Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

I Tanjug i Televizija Beograd i Ministarstvo inostranih poslova objavili su da je Gamzigrad svrstan u svetsku kulturnu baštinu.

Bio je dug put dok se nije saznalo koja je namena ovog, danas, dobro sačuvanog antičkog lokaliteta u istočnoj Srbiji, na teritoriji koja je početkom prvog veka nove ere bila uključena u Rimsko carstvo, i to najpre kao deo provincije Gornja Mezija, a kasnije, od kraja trećeg veka, kao deo provincije Priobalska Dakija.

Takodje, dugo vremena predpostavljalo se da je Gamzigrad veliki vojni logor (castrum), dok arheološkim iskopavanjima nije potvrdjeno da se radi o raskošnoj palati -spomeniku rimske dvorske arhitekture, izgradjene za kratko vreme i to po volji i zamisli jednog cara - Galerija (vladao kao avgust od 305 do 311. godine). Galerije je rodjen i sahranjen u Priobalskoj Dakiji u mestu koje je po svojoj majci Romuli nazvao Felix Romuliana.

Godine1984 konačno je rešena zagonetaka Gamzigrada i njegovog antčkog imena. U jednom delu carske palate, u gradjevini sa mozaičkim podovima i zidovima oslikanim freskama, pronadjen je veliki kameni blok sa natpisom FELIX ROMULIANA:

Sve u znaku Vimbldona:

Prodje godina dana kako koristim ADSL.

Kakav srećan spoj ADSL-a i Skype-a, koji omogućuju da satima razgovaram, ili se dopisujem sa sinom, svejedno da li je, poslom, u Njujorku, Najrobiju, Katmanduu ili Džakarti.

Fiksni telefon je pokraj kompjutera i čeka svoju mesečnu pretplatu sa neizbežnim  PDV-eom, „ljuteći“ se što gubi velike pare.

Ima ona izreka: Panta rei, i dobro je što je tako.

Da je svoju, danas, dobro poznatu izreku veni vidi vici Cezar izgovorio na grčkom jeziku u formi: elthon eidon enikesa, prilikom pobede pontskog kralja Farnaka (grčko govorno područje) 47. godine pre nove ere,  i da je Cezar znao grčki, govori i sledeći tekst iz njegove knjige De bello Gallico:

„… Zato je brzim marševima stigao u zemlju Nerva. Tu je saznao od zarobljenika šta se dogadja u Ciceronovom (vojni komandant) logoru, a i u kakvoj je on opasnosti. Tad je Cezar obećao veliku nagradu nekom galskom konjaniku ako Ciceronu odnese njegovo pismo. Taj je list Cezar napisao na grčkom jeziku, da neprijatelji ne bi bili upućeni u naše planove, ako bi zarobili kurira…“

Eto primera šta znači znati više jezika.

Koje su razlike izmedju dve najveće evropske civilizacije - rimske i grčke - najbolje je dao slavni Ciceron, u svom delu Rasprave u Tuskulu (Tusculanarum disputationum):

Nedaleko od Beograda nalazi se, na obali Dunava, selo Vinča.

U Vinči su arheološka iskopavanja počela daleke 1908. godine i traju još i danas. Vinča je eponimno naselje za jednu praistorijsku kulturu, koja je nastala oko 5000. godine pre nove ere na osnovama starije Starčevačke kulture. Prva iskopavanja obavio je profesor Miloje Vasić. Prilikom iskopavanja konstatovano je više naseobinskih aglomeracija i nadjeno je obilje arheoloških artefakata, medju njima i antropomorfna figurina na gornjoj slici.

Godine 1948 u Vinči je osnovan Institut za nuklearna istraživanja koji, takodje, i danas radi.

Kakav srećan spoj, na malom prostoru, prošlosti i sadašnjosti - arheologije i fizike mikro sveta - nauka koje daju zadivljujuće rezultate i u većini slučajeva nepredvidive.

Kako sam po vokaciji čovek koji se bavi prošlošću ispričacu vam jedan dogadjaj iz gimnazijskih dana. Sećam se učili smo nešto iz fizike, a ja pun “znanja” dodjem kuci i kažem mome stricu: znaš li ti striče Bojo da se zemlja okreće? Kako pita on. Da bi mu objasnio ja mu kažem pa evo kako: sad si na ovom mestu a za 12 sati bićeš na drugoj strani zemlje. On me gleda i vrti glavom pa odjednom kaže: daj ne jedi  g…. kako na drugoj stani, pa pao bih sa zemlje.

Ja se samo nasmejem, baš onako, kao i vi ovoga trenutka.

Petnaest dana u rodnom kraju, ni malo ni dosta, sa puno kiše, sunca i sećanjima koja jedan daleki svet vraćaju u vreme puno briga, bolova i nemoći.

I opet po starom …

Ako je blog lični dnevnik i kao arheologu dato pravo da sa puno pijeteta i isto toliko idndulgencije piše o ličnostima minuilih vremena, imam pravo da vas obavesim da je moj brat Milenko Bojović, preminuo 17 maja 2007. godine. Počivaj mirno ljudino dobra.  Na jednom spomeniku u svetu piše: tvoje je ime nepoznato, tvoja je slava večna. Za blogere Planete [...]

Povećaj sliku i pročitaj kako se Beograd, daleke 1936. godine, odužio slavnom Vojvodi Petru Bojoviću.