i svim zemljama u Istočnoj Evropi.
1995. Pokušao da osnuje za prognane iz Hrvatske farmu-kibuc u selu Saranovo kraj Topole - projekat prekinut nasilno u izgradnji.
1990-1996. Finansirao obnovu mnogih manastira i crkava po Srbiji.
1990-1996. Finansirao mnoge opozicione medije u Srbiji ili direktno učestvovao u njihovom pokretanju.
1990-05.10.2000. Zabranjivan od strane režima kao ideolog kapitalizma, pa je održao bezbroj predavanja i nastupa na tribinama i lokalnim medijima.
Odbija ponude režima da se uključi u politiku.
Početkom 1996. godine, zbog opozicionog delovanja, posle silnih pritisaka, režim uništava Credibel banku.
Aprila 1996. godine osnovao portfolio-menadžersku firmu KONDEL.
U periodu od 1997. - 2001. godine objavljuje nekoliko romana i drama.
Bavi se publicističkim radom i ukazuje na katastrofalne posledice režima po srpsko društvo.
U NATO intervenciji 1999. godine 3 meseca proveo na topovima PVO.
Povratkom sa ratišta, jula 1999. godine sa grupom svojih prijatelja, stručnjaka iz različitih oblasti, sačinio Program za spas Srbije. To je sveobuhvatni predlog političkih i ekonomskih promena koje treba izvršiti u državu.
Posle demokratskih promena, oktobra 2000. godine, na poziv premijera Srbije, obišao u 100 dana privredu Srbije i predložio način rešavanja nagomilanih problema.
2001. U februaru mesecu razišao se sa premijerom Zoranom Đinđićem zbog različitog viđenja koncepta reformi u Srbiji.
2001. Prvi otpočeo kritiku nametnutog neoliberalnog koncepta i ustao protiv sprovođenja šok-terapije, tvrdeći da će taj koncept uništiti srpsku privredu.
2001. Predložio održavanje Okruglog stola o pravcima razvoja društva na kome bi se sučelile različite koncepcije u javnoj raspravi pred građanima Srbije.
2001. Novi režim zabranjuje sve nastupe u državnim medijima.
2001. Objavljuje 05.10. sa grupom autora kritiku neoliberalizma u Srbiji u knjizi „KUDA IDE SRBIJA?“ .
Godine 2003.g. osnovao udruženje privrednika Privredna snaga Srbije - PSS.
Decembra 2003.g. bio je nosilac liste na parlamentarnim izborima Privredna snaga Srbije (PSS) i dijaspora – kao grupa građana osvojili – 14.113 glasova.
Ponudio građanima Srbije Novi ekonomski program i Vladu nacionalnog spasa za pokretanje privrede.
Juna meseca 2004.g. osnovao UMA – Udruženje malih akcionara Srbije. UMA Srbije je od juna 2004 - marta 2007. udružila preko 170.000 akcionara u preko 1100 preduzeća, raskinula je ugovore u više od 320 preduzeća, podigla cene akcija na berzi u više od 300 preduzeća i održala više od 3000 predavanja širom Srbije.
Novembra 2004. godine postao menadžer Opštine Trstenik.
2005. U julu mesecu osnovao EKONOMSKI POKRET - udruženje građana koje ima politički i ekonomski program za spas Srbije i koje se priprema za izbore 2009-2012.
2001-2006. Traje kontinuirana zabrana od strane režima, uprkos tome što zastupa 130.000 akcionara ili ljudi koji su trebali da dobiju akcije ili one čije su akcije preotete.
2006. februara meseca osniva konzorcijum mivela kao udruženje građana za otkup većinskog paketa akcija fabrike vode mivela. To je prvi pokušćaj da hgrađani srbije putem konzorcijuma otkupe strateška preduzeća.
Maj 2007 - ekonomski konsultant Srpske narodne stranke u Crnoj Gori.
Nije član nijedne stranke.
Živi i radi u Beogradu.
Pijana država Gasi svetlo Srpske nacionalne laži Cirkus u skupštini
Okupacija Srbije Modernizacija Srbije Finansijski slom
Devizni kurs - organizovana pljačka Tajkunizacija Srbije
Portfolio menadžeri Vaučerska privatizacija Zabranjeni Tabloid
Investicioni fondovi Jesenje gazdeBanditi od zakona
Tajkunizacija Srbije Više od izbora Obesite se, gospodo!
Opsada Sandžaka Konfiskacija imovine Izvlačenje kapitala
Oranje reforme Partijski ustav Streljanje pameti Vojna pljačka
Mafija uvoznika Šminkanje mrtvaca NIP – Nacionalna investiciona prevara
Ekspertska mafija RTB Bor Špekulacije guvernera Mafija konsultanata
Bankarske manipulacije Stečajna mafija
Koji je smisao privatizacije kada preduzeće ode u stečaj?
Šta zaista određuje cenu akcija u Srbiji Ko je prevarant?
Labusov let preko bare Prijateljsko otimanje Ekonomija destrukcije
MMF operiše bez anestezije Ideolog verbalnog legalizma
Pljačka Neoliberali Lešinari Greška Mito Dužničko ropstvo
Optička varka Burazeri socijalizma Zašto propadamo? Laki keš
Treća Srbija Kapitalna prevara Sindikalni voajeri Peti oktobar
Građani bez akcija Nazovi MMF radi samoubistva Braća u krađi
Strateške rasprodaje Kriminalci političari Otimanje Robnih kuća
Narodni kapitalizam Pljačka i privatizacija Privatizacija Slom
Rasprodaja Čikaški momci Stečaj banaka Vidovdanska kletva
Budžet ili ko plaća gubitke? Despotska i malograđanska vlast
Poreske obveznice Mercator Država preduzeće Profiteri tranzicije
Potrošačka torba Održiv razvoj Reforme – prevareni građani
Za sve radnike,odnosno male akcionare , preporučujem sledeći edukativni tekst jednog člana UME
Uputstvo za neupućene - akcionare
Sajt Branka Dragaša: http://www.dragas.biz/
Kao što sam imao sreće da upoznam Ducija Simonovića,tako sam imao seće da upoznam i hrabrog novinara i čoveka pre svega,Milovana Brkića.
I on je po meni takođe uzor kakav treba biti naš elitni čovek,pošten,hrabar,inteligentan i nepotkupljiv…čovek koji će da bude primer i uzor ostalima u društvu, u povratku već odavno izgubljenog sistema vrednosti kao što su: istina,poštenje,moralnost,zakonitost i strukturna uređenost države sa jakim institucijama koje će zakone sprovoditi “ni po babi ni po stričevima”…
Brkić je glavni i odgovorni urednik Novine TABLOID koja izlazi iz štampe dva puta nedeljno.To je list protiv mafije,list koji raskrinkava i obelodanjuje sva kriminalna dela organizovanog kriminala u Srbiji.Brkić je sa svojim hrabrim novinarima izložen neviđenim pritiscima od strane tajkuna,plitičara i koga sve ne,ali on za sada i dalje sa svojim novinarima istrajava u borbi protiv Srpske mafije..
Iz Brkićevog pera i pera njegovih novinara, izašle su dve knjige u štampi o prljavim rabotama “sjajno” organizovanog kriminala u Srbiji,pisao sam o tome po raznim forumima,to su knjige : “Prosudite sami” i “Sjaj i beda Sportske mafije”, koju sam i dao za download,a na kraju ovog posta daću je i u online/offf preglede na Googleu…
Kad se sve to pročita,sagleda i pogleda u oči ova naša surova stvarnost,čoveka oblije jedna velika količina stida i sramote što je uopšte i čovek,..kad vidi kakvi sve idioti “vladaju” našim životima,a mi obični ljudi sve to gledamo,trpimo… bezgranično apatični i bezvoljni da išta promenimo u svopjim životima…..
Ponekad pomislim…da će se pre otkriti život na Jupiteru,nego što će doći korenite promene u Srbiji ..
Mislim,je**** “no comment” 
… na redu je Brkićeva biografija…
Milovan Brkić je rodjen 11 novembra 1956 godine u Ljuboviji, Srbija.
Tekstove je objavljivao u ‘’Studentu’’, ‘’Mladosti’’, ‘’Omladinskim novinama’’, “Dugi”, “Ilustrovanoj politici”, ‘’Radio TV reviji’’, ‘’Našoj borbi’’, ‘’Danas’’-u, ‘’Srpskoj reči’’ ‘’Svedoku’’, ‘’Ježu’’, ‘’Zum Reporteru’’, u sarajevskom ‘’Oslobodjenju’’, ‘’Našim danima’’, zagrebačkom ‘’Poletu’’, ljubljanskoj ‘’Mladini’’, mariborskoj ‘’Katedri’’….
Pero Milovana Brkića ispisalo je oko tri hiljade tekstova, komentara, reportaža, intervjua.
Minulih godina Brkić je dao preko 200 intervjua stranim novinama, radio i TV stanicama. Njegovo novinarstvo izazivalo je pozornost svetske, srpske i jugoslovenske javnosti. Njegove sudske procese i javne sukobie sa ljudima iz gornje strukture vlasti pratilo je preko hiljadu napisa u domaćoj štampi. Tim povodom Brkić je dao nekoliko stotina intervjua.
Do sada je bio tužen više od 7oo puta, zbog ‘’uvreda i kleveta’’, ‘’širenja lažnih vesti’’ i “povrede ugleda predsednika SRJ”. Izgubio je samo spor s Markom Miloševićem, sinom Slobodana Miloševića.
Imao je dve samostalne izložbe zabranjenih tekstova. Prvu 1984 i drugu - još posećeniju - 1986 godine. Obe su bile zabranjene, ali održane.
U produkciji “Radija B-92″, o Brkiću je snimljen dokumentarni filim ‘’Novinar Brkić: sam protiv svih’’, u režiji Janka Baljka.
Služba državne bezbednosti Srbije vodila je dosije o Milovanu Brkiću počev od 1980 godine, po kategoriji ‘’unutrašnjeg neprijatelja’’ do 1990 godine kada je, u skladu sa promenama u društvu i njemu promenjen status, prebačen je u nadležnost kotraobaveštajnog dela Službe – po osnovu saradnje sa stranim obaveštajnim službama.
Dosije je i dalje otvoren…
Knjiga:
SJAJ I BEDA SPORTSKE MAFIJE1. Aktuelna politika protiv interesa sporta
2. Visoki kriminal
3. Mafija ima svoje zakone
-Pozovi Zeku radi ubistva
-Predrag Spasić : 2.350.000 dolara
-Mafijaški dosijei,kriminalne biografije i moralna blamaža
-Lažno Predstavljanje Ivana Ćurkovića
-skica dokumenta
-Mrtve duše opljačkale i živog Samarana
-Njima bronza, njemu fotelja, narodu jadac
4.Pljačka i bogaćenje na račun naroda,sporta i države
5. Mafijaško Organizovanjne i funkcionisanje
-Trči Zeka izdaleka, oblio ga znoj
-Panika u Olimpijskoj kući na Dedinju
-Mafija i javnost
6. Sistemsko razbijanje
6.2. Pustošenje
7.Analiza novčanih tokova u OK SCG…Rušenje organa Olimpijskog komiteta
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
