Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

"Ponekad sam pijan, do uha nasmijan
I dusha mi je otvorena knjiga
Moje nebo je posoljeni zrak
A moje more razlivena tinta
Kome biti zahvalan, zhivote moj?
(...)

... zhivot mi je otvorena pricha ..."

*

"Jos ti se radujem, a nemam zasto biti ponosan na nas.
Jos ti se radujem, i svoje tajne tebi govorim na glas,
k'o da s nama sve je isto kao prije, a nije. "

*
"i to samo zbog toga što te na me podsjeća...da se nikad više ovakva ljubav
ne ponavlja...
Nikad više... "


*
"Kojin imenon, kojon besidon bi ovu jubav krstija
i ko bi normalan, a ko bi nasmijan, ovakvu tebe trpija
i to triba znat ti dajes prazno tilo, ali dusu nemos dat
i nije lako bit i svetica i kurva
sve po potribi, kako se namisti u taj cas..."
Judi, Zviri..
*
"Reci mi sad sta cu sa sobom
sve mi ide nizbrdo kad te spomenem
I svaka kap moga sjecanja
Boli me do ludila kad te spomenem

Gradim jos uvijek mostove svoje
koji nece doc do tvojih obala
Poslije stotinu suza i pogresnih rijeci
vec sam pomalo i umoran od poraza
znam"
*
chinim pravu stvar...
*
vreme je...

Citat: Pusti me, Pjer, pusti! Vec stizhe zora da me ugrabi. Bezhim! Zar ne znash, Pjer? Sve odlazi. Pusti da i ja odem u noc. Sâma... Ne, ne idi za mnom. Ostani tu dok odem niz ulicu.

Sigurno da si mi potreban. Zato i odlazim. Chezhnja je nedopustiva stvar. Ne daj se, Pjer! Morash joj odoleti. Ona te shchepa i stezhe do smrti. Zato ukradi tek trenutak blazhenstva, onda bezhi u samoccu obojenu seccanjem. To je sve shto postoji. Izdrzhi do jutra, Pjer!

Zashto te napushtam? Ne znam... Navikla sam da nishta nemam. Toliko, da vishe nemam snage da mi bude bolje. Izdrzhi do jutra, Pjer!
Lidija Nikolicc

*

"Neka čudna bića jašu na vetru. Prolaze kroz zidove i ulaze u tebe. Telo se grči i menja. Reči ne izlaze iz grla. Oči vide naopako. Ne gledaš spolja, već unutra.
Pun si, a prazan. Aveti ližu tvoju kožu. A ti ne osećaš ništa..."...
http://www.mycity.co.yu/Nasa-pisana-dela/Opet.html



*
Citat: Fantom iz mojih tajnih hodnika

Ne smem da dotaknem u ovom polusnu
Tvoje blazeno lice,
Uzasan strah preplavljuje mi grudi.
Uzburkace ovi topli prsti
Povrsinu imaginacije
Mirnu vodu pre svitanja,
Mirnu kao ogledalo za narcisa.

Osecam da me rat,
Koji vode svest i podsvest baca na kolena,
Pokusavam da podignem glavu.
Ne,teska je,ne uspevam.
Erupcija iz mozdanog vulkana
Prozdire nebitna secanja,
O, tako su mi sada potrebna
Da zgazim fantoma utkanog u hodnike
Ovog beskrajnog lutanja.

O,probudi me,svesnosti!
Nad cim se nocas koren tvoj zgrazava?
Savesti,prokleta saveznice i majko mojih tugovanja
Daj mi da otvorim oci,
Jednom za svagda,
Dozvoli da izbledi njegova moc nad mojim osmesima.

*
Vracam sebe sebi

Dala sam ti oblicje
Od meseceve svetlosti pravila
Oci od rubina podarila
Da bi plamtele vatrom mojih neispunjenih strasti
Nerazumno slatkih
Decijih vragolija
I krila zmaja duboko u tebe usadila
Moja krila od nekada
Da osetis kako se nebo takvom oblicju klanja
Kako ga prihvata
Sve potrebno i iskonsko
Sto su odbacili ljudi
Sto su iz sebe prognali
Iz dubine svog bica tebi sam poklonila

Odrices se toga
Teska je to nagrada
Stojim daleko,na zemlji
I pokusavam da dohvatim sve sto sa tebe
Iscupano neznanjem otpada
Vracam sebe sebi
I molim se
Da sam na putu
Kojim se uspeva.
*
„...On ima u ocima
vrtlog koji brise secanja...
Spas za besmisao
divljeg lutanja u krug
od sebe do zablude
od zablude do sveznanja
os sveznanja do kajanja
od kajanja do sebe...“
*
Citat: New York

izbeci zablude
srusiti zidove
staviti zastave
ukrasti svako svitanje

za tebe

smrviti pitanja
ubiti otpore
probuditi u sebi svetove

za tebe

lagati andjele
odseci korake
biti pocetak vecnosti

za tebe

umreti
i oziveti

nije dovoljno... *
Citat: Godina njegova
Secam se nekih davnih magli,
lepljivih kao prsti zamazani medom,
nanizanih u godini koja ne odlazi….
Vraca mi se svake zime!
Zaljubljena u moj bol!
Ta godina naseg oslobadjanja
od vatre u krvi…
Smiraj dva mlada jelena.

Zivot ide kroz sve boje postanka.
Ide kroz sume,
pustinje snova ,
oaze osmeha.
Prolazi ziva rana
tudjeg prezira i ponosa.
Pada na zemlju,
grci se crv upamcenih bolova….

A obelisk proslosti stoji.
Vraca mi mirise …
Nadanja.
Vraca mi suze kroz koje sam te gledala,
koje su se
u tvoju kozu upile….
Zalog za sva vremena.
Svih neprozivljenih ,
svih bacenih ,
svih zaludnih zivota.

Mozda osecas da cu i umreti
Urlajuci kroz vremenski prozor
sa kog odavno svet posmatram!
J.F. -Na Sve Svete....
http://www.mycity.co.yu/Nasa-pisana-dela/Ako-se-ikada-pokajem.html

http://www.mycity.co.yu/Blog/san-6.html

"pocetak je kraj je pocetak je kraj je..... "
http://www.mycity.co.yu/Blog/when-it-is-time-to-say-farewell.html
http://www.mycity.co.yu/Blog/ulysses.html
Kockice jednog davnog sna...
http://www.mycity.co.yu/Blog/Modrice.html

sa jednog putovanja...kao što sam i obećala...







p.s. http://www.mycity.co.yu/Blog/na-marginama.html

obrisati ogledalo, popiti nes, šetati pored mora, baciti đubre, voleti pesak i travu iz blizine,a ne sa fancy fotografija iz kataloga za letovanje, naučiti da skuvaš novo jelo, sedeti na terasi i naizgled ne raditi ništa, pustiti vazduh da struji od temena do malog prsta na nozi, osetiti koliko znači detoksikacija na različitim nivoima, ići pešice, kupiti mali predmet koji će te sećati na...biti pun i prazan u isto vreme, naučiti da voliš sopstvene praznine i da ceniš sopstvene punoće ( ), fotografisati nebo i suncobrane i vrtove i stene i sladolede i papuče i sve druge uzbudljive oblike... slušati jezik koji uopšte ne razumeš i po tonu nagađati o čemu pričaju ti ljudi... pokušati da prihvatiš svoje snove kao deo sebe čak iako te to rastužuje...preživeti insomnije (i pomiriti se sa činjenicom da su i one deo puta), prepustiti se vrelim noćima, zavoleti telo pored sebe sa svim njegovim oblicima, ušima, prstima i nosem, naučiti puno o nekome ko ti je toliko blizak da imaš utisak da ga poznaješ od rođenja. voleti nečije disanje u rano jutro kad je sve mirno i ništa se ne čuje... lagano putovati na duplo dno sebe u potrazi za malom školjkom ili biserom ili srcem... probuditi se u dan gde je vreme nebitno i gde niko ne pita koliko je sati...
probati novi sladoled, učiti da "muški" plivaš kroz život, naučiti da ne pokazuješ ranjivost kad uočiš da te neko namerno povređuje, misliti o sebi kao o talasu u prošlom životu, dopustiti krvotoku da se stiša, ali da ne bude tišina, voleti jednostavne formule i mali broj dobro ukombinovanih sastojaka, prizivati Afrku u srcu Mediterana, letnja kiša i stihovi koji teku u svetlost, zov divljine, ljubičasto i boja kajsije, vodena vila u svom prirodnom okruženju...

kindergirl@mycity.co.yu

ili last seven days in my life...
onako ne po redu nego asocijativnim putem kako se chega/koga setim...
a razlog navodjenja je da se ne zaboravi... a i luftiram, provetravam,pokushavam da se klimatizujem (sa i bez klime:P) ...raspremam i premeshtam, bacam, chistim, forwardujem, selim i ostali kucni poslovi...
bez obzira shto posao kojim se trenutno bavim je vishe fizichke prirode vreme prolazi isto toliko brzo kao i kad se bavim nekim drugim stvarima (koji su jel'te mozhda malo manje fizichke prirode).
znachi vreme je isto, samo su uslovi razlichiti.
uh.. nisam sad uopshte htela nikakav uvod,narochito ne ovakav o stvarima fizichke ws. "intelektualne" prirode, a o vremenu josh manje...ima toga chini mi se i previshe na 4umu...ovo je nekako trebalo da bude summer city blog...so...
shta sam ono htela?
*
chetvatak

-ishla u kst i slushala Haustor i Darka Rundeka. shto bi se reklo "domaccica"... shvatila zashto sam vec duzhe vreme izbegavala ta mesta. nije chak bilo nii bolno. vishe nekako bezukusno. kao onaj genetski modifikovani krastavac koji izgleda kao tikvica.-> haustor samo u spostvenoj rezhiji+na kompu+ one pesme koje ti volish-u buduccnosti...
petak

ishla sa t.i p. na "Shikaru" jer je potpuno neodoljivi i perverzno-detinjasto sharmantni dj. Brka pushtao mjuz. Vasil i prof. Lompar imaju opasnu konkurenciju. all right, all right... plaKtonska veza je veza... that's not just in my head...:lol... i to nije prevara:trep trep...
-skoro pun mesec na keju,pogled sa broda, prizor za slikati ili memorisati u glavi (kako ko)...
- limunizacija+ja+josh neko
-disco, disco dj set...sofisticirano i sexy... svidjaju mi se sopstveni pokreti na shtiklama.
-ljudi u studenjaku kod t. su u fazonu "veselih '70".jeftino pivo, klupice... samo fali da ruzh zasvira "prvi put sam zagreb video kad smo krenuli za trst, moj brat i ja shvercera dvaaaaa..." se neko secca ove pesme...e pa tako su delovali.. nemam ja nishta protiv, but not my cup of tea... (nekad bilo, but ... neka ostane na tome)... i nije to problem.. nego to shto je vec svanulo,a oni su doslovno bez imalo sluha drndali gitaru u 04h in the morning...
jel treba da spomenem da nisam spavala uopste? htela sam da ih gadjam nechim,ali mi je bilo neprijatno poshto sam tu "gost" pa bi mogli da me izbace or smth... i nisam imala pidzamu...:lol
-t. je zaspala momentalno ... mrzim kad neko odmah zaspi... namamila me da cce da mi pricha prichu,a onda sam ja imala monolog... o smislu zhivota mislim da necce skoro da me zove da spavam kod nje.

subota

-u 08:30 odluchila da nauchim kako izgleda spakovati se u JEDAN ranac. new experience 4 me.
-Tour de Smederevo
-bus bez klime,ali sa ventilacijom ... u krivini...
-dogovorila se sa t. da ccemo zajedno da napishemo knjigu o... :nvm...
-spavala u busu na +35 otvorenih usta 20 minuta
-posle podne shvatila kako i koliko nepovratno volim Beograd. Neke stvari ne treba menjati:>...
-shvatila koliko kej u Sd lichi na kej u Bg.
-popila hladan nes i to me je oporavilo za naredna 2 dana
-sedela na keju i gledala ka mostu...
-poslala poruku Nekome:" hmmm: nekako uvek ima previshe mostova izmedju nas..."
mostovi spajaju i razdvajaju ljude..pa kako se kome okrene...
-bezrazlozhno poslala tu poruku...
-u povratnom smsu mi stizhe pozitivno okarakterisana reakcija od strane t. nemam stav.
-u tom trenutku mi je ispalo sochivo...sluchajno,a? :jel me to neko opasno za*ebava?
-eto...eto...shta mi je to trebalo...i sms i sochivo i podivljali taxista koji nas vozi doslovno 120u krivinama lepe nam Srbije. ako sad poginem dzabe sam uchila za ispit i nece mi mihajlo ni upisati ocenu. hoccu 8. a i letovanje sam uplatila, a onda mami necce ni vratiti pare i p. necce imati sa kim da ide.stavljam naochare za sunce i drzhim se chvrsto k'o u gradskom prevozu.
-kuca koju srecemo mi lichi na aktera sms poruke... what a wondeful world...
-t. kazhe da ona nije ista kao ostali ljudi u njenoj porodici i da je jedino slichna meni i d. koji nismo njena porodica.
-ja ne znam da li sam slichna t. ni svojoj porodici.D.ne poznajem lichno. Tako da i to otpada.
-bila sam slichna akteru iz sms poruke ali sam se promenila:>
-opet ne spavam uopshte

nedelja

-posle 72 sata sam kod kuce. kupam se u sopstvenoj kadi i jedino mi je tako dobro. na +36
-"volim te
"ja tebe vishe" (neko me je dochekao kad sam se povratila... prepiremo se ko koga vishe... )
-prvi put spavam od ko zna kad

ponedeljak & utorak....
- ribam,chistim, trljam, kachim, brishem i svi ti glagoli koji se tichu pranja, umivanja i sredjivanja sebe, radnog i mentalnog prostora.

-bacam stare chasopise... chitam rubriku u "Cosmu" o 101 pozi u sexy i smejem se onom shto sam podvukla.

Kad sam prestala da chitam chasopise?
...

let me see...

u ... oktobru?

:all right...
koliko mi je trebalo meseci da izvalim...
>skip

-bacam sve chasopise... (osim onih iz gimnazije i onih u kojima sam ja pislala)
-chitam to shto sam pisala i razmishljam kako sad vidim sve tako drugachije...:nisam gorka:just different!
-pijem nesicetea u velikim kolichinama
-pishem blog na MC.
-josh neko ima iste simptome kao ja.
-slusham neke pesme i chini mi se da ccu da zacelim.ali sutra ili neki drugi dan. danas me boli.
-neccu da me boli i izlazim sa d.
-d. me poznaje dosta dugo i volim da pricham sa njom.
- ima lepu haljinicu i odvlachi me na mesto gde vikendom sviraju tamburashi,a preko nedelje pushtaju pink floyd.
-eto srecce za mene
-u 23:30 jedemo salatu i pomfrit.
-d. me nije zaboravila, kao shto sam mislila jedno vreme. prichamo o svemu i nichemu i skoro smo kao valjarevicc samo shto su nam teme zanimljivije.
-jedu nas komarci jer smo pored reke. damn it!
-opet ne spavam...agonija...
-voajerishem vasila na space-u... ima fotku u kupaccim gaccama i ne svidja mi se.:lol ugojio se,ali to je valjda brachni radni stazh.
-ipak je divan na neki poseban nachin
-ili je samo meni toplo?

sreda
-nosim sreccne "pacha" mindjushe
-upisali su mi ocenu! jeeee:
- stigla je neka zaostala kinta na koju sam prestala da rachunam odavno. but now: I consider myself rich
-nashla u biblioteci knjigu koju trazhim vecc duzhe vremena samo zato shto sam se nepredvidjeno dugo zadrzhala u istoj zbog klime.
...

sad sam Miss Independent... imam papir i olovku i zdravu kosu i sunce i kremu sa faktorom 50 (za svaki sluchaj:>) i 15 dana na raspolaganju ... life is 4 living, right?

J.

***

bilo je tu josh koje kakvih razmishljanja koji nisu za summer blog...a i ne mogu da ih lociram po danima...
evo jedno od bizarnijih je:" shta ako se jednog dana u meni pobune svi knjizevni junaci iz svih knjiga sa svih spiskova i onih koje nema na spisku..."

but that's just me...don't pay attention...

Citat: “Ako nećeš da budeš ubijen, bolje pripazi. Rat će obavezno doći. Uvek obavezno dođe. Nema šanse da ne dođe. Ljudi, znaš, u dubini duše vole da se ubijaju. I, onda ubijaju jedni druge sve dok se ne umore od ubijanja. Kad se umore od ubijanja malo predahnu. Pa onda opet počnu da se ubijaju. Tako je. Nikome ne možeš da veruješ, i ništa se ne menja. I zato tu nema pomoći. Ako ti se ne sviđa, možeš samo da pobegneš u neki drugi svet.”
- Šta onda da radim?
“Do sada si mnogo toga izgubila. Izgubila si mnogo toga vrednog.
Nije bitno čija je to krivica. Bitno je ono što si ti tome dodavala. Kad god bi nešto izgubila,ti bi tome dodala još nešto i sve ostavljala za sobom.
Baš kao neki znak. Nisi morala to da činiš.
Počela si da ostavljaš i ono što je trebalo da zadržiš za sebe.Na taj način si se i sama polako trošila. Zašto? Zašto si to činila?”
- Ne znam.
“Ali verovatno da nisi mogla drugačije. Nešto kao sudbina.
Ne mogu da smislim bolji naziv za to…”
- Sklonost.
“Iako dižeš galamu oko sitnica, začudo, oko krupnih stvari postaješ
velikodušna.U tebi se vidi takav obrazac. Zanimljiv karakter.”
- Nije da se baš čvrsto držim nekog sistema. To je kao plesni koraci.
To je navika. Telo pamti. Kad zasvira muzika, telo automatski počne da se kreće. Nema veze i ako se promeni okruženje.
Pošto su koraci jako komplikovani, ne može se misliti o okruženju.
Ako se previše razmišlja, načini se pogrešan korak. Ja sam samo nespretna. I pomalo van opštih kretanja. Čini mi se kao da hodam kroz video igricu. Kao Pekmen.Iznova i iznova jedem tačkastu liniju u lavirintu.
Besciljno. I jednom, izvesno, umrem.
Svako ima svoj put, zbog toga se jednom mimoiđemo i ne razumemo.Izgubiti nešto je stvar trenutka. Život u principu nije fer.
“Kao da je u tvom srcu Pekmen. Kao da ti Pekmen jede srce. Pi, pi, pi,
piiiip, piiiiip… Kao da te nešto izjeda.”

*
Citat: »STRAH
BALTIMOR

Ustajući tog jutra iz kreveta, čekajući da voda za čaj provri u kotliću, gledajući kako senke igraju kroz zavese i pokušavaju da dotaknu bočice sa začinima koje im svakog jutra nepovratno izmiču, pomislih: “Može se dogoditi da uskoro dođe starost i da u nekom momentu, svakako prekasnom da bilo šta promenim, ustanovim da sam sve uradila pogrešno”.
Ovo dalje pretpostavlja barem nekoliko stvari. Pre svega, da postoji ispravan i pogrešan način. Zatim, da mi odlučujemo o tome koji od ta dva načina će dobiti oblik koji se zove naš život. I još dalje, pretpostavlja da postoji isključivost na relaciji dobar način - loš način. A možda je svaki od načina pomalo i dobar i loš?Tako sam se tešila dok sam pila čaj, ali strah je ostajao tu. Nisam ga mogla odbaciti kao kesicu “Erl Greja” u đubre. Stajao je tu, natapao se, pojačavao crnilo. Niste ga mogli zasladiti. Niste ga mogli razblažiti mlekom. Niste mogli odlučiti da ga ne popijete. Strah je obuhvatao moje jutro na dobro poznat način: pojavio bi se iznenada negde duboko u stomaku, učinivši da mi sve unutra neprijatno zatreperi, i onda se lagano penjao uz dijafragmu, negde u grudi, tamo bi mi za trenutak zaustavio srce, tek da pokaže koliko je moćan, i taman kad bih pomislila da me je dokrajčio, stuštio bi se u grlo i stegao bi me za vrat.
- Dobro - rekoh mu. - Šta očekuješ od mene? Kuda odavde, iz ovog jutra, idemo ti i ja?
Strah je ćutao i gledao u mene. Obožavao je da odmah izjutra postavi hijerarhiju stvari za taj dan. Moram znati šta mi je najvažnije. I ko vlada. Izvan toga, on mi dopušta da sama odlučujem o manje važnim stvarima. Njega zanimaju samo strateška mesta. Kao na primer: hoću li preživeti i ovaj dan?
Šta ako u poslednjim danima života shvatim da sam ostala na pogrešnom mestu onda kada je trebalo ići dalje? Šta ako me je nešto čekalo baš tamo gde me je mrzelo da prođem? Šta ako bi sve bilo drugačije i neuporedivo bolje da sam se u pravom trenutku setila prave rečenice, jedinog mogućeg odgovora na postavljeno pitanje? Šta ako nisam okrenula glavu kada je trebalo i ako nisam ugledala nešto što je neizostavno bilo namenjeno meni?
Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i čini vam se da mu pripadate. Ponekad, međutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogućih života. I svi ovi drugi životi odjednom vas peku kao tek narasli plikovi.- Da li ti to pokušavaš da mi kažeš - upitah ga - da imam izvesnu obavezu prema tim drugim životima u koje nikada nisam provirila?
Moj strah se lukavo smešio na mene, glave nakrivljene na stranu, sležući ramenima, glumeći nekoga ko meni prepušta da izvedem zaključke, donesem odluke, postupim onako kako želim… Kakav podlac! Neko sa strane mogao bi još da pomisli da zaista imam nekakav izbor!



...jedna stranica dnevno...

Citat: O Ljubavi i Vatri-in memoriam Darko Todorovic
Neke ljubavi su kao šumski požar u leto. Iznenada izbiju, od vazduha se zapale, čini se. Brzo se razgore, bukte jakim plamenom i brzo izgore da od njih ništa ne ostane, ni kao trag u pepelu. Teško ih je obuzdati ili se protiv njih boriti i niko ne zna kojim će pravcem krenuti. Najpametnije je glavom bez obzira bežati ali teško je vatrenoj stihiji uteći. Jedina im je prepreka kakva velika voda, jezero ili reka i gole čistine preko kojih je i ptici teško preleteti. Posle takvih ljubavi spaljena pustoš ostaje ali već posle prvih kiša osećamo cvetanje u vazduhu i plodovi neki zeleni opet niču, kao da ništa bivalo nije. S godinama se ožiljak taj tanji i jednom se ne da poznati ni traga vatri ali ni predelu pre požara.
U nekim ljubavima toliko vatre i snage ima, da oganj njin sažiže gvožđe i kamen strahovitom jarom, poput vulkana što Zemljinu utrobu bljuje. Takve ljubavi se porađaju strahovitim praskom i eksplozijama i niko nije siguran pored njih, niti se zna kad mogu izbiti. Kao i zemljotrese mnogi znaci ih najavljuju ali nijedan ne mora biti pravi.Ima ljubavi kojima kao i zimskim vatrama treba vremena, pa isprva tinjaju dugo, a kad se razgore retka su uteha u hladnim danima i časovima i ljudi se nerado odmiču od njih, težeći da ne odu daleko i da im se što pre vrate. Kad ih napušta, čovek to čini stoga što mora nastaviti put i sa sobom ih nosi u džepovima kaputa i često mu se priviđaju u mrklim noćima. To su ljubavi i vatre na koje proleće i toplota nikad sasvim uspomenu ne izbrišu.
S jeseni, kad vreme ovlaži i ljubav i vatru teško je pripaliti. I kao što se nevičan zna mučiti sa mokrim drvima tako i za ljubav treba znati odabrati mesto, zaštititi ga spočetka od kiše i vetra svojim telom, i dodavati po malo na plamen, duvati dok se ne zažari i ne sklanjati oči od dima. Od takvih vatri često kreću suze, a ne sklanja nam se od njih, jer obuzima nas želja da ih vidimo kako plamsaju. Jesenje vatre, kao i ljubavi dugo tinjaju i teško se gase jer se rađaju kao potreba za toplinom i ako igda u ljubavi ima razuma i kompromisa ima ih u ovim ljubavima. Ne znači to da one nisu strasne jer vatra se eto, da načiniti od vlažnih i satrulih drva, od piljevine i otpada, pa ako joj dodamo nešto veliko i zdravo što će goreti dugo, lako joj se prepustimo uživajući i zaboravljajući od čega je krenula. Ima ljubavi koje vidimo daleko u tamnim noćima, koje pucketaju jako i bacaju iskrace u širokom luku od sebe. To su vatre na kojima se greju mnogi i koje privlače ljude oko sebe da sede i ćuteći zure u plamen.
Ima plamenova varljivih, kao sa slike, na kojima se ne može jelo zgotoviti ni ruka na njima opeći i niko se na njima ogrejao nije.
Neke ljubavi ne možete primetiti dok na njih ne nabasate u tmini, kao malu vatricu koja postojano gori i posle se čudite kako je ranije niste zapazili gde u daljini žmirka kao prijateljska zvezda putnicima namernicima.
Od nekih ljubavi bi najradije pobegli kao od vatre koja vas ujeda za oči i obraze, pali vam odeću ako ste joj stopu bliže, a stopu dalje samo ne može razbiti mrazne okove koje zima stegne i dugo se čovek muči premišljajući se da li da ide od jalovog ognjišta ili se zavarava sigurnišću i ostaje dok se ne opeče.
I kao i ljubavi što nisu iste tako se i vatre razlikuju. Drugačije miriše vatra od jelovine ili borovine, jer jedna je ženska a druga muška.
I kao što ima vatri za različita pečenja i nije ista kad ćemo bika ili ovna peći, tako su i ljubavi razne za ljude. Za neku je divljač vatra od cerovih i hrastovih glavnji kao gradovi kad se opsađuju a neka se mesa suše na šljivovoj i javorovoj vatri.
Rakije se peku kad plamsa trešnjevak i jabuka, a heroji i brodovi gore kao sandalovina.
Neke vatre i neke ljubavi je greh paliti kao palmovu ili maslinovu a neke su blagoslovene kao dim tamjana.
Tamo gde mnogo ljudi ima i dolazi i odlazi, kao u krčmama i svratištima, u pristaništima i tamo gde je pesma i igra ni vatra ni ljubav nisu samo za jednog čoveka.
Tamo gde je natecanje i pir, i vatri i ljubavi nešto se žrtvovati mora.
Kao i vatra i ljubav od žrtve samo pepeo ostavi.I ljubav može kao i žar u pepelu zapretena počivati da je tek vetar docnije rasplamsa, dugo pošto je vatra zažarena ili da se slučajnom varnicom razgori.
Ni u ljubavi neke kao ni u ognjišta ne možete udarati a da vatrenom kišom ne odgovore.
I kao uz vatru i uz ljubav ide vino i piće i muzika i mnoge priče što se šapuću i one što se kazuju zvonkim glasom.
I uz vatru i uz ljubav se sanja, nekad i otvorenih očiju i mnoga intriga, spletka i svaka laž je moguća.
I uvek ima ljudi što zavide na vatri kao i na ljubavi.
I skitnice i moreplovci sanjaju o njoj. I pesnici i mudri ispričaše mnogo ali ne rekoše više od neukih što željno uživaju u njoj.I jednako je rad gost u pećini pustinjaka ili kakvoj izbi siromaha kao i u kraljevskoj gozbenoj dvorani.
I niko ne zna kad je prva planula pod nebom ali osećamo da nam je saputnik vazda i da pre nje nešto ako je bilo to beše mračno i studeno do bola i tužno.
I dok nas je jedna ogrejala znamo da i druga postoji i da nas čeka negde. I slutimo negda da kao i bez vatre i bez ljubavi života za nas nema i nema nas.
Senchy

Citat: ne brini se za mene,
ovo možda podsvjesno citiram bijelo dugme
premda ponekad i ovako u pidzami
kao sad
imam taj osjećaj da sam ustvari zapela
u patentu,
zato možda brineš,
ti znaš kako žuljaju mentalne ralje inercije,
i kako je to svejedno loše opravdanje,
i za ništa i za sve,
ali ja sam svjetski prvak u svim disciplinama bježanja,
rekorder u slobodnom,
i evo već dok ovo mislim,
srcem preskačem zidove i zračne prostore,
planinske lance, kontinente leda i pustopoljine,
nazdravljam asteroidima na ruskom
i putujem dalje,
u svoj gher koji znam da negdje postoji,
kontam - dovest će me put,
jer smjerovi nam se moraju ukrstiti,
nomadima i meni,
duše jesu, već odavno,
i zato ne brini se:
to sam samo ja,
ne grčim se - polijećem!




let u bojama...

nekad je dobro prespavati jutro
nekad je dobro popiti jogurt umesto mleka
nekad je dobro biti nedostupan
nekad je dobro biti hladan
nekad je dobro imati masku i maskaru i novu chetkicu za zube
nekad je dobro bash nishta nemati
nekad je dobro propustiti autobus
nekad je dobro samo hodati
nekad je dobro znati "tajnu veshtinu" bez gorchine
nekad je dobro zhiveti u uvernju da je "vazhan put a ne cilj"
nekad je dobro pogoditi cilj i biti ponosan na sebe
nekad je dobro kuvati se u sopstvenom paklu
nekad je dobro znati da je vreme da ukljuchish klimu sopstvene
mentalne termoregulacije
nekad je dobro biti protivrechan
nekad je dobro verovati u bogove i oblake i repate zvezde
nekad je dobro zaboraviti shta si sanjao
nekad je dobro uleteti u dan bez spiska i plana
nekad je dobro popiti smirnoff ice bez ikakvog povoda
nekad je dobro ...
nekad je dobro uopshte ne chitati simboliste
nekad je dobro izbecci sve metaFore metonimije sinegdohe u danu
nekad je dobro kad ne mozhesh da izrazish to shto oseccash ni na jednom jeziku
nekad je dobro neke stvari ne izgovoriti glasno
nekad.
samo (po)nekad.


*
u medjuvremenu:
"neka bude borba neprestana
neka bude shto biti ne mozhe..."

Pjesma o Biseru

"Čovječe što nisi kao svi drugi, ne nosi srca na dlanu i ne misli da treba pokazivati bogaljima svih blaga svoje duše.
Sjeti se da na dnu dubokih okeana čami bezbrojno biserje u školjkama.Niko ga ne vidje, niko ga neće vidjeti, možda ni trak zvjezde što se ogleda nad vodom, pa ipak ljepota vasione dobiva od njegove lepote.
Neće ono blistati izloženo na grudima žene, niti će ikada da resi sjajne prstenove. Naše ga smrtne oči neće ugledati,ali mi slutimo da postoji.
I radujemo mu se više što ga naslućujemo, nego bismo uživali kada bismo ga imali pred sobom. Pa zato čovječe koji nisi kao svi drugi,ne nosi srca na dlanu i ne misli da trebaš pokazati prostoti svih blaga svoje duše."


I Bruise Easily



"Radost ću svoju saopštiti svetu, ali bol moj neka ostane za me. Neka se braća ogreju na mome žaru, no tajnih suza ne poveravam nikom.
Čoveče, ako zvuk reči može da ti da sreću ja ti je neću kratiti.Ali na stravičnom drumu što vodi u ponore ja hoću da ostanem sam."

(Iz pesničke proze Tina Ujevića)

*

“Ja sam uopsteno recceno, jedno nezno i povredama sklono stvorenje. Kako spoljasnjim tako i unutrasnjim.Zahvaljujuci mahnitom brzanju, neprestano se u nesto udaram, sto dovodi do pojave modrica, posekotina, ogrebotina itd., a koje opet tesko i sporo prolaze, zbog preosetljivosti, kako koze tako i krvnih sudova. Jednom mi je medicinska sestra prilikom davanja injekcija napravila hematom poprilicne velicine. Recimo kao polovina dlana. Verovali ili ne ta modrica se povlacila pune tri godine.Zapravo je sasvim nestala, onda kad sam na nju zaboravila, kad sam se u stvari sa njom sazivela. Podignuto na>>enti<< stepen, isto vazi i za unutrasnje povrede, takozvane >>dusevne bolove i patnje<<, koji su takodje izazvani mojom brzopletoscu, trapavoscu, nezgrapnscu, nesnalazenju i dezorjentaciji.Dakako mentalnoj. Pshihickoj."

spletkarenja...

i jedno zashto....

u znaku pitanja...

Citat: ČETVRTAK, 19. JANUAR
Meni je ovo moje gradilište u kojem živim postalo jedna opsesija, jer sam ja shvatio da živim na idealnom mestu, u malom potkrovlju, koje ima i vodu i struju, u zgradi koja nije završena i koja će se graditi još ko zna koliko dugo, a jeftino je jer nema nikakvih komunalija i nema tv pretplate, i platiš samo onoliko koliko potrošiš, i niti sam ja prijavljen ovde, i niti je ta zgrada prijavljena bilo gde, pa tako da i ja i moje komšije živimo, a ne postojimo. Kao i ova naša zgrada koja je tu, a nigde ne postoji. I ja nekako osećam zahvalnost prema firmi koja gradi ovu zgradu, jer meni potpuno odgovora takva životna pozicija, jer je i jeftino i nema te nigde, a na svom si i niko ne može da te izbaci, jer nema odakle da te izbaci. I nikad se nisam osećao toliko pravim građaninom ovog mog grada, kao sada, tačnije, od kada sam se uselio u ovu zgradu. I ja sada ne mogu da napišem nikome svoju adresu, pošto je i nemam, niti neko može da me uznemirava telefonom, jer ga nemam, niti neko može da me nađe, kada mene, u stvari, i nema. Jer nema ni te zgrade. A ja živim u njoj svoj život. O, čoveče, koliko mi je samo vremena trebalo da se dokopam idealnog mesta za život u ovom mom gradu! Jer meni, ovde, ništa bolje od ovog ni ne treba.

Srdjan Valjarevicc