Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Krajem 2004. godine, na sajtu designersnetwork, u okviru takmičenja Natural Selection, napravljeno je novo takmičenje pod nazivom "Pollution". Sećam se svog rada, i danas mi budi tako crna sećanja i zle slutnje da se naježim. Pogotovo što je moj otac bolovao od osteoporoze... zbog Pančeva? Ne znam ni sam...
Caka je bila da se uz date elemente napravi što bolje grafičko rešenje. Data je slika industrije (u pozadini), buradi i lica čoveka sa gas maskom (kojeg ja nisam iskoristio). Čak su svi naši radovi bili izloženi na zgradi Opštine Pančevo. Mislite li da je iko na to reagovao? Da je neko obratio pažnju na to?

U 16:46, pre nego što sam krenuo kući, potpuno random (uključen shuffle u Winamp-u) - iz liste od 6 sati i 37 minuta Chill out muzike skinute sa DI.fm radio stanice, pojavio se ovaj titl...

Amethystium - Ethereal

Muzika za sanjare, za one koji vole kombinaciju Enigme, gitare, blagih i nenapadnih tonova, koji ovakve ustreptale note osećaju u srcu...

U potpunosti preporučujem, a za one skeptične... neka poslušaju deo pesme, ili neka se malo više zainteresuju za Amethystium...

Preuzeto sa www.justineworld.co.uk

Volim pevljive pesmice, pogotovo u žanru koji jako dugo slušam i koji mi je prirastao srcu jer se jednostavno i brzo lepi za njega kao celulit za butke. Počevši od 2000. godine kada mi je prvi put u ruke zapao dvostruki Ministry Of Sound Annual 2000 paket i kada sam instant, kao Nescafe, zavoleo Delirium i njihovu pesmu Silence, pa sve do danas kada imam skoro svaku pesmu i svaki remix grupe Oceanlab ili singl u kojem peva njihov član Justine Suissa.

Moj favorit za ovo toplo vreme je:
Oceanlab feat Justine Suissa - Sirens of the Sea (Kyau vs. Albert Vocal Remix)

Nije u pitanju tekst pesme koji je poprilično sladunjav i koji kod većine pesama ovakvog tipa nema smisla (i ima uglavnom reči kao što su 'yeah' i sl.), već način na koji Justine Suissa peva većinu pesama koje peva. Ako ikada poslušate Oceanlab, a volite makar malo Vocal Trance (dobro - nazovite to Techno-om, ako hoćete - iako je to klasičan ili uplifting Trance sa dobrim ženskim ili muškim vokalima), verujte mi... ovo je pun pogodak...

Možda i uploadujem da čujete. Za one koji vole i za one koji su spremni da poslušaju nešto novo i drugačije od svakodnevnog žanra za koji su se zalepili.

Moj najnoviji ljubimac.

Napokon. Parče foto sveta samo za mene. Od subote sam se osmelio i potrošio kintu na nešto na šta sam odavno trebao da spizdim pare. Canon PowerShot A530 napokon je stigao u moje ruke, kada sam se (omađijan dobrom ponudom na BM Foto sajtu) odlučio za kupovinu istog. Ne mogoh izdržati!

Inače, gomila fotki koje do dan danas imam realizovane su zahvaljujući dobroti ljudi kao što su kolega Vili, brat Boki, Kum (ooo, pogotovo Kum) i njhovom strpljenju pri mom moljakanju "'Ajde mi pozajmi fotoaparat, 'ajde, 'ajde, 'ajde... neću ga pokvariti, maaaajke mi!" Ili pak, kada se setim, uzimanjem firminog (šuntavog i jadnog) fotoaparata na svega par dana. I onda "Gde je aparat, majku mu?!". Khm...

Nije da sam stipsa, mada i sam nekada to pomislim. Koliko stvari sebi uskratim misleći "pa trebaće mi kinta, bolje da ne trošim... za plac, kuću, stan, whatever." Kao da bih sa 220 eura uspeo da zajebem ceo imaginarni finansijski plan za kuću. Kupovinom aparata uspeo sam da uskratim čak 0.5 metara kvadratnih... nečega. Big deal.

Ali jeste big deal! U pozitivnom, svakako. Kako se polako primiče letnji odmor i unapred isplaniran odlazak na Zlatibor (Biljana i ja u Lađi, sa dva bicikla na krovu i prtljažnjikom punim odeće, obuće i raznoraznijeh gluposti) postavljala su se razna pitanja, od kojih je jedno bilo "Kako ćemo da se slikamo?" To me je na neki način nateralo da investiram u ovu lepu stvarčicu, i to u pravo vreme kada je dotični A530 bio na akciji. Kao što sam investirao u sređivanje kola, krovni nosač, nosače za bicikl i tome slično. E, pa sada mo'š da se slikaš.

Kuća, stan, plac ili bilo koje parče ove planete zemlje u mom vlasništvu (površinsko naravno - još uvek ne prodaju zemlju na kubne metre, osim ako je prenosiva kamionima) je svakako bitno. Samo što taj plan ne da može da čeka, već ima dobre izglede da svakako bude ostvaren iako povremeno "odrešim kesu" i dozvolim sebi izlete van dinkićevske filozofije. I to izlete tipa veljinog velikomučeničkog trošadžisanja.

Ps. U cenu je bio uključen aparat (sa po defaultu 16Mb karticom i 2 baterije), Kingston 1GB SD kartica, Vipow punjač 2300mAh sa 4 punjive baterije i torbica za aparat. Gde ćete više? :)

Evo kako Kiklop Nandor vidi istinu o Pančevu, parodijom na original billboard-a.

Kratak post.
Povodom sinoćnog ponovnog zagađivanja grada.
Kažu nije strašno, manje je nego u utorak uveče.
Umesto 12 puta većeg, bilo 6 puta veće.
Nije alarmantno.
Nije.
Već standardno.
Navikli smo.
Udisali smo i jače.
Pa preživesmo.
Sa kojim kancerom više ili manje.
Pre će biti više.
Mnogostruko više.
Šizela je mirna.
Ne pada im na pamet da troše struju,
probijaju bubne opne,
bude i uzbuđuju ljude.
Ionako su se dosta već brinuli u utorak uveče.
Ustali u po noći i došli u Pančevo.
Da po-ko-zna-koji-put pričaju prazna obećanja,
udruženim snagama obećaju svetliju budućnost,
zdraviju i bezbedniju po nas, građane.
Bedne, mrzovoljne i pasivne,
bespomoćne jer radimo u tim fabrikama,
prinuđeni da ćutimo zarad posla na kojem se redovno trujemo.

Ovo prelazi u one postove koji se više puta mesečno pišu.
A dnevno doživljavaju.
Svakodnevnica.
Baš kako jedan od labela ispod kaže.

I nađoh odgovor na pitanje "dokle više?"
Dok ne pocrkamo.
Kao laboratorijski miševi.

Sinoć, još jednom se pokazalo divno lice našeg milog grada, kada se uveče čak i na naselju Kotež II oko 22 sata počeo osećati nesnosan smrad. Još jednom sam shvatio kako je proklet svako ko živi i radi u Pančevu. Famozna sirena oglasila se zvukom koji je stanovnike podsetio na "Milosrdnog anđela" iz 1999. godine.

Srđan Miković, kao najodgovorniji u Opštini, odmah se izjasnio (čak smo ga danas videli i na Jutarnjem programu RTS-a) i dao izjavu o tome kako fabrike truju li truju, a građanima je oduzeto osnovno pravo na zdrav život. I da Opština nema zakonsku mogućnost da spreči zagađivanje (a kao da bi sprečila, jel'te?). Neverovatno, čak je i naš predsednik Boris Tadić, i po noći dojurio i izjavio kako potencijalnim zagađivačima treba zabraniti rad. Partijski prijatelji treba da se podržavaju i da daju sve od sebe, skupe koji poen, ostanu na vlasti u opštini.

Potencijalnim. Potencijalnim!?!? Jesu li ovi ljudi normalni??? Dok mi dišemo benzen jedno 10 puta više od normalne u Pančevu (a i ta normalna u Pančevu je par puta viša od maksimalne dozvoljene), trujemo se praškastim materijama i sedimo u kućama moleći Boga da nas pogleda i sažali se na nas - ovi sa vlasti prebacuju krivicu na firme, firme krive vetar (ili nedostatak vetra), opozicija pljuje sve odreda kako bi svrgli ove sa vlasti a onda se isto ponašali.... Dotle vi, građani, trujte se, budite bogati kancerom, glavoboljama, genetskim mutacijama, rađajte bolesnu i astmatičnu decu (u najboljem slučaju), a pritom donosite ogromne pare i Republici i Opštini.

A da ni ne spominjemo republičku "inspektorku" za zaštitu životne sredine Jelenu Stanković, koja je tek oko 1h izjutra (po izjavama Srđana Mikovića) otišla u Rafineriju da proveri emisiju štetnih materija. Zašto je ovo bitno...? Evo zašto:

Direktor Rafinerije Nikola Garić rekao je da je Rafinerija sinoć od 22.00 bitno smanjila rad svih kapaciteta koji mogu biti emiteri benzena.

Žalosno je što se ovakve "halabuke" dižu zarad par političkih poena i pokazivanja milosrđa i sažaljenja prema građanima. Još žalosnije je što sam danas video gomilu učenika Gimnazije "Uroš Predić" kako "protestvuju" ispred zgrade Opštine Pančevo. I sve mi se čini da je "protest" izazvan velikom željom učenika za odsustvovanjem časova, kao i velikom željom profesora za povećanjem plate. Žalosno je što se sve prebija na plećima ljudi koji i žive i rade u tom gradu, pa i u toj južnoj zoni. Žalosno je sve.

O tome se čak digla frka i na "televiziji" B92, kao i na njihovom sajtu.

I još jednom ono pitanje... Dokle više?!?!

Ps. Da napomenem, da je poslednji put ovakav sličan post bio pre manje od mesec dana.

Preuzeto sa www.cduniverse.com

Pesma koja me je danas oraspoložila i unela pozitivnu energiju (i pored toga što je projekat na kojem radim vrlo shitty) je od ovog meni ne previše poznatog Kenny Hayes-a. Zajedno sa vrlo lepim ženskim glasom Gill Tennant, i to u Sunshine Funk Remix-u. Retka pesma koja nije ništa od onog "udri-tuci" ritma koji često slušam. Naprotiv, remix je totalno lagan, ali i pored toga je uplifting. Letnji zvuci je čine vrlo, vrlo ubedljivom, kao i timpani, neke udaraljke, šta li su već...

Dakle:
Kenny Hayes feat Gill Tennant - Daybreaker (Sunshine Funk Remix)

Ako neko želi pesmu za download, evo i linka, ali nemojte nikome za ovo da kažete. Neka to ostane između mene i vas :) Skinuto je sa internet radia, pa nemojte da vas čudi malo umiksovan kraj pesme.

Pre četiri dana bio sam svedok veeelikog popuštanja papučice kočnice na mom automobilu. Osetio da propada, da auto uopšte ne koči kako valja pa sam otvorio haubu i video da kočionog ulja jedva da ima. Totalno ispod minimuma. Dopunim ja, kada juče ima šta da vidim - nivo je opet opao. Zaključak: negde piški. Primetim da mi je kod prednjeg levog točka zamašćeno ogibljenje pa sam pretpostavio da je kočiono crevo popustilo. I bio sam u pravu.

Juče odem do majstora Dizije da pogleda u čemu je problem, verovatno ne gine menjanje jednog - kad ono ni drugo nije ništa bolje. Znači oba promeniti, jel'?

Ovo me nimalo ne bi čudilo kada ne bih znao da sam kočiona creva menjao pre skoro tri meseca. Oba prednja i prednje kočione pločice (koje su počele da prave risove na disku, još jedan loš znak). Pre puta na Zlatibor i letovanja sredio sam kočnice kompletno, jer ne volim da Vrag odnese šalu kada su takva putovanja i vožnja uopšte u pitanju. Ne mogu da verujem da nisu izdržala creva ni dva meseca. Zaista! Pa da li je to toliko loš kvalitet, da ne traje duže. Pobesneo sam juče tražeći nove, pošto sam shvatio da novih nema! Pardon, ima ih koliko god hoćete, ali samo te famozne firme Fenox, čiji su proizvodi "junački izdržali" čak dva i po meseca. E, pa više ih neću kupovati. Našao sam jedan od druge firme, danas ću drugi da kupim i menjaj ih Dizija.

Čak sam se toliko iznervirao da sam dotičnoj firmi poslao i mail, pa sam dobio i očekivani odgovor.

Dear Goran Ratkovic, Thanks a lot for your information and your concerns. As a Chief of Foreign Purchasing, I'd like to get more details of the defective products you've bought.
Please be kind to give the identification data on the brake hose:

• marking (which color), how many stripes, which letters and whatnumbers are printed on the rubber hose pipe
• marking on the fittings
• if possible please send the digital photos
  

You know the problem is that there're many companies trying to make fakes to Fenox products especially in China, so we want to be sure that the defective prodcuts you're blaming us for, are our products. In fact the quality of our products are thoroughly checked within production and periodically checked for durability, and we're sure the quality of our hoses is O.K.

Looking forward to getting your immediate reply.
Thanks in advance!

E, pa super. Brigo moja pređi na drugoga - u ovom slučaju na pirata. U svakom slučaju moja Lada neće videti više nijedan Fenox-ov proizvod, koliko god oni bili dobri. Baš iz tog razloga da ne bih dobio pravi fušeraj, kakav se samo inače kod nas i može videti u dobro opremljenim prodavnicama auto delova.

Juče popodne, nakon položenog ispita i malo odmora, skoknem lagano mojim Sputnikom do Žarkova, kod čoveka kojeg zovem "kasapin", da bih se malo okoristio i častio sebe, a takođe i kako bih našao sebi zabavu do sledećeg ispitnog roka i do putovanja u subotu, 15. jula. "Kasapin", zato što je Dule rastavio, raskupusao, raščerečio (sami izaberite glagol) jedno 40 (i slovima četrdesetak) Lada Samara. Šta god polovno da vam treba, a novo ne postoji u prodaji - ima kod njega. Sigurno. Sasvim sigurno.

Šta sam sve uzeo od njega za svega 2000 dinara, to je čudo jedno. I potrošiću još otprilike oko 1000 dinara na ostatak materijala koji su mi potrebni kako bih te delove sredio. Uglavnom su u pitanju neke plastike (koje su se kod mene izlomile, ispucale i pritom me izuzetno nerviraju svojom škripom) koje planiram da lepo operem, išmirglam skoč-brajtom, odmastim i pripremim za primarnu farbu, a zatim i za konačnu mat crnu farbu.

I sve to su plastike u prtljažniku, koje drže dasku sa zvučnicima, i još neke koje su više tu kao... ukras. Ali me jako nerviraju kada ispucaju i počnu da puštaju zvukove i da se pri svakoj maloj neravnini deru kao da koljem malo prase. E, pa nećeš majci! Slike će biti ovih dana, kako lagano napredujem. Će se vidi.

Ko me iole zna, uveren sam da je bio siguran da će ova tema kad-tad biti na tapetu. Moji miljenici, dve stvari koje zaista volim. Naravno, osobe i stvari nisu isto pa stoga ljubav prema osobama i prema stvarima ne treba mešati. Elem, u pitanju su moj automobil i bicikl. Pošto sam veliki ljubitelj četvorotočkaša, a naročito vožnje na / u prevoznim sredstvima, ovo su dva sasvim logična izbora.

Kada sam naučio da vozilm bicikl redovno sam se iživljavao na zadnjem pneumatiku i cepao ga. Ali vrlo brzo ostao sam bez tog bicikla, pošto sam ga prerastao, a naš beloved Pony je otišao u zaborav i u rđu. Prvi od ova dva miljenika u moj posed je stigao bicikl. Na leto 2000. godine, kada sam odvojio više od pola svoje tadašnje plate i kupio ga. Capriolo Passat, hromirani, doduše tadašnja classic generacija. Znate, kada nemate nešto, ili još gore, imali ste i izgubili, to želite najjače i najviše. Tako sam jedva čekao da ga kupim. Bio je preskup. Zaista, za to vreme, isuviše skup. Ali služi mi verno već 6 godina. Redovno ga poliram posle zime, kako bih tačkice rđe skinuo sa njega. I juče je odvežen na osvežavanje. Nova lula, nov volan (sve hromirano, nešto čelik, nešto aluminijum), nove felne, glave, žice, stajka, torbica... Zaslužio je. Od prošle godine ima i nove gume (slick - pošto ga uglavnom vozim po asfaltu, a nema ni amortizere - prava drumska krstarica), nove paknove... Odvojio sam oko 70€ za dotičnu intervenciju.

Volim jako na proleće i leto da pustim muziku na discmanu (ili sada mp3 playeru - courtesy of my brother za rođendan), sednem na bajk i vozikam se gde mi se ćefne. Uživancija. Ili ako nisam za iživljavanje, već za casual driving, tu je Bilja sa njenom Alpinom i onda se provozamo po celom gradu, do keja, gde nas točkovi odvezu...

Što se tiče ovog drugog, to je sasvim posebna priča, kojom mogu da vas udavim mesecima. Ali ne, trudiću se da u najkraćim crtama opišem sve što je bitno. Od malena volim automobile. Svaka slika iz detinjstva obavezno je uključivala mali automobilčić u mojoj ruci. Tako sam jedva dočekao da skupim novaca i da 2001. godine, 14. oktobra kupim tada povoljno Ladu Samaru. Nažalost, posle dva meseca je crkla. I od tada je neobična i ponekada zadovoljavajuća i pomalo iritirajuća rupa bez dna. Nema gde me nije odvezla (bez ijednog problema - sem tada kada je crkla...) i kakva mi je zadovoljstva priredila. Pre dve godine sređen je veći deo limarije, a zbog skorog idiotizma nekih od komšija (da mi je samo znati kojeg - da mu otfikarim glavu) primoran sam i ove godine da je sredim. Ima par limarskoh intervencija, ali dosta farbanja, što uključuje i tu gigantsku ogrebotinu od pre više od nedelju dana, prouzrokovanu ključem ili od šrafcigerom... Biće tu par stotina jureja potrošeno na sređivanje. Malo neophodnih stvari i malo šminke. Ali mislim da će vredeti. Ako vas nešto ispunjuje i čini srećnim, ne vidim zašto (ako možete naravno) ne bi sebi to priuštili.

To su dve stvari na koje mogu da trošim novac sa voljom. Ponekada pomislim da je to besmislica (što mi i 99% ljudi kaže u lice) ali volim da održavam stvari koje mi nešto znače. Da mi traju duže. Da uživam svaki put kada ih vozim, kada ih vidim. Ne zbog drugih, kako bih se isticao ili kako bi me hvalili "Kako vam je komšija leeeeep auto... Čime ga održavate?", iako to svakako laska, već isključivo i samo zbog sebe.

Dva moja miljenika koja mi predano služe i na koje često trošim vreme. Novac nije bitan. Bitan je taj užitak i osećaj koji imate kada uradite nešto što volite. Kada imate nešto što želite. I kada vam to traje.