Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Poreska uprava nastavlja svoju opravdanu akciju sprečavanja nelegalnog korišćenja softvera (tema na forumu Ubuntu zajednice) slanjem upitnika poreskim obveznicima o popisu računarske opreme i softvera.

U dobrovoljnom upitniku se traže odgovori na sledeća pitanja:

1) UKUPAN BROJ LICENCI ZA SISTEMSKI SOFTVER
A) WINDOWS
B) LINUX
C) OSTALO

2) UKUPAN BROJ LICENCI ZA APLIKATIVNI SOFTVER
A) MS OFFICE
B) AUTOCAD
C) ADOBE
D) OSTALO

3) UKUPAN BROJ SERVERSKIH LICENCI
(tri prazna reda)

4) UKUPAN BROJ PRISTUPNIH SERVERSKIH LICENCI
5) UKUPAN BROJ LICENCI ZA BAZE PODATAKA

Meni nije jasno šta je to LICENCA.

Da li se misli na Ugovor o licenciranju, pa pod 1.B) treba upisati ukupan broj slobodnih GNU/Linux instalacija jer je svaka pokrivena većim brojem pojedinačnih ugovora o licenciranju za ugrađene programe, koji dozvoljavaju slobodno korišćenje čime korisnik pribavlja neophodna prava za korišćenje primerka računarskog programa bez posebne naknade, ili isključivo na komercijalnu kupovinu prava o čemu postoji evidentiran račun i na koju je plaćen porez, u kom slučaju treba navesti jedino broj komercijalnih GNU/Linux instalacija ako takve postoje.

Ne znam ni šta je to SERVERSKA LICENCA, a još manje PRISTUPNA SERVERSKA LICENCA.

Pretpostavljam da pod 3) treba prepisati sistemski softver koji se koristi na računaru karakterisanom kao server, a da pod 4) treba popuniti broj posebnih dozvola za korišćenje jedino u slučajevima da ugovor o licenciranju serverskog softvera iz prethodne tačke zahteva ovakve dozvole.

Pogledao sam u Zakonu o autorskom i srodnim pravima (Sl. Glasnik RS 104/2009 i 99/2011) i nisam primetio da se i jedan od ovih pojmova definiše.

U pitanju 5) ne znam da li se misli na dozvole korišćenja baza podataka (imenik, zbirke propisa, rečnik, i sl.) u kom vidu se ovaj termin i javlja u propisima, ili kako je ovde akcenat stavljen na računarske programe, na posebne računarske programe za podršku bazama podataka (njihovo čuvanje, uređivanje i pregledanje).

Član 138. Baza podataka je zbirka zasebnih podataka... uređenih na sistematičan ili metodičan način,... Bazom podataka ne smatra se računarski program koji se koristi za njeno stvaranje ili rad.

Kratak dopis, puno pitanja. Od prethodnog dopisa je prošlo godinu dana, pa bi se pomislilo da je bilo vremena da se ovaj jasnije sastavi.

.blogbody ul.dense li { margin-top: 0px; }

• Your templating engine sucks and everything you have ever written is spaghetti code (yes, you)
• On templating, and a shameless plug of Moulder
• scuery
• HTML::Zoom
• weld.js
• enlive
• querytemplates
• wicket

More examples? It should use nice-to-write DSL with CSS/jQuery like selectors, and be able to "compile" templates to PHP inlining the dynamic code (like querytemplates is doing). There should be no special syntax in HTML, except template inhertiance (master page) if no better option exists.

I like the name "template animation" for doing this, even it is very bad for SEO.

Applications of NVIDIA Tesla Hardware Platform and CUDA Parallel Computing Environment in Complex Computations. Utorak 6. septembar, sala 706. Matematičkog fakulteta u 16 sati. Detaljnije informacije dostupne u PDF dokumentu ili u nastavku.

Šalje: root@alas.matf.bg.ac.rs
Naslov: Obaveštenje o seminaru CUDA-Day
Datum: 26. avg 2011. 11:32:52 +0200

Drage kolege,

Pozivamo Vas da prisustvujete seminaru "Applications of NVIDIA Tesla
Hardware Platform and CUDA Parallel Computing Environment in Complex
Computations", koji će se održati u utorak 6. septembra, sa početkom u
16 sati, u sali 706. Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

CUDA je paralelizovana računarska platforma kompanije NVIDIA koja
omogućava izuzetno velika ubrzanja korišćenjem grafičke procesorske
jedinice za složena izračunavanja.

Tokom seminara imaćete priliku da razgovarate sa stručnjacima iz
Rusije i Srbije i dobijete odgovore na vaša pitanja. Od stručnjaka iz
akademskih i industrijskih sredina ćete čuti kako su uz pomoć
paralelne arhitekture CUDA iskoristili NVIDIA GPJ za pravljenje
računski zahtevnih aplikacija u različitim naučnim oblastima.

Agenda:
1) Pozdravni govor
2) GPJ računarstvo sa platformom NVIDIA Tesla
3) Uvod u razvojno okruženje CUDA (koncept programiranja)
4) GPJ računarstvo i studije slučajeva iz različitih naučnih oblasti
5) GPJ računarstvo i CUDA u obrazovanju u Srbiji

Izlaganja će biti na engleskom jeziku.

Pre nekoliko dana me je kolega programer e-poštom pitao oko čitanja saobraćajnih dozvola, valjda zbog iskustva sa ličnim kartama.

Nisam gledao karticu, ali trebalo bi da je po EU standardu, detaljno opisanom u aneksu 1 direktive 2003/127/EC. Kod nas se primenjuje Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila (Sl. glasnik RS, 69/2010) koji na prvi pogled u članu 15 deluje usaglašen sa direktivom.

ISO 7816-4 standard koji opisuje naredbe za šetnju po sistemu datoteka i čitanje podataka je dostupan sa ISO sajta.

Ako neko krene da se igra i programira softver, bilo bi lepo da objavi izvorni kod. Osnovni softver koji čita i ispisuje podatke je jednostavno napraviti, do jedan dan posla. Lep prikaz tih podataka uz analizu kodova i ispis čitljivih opisnih vrednosti je nešto zahtevnije jer treba rastumačiti više standarda i pribaviti spiskove koji se uglavnom mogu naći uz malo Guglanja.

Najbolje bi bilo kada bi sami korisnici koji znaju koje podatke žele da pročitaju sa saobraćajne dozvole pokrenuli i pomogli razvoj softvera i API-ja. Za čitanje se koriste standardni čitači (kao i za ličnu kartu sa čipom, ili za čitanje pametnih kartica za e-bankarstvo) ali je softver drugi. Ako bi grupa korisnika sada zajednički razvila i objavila otvoreni kod, program bi svi mogli da koriste. Nema potrebe da se čeka gotovo rešenje.

 

 

Čitanje godišta proizvodnje vozila sa saobraćajne dozvole je mnogima zanimljivo pošto se podatak naizgled ne nalazi napisan ni spolja, ni u čipu. Oznaka šasije (Vehicle identification number) sadrži godinu proizvodnje kako je određeno standardom ISO 3779. Godište je tako predstavljeno desetim simbolom polja E na poleđini saobraćajne dozvole (ovaj zapis postoji i u čipu) prema ponavljajućem kodu u tabeli:

 

Pre nekoliko dana me je kolega programer e-poštom pitao oko čitanja saobraćajnih dozvola, valjda zbog iskustva sa ličnim kartama.

Nisam gledao karticu, ali trebalo bi da je po EU standardu, detaljno opisanom u aneksu 1 direktive 2003/127/EC. Kod nas se primenjuje Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila (Sl. glasnik RS, 69/2010, 101/2010) koji na prvi pogled u članu 15 deluje usaglašen sa direktivom.

ISO 7816-4 standard koji opisuje naredbe za šetnju po sistemu datoteka i čitanje podataka je dostupan sa ISO sajta.

Ako neko krene da se igra i programira softver, bilo bi lepo da objavi izvorni kod. Osnovni softver koji čita i ispisuje podatke je jednostavno napraviti, do jedan dan posla. Lep prikaz tih podataka uz analizu kodova i ispis čitljivih opisnih vrednosti je nešto zahtevnije jer treba rastumačiti više standarda i pribaviti spiskove koji se uglavnom mogu naći uz malo Guglanja.

Najbolje bi bilo kada bi sami korisnici koji znaju šta od podataka žele da čitaju sa saobraćajne dozvole pokrenuli i pomogli razvoj nezavisnog softvera i API-ja.

Za čitanje se koriste standardni čitači (kao i za ličnu kartu sa čipom, ili za čitanje pametnih kartica za e-bankarstvo) ali je softver drugi. Ako bi grupa korisnika sada zajednički razvila i objavila otvoreni kod, program bi svi mogli da koriste. Nema potrebe da se čeka gotovo rešenje.

 

 

Čitanje godišta proizvodnje vozila sa saobraćajne dozvole je mnogima zanimljivo pošto se podatak naizgled ne nalazi napisan spolja. Međutim oznaka šasije (Vehicle identification number) sadrži godinu proizvodnje kako je određeno standardom ISO 3779. Godište je tako predstavljeno desetim simbolom polja (E) na poleđini saobraćajne dozvole (ovaj zapis postoji i u čipu) prema ponavljajućem kodu u tabeli:

 

Izgleda da ne poštuju svi proizvođači doslovno ISO 3779, pa se po forumima pominju i određena odstupanja.

Naknadnom izmenom pravilnika predviđen je i upis godine proizvodnje u čip saobraćajne dozvole. Kako EU direktiva ne predviđa prostor pitanje je gde se zapravo podatak nalazi. Doslovno čitajući pravilnik moguće da se nalazi u datoteci sa opcionim podacima, uz boju vozila (odeljak II.6, EF D011), iako kako se uvodi novi kod, možda bi tačnije bilo čuvanje u skladu sa odeljkom II.7 (nepoznato ime datoteke). U svakom slučaju, nije teško proveriti.

 

Goran Vučković piše: „Za one koji prvi put čuju za termin "narodna inicijativa", radi se o ustavnoj kategoriji - načinu da građani direktno predlažu zakone i/ili izazivaju raspisivanje referenduma na raznim nivoima (opština, pokrajina, republika), zaobilazeći njihove predstavnike - poslanike / odbornike. Konkretno u Ustavu, član 107 propisuje da 30 hiljada birača (ili vlada ili skupština autonomne pokrajine ili svaki poslanik) imaju pravo predlaganja zakona, a da na zahtev 100 hiljada birača (ili većine svih poslanika) Narodna skupština raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadležnosti.“ Kraj citata.

PODRŠKA ZA POTPISIVANJE NARODNIH (GRAĐANSKIH) INICIJATIVA PREKO INTERNETA KVALIFIKOVANIM ELEKTRONSKIM POTPISOM

Javna rasprava o novom Nacrtu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi traje do 18. juna. Na Tviteru pod oznakom #einicijativa poželeli smo da omogućimo upotrebu kvalifikovanog elektronskog potpisa u procesu pokretanja i prikupljanja potpisa za narodnu inicijativu.

Predlog nacrta je dostupan na ovoj adresi, a radna varijanta predloženih izmena NACRT Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi-Dopuna-v3.doc, kao najbitnije sadrži:

U čl. 45 (Obaveštenje o predlogu) posle stava 3 dodaje se novi stav koji glasi:
Predlog se može dostaviti nadležnoj skupštini u papirnoj ili elektronskoj formi, po izboru inicijativnog odbora. Predlog dostavljen u elektronskoj formi mora biti potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom članova inicijativnog odbora, u skladu sa Zakonom o elektronskom potpisu.

U čl. 46 (Verifikacija predloga) posle stava 3 dodaje se novi stav koji glasi:
Nadležna skupština je u obavezi da objavi svaki prihvaćeni predlog narodne inicijative na Internetu, uključujući i tekst narodne inicijative i prijemni broj skupštine dodeljen narodnoj inicijativi.

Tekst čl. 51 (Sadržina liste potpisnika) menja se i glasi:
Potpisi se prikupljaju na obrascu koji minimalno sadrži sledeće podatke:
1) Naznačenje predloga za koji se prikupljaju potpisi sa prijemnim brojem skupštine
2) Datum i mesto potpisivanja
Na jednom obrascu može da bude prikupljeno više potpisa građana.
Ukoliko je obrazac na kome se prikupljaju potpisi sačinjen kao elektronski dokument, on se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom na bazi sertifikata, koji sadrži ime i prezime i jedinstveni matični broj građanina.
Ukoliko se obrazac potpisuje svojeručnim potpisom, neophodno je prikupiti i sledeće lične podatke o potpisniku:
1) Ime i prezime
2) Jedinstveni matični broj građana
Lični podaci potpisnika se mogu sakupljati na istom obrascu uz potpis i razdvojeno u elektronskoj formi. U slučaju da se podaci prikupljaju razdvojeno, neophodno je da postoji nedvosmislena veza između prikupljenih ličnih podataka i odgovarajućih potpisa.
Obrasci sa potpisima građana za narodnu inicijativu i ličnim podacima o potpisnicima zajedno čine listu potpisnika narodne inicijative.

Promene u članu 51 omogućavaju elektronsko potpisivanje narodne inicijative, mogućnost da se samo deo potpisa prikupi elektronski dok bi se ostali prikupljali klasično. Kod klasičnog prikupljanja potpisa omogućeno je da se podaci o potpisniku prikupe automatskim očitavanjem lične karte ili nekog drugog dokumenta, što ubrzava proces prikupljanja i provere.

Među drugim predloženim izmenama stoje i one koje od skupštine traže da na Internetu obavesti javnost o statusu inicijative, a predlaže se i određivanje prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Diskusija je na blogu Gorana Vučkovića, ili na Tviteru. Ivan Grujić i Goran su pokrenuli posebnu Fejsbuk stranicu za podršku predloga izmena.

Stavovi su svesno provokativni i jednostrani. Kako to obično biva, rešenje je negde tamo između. Međutim, ja nesprovodivu EU avanturu (Direktiva 2009/136/EC) gde se propisima zabranjuje ili obesmišljava element tehničke specifikacije koja je u takvoj celini omogućila današnji veb (HTTP kolačići) ne mogu da opravdam. To su pogrešna rešenja za pogrešne probleme.

Slajdovi sa petominutnog osmominutnog brzog predavanja u otvorenom dokument-formatu.

Preuzmi

- once the open-source business model is sustainable, it is harder to grow up than with traditional, but less likely to go down

- for traditional companies it is harder to compete with the price cut-off presented by the open-source business

- we should move to services market, giving legal services, assurance,... Google has a powerful model with advertising market

- Internet allows new models that scale better, remote services market

- legislations emerging to say "patents can not be used against open-source software", on the basis of supporting a greater good for the society

- in the open-source, components/projects are weak, but the aggregators/distributions are strong. we need to level this down to support creativity and innovations. companies working on open-core or other ways of owning a component, would channel more funds into the components.

- the case of The Battle for Wesnoth on the Apple App Store; are we ready to take "it is not about free beer, it is a about freedom" literally?

Naslov je obmanjujući. Nemam midlver koji mogu da pokrenem na GNU/Linuxu, ali znam način kako da zvaničan PKCS#11 modul za Windows učinim dostupnim na GNU/Linuxu.

Ideja je da na Windows računar (server, virtuelna mašina, kutija u ćošku) instaliramo zvaničan midlver preuzet sa sajta MUP CA, uz koji dolazi i PKCS#11 modul. Čitač kartice treba da bude priključen na Windows računar. Ako to nije lokalna virtuelna mašina koja ima pristup USB priključku računara, može se koristiti neka mrežna redirekcija USB priključka. Cilj je da dobijemo lokalno prikopčan čitač koji deluje kao da je zakačen na WIndows računar.

Glavnu podršku pruža pkcs11-proxy.

Iz ovog paketa, na Windows računaru obezbedimo pkcs11-daemon koji omogućava komunikaciju sa zvaničnim modulom mrežnim putem.

Na GNU/Linux računaru postavimo pkcs11-proxy PKCS#11 modul koji sve zahteve kroz mrežu isporučuje pkcs11-daemon procesu na Windowsu, a putem njega zvaničnom midlveru. Zvaničan midlver komunicira sa čitačem koji deluje kao da je zakačen na Windows računar iako je zapravo zakačen lokalno na GNU/Linux računar.

Vredi istaći da pkcs11-daemon ne obezbeđuje sigurnost veze. Ako mreža nije bezbedna, protokol se može provući kroz SSH tunel.

Priredio sam kompilirani paket za Windows pkcs-daemon.zip. Izdanje 32bit, mingw gcc kompilator, Git stablo od 5. aprila ove godine.

Pretpostavljajući da je IP adresa Windows računara 192.168.122.26, kuckamo:

set PKCS11_DAEMON_SOCKET tcp://192.168.122.26:4242
pkcs11-daemon.exe "C:\Program Files\MUP RS\Republic of Serbia ID Card Middleware\rsidp11_x86.dll"

Na GNU/Linux računaru uz iz izvornog koda prevedemo pkcs11-proxy.so i postavimo promenljivu okruženja PKCS11_PROXY_SOCKET na istu vrednost kao prethodnu promenljivu na Windowsu.

Programima sada treba ponuditi pkcs11-proxy.so kao PKCS#11 modul. Na primer:

$ export PKCS11_PROXY_SOCKET="tcp://192.168.122.26:4242"
$ pkcs11-tool --module ./libpkcs11-proxy.so -L Available
Available slots:
Slot 0 (0x0): Gemplus USB Smart Card Reader 0
  token label:   RS ID Card
  token manuf:   NetSeT d.o.o.
  token model:   RS ID Card
  token flags:   readonly, login required, PIN initialized, token initialized, user PIN count low, user PIN locked
  serial num  :  

Program pkcs11-tool je deo opensc paketa. Ili isto to u Firefoxu na GNU/Linuxu nakon učitavanja novog sigurnosnog uređaja (Podešavanja > Napredno > Sigurnosni uređaji):

Da bi učitavanje bilo uspešno, Firefox mora biti pokrenut iz školjke u kojoj je postavljena promenljiva (najlakše ubaciti promenljivu u samu sesiju). Na portalu eUprava klikom na prijava sertifikatom Firefox NSS pita za unos PIN koda. Kartica mi je blokirana, ranijim neodgovarajućim unosom PIN koda pri programiranju, pa dalje ne mogu da isprobam :)