Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Juče objavljeni OpenOffice.org 3.2 dolazi sa šest sigurnosnih ispravki. Nema dokaza da je bilo koji od ovih potencijalnih rizika upotrebljen u praksi niti da je to uopšte praktično moguće. Ipak OpenOffice.org zajednica želi da ostane ispred pretnji i na vreme zaštiti sve korisnike ovog popularnog paketa.

Tri su prekoračenje bafera u obradi GIF, XPM i DOC datoteka.

Četvrto se odnosi na isporučivanje zastarele Microsoft MSVC biblioteke na Microsoft Windows sistemu. Sam OpenOffice.org nije ugrožen i pri ažuriranju operativnog sistema biblioteka će biti zamenjena novom ali korisnici koji instaliraju OpenOffice.org na Microsoft Windows, a ne ažuriraju sistem potencijalno su meta ovog sigurnosnog propusta u Microsoftovoj biblioteci.

Preostala dva propusta su u pozadinskim bibliotekama koje mogu dovesti do pogrešne obrade elektronskog potpisa u dokumentu. Prvi problem je zajednički za neke verzije Oracle AS, BEA WebLogic, IBM WebSphere, Oracle/Sun JRE i sve programe koji koriste libxmlsec. Drugi problem je prisutan u nekim verzijama OpenSSL biblioteke.

Svim korisnicima savetujemo nadogradnju na najnovije izdanje koje besplatno možete preuzeti sa sajta http://sr.openoffice.org.

Minhen (Nemačka), Beograd, 11. februar 2010. —
OpenOffice.org 3.2 prvi od novih kancelarijskih paketa u 2010. godini

OpenOffice.org zajednica objavljuje novo izdanje slobodnog kancelarijskog paketa lakog za korišćenje. OpenOffice.org dostupan je na srpskom (ćirilicom i latinicom) i engleskom jeziku. Može se besplatno preuzeti sa sajta http://sr.openoffice.org.

Na početku jubilarne desetogodišnjice postojanja uz preko tri stotine zabeleženih preuzimanja sa Interneta, OpenOffice.org zajednica je danas objavila najnovije izdanje ovog popularnog kancelarijskog paketa. OpenOffice.org 3.2 je brži, nudi nove i unapređenje mogućnosti, ostvaruje bolju kompatibilnost sa drugim kancelarijskim programima i ispravlja greške i potencijalne sigurnosne propuste.

Lokalizacija paketa na srpski jezik proizvod je saradnje zajednice korisnika u Srbiji i Matematičkog fakulteta u Beogradu, a u okviru projekta Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije sa ciljem da se građanima i privredi ponudi besplatan i legalan osnovni softver na srpskom jeziku i ubrza uključenje u savremeno informaciono društvo.

„Želimo da za korisnike u 2010. godini OpenOffice.org bude kancelarijski softver po izboru. Izdanje 3.2 nas vodi bliže tom cilju“

— Florian Effenberger, koordinator OpenOffice.org marketinga

OpenOffice.org 3 je vodeći slobodan kancelarijski softver. Osnovu čine uređivač teksta, program za tablice, prezentacije, crtanje, uređivanje matematičkih formula i baze podataka, a može lako biti proširen brojnim objavljenim dodacima. OpenOffice.org koriste kako pojedinci na kućnim računarima tako i velike kompanije sa više desetina hiljada korisnika.

OpenOffice.org 3.2 donosi:

• brže prvo pokretanje
• unapređenu kompatibilnost sa otvorenim(otvoreni dokument-format, ODT) i vlasničkim formatima
• unapređenja u svim svojim delovima, posebno u tablicama u OpenOffice.org Računu (engl. OpenOffice.org Calc) uz pregršt novih i poboljšanih mogućnosti
• uređivanje grafika i izbor pojedinih elemenata grafika je znatno olakšano, a tu su i novi tipovi grafika

Chris Goddard iz kompanije Affiliorama.com raduje se novom izdanju: „Pre četiri godine tek smo započinjali poslovanje u oblasti konsaltinga i kao paket bez troškova, OpenOffice.org je bio logičan izbor. Sada smo nastavili da koristimo OpenOffice.org iz više razloga: njegova stabilnost i funkcionalnost ide u korak sa brzim otkucajima našeg radnog okruženja, a kako je slobodan softver pronalaženje saveta, integracija i proširenje programa je veoma jednostavno. Stalno ističemo OpenOffice.org kao realnu alternativu Microsoft-ovom proizvodu pred preko 30.000 naših članova, i želimo da novo izdanje ohrabri i druge da prate naš uspešan primer“.

Koordinator OpenOffice.org projekta marketinga, Florian Effenberger dodaje: „Neki su, na žalost, zaključani u kancelarijske alate koje trenutno koriste - ponekad je to politika firme, ili uvezanost za drugi vlasnički softver. Želimo da za sve ostale u 2010. godini OpenOffice.org bude kancelarijski softver po izboru, i izdanje 3.2 nas vodi bliže tom cilju“.

Postojećim korisnicima se preporučuje da nadograde izdanje paketa. Za korisnike koji još uvek koriste izdanja OpenOffice.org 2 važno je obaveštenje da je životni kraj ove serije prošao u decembru prošle godine, te da zajednica više neće objavljivati sigurnosne zakrpe i ispravke. Sistem integratori mogu pružati dužu komercijalnu podršku, baš kao i komercijalni partneri projekta poput kompanije Oracle, glavnog sponzora projekta OpenOffice.org.

Pun spisak novina u izdanju možete da pročitate na engleskom. Sve informacije o ispravljenim potencijalno rizičnim sigurnosnim greškama će biti objavljene ovde.

Pogledajte i ranije dostupna slobodna proširenja za rad na srpskom jeziku (preslovljavanje, ispis broja slovima, provera pisanja) na stranici projekta OpenOffice.org u Srbiji, a na istoj stranici mogu se preuzeti i nova izdanja proširenja kao što su Konstruktor izveštaja koji donosi grafički uređivač izveštaja u programu Baza ili Ekran za izlagača koji omogućava prikaz beleški ili pregled slajdova na ekranu računara tokom trajanja prezentacije na projektoru.

Antrfile:
OpenOffice.org projekat čini međunarodni tim volontera i plaćenih saradnika koji razvijaju, prevode, podržavaju i promovišu vodeći slobodan kancelarijski paket, OpenOffice.org. Moderna tehnologija koja stoji iza paketa OpenOffice.org (UNO) je dostupna i programerima, sistem integratorima itd. za korišćenje pri pisanju proširenja za OpenOffice.org ili za izradu novih proizvoda.

OpenOffice.org koristi Otvoreni dokument-format (engl. OpenDocument Format, ISO/IEC 26300), a podržava i korišćene formate kao što su oni iz paketa Microsoft Office, i dostupan je za sve glavne računarske platforme na preko 100 jezika. Objavljuje se pod uslovima GNU Slabije opšte javne licence (engl. GNU Lesser General Public Licence, LGPL) i može se koristiti bez troškova licenciranja u bilo koje svrhe, lične ili komercijalne.

OpenOffice.org zajednica odaje zahvalnost značajnoj podršci od strane brojnih kompanija, uključujući kompaniju Oracle, osnivača projekta i glavnog pokretača razvoja.

Saznajte kako i vi možete postati deo projekta i pridružite nam se.

Čak 21,5% računara u Nemačkoj ima instaliran najpopularniji slobodan kancelarijski paket OpenOffice.org rezultati su istraživanja (prevod na engleski) koje je sproveo portal Webmasterpro.de.

Uzorak za ispitivanje su činili posetioci iz Nemačke na više od 100.000 komercijalnih i ličnih veb sajtova koji koriste FlashCounter za analizu posećenosti. Ono što je veoma zanimljivo jeste korišćena metodologija - kako povezati posetioce neke veb stranice i softver koji je instaliran na računaru. Rešenje je u instaliranim fonotvima.

Kao što je poznato, kancelarijski paketi dolaze sa setom fontova koji inače nisu prisutni na sistemu. Tako OpenOffice.org i derivati (IBM Lotus Symphony, Oracle/Sun StarOffice i drugi) isporučuje font Open Symbol, dok Apple iWork isporučuje Capitals i Jazz LET. To je omogućilo autorima ispitivanja da upare podatke i izvedu zaključak.

Izmereno u januaru 2010 svaki peti računar u Nemačkoj ima instaliran OpenOffice.org, što je povećanje od 3% u prošloj godini.

Microsoft Office obuhvata 62%-72% uz marginu jer se isti Microsoftovi fontovi mogu dobaviti i u probnom softveru koji je predinstaliran na nove računare i kome je istekao period probnog korišćenja, kao i u drugom softveru koji proizvodi Microsoft. Značajan udeo korisnika ima instalirano više kancelarijskih paketa što može da ukazuje da su u procesu prelaska.

Dok ovo pišem pristiglo je obaveštenje da je uspešno objavljeno radno izdanje OpenOffice.org 3.2.0 RC5 i ako ne budu pronađene nove krupne greške ovo izdanje će biti objavljeno kao stabilno izdanje OpenOffice.org 3.2.0.

Među novinama je:

• Podrška za OpenType/Postscript fontove (prikaz, uređivanje, štampanje, izvoz u PDF)
• Do 46% brže prvo pokretanje u odnosu na 3.0
• Otvara dokumente u Microsoft Office 2007 formatu (.docx/.xlsx/.pptx) zaštićene lozinkom
• Omogućava čuvanje dokumenata u Microsoft Word 97/2000/XP formatu uz zaštitu lozinkom
• Automatski uzastopni unos u Računu sada zadržava početak sadržaja (iza računar1 sledi računar2)
• Olakšan rad sa spojenim ćelijama u Računu. Omogućeno umetanje i brisanje kolone i reda iz spojenih ćelija
• Pri izračunavanju u Računu tekstualna polja se prevode u broj. Sprečava pogrešno izračunavanje zbog lošeg formatiranja
• Podrška za beleške u Crtanju i Prezentaciji
• ostala poboljšanja

Srpska ćirilična i latinična lokalizacija je spremna za objavljivanje. Stoga pozivam da nam se pridružite u organizovanom testiranju i proveri kvaliteta kako bismo zajedno ovaj važan slobodan softver učinili još boljim.

Ukoliko ste vezani za paket OpenOffice.org bilo kao sistem integrator ili krajnji korisnik i svakodnevno koristite paket na radnom mestu, priključivanje projektu je najbolji način da ostanete u toku sa tekućim razvojem i obezbedite sebi maksimalni kvalitet softvera.

Da se priključite razvoju predstavite se i pošaljite poruku na dev@sr.openoffice.org kako biste se pridružili javnoj dopisnoj listi ili kontaktirajte predstavnike projekta u Srbiji.

Pre nekoliko dana, u četvrtak 17. decembra imao sam zadovoljstvo da na poziv Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo u kancelariji Svetske banke u Beogradu prisustvujem uključenju u globalnu diskusiju o iskustvima Brazila u primeni slobodnog softvera u e-Upravi.

Uz učesnike iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Agencije za privredne registre, Fonda PIO, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo tačno u tri uključili smo se u telekonferenciju.

U uvodnom obraćanju organizatora, e-Gov radne grupe u saradnji sa e-Dev tematskom grupom Svetske banke istaknuta je činjenica da je do danas više od 60 zemalja i međunarodnih institucija usvojilo skoro 300 strategija, planova i dokumenata vezanih za slobodan i softver otvorenog koda. U pozadini ovih inicijativa preovladava želja da se primenom slobodnog softvera unapredi život građana kroz otvoreniju i efikasniju upotrebu informacionih tehnologija u javnom sektoru. Danas možemo i u praksi da vidimo efekte primenjenih strategija, da uočimo široku lepezu novih poslovnih modela koji su omogućili njihovo sprovođenje i koristimo razvijena rešenja.

Ipak, i pored usvojenih strategija uočava se da procedure nabavke i planiranja često onemogućavaju korišćenje slobodnog softvera. Pre par dana je ponovo do mene stiglo pitanje korisnika kako dokazati da je OpenOffice.org legalan softver radi učešća u tenderu iako za isti ne postoji račun već je nabavljen preuzimanjem sa veb stranice OpenOffice.org projekta u Srbiji.

Svojom prezentacijom, Eduardo Santos iz Ministarstva planiranja Brazila predstavio je širokoj i raznovrsnoj publici ekonomske i društvene efekte postignute primenom slobodnog softvera u Brazilu.

Nakon okretanja ka slobodnom softveru u dokumentu usvojenom 2003. godine poseban akcenat je postavljen na razvoj i implementaciju novih informacionih sistema. Za potrebu koordinacije i distribucije formiran je portal softwarepublico.gov.br kao mesto za promociju saradnje svih državnih organa i agencija u razvoju i praćenju implementacije novih softverskih rešenja.

Portal danas sadrži 34 različita rešenja razvijenih kao slobodan softver u formi gotovog proizvoda, a pojedina poput GSAN ERP sistema za vodovod i kanalizaciju ukratko su i predstavljeni tokom prezentacije.

Značaj ovakvih događaja ogleda se pre svega u transferu pozitivnog iskustva što je način za postizanje ušteda u procesu evaluacije dostupnih rešenja u sferi slobodnog softvera. Evropska komisija u svojim preporukama kroz iDABC inicijativu upravo poziva na zajedničku saradnju najpre lokalnih samouprava i različitih organa uprave unutar državne uprave kao međusobno sličnih korisnika, a potom i šire u regionu radi smanjenja troškova evaluacije pri sprovođenju strategije primene slobodnog softvera.

U primeru Brazila zapaža se i realan doprinos saradnji između različitih korisnika i njihovom udruživanju u razvoju, korišćenju i održavanju zajedničkog softvera. Istovremeno promena državne strategije postala je snažan doprinos za razvoj potpuno novog privatnog tržišta za lokalnu ICT industriju predvođenu malim i srednjim kompanijama.

Svoje znanje Brazil planira da kroz UNDP projekat „Internacionalnog portala javnog softvera“ (engl. The International Public Software Portal) prenese i drugim partnerima u okruženju. Za više informacija, glavne beleške su dostupne ovde.

Na veb forumu sajta Linuxo.org povela se zanimljiva diskusija koja iz različitih ugloba spaja slobodan softver, ICT privredni sektor u Srbiji, tržište usluga vezanih za slobodan softver, reformu e-Uprave i nastup i poziciju domaće zajednice.

Izdvojio bih uključenje Zorana Marjanovića iz firme Micro Business d.o.o. u diskusiju. Micro Business d.o.o. je proizvođač BusinessWare softvera za poslovanje preduzeća i sistem integrator iz Knjaževca orijentisan na primenu slobodnog softvera uključujući OpenOffice.org, najpoznatiji slobodan kancelarijski paket i GNU/Linuks operativni sistem.

Oni su još 2004. godine uvideli tržišnu šansu da ponude nešto drugačije svojim korisnicima, a njihova softverska perjanica podržava višeplatformski rad, te omogućava korisnicima da sami odaberu Microsoft Windows ili GNU/Linuks zasnovano rešenje.

Zoran je sa kolegama iz firme bio i naš gost na II godišnjem okupljanju OpenOffice.org zajednice 16. maja u Kragujevcu gde smo najviše govorili o obuci korisnika za OpenOffice.org. Učestvujući u diskusiji na Linuxo.org forumu Zoran je istakao želju da sa drugim sličnim firmama podele iskustva:

Dovoljno je da domaća firma bude kadra da svojim korisnicima pruži potrebnu i osnovnu podršku za onaj deo OSS koji je ta firma uvela korisniku.

Ovakvih firmi u Srbiji, verujem, ima još. Okupljanjem ovih firmi u organizaciju može napraviti pomak.

Nisu tenderi u državnim organima smetnja, već nemogućnost samo jedne firme da dobije komplikovan posao. Organizacija bi mnogo bolje delovala. Kad kažem da tenderi nisu smetnja, to potkrepljujem svojim primerom, gde mi glatko "prolazimo" u takvim slučajevima, jer je naše rešenje jeftinije zbog upotrebe OSS.

Ne samo da je njihovo rešenje jeftinije već kao ponuđač slobodne platforme novac ulažu nazad u lokalnu sredinu, a vertikalnom saradnjom sa zajednicom imaju na raspolaganju kvalitetno rešenje za bazni spektar usluga integracije.

Kada sam početkom prošlog meseca bio u Orvietu na godišnjoj konferenciji OpenOffice.org projekta u razgovoru sa Italom Vignoliem, aktivnim učesnikom i bivšim koordinatorom Associazione PLIO, prepoznali smo identičnu temu.

Kroz zajedničku aktivnost svakodnevno svi mi u zajednici unapređujemo softver koji koristimo, bilo da pišemo novi programski kod, prevodimo, dopunjujemo dokumentaciju, učestvujemo u diskusijama ili koristeći ga svakodnevno testiramo softver. I svesni smo da time stvaramo slobodno radno okruženje. Neograničeni licencama, zabranama, ograničenjima, svakodnevno se družimo i zabavljamo prilagođavajući softver tačno našim potrebama jer je zabavno kada to možemo.

Želimo da to naše mezimče prošeta i do drugih. Da im ponudimo slobodnu alternativu i promovišući vrednosti slobodnog softvera omogućimo im da sami odluče koji softver žele da koriste. A da dopremo do svih potrebna nam je podrška i organizovani nastup.

Centralizacijom unapređenja e-Uprave sve češće se realizuju krovni ugovori u nabavi softvera, čime se složenost nabavke uvećava preko veličine koju pojedinačni mali i fleksibilni partneri orijentisani na slobodan softver mogu da prihvate. Dok čekamo na stratešku odluku države (Strategija i akcioni plan razvoja e-Uprave 2009-2013 je sjajan korak u tom pravcu, ističući interoperabilnost, otvoreni kod i otvorene standarde u prvi plan kao katalizatore za razvoj e-Uprave) postoji puno stvari koje i sami možemo da uradimo.

Sa strane OpenOffice.org zajednice, Igor, Aleksandar i ja pripremamo lokalni partnerski program zamišljen kao klaster sistem integratora koji će omogućiti njihovo bolje međusobno povezivanje, doprineti vidljivosti i olakšati im prenos znanja sa međunarodnog projekta.

Želite da se čuje i vaše mišljenje? Oglasite se na pokrenutoj temi ili u putem komentara na ovaj zapis.

Liz je svoju rođendansku čestitku na blogu započela citatom vizije OpenOffice.org projekta:

Da okupljeni kao zajednica napravimo vodeći slobodan kancelarijski paket koji će raditi na svim standardnim računarima, pružiti slobodan programibilan pristup funkcionalnosti paketa i podacima i koristiti otvoren standardizovani format zapisa dokumenata zasnovan na XML-u.

Srećan ti deveti rođendan, OpenOffice.org! Više na veb stranici projekta.

Prenosim delove teksta sa exyuaviation bloga, a preko cvrkuta @tangosix _srpski:

Although some Macedonians did not have a favourable opinion of their national carrier, the airline did have schedules, destinations and aircraft.

Since the demise of the national carrier many airlines have significantly increased services to Skopje in hope of attracting passengers to transit through their hub airports on route to other European destinations.

The downfall of MAT has not seen air fares decline.

I uzgred, MAT Macedonian Airlines still owes Jat over 10 million American dollars.

Tokom prošle godine imao sam priliku često da odgovaram na pitanje „Koliko ima OpenOffice.org korisnika?“. Povodi su bili razni, logično ljudi su oprezni, boje se da ne skoče sami u tu avanturu prelaska, naročito kada je reč o kritičnim poslovnim aplikacijama kao što je kancelarijski paket. Na stranu mogućnosti, stabilnost, sloboda i cena, važi ona „kada si u Rimu, ponašaj se kao Rimljan“. Isto to pitanje često postavljaju i ljubitelji slobodnog softvera, poput nekog sportskog rezultata, neminovno je pitanje „A kako mi stojimo?“.

xpnet: 12% aktivnih korisnika mereno na 20.000 računara (25% u velikim kompanijama) širom
sveta sa MS Windows operativnim sistemom (prenosi Infoworld)

Podatke je teško pribaviti. Poznate svetske IT analitičke kuće ne oglašavaju se javno sa podacima o OpenOffice.orgu jer je to praksa samo kod sponzorisanih izveštaja, mada se cifre 9-22% zavisno od uzorka mogu poručiti među plaćenim izveštajima. Ne znam da li bi bilo moguće podatke direktno pribaviti od analitičara na terenu. Nije mi poznato da je tema obrađena u našoj zemlji, iako pretpostavljam da su podaci dostupni, a možda nas Republički zavod za statistiku iznenadi 23. septembra. Prošle godine rekli su:

Izvor: Upotreba Informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici
Srbiji za 2008. godinu, Republički zavod za statistiku

Treba imati u vidu da je pitanje pre svega okrenuto na upotrebu GNU/Linuksa na serverima, ali svakako da pitanje u vezi kancelarijskih paketa bi bilo logičan nastavak. Dok to čekamo možda neko od studenata pronađe kancelariju „???“ Centra za istraživanje tržišta pri Fakultetu organizacionih nauka.

U nedostatku istraživanja, vratimo se distribuciji. OpenOffice.org može slobodno da se preuzme sa glavne lokacije projekta odakle je preuzeto skoro 90.000.000 (devedeset miliona) kopija izdanja 3.0 i 3.1.

Pakete je moguće preuzeti i sa brojnih sajtova širom Interneta, a pomenuta brojka ne obuhvata i lokalizovana izdanja koja se lokalno distribuiraju. Tokom proteklih godinu i po dana srpska lokalizacija sa servera Matematičkog fakulteta u Beogradu preuzeta je 60.000 puta uz 16.000 preuzetih jezičkih paketa.

Svaka kopija se može instalirati na neograničenom broju računara, pa to dodatno komplikuje račun. Oprezni će reći da preuzeta kopija ne znači korišćena kopija, što je takođe tačno, ipak kako se paket često koristi u poslovnom radnom okruženju gde se instalira ne veći broj računara za pretpostaviti je da je umnožak dovoljno veći od jedan. Ne treba zaboraviti ni komercijalne derivate, StarOffice, MagyarOffice,...

Instalacije su dostupne i na pratećim diskovima u skoro svim računarskim časopisima (uključujući i časopise kod nas), povremeno se u okviru različitih projekata i manifestacija distribuiraju veće količine diskova, a postoje i programi dostavljanja diskova korisnicima sa lošim priključkom na Internet kako u svetu tako i volonterska inicijativa kod nas. OpenOffice.org je podrazumevani kancelarijski paket na većini GNU/Linuks distribucija i tu se isporučuje kroz skladišta sa paketima.

Na kraju, iako su brojke zabavne, meni je kao i svim korisnicima uvek draže da ispratim nova unapređenja u ovom sjajnom kancelarijskom paketu. Izdanje 3.2 čekamo u novembru. Do tada, pridružite se razvoju, u srpskom ogranku projekta imamo puno zanimljivih ideja i očekujemo dizajnere, veb programere, zainteresovane za prevod dokumentacije, a tu smo i da zajedno učimo Java i C++ programiranje.

Već neko vreme u zajednici okupljenoj oko OpenOffice.org projekta traje inicijativa za preporod grafičkog sučelja ovog najpopularnijeg slobodnog kancelarijskog paketa. Ideja: „Oblikujmo okruženje da OpenOffice.org bude izbor, ne samo iz potrebe, već i prava želja korisnika“.

Kao dobar laboratorijski mišić uzeta je Prezentacija (engl. Impress), program za pripremu i izvođenje prezentacija. Iako nisam uključen u poduhvat, sa strane mogu da primetim osnovne crte oko kojih se svi slažu da meniji ostaju u igri ali želi se smanjiti broj plutajućih i iskačućih prozorčića, a više nenametljivih kontrola u kontekstu i veća ujednačenost mogućnosti za interakciju (na primer mogućnost uređivanja elemenata na slajdovima i kada je uključen ređač slajdova).

I onda je krenulo sa predlozima, a među predlozima i:

Očekivano, usledili su komentari: „Ali ovo je isto kao i M* *****e 2007“ i „Mi ne želimo rib*n“, čak je došlo do peticije na Internetu. :-) Sve to dalo je zamajac i još jedan predlog je razrađen, dorađen i upeglan. Ovaj put zagovornici nisu iz Sun Microsystemsa već iz IBM-a i RedFlag Officea, a koji se zasniva na panelu sa strane:

Meni se ovaj pravac dopada i rado bih video jedan panel koji se prilagođava kontekstu kao mesto za sve česte operacije. Pogledajte detalje na:
http://wiki.services.openoffice.org/wiki/Sidebar_Proposal_by_IBM
http://wiki.services.openoffice.org/wiki/Proposal_by_Johannes_Eva

Kako se vama čini ideja?

Kao zanimljivost, pomenuo bih i da su u predlozima neki otišli baš daleko, npr. ovaj sledeći gde je uklonjena cela školjka sučelja i ubačena komandna linija uz direktnu interakciju sa objektima za sve ostalo. Jedino mi nije jasno kako bih popamtio sve ove prečice ;)

Na marginama ovogodišnjeg Foruma Svetskog samita o informacionom društvu (engl. WSIS) u Ženevi kompanija Sun Microsystems i organizacija UNESCO potpisali su sporazum o saradnji na promociji otvorenih tehnologija u interesu održivog društvenog i ekonomskog razvoja.

Sporazum prepoznaje otvorene tehnologije i slobodan softver kao ključno rešenje za unapređenje pristupa informacijama, komunikacionim tehnologijama i ICT znanju u sredinama gde je napredak neophodan. Sporazum je deo dugoročnog stremljenja organizacije UNESCO da uvede svet u savremeno informaciono društvo kroz partnerstvo sa privatnim sektorom.

Sun Microsystems i UNESCO su objavili da će promovisati tehnologije otvorenog koda, uključujući najpopularniji slobodan kancelarijski paket OpenOffice.org i međunarodno standardizovani Otvoreni dokument-format (ODF).

„Otvorene tehnologije i slobodan softver omogućavaju niže troškove, sadrže veću sigurnost i donose širu pristupačnost svim građanima“ - zaključili su potpisnici sporazuma.

Sporazum predviđa i osnivanje zajedničkog Centra izvrsnosti za usvajanje otvorenih tehnologija.