Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Posle više nego podnošljive svadbe (nikako da se nakanim za ovih nedelju dana da napišem nešto na tu temu, pa odlučih ni da ne pišem) koja je istinu za volju prošla fantastično dobro, brzo, lako i bez većih problema... došlo je napokon vreme za pravi odmor. Ukratko i o jednom i o drugom...

Daklem... venčanje i svadba. Prvo više nego dobro, zaista. Ko bi rekao da ja - obožavalac techno, trance i house muzike - mogu da se zabavljam slušajući pesme tipa:

Ja sam majstor bata
Imam tri zanata
Četvrti je dio mene
Volim lepe žene

Iskreno... ja ne bih tako nešto očekivao od sebe, svakako. Par puta mi je padalo na pamet da ponesem slušalice za moj telefon i da ću slušati ono što ja želim. Ipak i pored takve sulude ideje da anuliram zvučne talase koje kao ne podnosim (a podnosio sam ih odlično na dan svadbe) - fenomenalno sam se proveo. Vreme je prosto letelo, uživao sam u svakom momentu sa svojim prijateljima, kolegama, svojom i Biljinom rodbinom... sa svim onim ljudima koji mi znače i koji život čine, oplemenjuju ga i bogate. O svojoj mladi, odnosno o gospođi Ratković da ne pričam. Biljana je bila predivna i preslatka što možete i videti u galeriji koju sam danima postavljao na internet :D Prvi pogled na nju u venčanici prilikom preuzimanja mlade ostavio me je bez daha...

Biljana pozira u cveću

Goxxy Flickr foto galerija

Drugi deo priče - odmor. Više nego zasluženi i više nego jedva dočekan. Kada se samo setim da me sledećeg vikenda nakon dolaska iz Turske čeka let za Englesku... dođe mi da se momentalno smorim... Ionako jedva čekam sutrašnji let za Bodrum ili Izmir i onda busom od aerodroma sat i po do našeh četvorozvezdičnog hotela Arora. Ako nešto moramo sebi da priuštimo to je definitivno valjani medeni mesec na moru, let avionom i provod kakav odavno nismo doživeli. Pravi i istinski odmor... napokon...

I kratak update povodom crkavanja Samsung 960 BF monitora - čekam povraćaj novca, kada god to bude bilo. Izem ti i PC Centar i Kimtec, kada se dve firme premlaćuju preko mojih leđa pokušavajući da mi uvale alternativne monitore koji su duplo lošiji i jeftiniji od tog 960BF kojeg sam svojevremeno kupio. U međuvremenu se baškarim na novom Samsung SyncMaster 2253 BW dvadesetdvoinčnom monitoru! Ih bre, prostora koliko god voliš! Alatke u Photoshopu mogu konačno da raširim koliko mi duša ište!

Pa, vidimo se 19. septembra, kada se vratimo sa odmora! Ostajte mi svi zdravi i veseli!

Posluženje za kolege u Pančevačkoj kancelariji

Pošto ne stigosmo u BG da častimo, evo slika dela posluženja da malkice zabalave! :P

Mlada igra kolo sa gostima, dok mladoženja bloguje!

Jbg, šta reći osim 'another one bites the dust'! ;) Javljam se kasnije sa pravim slikama, čim ih budem dobio.

Mislim da možete a očekujete da ću biti jedan od retkih koji će blogovati sa sopstvenog venčanja :D Doduše, iako ne koristim Twitter, koji bi za takvu priliku bio k'o poručen, poslužiće i Blogger. Samo za par sitnica koje budem želeo da objavim. O tom - potom.

Za sada, poslužiće i par sličica koje sam večeras uslikao u sali gde će biti celokupno slavlje. Do sutra... uživajte. Uživaćemo i mi, svakako... ja jedino ne toliko u muzici koliko bih želeo :D

Restoran se polako dekoriše

Goxxy Flickr foto galerija

Osnovne potrepštine: odelo, cipele, zastava... eh, da - i burme!

Goxxy Flickr foto galerija

Evo, kako se bliži dan "D", tako stvari lagano dolaze na svoje mesto. Početkom ove nedelje dobili smo napokon potvrdu da će se svaba održati na dogovorenom mestu (mesto ću javno prozvati odmah nakon venčanja), tako da smo makar tu... pa, najglavniju stvar rešili. Oni koji su me pokušali utešiti u momentima najveće nervoze, bili su ipak u pravu. Ispašće to sve kako treba.

Ono što se izdešavalo tokom prošle nedelje bilo je ravno katastrofi, a ove nedelje rešavale su se sve sitnice kojih ima pun kufer. Btw, i dalje se rešavaju. Toga ima toliko, da prevazilazi naše mogućnosti i ne možemo se valjano odmoriti. Biljana je jutros po prvi put posle Boga-pitaj-koliko-dana normalno zaspala i ustala kako treba, ali sam zato ja ustao kao zgužvana vreća. Užasno. A do subote treba još dosta toga srediti - fotografa, cveće, salu... Sve su to sitnice koje će sigurno biti dogovorene ok i kako treba.

Najzabrinjavajuća je činjenica da mi se alergija pojačala od prošle nedelje. Pogotovo tokom vikenda, iako sam imao jednodnevno olakšanje u vidu kiše koja je smanjila koncentraciju polena u vazduhu. Pošto zaista ne želim da doživim da za vreme venčanja u crkvi ili u samoj sali kijem kao blesav, moraću da se narednih par dana kljukam Pressing-om, a bogami i Olynth-om ako zatreba. Iako pokušavam da ove godine smanjim korišćenje lekova, nemam drugog izbora. Jednostavno, da bi sve bilo normalno, mladoženja će morati da proguta po jednu pilulu u četvrtak, petak a bogami (i naročito) u subotu, kada je sudbonosni dan. Ja se samo nadam da malkice šampanjca nakon venčanja i mladine torte neće učiniti da se zateturam i pandrknem po podu kao neka klada. Ionako ću celo veče cirkati sokiće i kiseljake...

Odbrojavanje je počelo od prošle subote. Ostaje još tri dana do venčanja... Od nervoze još uvek ni traga ni glasa. K'o da se ni ne ženim, već kao da organizujem jednu komplikovanu žurku :D

Ustvari, naslobi bi trebao da bude "Umalo upropaštena svadba - ne zna se još", ali 'ajde... videćemo... O čemu se zapravo radi...

Čovek bi pomislio da prilikom organizovanja nekog venčanja (u ovom slučaju - sopstvenog) najviše problema bi vam pravilo i najviše vremena oduzelo one male sitnice tipa: fotograf, muzika, dogovaranje, kićenje sale, kićenje svatova, mladina torta... gomila dogovaranja sa svim ljudima koje po prvi put vidite i ne znate šta da očekujete od njih jer nemate prethodna iskustva sa njima. I bili biste u pravu. Očekivali biste da veliku količinu vremena morate da potrošite na pravljenje pozivnica i pozivanje samih gostiju, kućne posete bliskim rođacima i odlazak do stričeva, kumova, braće i sestara kako biste ih lično pozvali. I ovde biste bili u pravu.

Ali, da li biste bili u pravu kada biste pomislili da će najviše problema da vam pričinjavam najosnovnija stavka u organizaciji svadbe, i to nedelju i po dana pre same svadbe - odnosno sala gde će se venčanje održati? U mom slučaju - bili biste u pravu, jer to se upravo i desilo. Još početkom maja avansirali smo pola para za salu, platili i bili sigurni da smo tu stvar rešili (u istoj sali je održano venčanje mog starijeg brata - pa je sala ustvari bila jedna od retkih stvari sa kojom smo imali izuzetno pozitivnog iskustva). E, pa koji andrak se dogodio?

Radnici stupili u štrajk i koriste nas kao ucenjivački potencijal da bi došli do plate koja kasni jedan mesec. Objekat je u privatnom vlasništvu i takve turbulencije su više nego očekivane prilikom preuzimanja firme od strane privatnika. Dogovor koji su napravili sa upravom - da rade sve ugovorene svadbe - prekršili su. Traže pare, inače smo ga mi za 30. avgust i sledeće stranke za 6. septembar - ispušili. Uprava zbog stupanja u štrajk nije u mogućnosti da im izađe u susret pošto sada ne mogu da od banke dobiju pare, jer su radnici - u štrajku. Treća strana cele priče - Biljana, ja i naši roditelji samo se žderemo. Mogući dogovor između uprave i radnika je na pomolu, ali više nikome ništa ne verujem. Boga pitaj na šta će sve ovo izaći...

Posle svega ovoga i Biljanu i mene glava boli aktivno i katastrofalno već dva dana. Šta reći više na konto ovog objekta, njegovih radnika i njegove uprave - osim: ništa. Više nisu vredni pomena. Odnosno - biće, ali nakon same svadbe. Eto zašto u poslednje vreme nisam aktivnije pisao i nisam spominjao svadbu. Što zbog prevelikih obaveza oko iste, a pogotovo u poslednje vreme zbog ovakvih najava i problema.

Ps. Dno dna jučerašnjeg dana bilo je crkavanje jedva godinu dana starog Samsung SyncMaster 960BF monitora. Prelepog, predobrog - ali eto, crče. Danas ide na servis. Sreća u trogodišnju garanciju...

Kao i prošle i pretprošle godine, tako se i ove godine moj organizam bori protiv polena ambrozije u vazduhu. Istinu za volju, reakcija organizma više nije burna kao pretprošle godine, ali je u nivo reakcije od prošle godine. I dalje blago svrbe oči (rešenje za ovo je bezbolno i efikasno, više o tome uskoro) - ono što je ohrabrujuće je da nema crvenila, tj. konjuktivitisa, kijanje je povremeno (ali višestruko), curenja nosa i nema puno ali zato ima začepljenja.

Kada uporedim sve ono što je bilo 2006. i 2007. godine sa ovim sada... dolazim do zaključka da je definitivno nepoznanica sa bolešću i alergijom dovela do agonije u 2006. godini. Sada znam kako da se borim sa prokletinjom i na koji način efikasno mogu da izađem iz ove muke kao pobednik. Ono što sada pokušavam je da se borim sa što manje hemije a što više sa prirodnim napitcima, prirodnim načinom, a ako su potrebni lekovi - onda oni koji najmanje nanose štetu, odnosno oni koji najmanje izazivaju zavisnost.

Ono čime se borim, više nije Pressing kao prošle godine. Odnosno, prošle godine sam pokušao da uz Kombuhu svakodnevno začepljavanje nosa i blago crvenilo očiju svedem na minimum, tako što ću svakodnevno popiti po jednu pilulu i popiti makar po pola litre ovog blesavog napitka.
Pošto je ove godina prva reakcija počela već 4. avgusta (popio samo Pressing) pa se sve Kombuhom smirilo do ove subote 16. avgusta kada sam popio tek drugu pilulu... skapirao sam da drugim načinima mogu da smanjim reakciju organizma. Dakle, ne samo antihistaminima, već recimo ublažiti reakciju organizma tako što ću piti Kombuhu (koja deluje na disajne puteve - nos i grlo) i recimo oči ispirati veštačkim suzama.

Ovo poslednje je višestruko korisno. Obzirom da alergene najviše prihvatamo udisanjem, još jedan čest način njihove apsorpcije je preko očiju. To je ono što vam izaziva svrab, suzenje očiju i konjuktivitis. Rešenje za ovo je lek Visine od Pfizer-a (isti oni koji proizvode Olynth kapi za nos, takođe efikasni za otčepljenje istog). Lek donosi trenutno olakšanje i otklanjanje svraba i ublažavanje reakcije očiju.

Dakle za ovu godinu rešenje je - i dalje Kombuha, Visine veštačke suze za oči, poprilično manje Pressing-a (prošle godne sam to tamanio po jednu dnevno, pa sam često bio i omamljen i uspavan tokom dana) i što je moguće manje Olynth-a (svega jednom i to u subotu). Ali, Kombuha i dalje ostaje najaktivniji i najbolji sastojak odbrane sistema.

I to svega manje od dve nedelje pre moje svadbe :D Samo da za sopstveno venčanje na budem alergičan...

- Da li Gorane uzimate ovde prisutnu Biljanu za ženu?
- Aaaaaaaaaaaaaaapćiha!

Vrhunac cinizma prilikom svojevremenog usvajanja Vladine uredbe o povećavanju taksi na auto-gas prošle godine i početkom ove godine (podsetiću samo one koji se toga ne sećaju, da je taksa povećana za 10 dinara, tj. 4 dinara u drugoj polovini 2007. i još dodatnih 6 dinara odmah 1. januara 2008. godine) bio je da je to obrazlagano time da auto-gas nije ekološko gorivo i da nastaje obradom i procesiranje fosilnih goriva, kao što inače nastaje dizel, bezolovni benzin i mnoga druga goriva.

Istini za volju, u jednoj stvari su u pravu - nastaje obradom fosilnih goriva. Ali auto-gas je najekološkije gorivo koje se može kupiti na benzinskim pumpama u Srbiji. Pokazano, dokazano više puta. I kao takvo, ono je dodatno opterećeno cenom od još tih 10 dinara na osnovnu cenu. Dok se u svetu takva goriva forstiraju i stimulišu, u Srbiji se tako nešto oporezuje, da bi vlada namakla još više para, kako zna i ume. I to radi svaka Vlada u Srbiji.

Copyright © www.petrol.nis.yu

Da stvar bude još smešnija, doprinose vesti tipa "poskupljenje goriva", "poskupljenje goriva", "poskupljenje goriva" gde je konstantno u tom poskupljenju obuhvaćen i auto-gas. Kada se priča o pojeftinjenju, onda izraz fosilno gorivo izgleda da ne važi za njega. Jednostavno, dizel, MB, BMB, i ostali naftni derivati pojeftine, a auto-gas - jok. Nikako. Ostaje na ceni na kojoj je bio prilikom prethodnog poskupljenja.

Izgleda da auto-gas prestaje da bude gorivo, onog momenta kada se spomene pojeftinjenje goriva u bilo kojem zvaničnom dokumentu, vesti, novinama, sajtovima. Jednostavno, niko da zucne. Vlasnici automobila koji koriste ovo gorivo mogu samo da budu neprijatno iznenađeni jutarnjim dolaskom na pumpu, kada bi želeli da napoje svog pastuva i vide da ustvari to njihovo gorivo jednostavno nije pojeftinilo. Istinu za volju, pojeftinilo je sve drugo, a auto-gas drži cenu. Kao da je od zlata, a ne da je najjeftinija njegova proizvodnja, transport, obrada - sve.

Šta reći osim - Srbija, brale!

...doduše nenamerno. Nije da sam to ikako imao u planu, jednostavno tako je ispalo. Razmišljam i zašto, ali konkretniji zaključak od "jednostavno nistam stigao" ne mogu da prezentujem. A da se vadim da nisam imao pametne stvari da pišem ne piju dovu. Svakako da jesam...

So... What in the God's name has happened - da nisam napisao ni reč? Pa jednostavno, sasvim jednostavno:

• Zahuktala se organizacija oko svadbe - još svega mesec i 2 dana do onog dana, mislim da me to najviše i opravdava, znate ono - pozivanje gostiju, pa kod svakoga po sat-sat i po... huh...
  
• Vikend kod Milana na Zlatiboru, gde smo se proveli kao nikada do sada upoznajući njega i njegovu Vericu malo bolje, kao i svo fenomenalno društvo oko njih.
• Kupovina raznoraznih stvari i sklapanje radnog stola za računar - nova direktorska fotelja legla je kao kec-na-jedanaest u radnom okruženju.
• Odabir gde ćemo na letovanje posle svadbe... izbor pao na Tursku, Kušadasi najverovatnije, samo da uplatimo negde na vreme.
  
• A kao najjače i najbolje opravdanje: mrzelo me je da kuckam... Da budem iskren i ne lažem vas više. Toliko me je mrzelo da je i dalje prolećni skin na blogu ;)
  

Moram priznati da ono što je bilo najviše time-consuming u ovom periodu je definitivno pozivanje gostiju. Ako pravite svadbu (ne venčanje, već pravu-pravcatu svadbu) pokušajte sve da odradite preko telefona i pošte. I ko ih šiša, tako je vama najlakše. Ovako... posrkaše mi svu energiju i vreme, a ja posrkah litre i litre kafe, kisele vode i sokova... spalih bubrege i jetru.

A šta sam u međuvremenu interesantno pronašao na internetu (pošto visim dosta dugo online čak i kod kuće, makar to bilo samo zarad downloadovanja epizoda Battlestar Gallactice)?

• ETN.fm, radio stanicu koja daje fenomenalnu muziku i čije se epizode daju na download na sajtu Crystal Clouds-a
• Peti je rođendan Crystal Cloudsa i tako od 26. jula do 1. avgusta konstantno online na ETN-u miksuju raznorazni DJ-evi a ubrzano se ovi miksevi mogu naći i za download.
• Solarstone-ov sajt na kojem takođe postoji link ka online radiju, sa nekim od izuzetno dobrih mikseva. Možete poslušati online i neke od Solarstone-ovih numera za dž, a koje su po pravilu mind-blowing.
• A ko ima kinte da kupuje numere online, može da se istroši na sajtu Audiojelly-a gde može poslušati poprilično dugačke previewe i skinuti numere za cenu od po dolar i po. Mis'im... šta je 80-ak dinara za jednu pesmu? Sklopite album i dobijete fenomenalan po-vašem-izboru album za do 1000 dindži ;)
• I preporuka za skidanje raznoraznih filmova, tv serija, muzike je: RS links. Rapidshare-ovani sajt, sa gomilom linkova za sva popularna filmska i muzička ostvarenja. Ako vas mrzi da podešavate μTorrent (kao mene) ovo vam je najlakše i najbezbednije rešenje.
  

Obzirom da pokušavam da se koliko je god moguće distanciram od interneta nakon posla, to jednostavno nije moguće. Kratko i jasno - zbog prirode posla i zbog kontakta sa ljudima, kao i zbog zahteva privatnih klijenata - postoji potreba da kada god zatreba budem u mogućnosti da se nakačim na internet i sredim ono što je potrebno.

Telekom Srbije ADSL, po dosta priuštivoj ceni

Do skoro sam i ovu potrebu (neophodnost) rešavao tako što sam sve hitnije stvari radio od kuće uz veliku frustraciju dial-upa ili sam makar upload ostavio za mesto gde imam brži internet. E, sada više za tim nema potrebe. Od juče sam postao korisnik 0,5 megabitnog (mega bitnog, jako bitnog) ADSL interneta. Mogu samo da imam sve rečih hvale za Telekom Srbije i za njihov korisnički centar. U petak sam se na netu prijavio za ovu uslugu, da bih već juče (vikend se realno ni ne računa) dobio preko SMS-a obaveštenje da se prijavim u korisnički centar.

Odem posle posla u Poštu, izložim problem, oni me nađu u sistemu i daju mi ugovor na potpisivanje. Pročitam, potpišem, dobijem opremu i odem. Ono što je najslađe, to je sledeće: dođem kući, povežem sve za 5 minuta i voila - na internetu sam! Kakvo ushićenje, kao dete koje prvi put proba čokoladu, tako sam se osećao! I nije previše skupo zaista. 1208, tj. 1425 dinara sa PDV-om. Za one kojima je internet preko potreban za posao, uopšte nije skupo.

Sada samo ostaje problem internet zavisnosti... da li ću uspeti da se maknem od računara kada je to zaista neophodno i da li ću moći da se kontrolišem po pitanju interneta. Videćemo... Ako ništa, makar ću moći da slušam internet radio kada mi se ćefne ;)