Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Nekada davno u davna, pradavna vremena … nisu živeli Štrumpfovi, bar ne u ovoj priči, već sam, čini mi se pre sto godina počela da čitam ovu knjigu. Tačnije, prošle godine u martu. Pročitala sam je negde u avgust ove godine ali nikako da o tome i napišem neku reč.

Knjiga je obimna, skoro 600 strana, ali to nije razlog  zbog čega sam je čitala jako, jako dugo. Efektivno, to moje čitanje tačno i odgovara broju strana ali su bile velike pauze između dva čitanja. I ne, knjiga nije dosadna, bar meni nije bila. Ali da krenem polako:

“Muzej nevinosti” je roman o Kemalu i Fusun, njihovoj nesrećnoj i na trenutke nemogućoj ljubavi, o Istanbulu kao pozornici na kojoj se igra ova neobična predstava. Kemal, stegnut društvenim i porodičnim vezama ne želi da raskine veridbu sa devojkom iz odgovarajućeg staleža iako se zaljubljuje u Fusun, siromašnu daleku rođaku. Nemogućnost da bude sa Fusun preživljava tako što počinje opsesivno da skuplja sve sitnice koje ga, na bilo koji način, podsećaju na nju. I tako godinama.

Roman je pomalo putopisan, pokušavala sam da se prisetim delova Istanbula koje Pamuk opisuje, tužan, poučan, ali na neki način daje nadu da može da se preživi i jako velika tuga. Pre ili kasnije.

Iznenada, potpuno neočekivano, kako je i red kad su u pitanju ljubavi na prvi pogled. Nisam ga odmah primetila u onoj gužvi ali kada sam prvi put prošla dovoljno blizu njegova lepota me je opčinila. Probala sam da prođem nezainteresovano ali sam se ubrzo vratila da ga dodirnem. Tanak i taman, na svaki moj dodir odgovarao je kao da se znamo godinama. Oni koji me dobro poznaju verovatno znaju da je u pitanju Asus Eee Pad Transformer

Jedan od sponzora BlogOpena-a bio je i VIP. Na njihovom štandu sam i videla ovaj tablet računar sa tastaturom. Jako je elegantan, boje čokolade (mmm) i ima odlične performanse (rekao mi Dejan koji mi je i skrenuo pažnju na Transformera a ja mu sve verujem naročito kada je tehnologija u pitanju).  Težak je 675gr, ekran ima dijagonalu 10.1″, baterija može da radi 9 sati bez a 16 ako ga koristite sa tastaturom i još svašta nešto.

Kao višegodišnji zadovoljni korisnik VIP mreže, ostaje mi da sačekam uslove uz koje će ovaj lepotan da se useli u moj život.U inostranstvu košta 399$.

Iznenada, potpuno neočekivano, kako je i red kad su u pitanju ljubavi na prvi pogled. Nisam ga odmah primetila u onoj gužvi ali kada sam prvi put prošla dovoljno blizu, njegova lepota me je opčinila. Probala sam da prođem nezainteresovano ali sam se ubrzo vratila da ga dodirnem. Tanak i taman, na svaki moj dodir odgovarao je kao da se znamo godinama. Oni koji me dobro poznaju verovatno znaju da je u pitanju Asus Eee Pad Transformer

Jedan od sponzora BlogOpena-a bio je i VIP. Na njihovom štandu sam i videla ovaj tablet računar sa tastaturom. Jako je elegantan, boje čokolade (mmm) i ima odlične performanse (rekao mi Dejan koji mi je i skrenuo pažnju na Transformera a ja mu sve verujem naročito kada je tehnologija u pitanju).  Težak je 675gr, ekran ima dijagonalu 10.1″, baterija može da radi 9 sati bez a 16 ako ga koristite sa tastaturom i još svašta nešto.

Kao višegodišnji zadovoljni korisnik VIP mreže, ostaje mi da sačekam uslove uz koje će ovaj lepotan da se useli u moj život.U inostranstvu košta 399$.

Utisci sa tek završenog BlogOpen-a su još uvek sveži i prilično nesređeni, ali ako bih čekala da se “slegnu” ko zna kada bi osvanuo ovaj tekst

Nekako smo još prošle godine Dejan i ja prećutno dogovorili da i ove idemo na BO. Naravno, Miholjsko leto se uzjogunilo i odustalo u trenutku kada smo krenuli u Novi Sad – 7°C kiša i tmurno nebo. Ipak, nije bilo dovoljno hladno da nam pokvari raspoloženje. Tajming je bio savršen, pa smo stigli na vreme da se prijavimo i popričamo sa poznanicima iz virtualnog sveta pre početka konferencije.

Program je bio mnogo bolji nego prošle godine. Prvog dana, najupečatljiviji su mi bili StartUp projekti, Natasa Friis Saxberg i naročito Simone Brunozzi. Tokom konferencije sam imala dovoljno vremena za meni omiljeni deo BO – kada pogledam po sali a skoro svi, iako su predavači na bini i uz pomoć slajdova ukazuju na određenu poentu, gledaju u telefone ili lap-topove. A na twitter wall-u komentari, podrška, citati ili smehotresna osveženja (Mama, mama, vidi me na twitterwallu sam!!!, Eniac ) Relativno kratka pauza, za šetnju, kupovinu i još po nešto, mali odmor i zajednička večera. Pivnica Gusan, Mooshema, Roman, Deda Bor, Walter, Miloje, Aurora, Dadica, Vlada Cerić (@vladaceric), Marko Herman … mora da sam nekog zaboravila … ukratko dobro društvo, fina klopa, odlična torta i sjajno provedeno vreme. Super

Drugi dan – Rick Falkwinge, više predstavljanje političkog programa nego blogovanja, neka (ne)odgovorena pitanja i malo probijanje termina. Zatim najmlađi Deda na blog-sceni, preopširan kao i uvek (prosveta ), ali ko njemu da zameri? Deda toliko voli blogovanje da bi mogao o tome da priča ceo dan + što u svemu traži nešto lepo Zbog Dede malo poremećen tajming, ali ipak sve fercera.

Nastavak – Hasan Elahi u zelenim japankama i sa postignutom poentom u borbi sa FBI-om. Da ne prepričavam detaljno, ono što bih izdvojila iz programa drugog dana – Blog Open Short, posebno izlaganja Nedima Šabića, Mitea Kuzevskog i Miloja Sekulića. Bojan Đorđević je imao konkretne i korisne savete (gadžeti) i Borislava Tomasović – malo o sajtovima posvećenim zdravlju, kako jeste a kako treba da bude. Posle, proglašenje najboljih blogova (Gago, majstore ) i kraj.

Sve u svemu, odlična konferencija, Tatjana i Marko bravo (naravno i svi ostali koji su učestvovali u organizaciji, volontirali, trčkarali okolo, snimali, pomagali kako su znali i umeli), gosti odlični, domaći još bolji, teme interesantne i korisne. Puno poznatih avatara se slilo u likove i osmehe. Mnogo pozitivne energije, smeha, opuštenih razgovora, twitova, postova i još mnogo toga. Već sad brinem kako da planiram BO 2012, pošto će biti radnim danima.

Pošto malo kasnim, veliki broj blogova je osvanuo na istu temu. Sve lepo popisala i obeležila Bosanka (ona mi je nekako promakla da se upoznamo, ali sledeće godine neće ) pa ko voli, ima puno da čita.

U orgаnizаciji Bаlkаnološkog institutа Srpske аkаdemije nаukа i umetnosti, Komisije zа folklor pri međunаrodnom komitetu slаvistа, Udruženjа grаđаnа „Bаštinа i budućnost – Arаnđelovаc 1859“ i Opštine Arаnđelovаc, u Beogrаdu i Arаnđelovcu se ovih dana održаvа nаučno-kulturnа mаnifestаcijа ”Dаni slovenske nаrodne kulture”. Ivan Zlatković, moj dugugodišnji saradnik i prijatelj, zamoli me je da prosledim oinformacije o ovoj manifestaciji, pa evo:

U okviru ove mаnifestаcije orgаnizovаn je međunаrodni nаučni skup nа temu ‘‘Zаjedničko u slovenskom folkloru” nа kojem učestvuje blizu trideset nаjeminentnijih nаučnikа iz oblаsti proučаvаnjа slovenske nаrodne trаdicije iz 11 zemаljа svetа. Progrаm mаnifestаcije podrаzumevа i dodelu Nаgrаde ”Mile Nedeljković” zа nаjbolju knjigu, objаvljenu u 2010. godini,  iz oblаsti sаvremene srpske folkloristike. Dobitnik nаgrаde zа ovu godinu je prof. dr Boško Suvаjdžić iz Beogrаdа, zа studiju Pevаč i trаdicijа u izdаnju Zаvodа zа udžbenike – Beogrаd. Nаgrаdа će svečаno biti uručenа u četvrtаk, 29. septembrа, u аrаnđelovаčkom Domu omlаdine. Mаnifestаcijа podrаzumevа i studentske istrаživаčke rаdionice iz oblаsti nаrodnog životа i trаdicije, folklorističke kurseve zа nаjmlаđe Arаnđelovčаne, nаstupe poznаtih srpskih muzičkih etno sаstаvа, kаo i revijаl bаlkаnskog etnološkog filmа. Ovа znаčаjnа mаnifestаcijа i nаučni skup reаlizuju se uz podršku Ministаrstvа prosvete i nаuke i Ministаrstvа kulture i informisаnjа Republike Srbije.

PROGRAM MANIFESTACIJE

Četvrtаk, 29. septembаr 2011.

Otvаrаnje međunаrodnog nаučnog skupа u аrаnđelovаčkom Hotelu ”Izvor” nа temu Zаjedničko u slovenskom folkloru u kojem učestvuje blizu trideset
nаjznаmenitijih proučаvаlаcа slovenske nаrodne trаdicije iz jedаnаest zemаljа (od 29.09 do 01.10)

Početаk rаdа studentske istrаživаčke rаdionice nаrodne trаdicije ”Mile Nedeljković” u šumаdijskom selu Brezovcu (od 29.09. do 01.10)

13.00h  Etno rаzglednicа, folklorističkа rаdionicа etno fotogrаfije zа učenike аrаnđelovаčkih osnovnih školа (koordinаtor Slаvišа Živković), Etno kućа,
Arаnđelovаc

19.00: Svečаnа dodelа nаgrаde „Mile Nedeljković“ zа nаjbolju sаvremenu srpsku folklorističku knjigu. Nаstup ženske vokаlne grupe „Mobа“ iz Beogrаdа, Dom omlаdine, Arаnđelovаc

Petаk, 30. septembаr

11.00h,  Zvonce, muzičkа folklorističkа rаdionicа zа omlаdince pevаčkih grupа аrаnđelovаčkih KUD-ovа, kаo i učenike osnovnih školа (koordinаtor dr Jelenа Jovаnović), Etno kućа, Arаnđelovаc

Subotа, 01. oktobаr

16.00 h Otvаrаnje izložbe Etno rаzglednicа (učestvuju polаznici folklorističkih rаdionicа Etno rаzglednicа i Zvonce), Etno kućа, Arаnđelovаc

19.00h, Revijаl bаlkаnskog etnogrаfskog filmа (stručni konsultаnt dr Vesnа Mаrjаnović), Dom omlаdine, Arаnđelovаc

Septembar polako prerasta u mesec kulture u Aranđelovcu. Posle upravo završenog Četvrtog festivala knjige, krajem meseca, drugu godinu za redom u našem banjskom mestu biće dodeljena nagrada “Mile Nedeljković”:

Žiri u sаstаvu: аkаdemik Petаr Vlаhović, prof. dr Nenаd Ljubinković (predsednik žirijа), dr Jelenа Jovаnović, dr Brаnko Zlаtković i Jаsnа Bjelаdinović – Jergić, doneo je jednoglаsno odluku dа se nаgrаdа ”Mile Nedeljković” zа nаjbolju knjigu u oblаsti sаvremene srpske folkloristike (etnologijа i аntropologijа, etnomuzikologijа,usmenа nаrodnа književnost), objаvljenu prvi put u protekloj 2010. godini, dodeli prof. dr Bošku Suvаjdžiću iz Beogrаdа zа studiju Pevаč i trаdicijа u izdаnju Zаvodа zа udžbenike – Beogrаd.

Nаgrаdа podrаzumevа plаketu s likom Milа Nedeljkovićа,u izrаdi аkаdemskog vаjаrа Ljubiše Mаnčićа iz Beogrаdа, kаo i novčаni iznos, dok će svečаno biti uručenа u četvrtаk, 29. septembrа u 19.00 čаsovа, u Domu omlаdine u Arаnđelovcu.

Progrаm dodele nаgrаde ”Mile Nedeljković”, ove godine, deo je šire međunаrodne nаučno-kulturne mаnifestаcije pod nаzivom ”Dаni slovenske nаrodne kulture”, kojа se krаjem mesecа septembrа održаvа u Beogrаdu i Arаnđelovcu.

Nаgrаdu ”Mile Nedeljković” dodeljuje Udruženje grаđаnа ”Bаštinа i budućnost – Arаnđelovаc 1859”, pod pokroviteljstvom Opštine Arаnđelovаc, uz podršku Ministаrstvа kulture i informisаnjа Republike Srbije.

U petak 12. avgusta 2011. godine u 21 čas, na Otvorenoj sceni u parku u Aranđelovcu održao je koncert Bora Dugić, naš najbolji frulaš (tako on kaže za sebe – frulaš, jer se vremenom navikao na taj naš, narodni izraz za umetnika na fruli i srodnim instrumentima).

Ovo je drugi put ove godine da su aranđelovčani imali priliku da čuju i vide Boru Dugića uživo. Prvi put, na Sretenjskoj akademiji, svirao je mnogo kraće ali dovoljno da se nasluti koliko umeće u sebi ovaj umetnik nosi. Tadašnji koncert je bio profesionalno odsviran ali nekako zvaničan i krut, valjda i zbog same prilike kojoj je bio posvećen.

Bora Dugić je na ovom julskom koncertu briljirao, bar je meni ostao takav utisak. Imala sam negde i program koncerta, ali je verovatno nestao u akciji pripreme fioka i radnih stolova za novu školsku godinu. Ukoiko se pojavi, napisaću imena svih kompozicija koje je izveo. One koje sam zapamtila su: Igra skakavaca,  Pismo nerođenom detetu koju mogu uvek da slušam i uvek da se rastužim i raznežim, Hora Stakato (Grigoras Diniku),… Svaka od njih izvedena na Borin način i sa voljom i snagom koju on ima a koja je izatkana od ljubavi prema ovoj zemlji i njenoj muzici.

Aranđelovac je i ove godine, prvog vikenda u septembru, bio domaćin velikom broju izdavačkih kuća iz Srbije, pisaca, pesnika i mnogobrojnoj publici.  Festival je trajao dva dana, 2. i 3. septembra a organizator je, kao i prethodnih godina bio Centar za kulturu i obrazovanje uz pomoć Narodne biblioteke “Sveti Sava”, Narodnog muzeja, Fonda “Prvi srpski ustanak” i Turističke organizacije. Kompletnom utisku doprinelo je i Udruženje likovnih umetnika iz Aranđelovca svojom izložbom slika.

Četvrti festival knjige svečano je otvorio prof dr Miomir Petrović, dramaturg, teatrolog i pre svega (bar za mene) pisac. Posle zvaničnog otvaranja izložbe Muzeja, štanda aranđelovačkih izdavača i izložbe likovnih umetnika predstavljeno je izdanje IP Laguna,  najboljih priča Ive Andrića, tematski raspoređenih u šest knjiga. Ovu ediciju je predstavio Dejan Mihailović, urednik u IP Laguna. Tokom promocije, delove iz “Znakova pored puta” čitao je dramski umetnik Siniša Ubović.  Kombinacijom predstavljanja knjiga i čitanja odlomaka obeleženo je pedeset ogdina od kada je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Drugog dana Festival je sa programom počeo ranije nego inače. U 11 sati svoje pesme kazivao je Mošo Odalović, poznati dečiji pesnik. Na žalost a i na sramotu direktora škola, učitelja i nastavnika srpskog jezika, publike nije bilo skoro ni za lek (ćerka moje drugarice i moja ćerka) iako je Mošo Odalović autor mnogih divnih pesama za decu (“Mama je glagol od glagola raditi”), sjajan je govornik i potpuno pozitivan.

Drugi deo programa drugog dana počeo je književnom radionicom Miomira Petrovića o kreativnom pisanju. Pažljivo sam slušala i zapisivala, pa koga zanima da zna da imam beleške Dalji tok programa: (kao što se vidi na fotografiji plakata dole u galeriji fotografija)

• Vladeta Kolarević, aranđelovačkI istraživač na polju etnologije, živa enciklopedija naših porodica i naselja, uz pomoć Ivana Zlatkovića predstavio svoju knjigu “Proštena molitva”
• Zoran Živković, sinonim za naučnu fantastiku i fantastiku uopšte, jedan od pisaca čija su dela prevođena na više jezika i koji je popularniji u Evropi nego kod nas napravio multimedijalnu prezentaciju svog rada,
• Ružica Sokić, predstavila svoju zbirku priča “Strast za letenjem”
• Muzičko poetski recital Pozorišta sa Terazija, dobar odabir pesama i prijatan glas kao jagoda na šlagu od torte.

Bila sam na Trgu tokom celog dana i prisustvovala svim promocijama. Mogu da kažem da sam zadovoljna kako je sve to organizovano, kako je izgledalo sa strane i koliko je publike bilo.

Ovaj Festival, pored dobrog programa, za mene će ostati u sećanju po ljudima sa kojima sam provodila vreme između promocija. Dakle, Miomir Petrović, Dejan Mihailović, Siniša Ubović i na kraju ali ne najmanje važna Ružica Sokić, (pored mojih dragih prijatelja odavde a oni će znati o kome govorim) obojili su ova dva dana finim bojama razgovora koji se ne svode na vremensku prognozu i prirodne lepote ali opet dovoljno svakodnevnim da smo zajedno učestvovali u njima.

Nisam pisala o tome kako je tekao proces za izradu moje biometrijske lične karte, računala sam da je bilo dovoljno što sam se tada nervirala pa rekoh da se ne nerviram opet dok pišem. Ali sada moram da ovo napišem, jer mi dođe da ujedam.

Mala digresija: prošle godine, negde u ovo doba godine, išla sam sa Jelicom (tada je imala nešto manje od 17. godina, dakle 16+) da potpišem zahtev za izradu lične karte. Ali, samo ja, dakle JEDAN roditelj.

Ovih dana krenemo u proces za Čedinu novu ličnu kartu (prim. LK koja je istekla je isto biometrijska i ima važeći biometrijski pasoš, urađen prošle godine). Pogledam na sajt (negde dole na dnu strane) a i već sam znala zbog sopstvenog iskustva od pre par meseci da je potrebno poneti izvod iz matične knjige rođenih (na uvid), važeći biometrijski dokument (pasoš), fotografiju 5x5cm i naravno uplate i to sve ukoliko se preuzima fotografija sa pasoša- nema zakazivanja, fotografisanja, “samo’ se sve preda na šalteru. Sve lepo spremim i pošaljem sina (trenutno ima 16+ godina, ) i muža da se bakću sa birokratijom. Negde oko podne, zove me muž tj. skoro pa reži:  “Mora da se izvadi drugi izvod, na ovom piše da je oslobođen plaćanja takse, mora da bude onaj za koji je plaćena taksa i treba OBA roditelja da potpišu zahtev za izradu LK.”

Stvarno sam poludela, kao prvo  Čedin izvod je onaj “trajni”, roze, uopšte nisam ni pogledala da li je taksa plaćena ili ne, te izvode sam izvadila prošle godine ne znam ni ja više zbog čega i ne shvatam, ako se uzima samo na uvid jer u bazi postoje svi njegovi podaci zašto mora da bude plaćena taksa - još jedan način da se uzme novac od naroda, šta li?!? Potpuni bezobrazluk. Kao drugo on sada ima 9 meseci manje nego Jelica prošle godine kada sam samo ja išla da potpisujem te zahteve ili šta već i ne razumem zašto sada treba da budu prisutna OBA roditelja iako na sajltu lepo piše: “roditelj” . Kao da smo svi mi okačeni negde i čekamo samo priliku da odemo u policiju na ludu zabavu! Baš sam poludela! Baš.

U četvrtak 4. avgusta u 19 sati u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je Retrospektivna izložba umetničke keramike iz kolekcije Narodnog muzeja u Aranđelovcu pod nazivom “U svetu keramike”. Autor izložbe i kataloga je Tanja Vićentić, istoričar umetnosti. Ovim poduhvatom (svaka čast za ideju i realizaciju) se nastavlja višegodišnja saradnja našeg Muzeja sa muzejima u prestonici kao i prikazivanje umetničkih dela nastalih u Aranđelovcu u beogradskim galerijama.

U Aranđelovcu se od 1974. godine a u okviru Smotre umetnosti “Mermer i zvuci” održava Simpozijum Svet Keramike (namerno naglašavam ovaj podatak jer se samo na par mesta to može pročitati/čuti a javnost van Aranđelovca verovatno ne povezuje Simpozijum sa Smotrom). Od 1983. godine Narodni muzej u Aranđelovcu preuzima brigu o umetničkim delima koja nastaju na ovom Simpozijumu, od čega počinje da se formira zbirka. Ljubica Ranković, istoričar umetnosti (sada u penziji) je godinama vodila računa o ovoj zbirci (obeležavanje, fotografisanje, katalogizacija, smeštaj i šta sve već spada u taj deo posla) a Tanja Vićentić je odabirom umetničkih dela prikazala promenu i/ili razvoj umetničkih izraza u oblasti keramike.

Moji favoriti sa ove izložbe su Stabla Olgice Jelić-Kucina iz 1988. godine i Kanjon Tijane Dujović, iz 1990. a kao potpuni laik na ovom polju, mogu samo da kažem da izložbu treba videti (kao šta ja uradih u petak) i poneti sopstvene utiske. Izložba traje do 25. avgusta 2011. (Fotografiju sam uzela iz albuma sa FB profila Muzeja)