Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Sinoć u 19h u čitaonici Narodne biblioteke “Sveti Sava” održana je promocija zbirke priča Dragana Lakićevića “Ludački rukopis”, koju je objavila Srpska književna zadruga.U predstavljanju knjige, osim autora koji se kratko obratio prisutnima, učestvovale su Vera Horvat i Jelena Stojanović-Đorđević.

G-đa Vera Horvat je slikovito i nadahnuto govorila o likovima iz priča, marginalcima sa beogradskog asfalta u čijim duhovitim nastupima i rečenicama možemo pronaći surovu svakodnevicu našeg života. Za razliku od većine kritičara koji učestvuju na književnim večerima, njeno izlaganje bilo je baš interesantno i inspirativno toliko da podstakne prisutne na čitanje.

G-đa Jelena Stojanović-Đorđević, profesor srpskog jezika i književnosti u aranđelovačkoj Gimnaziji, više se osvrnula na tamnu stranu ovih priča, ono što u prvom čitanju može i da promakne. Njene rečenice bile su jasne, kratke i pre svega svesne naše stvarnosti.

Biser cele večeri, po mome mišljenju, bile su dramatizacije određenih likova koje su, u saradnji sa prof. Đorđević, izveli učenici trećeg i četvrtog razreda Gimnazije: Milorad Lekić (G-din Kravata i Branilac Beograda), Nevena Mitranić (Uspešna glumica), Jovana Lukić (Neuspešna glumica), Ivan Radisavljević (G-din Plava krv) i Filip Marinković (Mićun). Neposredni i sa delimičnim improvizacijama “glumci” su bili pravo osveženje naspram književnih večeri na kakve je čitaonica Biblioteke navikla.

Bravo za pisca i kritičara i BRAVO za prof. Đorđević i učenike - glumce.

Posle mnogo čekanja na polici, ova knjižica je došla na red tokom nekoliko laganih dana na moru.

“Izmaglica” kako je prevedeno (meni je dovoljno i “Mist” ) je kratak ali efektan roman, sasvim Kingovski. Mirno mesto, uljuljkani životi koje jedna oluja pretvara u nešto opasno i natprirodno.

Ko voli da čita Kingove romane a ovaj je nekako zaobišao, treba da ga pročita tek da kompletira opus

Krenuli smo iz Pržna oko 17h, u Budvu stigli oko 18h, čekali još skoro sat na prevoz (porodične peripetije) i krenuli na put dug 4km koji smo prešli za devedesetak minuta. Kvar na autobusu koji je prevozio novinare i to u tunelu doveo je do kompletnog haosa, inače preopterećenih saobraćajnica. Imali smo VIP ulaznicu za parking što nam je skratilo put još malo, pa smo na koncert stigli oko 21h. Na Jazu je hladno i duva, ali smo bili dobro obučeni i pripremljeni za to.

Madonna se pojavila u 21:45h i počela program od 1h i 55min. Njen koncert je u stvari mjuzikl sastavljen od pesama sa novog albuma i starih obrađenih tako da se uklope u disko koncept. Sve je uvežbano do savršenstva, ples, muzika, pokreti, prateći vokali, sve. Na bini su veliki ekrani koji fotografijama, svetlosnim efektima i reflektorima iznad čine bitan deo predstave. Madona izgleda savršeno, kostimi u njenom stilu, perike koje je promenila par puta. Gosti koji su pevali “Đelem, đelem” i izazvali oduševljenje publike uz Madonu koja je popila dve rakije. Sve u svemu, kraljica popa koja je itekako svesna svojih vrednosti i mogućnosti.

Naravno, imam i zamerke. Bina i video-bim koji mi je bio bliži su bili nisko pa sam binu videla samo ako se podignem na prste a video bim ako ispred mene nije niko viši od mene. Ali sam videla dovoljno Ponekad mi se činilo da joj je glas za nijansu piskaviji nego kako sam navikla da je čujem, mada je ozvučenje bilo savršeno. I malo su me nervirale reke ljudi koji su tokom celog koncerta prolazili pored nas, uopšte ne znam gde ni zašto. Al’ dobro.

Povratak još duži nego dolazak, gužva, zaustavljen saobraćaj zbog nesreće…

Uglavnom, bila sam, videla i čula.

Naslov sve govori. Ovo je kratak roman, 81 str., u kome je ispričana legenda o nastanku Đavolje varoši, viđena maštom autorke.

Arhaični jezik, predeli, način života i patnja koju je srpski narod iskusio tokom dugih godina turske vladavine i zuluma koje je trpeo. Ljubav ne zna za godine, različite narode ili krvne veze, naročito ako su skrivene.

Simpatično štivo koje vas vraća u prošlost za neko kratko vreme potrebno da ga pročitate.

Šetam ovim ulicama i posmatram ljude oko sebe. I sve češće uočim jednu novu modu, za koju se nadam da će dugo da potraje i da (p)ostane pravi hit.

Sve je počelo sa tatama koje su vozile kolica sa bebom iako je i mama tu. Ne bih, možda, ni obratila pažnju da mi neko koga neću da imenujem nije rekao: “E, pogledaj ga, vozi kolica. Ja bi’ tačno nosio bebu uz celu ulicu samo da ne vozim kolica.” I ja počnem da obraćam pažnju na tate koje voze kolica. Kako je vreme odmicalo, sve češće sam viđala one najhrabrije tate koji sasvim sami voze kolica i uspešno komuniciraju sa bebančetom. Za to vreme, valjda, srećne mame rade sve ono što ne mogu kada je beba u blizini i nadam se da se smeškaju što njihovo dete od rođenja ima dva prisutna roditelja.

Dakle, bravo za tate!

15. septembar 2008. Dejan SInadinović i Aneta Ilić, Humanitarni koncert za nezbrinutu decu, Kolarac.

Ni hladno i vlažno i iznad svega mrzovoljno vreme nije moglo da pokvari utiske posle ovakvog koncerta. Iako nam je ceo dan bilo u nekakvom ludilu, jer smo svuda stizale u minut, Jelica i ja smo na vreme stigle da se smestimo i uživamo u čaroliji.

U izvođenju Anete Ilić čak je i nemački jezik, meni inače jako grub i totalno gluv, zvučao lepo, čak pevljivo. Moj favorit su Mocartove pesme, mada su i sve ostale imale svoj upečatljivi doprnos lepoti koncerta. Posle četiri grupe pesama Mocarta, Bramsa, Lista i Štrausa, Dejan Sinadinović je odsvirao Sonatu u h molu S.178 Franca Lista i to je nešto što je ostavilo najjači utisak na mene.

Jednostavno, čarolija u prstima. Sve ostalo, rad, vreme i trud, je nadogradnja te čarolije.

Bravo, za oboje.

Usled poluludog ADSL-a PTT Telekoma (no comment) ovaj post je ostao snimljen kao Draft a ne objavljen još pre nedelju dana. Danas, na 11°C malo čudno zvuče reči : “najavljenoj visokoj temperaturi” ali eto, greške se dešavaju.

Nedelja ujutru, 7. septembar.

Uprkos najavljenoj visokoj temperaturi, na brzaka smo aktivirali klince, pokupili neke potrebne sitnice i krenuli na jednodnevni izlet. Prvo odredište Resavska pećina.

Pošto smo hteli da iznenadimo klince, nismo ni pomenuli gde idemo, što nas je koštalo četrdesetominutnog smrzavanja u pećini, jer nam nije palo na pamet koliko je hladno unutra (7°C). Čeda je uporno ponavljao da se oslično seća detalja i hladnoće od eskurzije od pre nekoliko godina, ali džabe, nismo ništa rekli

Da ne gnjavim detaljima, pećina k’o pećina, stalaktiti i stalagmiti impresivni ako ništa drugo zbog činjenice da je potrebno 1000 godina da se oformi 1 kubni cm. Fotografije govore sve. Moram ovih dana da odem do Risovačke pećine da se podsetim i uporedim (ako radi jer treba da se renovira, moram da proverim…)

Sledeće odredište: vodopad Lisine. Lepo videti i dodirnuti ledenu vodu po tako vrelom danu (37°C) i ujedno uživati u šumu vode koja pada sa visine od 20m. U blizini vodopada smo se odmorili i jeli pastrmku (onako, nije loša) i nastavili dalje.

Jagodina, 16h. Aqua park radi do 18h, pa smo procenili da će i tih dva sata biti dovoljno za “overavanje” svih tobogana. Poludnevna karta (važi od 15 do 18h) za odrasle (12+) je 200 din a za decu 100 din. Svlačionice sasvim korektne, ne baš mirišljave ali ne treba preterivati u zahtevima. Gužva, kako i priliči nedelji po podne ali ipak ima mesta u jednom od mnogobrojnih kafića koji se nalaze tik uz bazene. Ja za sto ostali u vodu. Cene u kafiću više nego korektne. Kratki espreso (nema duži, samo kratki) 60 din, aqua viva 0,5l 50 din.

Bazene nadgledaju spasioci, sve izgleda čisto, voda je bistra. Nekoliko radnika ide okolo i sređuje stolove, čisti nešto, pravi red. Sve dobro organizovano i prilično uredno. Tobogani različitih visina od dečijih do baš visokih za najhrabrije. Sve u svemu, odlično mesto za provođenje jednog ovako vrućeg dana.

Ovo godine je treći put  održana manifestacija “Brezovačka zavetina”, dani narodnog stvaralaštva u Brezovcu.

Sve je počelo u četvrtak u 18h u hotelu “Izvor” (ne, hotel ne radi, nego u nekoj kvazi trpezariji, da ne opisujem detalje, mislim da je bilo i boljih mesta za ovu promociju…) gde je predstavljena knjiga prof. dr Radenka Lazarevića “U carstvu tame i tišine”. Knjiga je sastavljena od autentičnih dnevničkih zapisa tokom otkrivanja ili uređenja pećina u Srbiji koje je ovaj speleolog tokom svog radnog veka obišao. A mnogo ih je takvih. Posle razgovora o knjizi, prikazana su dva dokumentarna filma.

U isto vreme, u petak, otvorena je izložba etno-fotografije Slaviše Živkovića “Kuće iz Srbije” u Maloj galeriji.

Program je nastavljen u nedelju u 16h druženjem sa Rašom Popovim i kasnije promocijom knjige Zdravka Janjevića “Pola veka sa narodom za novine”.

I to je bilo to. Nisam sve ispratila uživo, kažu da je bilo lepo koliko je moglo da bude po ovom groznom vremenu.

Juče smo bili na izletu, pa nisam stigla da opišem sva događanja drugog dana Festivala.

Subota je bila vrela, ne znam kako su izdržali svi oni ljudi na štandovima izdavača. Ja sam svome kolegi nosila hladnu nes da se malo osveži

Elem, u 17h je otvorena izložba keramike  o kojoj je govorila Ljubica Ranković, viši kustos Narodnog Muzeja.

Dalje su se događaji nizali određenim redosledom, od kojih sam ja najavljivala pesnika Radoslava Zlatanovića (17:30h), mr Vasu Pavkovića (19h) koji je govorio o romanu Saše Simonovića “Kosovo i jedna ljubavna priča” (čitala i odlomak iz romana) i Mariju Jurišić (predstavljanje njenog romana “Moć pokore”) u 20:30h. Festival je zatvorio Matija Bećković, posle koga su nastupili solisti grupe Renesans.

Sve u svemu, mislim da je bilo baš dobro. Konačno, opet nešto lepo kod nas u gradu. I ja deo toga

Pre dve godine je, u organizaciji Turističke organizacije Aranđelovca, u saradnji sa Narodnom bibliotekom i Centrom za kulturu, u Domu omladine održan Prvi mini-sajam knjige. Bilo je to interesantno videti ( i u tome učestvovati) ali taj sajam, kao takav, nije zaživeo. Ove godine je organizaciju nečeg sličnog samo po ideji ali različitog po mestu i načinu održavanja preuzeo Centar za kultutu i obrazovanje, uz suorganizaciju Narodne Biblioteke, Narodnog Muzeja i Turističke organizacije,  pa je jutros u 11h otvoren Prvi letnji festival knjige u Aranđelovcu.

Moja uloga u svemu ovome je jedna od stvari koje dobro radim (skromnosti nikad dosta ) pa sam jedna od voditeljki programa. Glavnija

Ipak, biti angažovana skoro ceo dan je prilično naporno, pa nisam stigla do sad ni da opišem događanja. Kako ima vrednijih od mene samo ću usmeriti zainteresovane tamo gde je sve lepo detaljno opisano.

Moji utisci? Prilično pozitivni, mada zamračeni nekim ružnim, pozadinskim stvarima,  ali ne bih dalje o tome. Trg izgleda i zvuči sasvim drugačije nego prošle nedelje kada je u vreme vašara tamo bilo kao pod “šatrom”. Svuda su postavljeni strelice koje pokazuju gde su, od prilike, Biblioteka, muzej, Centar za kulturu i sl. Čak postoje i ulice sa simpatičnim imenima: Ulica Renesanse i tome slično, verovatno po ugledu na Sajam knjiga. Posetilaca ima, naročito kad premane vrućina (kako bi rekli naši stari)

Promocije knjiga su sasvim solidno propraćene, čak sam prijatno iznenađena brojem slušalaca. Pozorišna predstava “Kovači” Teatra PULS iz Lazarevca je bila sasvim OK, još da mi nije šuštala ona fontana u pozadini pa da sve lepo čujem, al’ dobro.

I sutra sam tamo. U 9h se otvaraju štandovi u 17h počinje program. Možda se setim da ponesem foto-aparat