Neke ljubavi su kao šumski požar u leto. Iznenada izbiju, od vazduha se zapale, čini se. Brzo se razgore, bukte jakim plamenom i brzo izgore da od njih ništa ne ostane, ni kao trag u pepelu. Teško ih je obuzdati ili se protiv njih boriti i niko ne zna kojim će pravcem krenuti. Najpametnije je glavom bez obzira bežati ali teško je vatrenoj stihiji uteći. Jedina im je prepreka kakva velika voda, jezero ili reka i gole čistine preko kojih je i ptici teško preleteti. Posle takvih ljubavi spaljena pustoš ostaje ali već posle prvih kiša osećamo cvetanje u vazduhu i plodovi neki zeleni opet niču, kao da ništa bivalo nije. S godinama se ožiljak taj tanji i jednom se ne da poznati ni traga vatri ali ni predelu pre požara.
U nekim ljubavima toliko vatre i snage ima, da oganj njin sažiže gvožđe i kamen strahovitom jarom, poput vulkana što Zemljinu utrobu bljuje. Takve ljubavi se porađaju strahovitim praskom i eksplozijama i niko nije siguran pored njih, niti se zna kad mogu izbiti. Kao i zemljotrese mnogi znaci ih najavljuju ali nijedan ne mora biti pravi.Ima ljubavi kojima kao i zimskim vatrama treba vremena, pa isprva tinjaju dugo, a kad se razgore retka su uteha u hladnim danima i časovima i ljudi se nerado odmiču od njih, težeći da ne odu daleko i da im se što pre vrate. Kad ih napušta, čovek to čini stoga što mora nastaviti put i sa sobom ih nosi u džepovima kaputa i često mu se priviđaju u mrklim noćima. To su ljubavi i vatre na koje proleće i toplota nikad sasvim uspomenu ne izbrišu.
S jeseni, kad vreme ovlaži i ljubav i vatru teško je pripaliti. I kao što se nevičan zna mučiti sa mokrim drvima tako i za ljubav treba znati odabrati mesto, zaštititi ga spočetka od kiše i vetra svojim telom, i dodavati po malo na plamen, duvati dok se ne zažari i ne sklanjati oči od dima. Od takvih vatri često kreću suze, a ne sklanja nam se od njih, jer obuzima nas želja da ih vidimo kako plamsaju. Jesenje vatre, kao i ljubavi dugo tinjaju i teško se gase jer se rađaju kao potreba za toplinom i ako igda u ljubavi ima razuma i kompromisa ima ih u ovim ljubavima. Ne znači to da one nisu strasne jer vatra se eto, da načiniti od vlažnih i satrulih drva, od piljevine i otpada, pa ako joj dodamo nešto veliko i zdravo što će goreti dugo, lako joj se prepustimo uživajući i zaboravljajući od čega je krenula. Ima ljubavi koje vidimo daleko u tamnim noćima, koje pucketaju jako i bacaju iskrace u širokom luku od sebe. To su vatre na kojima se greju mnogi i koje privlače ljude oko sebe da sede i ćuteći zure u plamen.
Ima plamenova varljivih, kao sa slike, na kojima se ne može jelo zgotoviti ni ruka na njima opeći i niko se na njima ogrejao nije.
Neke ljubavi ne možete primetiti dok na njih ne nabasate u tmini, kao malu vatricu koja postojano gori i posle se čudite kako je ranije niste zapazili gde u daljini žmirka kao prijateljska zvezda putnicima namernicima.
Od nekih ljubavi bi najradije pobegli kao od vatre koja vas ujeda za oči i obraze, pali vam odeću ako ste joj stopu bliže, a stopu dalje samo ne može razbiti mrazne okove koje zima stegne i dugo se čovek muči premišljajući se da li da ide od jalovog ognjišta ili se zavarava sigurnišću i ostaje dok se ne opeče.
I kao i ljubavi što nisu iste tako se i vatre razlikuju. Drugačije miriše vatra od jelovine ili borovine, jer jedna je ženska a druga muška.
I kao što ima vatri za različita pečenja i nije ista kad ćemo bika ili ovna peći, tako su i ljubavi razne za ljude. Za neku je divljač vatra od cerovih i hrastovih glavnji kao gradovi kad se opsađuju a neka se mesa suše na šljivovoj i javorovoj vatri.
Rakije se peku kad plamsa trešnjevak i jabuka, a heroji i brodovi gore kao sandalovina.
Neke vatre i neke ljubavi je greh paliti kao palmovu ili maslinovu a neke su blagoslovene kao dim tamjana.
Tamo gde mnogo ljudi ima i dolazi i odlazi, kao u krčmama i svratištima, u pristaništima i tamo gde je pesma i igra ni vatra ni ljubav nisu samo za jednog čoveka.
Tamo gde je natecanje i pir, i vatri i ljubavi nešto se žrtvovati mora.
Kao i vatra i ljubav od žrtve samo pepeo ostavi.I ljubav može kao i žar u pepelu zapretena počivati da je tek vetar docnije rasplamsa, dugo pošto je vatra zažarena ili da se slučajnom varnicom razgori.
Ni u ljubavi neke kao ni u ognjišta ne možete udarati a da vatrenom kišom ne odgovore.
I kao uz vatru i uz ljubav ide vino i piće i muzika i mnoge priče što se šapuću i one što se kazuju zvonkim glasom.
I uz vatru i uz ljubav se sanja, nekad i otvorenih očiju i mnoga intriga, spletka i svaka laž je moguća.
I uvek ima ljudi što zavide na vatri kao i na ljubavi.
I skitnice i moreplovci sanjaju o njoj. I pesnici i mudri ispričaše mnogo ali ne rekoše više od neukih što željno uživaju u njoj.I jednako je rad gost u pećini pustinjaka ili kakvoj izbi siromaha kao i u kraljevskoj gozbenoj dvorani.
I niko ne zna kad je prva planula pod nebom ali osećamo da nam je saputnik vazda i da pre nje nešto ako je bilo to beše mračno i studeno do bola i tužno.
I dok nas je jedna ogrejala znamo da i druga postoji i da nas čeka negde. I slutimo negda da kao i bez vatre i bez ljubavi života za nas nema i nema nas.
Senchy
u medjuvremenu sam odlazila na razlichita mesta sa razlichitim ljudima. a onda sam posle 100 godina (u martu ili februaru, ne seccam se tachno) otishla sa dechkom tamo na chaj. bila je to interna fora jer sam mu letos na moru uveche kuvala chaj kao poremeccena. pa se navukao 
sedeli smo tamo i pocheo je da pada sneg.u vreme kad ga niko nije ochekivao. sad kad mislim o tome chini mi se da mi je to bio najlepshi sneg ove godine. mek i spontan. i tad sam potpuno i nepovratno zavolela ovo mesto... zato shto ima mnogo divnih knjiga koje mozhesh da listash 
