Sa osmehom javljam da smo večeras dostigli mali jubilej, 300. predaju dopune prevoda u SVN skladište, radni prostor u kome sarađuju svi učesnici projekta lokalizacije paketa OpenOffice.org na srpski jezik. Pogledajte materijal koji je „zaslužio mesto u istoriji“ na http://ooo.matf.bg.ac.yu/viewvc?view=rev&revision=300.
U proteklih godinu dana dopunili smo prevod do 100% i u kontinuitetu objavili lokalizovana izdanja 2.4, 2.4.1 i 3.0 koja su do sada preuzeta preko 35.000 puta samo sa naših servera. Kao što možete da vidite, 300. predaja donosi dopune lokalizacije za izdanje 3.1 koje nestrpljivo očekujemo u februaru.
Šta je sledeće? „Moguća pojava nove smrtonosne bolesti“, „Mogući novi sukobi“, „Sutra moguća propast sveta“? Priznajem, zanimljiva ova svetska ekonomska kriza u odrazu novinarstva.
Nejasno mi je međutim ko stvara potražnju za poplavom „ekonomskih vesti“. Nisam primetio da su to teme o kojima se često govori na ulici i u prevozu, pa izvor mora da potiče iz nekog drugog pravca.
Miloš Popović, član OpenOffice.org prevodilačkog tima, oglasio je novu akciju koju OpenOffice.org zajednica pokreće na linuxo.org forumu pod sloganom „Znam šta ćete raditi tokom praznika ;) — obećavamo i nagrade“ sa ciljem prevođenja jednog dela korisničke pomoći za OOo.
OpenOffice.org zajednici treba tvoja pomoć!
Sve informacije i prigodna zanimljiva sličica kriju se na ovoj adresi.
Pre nekoliko sati poslao sam Ivanu članak za novi broj GNUzille, najpoznatijeg časopisa o slobodnom softveru kod nas. Tema članka je kako omogućiti srpsku latiničnu lokalizaciju u najnovijem Ubuntu Intrepidu i sadrži uputstvo koje je moguće pratiti korak po korak, a sve uz podnaslov „Nepotrebno komplikovano“.
Upravo podnaslovom, članak ukazuje i na ono što vidim kao širi problem, te sam veoma zainteresovan kakve će reakcije izazvati. Evo malog isečka:
Bio sam ubeđen da su dani iz devedesetih kada nam je za GNU/Linuks distribucije bio potreban „Serbian HowTo“ zaista negde davno za nama. Ovaj članak se zato zapravo najbolje može razumeti kao kritika i provokacija upućena domaćoj zajednici korisnika.
Zar je moguće da danas korisnici nisu zainteresovani je li u podrazumevanoj instalaciji
uopšte moguće kucati srpskom tastaturom, odabrati pravi format datuma, koristiti proveru pisanja
(engl. spellcheck) ili omogućiti srpski prevod, ako korisnik računara to želi.
Ili je kvalitet zajednice opao pa prijavljivanje greške u distribuciji, među korisnicima koji na forumima raspravljaju o najnovijim CompizFusion efektima, postaje misaona imenica?
U ovoj atmosferi, bilo bi pravo čudo da dobijemo slobodan rečnik sinonima, proveru gramatike
ili sintetizer govora za srpski jezik u dogledno vreme. Ali ako već nismo zainteresovani za razvoj novih stvari, hajde da makar ovo što imamo učinimo svima dostupnim.
Prijaviti grešku i predložiti ispravku je odličan način da doprinesete zajednici!
„Serbian HowTo“ na savremeni način, moći ćete da pročitate u novom broju GNUzille.
U želji da ovaj put izbegnemo zagušenje servera, lokalizovani OpenOffice.org 3 sa sučeljem na ćirilici, latinici ili engleskom, u prednajavi možete preuzeti sa lokacije projekta u Windows i GNU/Linuks (deb) verziji, u formi pune instalacije ili kao jezički paket.
Izdanje za GNU/Linuks je kao i prošli put obogaćeno podrškom za multimediju kroz Gstrimer, vezu sa adresarom Evolucije i primenom još nekoliko ispravki grešaka u kodu, sve iz paketa ooo-build.
OpenOffice.org Baza — alatka za upravljanje bazama podataka
Što se lokalizacije tiče, celokupna zajednica je vredno radila proteklih par meseci, napravljeno je više hiljada ispravki (ukupan materijal je 26000 poruka, oko 90000 reči) i verujemo da je ovo najbolje lokalizovano izdanje od prve pojave OpenOffice.orga na srpskom, sada već davne 2001. godine.
Za korisnike, OpenOffice.org 3.0 donosi brojne uzbudljive novosti kao što su uvoz PDF dokumenta i podršku za hibridni PDF dokument, prikaz više stranica istovremeno u Piscu, ekran za prezentera u Prezentaciji, linearni razrešilac za operaciona istraživanja u Računu,... Preuzmite tekst o novinama na srpskom u otvorenom dokument-formatu ili kao PDF.
Za zvanično saopštenje, sačekajte vikend, a do tada šaputanjem podelite ovu vest sa drugima. ;)
Drugari, pogledajte filmić Jasne Zastavniković, „Mesto zvano Rojc“ koji govori o bivšoj kasarni Karlo Rojc u Puli, Hrvatska.
Ovaj prostor od 11.000m2 pod krovom postao je plodno tlo za sve umetnike, udruženja, pripadnike civilnog sektora,... sa preko 60 registrovanih korisnika.
Rojc je super jer vidiš mešavinu pankera, roma, hakera, mažoretki i alergičnih na gluten. Postoji takva mešavina ljudi, profila, u supermarketima, ali tamo rade samo jedno
Ivo Poderžaj, udruga OtomPotom
Filmić priča o aktivnostima u Rojcu, kako autorka kaže „kreativne radionice i kulturnog središta Pule“.
YAXWE 07 — igramo se sa mesh wifiem i pravimo USB radio predajnik u dvorištu Rojca, desno grupna slika ispred hostela cc-by-sa, foto: Miša Popović (levo) i Goran Rakić (desno)
U septembru prošle godine sam imao priliku da provedem par dana tamo sa grupom sa regionalne razmene veština (Pula, Zagreb, Beograd, Skopje, Bitola) na projektu YAXWE — Yet Another Xacktogether of West and East koji su organizovali MI iz Zagreba i Monteparadiso Hacklab iz Pule... ne moram ni pričati da nam je bilo sjajno. ;)
Napišite blog unos zajedno sa ovim uputstvom za igru
A evo šta je meni pri ruci:
Paradoxically, natural language processing conducted by computer scientists largely ignored corpora until the 1990s, when it rediscovered techniques routinely used in humanities.
Trudim se da pratim tok razvoja novog standarda programskog jezika C++. Naravno, Wikipedia ima članak sa dobrim pregledom svih novosti koje nas očekuju.
Možda ne toliko značajno, ali zbog bolnog iskustva, mene najviše raduje podrška za koncepte što bih ja opisao kao interfejs za grupe šablona (engl. template). To je mogućnost da se u kodu odredi operatore koji šablon mora da zadovolji. Ovo bi trebalo da reši problem višekilobajtskih poruka sa greškama pri prevođenju koda pošto pri korišćenju tipa koji ne podržava određeni operator kompilator danas ne može da prikaže ništa bolje od greške koja nastaje na mestu „raspisa“ šablona (npr. negde u mračnim dubinama STL-a gde je šablon već zamenjen stvarnim tipom). Sećam se da smo se na faksu najviše mučili takvim greškama.
Kad pominjem C++ na faksu, nećete verovati, std::vector<std::vector<int>> sada radi, tj. razmak između dva krajnja > nije više neophodan :)
Mogući su sada šabloni sa promenljivim brojem argumenata gde se konstruktor takvog tipa definiše poput liste u LISP-u (i sličnim jezicima). Ovo omogućava pravljenje generičkih kontejnera za nedefinisani broj potpuno različitih tipova (npr. int, pa 3 stringa, pa std::vector i tako redom). Skoro kao netipiziran jezik, ko bi rekao ;)
Super je i fora sa move konstruktorom (i R-value tipovima i unique pokazivačima koji idu uz to) što izbegava nepotrebno alociranje memorije pri vraćanju rezultata iz funkcije (kada se pravi privremena promenljiva i tradicionalno poziva konstruktor kopije praćen jednim destruktorom). Reference counting pokazivači su takođe ušli u jezik.
Nema više ni haka sa definisanjem, a ne deklarisanjem konstruktora (konstruktora kopiranja, dodele, destruktora) kada želimo da onemogućimo neki konstruktor u objektu. Sada će biti moguće nakon definicije konstruktora dopisati =delete za bolju čitljivost. Takođe tu je i =default koji naglašava da se koristi podrazumevani konstruktor.
Popularnost dinamički tipiziranih jezika zahtevala je par sintaksnih olakšica. Tu je sada auto tip (koji je džoker znak) kao i decltype ključna reč koja radi kao statički operator (dakle, u trenutku prevođenja) i zamenjuje tip. Npr. decltype(5) je isto što i int
Od danas popularnih stvari, tu su lambde (sa mogućnošću hvatanja parametara pa su to ujedno i zatvorenja), inicijalizacione liste (std::vector x = {1, 2, 3};, wow bato :) ), nova for konstrukcija za iteraciju po kontejneru (kao foreach u PHP-u ili možda, i bliže određeno, kao for u Pythonu)...
Kao što se može očekivati, multicore je svuda oko nas, pa će novi standard imati podršku za POSIX model niti u std. biblioteci (uključujući mutex/cond. lock), što je dobro zarad prenosivosti programa. U jeziku će postojati podrška za lokalne promenljive po niti.
Meni je super jedno od poslednjih pitanja (~56") gde neko iz publike pita šta ćemo sada kada je C++ standard dva puta veći od prethodnog, kako objasniti ljudima da C++ nije preglomazan? ;)
Matt je u šali odgovorio: "Da, kada smo seli rekli smo sebi da nećemo dodati previše novih mogućnosti i svako je to podržao. A onda je svako želeo da se u standardu nađe samo još jedno..." ;)
Tako bih i ja voleo mogućnost određivanja sopstvenih operatora (makar unarnih za početak). Zapravo, nedostaje mi x = n!; i MyInteger MyInteger::operator!() { ... }, na užas svih koji misle da je Java super stvar sa onim njenim .Equals() :)
Neka nama poživi čika Lippman, ostaviću već mesta za tih ~2600 strana za četvrto izdanje ;) Da, i ako je neko mislio da moje interesovanje za C++ znači da prelazim na KDE/Qt, razočaraću vas, GTKmm je sasvim odlična stvar!
Broj preuzetih instalacija OpenOfifce.org 3, najnovije verzije popularnog slobodnog kancelarijskog paketa, računajući samo preuzimanja sa zvanične lokacije, za dve nedelje premašio je 5 miliona! Sa kakvim sve novim mogućnostima dolazi, i ne čudi me taj podatak.
Da iskoristim priliku i da najavim da ću u sredu, 28. oktobra prisustvovati IT danu u REX-u (Jevrejska 16, fešta kreće od podneva).
Rad na pripremi lokalizovanog izdanja za GNU/Linuks i Microsoft Windows
platformu je u punom jeku, a prvo izdanje se očekuje tokom naredne
nedelje.
Rad na lokalizaciji (kliknite za veći prikaz)
Jezički paket za radno izdanje lokalizacije (bez ovih novih 3000 ispravki) možete preuzeti kao RPM ili DEB paket za 32bit ili kao RPM, odnosno DEB paket za 64bit GNU/Linux sisteme. Pripremljen je i jezički paket za korisnike Microsoft Windows sistema.
Ovi paketi, za razliku od zvaničnih koji će biti objavljeni na http://sr.openoffice.org ne sadrže podršku za ispravke grešaka pri kucanju, ispravke u prevodu nastale nakon kraja razvojnog ciklusa za 3.0, a ako se instaliraju na englesku instalaciju neće postojati podrška za označavanje nabrajanja slovima srpske ćirilice (ostale ranije pominjane ispravke su prisutne). Dodatno, prvi korak instalatera jezičkog paketa za Microsoft Windows sistem nije lokalizovan na srpski jezik. Ako želite da isprobate latiničnu lokalizaciju, zamenite „sr“ sa „sh“ u navedenim vezama.
Pročitajte i zvaničnu najavu objavljenu na veb stranama projekta OpenOffice.org u Srbiji.
Neka nama poživi čika 
