Blogodak - domaći blogovi na jednom mestu

zapisivanja ili jezik chvorova

Jungova_mala - 17.07.2007, 00:06:56

Crtica

"Poznajem jednog dobrodushnog, veselog starca.Zivi uz jezero. Jedan je od onih zaboravljenih ljudi. Od onih, koje je, chni mi se, vreme "potroshilo", jer danas nema mesta za one koji su svima voljni da pruzhe ruku u nevolji.Niko mu ne bi "dao" osamdeset godina. Zhivih ochiju ispod nabranih, mudrih vedja, rumenog lica, chvrstog koraka.Svakoga dana on brusi svoju dushu razgovarajuc'i sa mirnom vodom...
Jednom rechju, drzhec'i, mudar chovek.

Ipak...sve bi bilo dobro da mu pamc'enje nije oslabilo. Ispred troshne barake, uz samu vodu, starac krcka svoje preostalo vreme, nosec'i vechiti osmeh na usnama. Gde je on, tu je i veselo.Ali ima on i svojih muka. Chesto nekud podje, pa zaboravi gde je poshao. Nikako ne mozhe i lica da zapamti. Toliko me godina svakodnevno vidja, a ime mi nije zapamtio.

Ako ga ko zamoli da neshto uchini, on po nekoliko puta ponavlja ne bi li nechiju zelju nauchio napamet i od ovlash izgovorenoh rechi iskovao parche srec'e za choveka koji od njega trazhi uslugu. Da bi bilo sigurnije, starac zavezhe chvor na maramici-sve je u chvorovima.

Ipak oni ne pomazu mnogo. Razvije on maramicu:na njoj desetak vezanih krajeva. Shta oni znache-ne zna.
Chak ni chovek odlichnog pamc'enja tu ne bi mogao da se snadje!

Drugachije bi bilo da su chvorovi nejednaki, da svaki oznachava neko slovo ili rech. Tad bi starac mogao chitati sec'anja iz "chvornatih belezhaka".
Ovakvo pisanje postojalo je u drevna vremena, onda kad ljudi nisu umeli da pishu slovima. U Juzhnoj Americi se i danas mogu pronac'i chobani koji znaju jezik chvorova.

E nekad je bilo mnogo nachina da se zivot zapishe..."
T.Vuchkovic'
tekst preuzet iz "Politike"

imala je lice kog je tama mogla ubiti...

Jungova_mala - 15.07.2007, 01:30:50

"Imala je lice kog je tama mogla lako ubiti
U jednom trenu
Lice koje su lako mogli povrediti
Smeh ili svetlo

"Noću razmišljamo drugačije"
Kazala mi je jednom opušteno ležeći na leđima

A zatim bi citirala Cocteaua
"U sebi osećam anđela kog neprestano šokiram"

Tada bi se nasmešila i zamislila
Pripalila mi cigaretu

Poljubio bih TO lice

Uzdahnula bi
Ustala
I protegla svoju ljupku anatomiju
Skidajući čarape"

http://www.blogoye.org/zaratustra/

sve su to oslushkivanja...nekad sebe nekad drugih...a nekad u prizorima drugih vidim sebe... (samo)spoznaja? trazim se neshto ovih dana...javite ako me nadjete... Razz

nevidljiva zvezda

Jungova_mala - 09.07.2007, 16:06:27

"Anamaria je slagala da sam na nekom putu, to sam ukapirao? Na kratkom putu, svom srecom? Mogla me je poslati i u Johanesburg, zardalom rumunskom teretnom ladom, kakva ume da bude…
Ali, shvatam je..
To joj je svakako bilo lakše nego da mamici prizna da smo se rasturili, pa da onda sluša kako ova sastavlja nekrolog našoj vezi “koja od pocetka nije valjala, koja je ionako došla do jedne tacke kad se nešto mora promeniti, koja je bila pravo mucenje za oboje, koja je.. koja je…koja je…”
Mogu li da pomognem?
Koja je retki prozirni biser. Suzica uvredenog andela..
Odjek pahulje..
Mala nevidljiva zvezda..
Koja je jedini suvenir koji cu spakovati na dno sebe kad se jedne jeseni otisnem sa planete Zemlje…"

Dj. Balasevic

i choose not to choose

Jungova_mala - 04.07.2007, 16:04:06

SuochavanjA

i tako naglo povucnesh ruchnu na sredini brda, sa kog (ni) si zeleo da se spushtash...i shvatish da se dan konacho usporio toliko da mozesh dovoljan broj puta da ga udahnesh i izdahnesh... i da se ne gushish od praznine ili samoc'e... i skapirash da je tvojih petnaest minuta mnogo...chak i kad je dan ovako lenj... i onda se ne plashish da u tishinama proguglash u sebi (i po sebi)...pa onda malo razmislish i shvatish da je tri godine opako dug period i da opravdanja nema.I da je chovek ipak u osnovi poligamno bic'e i da nam je monogamija nametnuta od strane civilizacije. A postoji toliko opcija i upravo je to ono shto frustrira ljude... treba izabrati...a zashto bi? a shta ako ja hoc'u SVE? ili josh gore ako nec'u bash NISHTA? Mr. Green

ili recimo ako imash kartu za Exit, a nec'esh otic'i tamo jer znash da ne idesh iz pravih razloga?Bob Marli sa tim nema nikak'e veze...
pa onda shvatish da nishta i nije bilo (tako) strashno...i da vishe niko ne treba da dishe za tebe...i da si se adaptirao na klimatske uslove sredine jer je i to u biti choveka...i da "polovina tajne" ne znachi nishta ako nemash i onu drugu polovinu... a kao shto davno rekoh:" dve polovine ne chine uvek celo..." ...

i istina je da ne postoji jedna univerzalna istina... opet je to mit(prevara?)...
i da je smisao u sladoledu ili kajsijama...ili u svim tim knjigama na raznim jezicima(koje su samo oplemenjivale realnost za ovo vreme, ali nikako nisu doprinele razreshenju-jer mi smo razreshenje zagonetke i tu nishta ne pomaze...)... ili u chemu god VI to hoc'ete...i da je smisao da (nekad) nema smisla.

"otišao sam zbog galame nemuštih i ćutnje mudrih."
...

"Kad gledamo stalno ista lica...na kraju ona postaju dio naseg zivota. A kad postanu dio naseg zivota onda zele i da nam ga izmjene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. Jer svaki covjek ima tocnu predstavu kako bi trebalo da zivimo svoj zivot. A nikada nemaju pojma kako da prozive vlastiti zivot. "

Galatea u sferama

Jungova_mala - 28.06.2007, 20:25:27

Citat: Galatea u sferama

Galatea je živela sa mnom. U nekoj čudnoj homo/hetero seksualnoj vezi. Ali nije bila biseksualno orijentisana. Volela je samo mene - kao muškarca i kao ženu.
Tih dana je postala uznemirena. Počela je da je grize savest, ali ne zbog nečeg što je učinila, jer se u to vreme ponašala besprekorno, već zbog nemara i zaborava. Govorila je da ne može sebe da opravda, da ni mladost, ni prostorna udaljenost (koja, uostalom, i nije bila toliko velika kolikom je ona volela da je zamišlja) ne mogu da budu dovoljan razlog za njenu nezainteresovanost. Možda su njeni preci bili sasvim obični ljudi i “Zar nismo i svi mi? I zašto ja mislim da ima više razloga da budem zapamćena?”
Jednog jutra došla je sa hrpom pisama, koja je upravo bila izvadila iz poštanskog sandučeta. Izgledala su nam prilično čudno. Kao da su putovala mnogo, mnogo duže nego što danas, avionskom poštom, putuju preporučena pisma. Hartija omotnica je bila žuta, kao da je od recikliranog, ili, pre, starog novinskog papira, koji bi se pod malo jačim stiskom prstiju raslojio i do izražaja bi došle sitne iglice nekog davno posečenog i nedovoljno obrađenog drveta (ili možda otpadaka od drveta). Bila su iz Francuske. Deda ju je zvao da dođe kod njega. Poslao je i garantno pismo, i sve drugo što joj je potrebno za vizu, ali pisma su zalutala i ostalo je još samo nekoliko dana da se putovanje sprovede u delo.
Onda se tu pojavio i sam Galatein deda. Bio je jako star i bolestan, ali ono što je najviše čudilo bio je njegov bademantil boje kamilje dlake koji je imao na sebi (doputovao je u njemu). Zajedno su pokušavali da srede papire za putovanje, ali su se stalno pojavljivala neka prepreka koja je komplikovala proceduru…

Galatea se promeškoljila u snu. Probudila se. Pomislila je na san. Njen deda je bio već jedanaest godina mrtav (bila je još skoro devojčica kada je on umro).”On je došao po mene… da me vodi sa sobom…” Uplašila se. Znala je dobro simboliku takvog sna. “Ali… ja nisam uspela da odem… bila je samo jedna prepreka. Knjiga…”
To je poslednje što je doprlo do mojih ušiju. Pogledala me je, već sasvim budna, i zauvek me je primila u sebe.

Postala je pisac…

hipermnezichke slike

what's your story...?

Jungova_mala - 20.06.2007, 19:24:16

"When I sit alone, come get a little known
But I need more than myself this time.
Step from the road to the sea to the sky(...)
The more I see the less I know
The more I like to let it go - hey oh, woah... "
...

"Tell me baby what's your story
Where you come from
And where you wanna go this time
Tell me lover are you lonely
The thing we need is
Never all that hard to find
Tell me baby what's your story
Where do you come from
And where you wanna go this time
Your so lovely are you lonely
Giving up on the innocence you left behind"

rhcp

ono izvesno neshto u srcu

Jungova_mala - 16.06.2007, 18:40:13

I sutra prestaje da lichi na sutra.
K.Kavafi

U julu, potmulom i vrelom, koji je gamizao razmekshalim asfaltom, peo se uz oznojane kichme do ustiju i isisavao dah, ja sam pratila prijatelja iz svog zivota, u koji se on vishe nikad nece vratiti. Sedela sam u njegovom stanu i oko nas su shumno disale spakovane stvari, prekrivene shirokim belim platnima, koja su se na promaji vijorila kao venchane haljine duhova.Pili smo iz chasha koje smo stavljali na pod.Nismo nazdravljali. Trudili smo se da govorimo uobichajene rechenice, ali su one sve sporije i sporije preletale u ambis koji se otvarao izmedju nas.
(O, kako sam zelela da u taj ambis skochim i kako je on chitavo nashe prijateljstvo potroshio da me ubedi da nikad to ne uchinim.)
Bilo je devet ujutru.Godinama je to bio chas nasheg sastanka(...)Tog jutra je sumaglica plivala po sobama i njegovi kapci kosog oblika, na blagom semitskom licu, svaki chas su skrivale zenice-korunade pod temperaturom.
Naglas: "I shta sve nosish od knjiga? U sebi :" Zar ne vidish shta mi chinish?"
Nashe je prijateljstvo trajalo godinama i bilo je ono shto prava prijateljstva treba da budu, nezno kao ljubav, samo dublje.(Ja sam vec imala telo pred kojim sam klechala kao u crkvi.)
Sada je bilo-gotovo.A prijateljstvo je teshko prekinuti, nisu tekle telesne technosti kao u ljubavi, samo sokovi dushe.Kad dushu uzme tako u zagrljaj ochajanje, ona prvo cepa haljinu u kojoj se nalazi-telo.
(...)
Sjurila sam se niz stepenice. Napolju je bilo podne i Beograd je, pod anestezijom vreline, po milioniti put postajao moja bolnica.Raskopane ulice bile su podsvest grada koja je kuljala. Vaterpolo shampionat je bio samo izgovor. Majka je napunila sobe svetloshcu, vocem i cvecem i nishta nije pitala.A ja sam trazila izlaz i nisam ga nalazila. Ono shto je uvek pomagalo,Rahmanjinov, koji satenski i chulno svira Shopena i Shumana, sada je postao bushilica koja pili grudnu kost. Koortove interpretacije Shopenovih prelida vishe nisu bili mlechni dragulji, vec tona kvarca koja lezi na chvorovima golih nerava. Okretala sam glavu od polica sa knjigama(on je imao porodichne veze sa knjizevnoshcu, kako da me uteshi neshto sa chim je on genetski, krvno vezan?) A onda pred jednu ruzichastu zoru, koja se kao vedri,jeftini shampanjac prosipala nebom, pala su mi na pamet chetiri stiha:
"U shuplje talase
magle
zgrbljen, ravni hod
bez traga
bez glasa
kao shto tone brod."

(Cvetajeva, poslednji stihovi iz chuvene "Poeme kralja", koju je Pasternak nazvao novom crnom rupom svemira.)
I prokuljao je. Bol, zgrchen u mishicima na javi i shiroko rasprostrt svom duzinom sna, nashao je svoj izraz. I ja sam ponovo otkrila meshto nade, mesto gde zive rechi oslobododjene lica i nalichja maski, nepatvorene,edenski lake, vilinski krhke-i bremenite istinskim smislom.
(...)

Sanja Domazet, esej "Perje, zlato"

neshto shto bi voleo da budesh

Jungova_mala - 15.06.2007, 19:04:19

"Reci mi nešto što bi volio da budeš. Kao na primjer učitelj. Ili odvjetnik ili nešto.“
Nisam je slušao. Mislio sam na nešto drugo, nešto suludo.
„Znaš li što bi volio da budem? Mislim, kad bi imao neki prokleti izbor?“
„Što?“„Znaš onu pjesmu Ulovi li netko nekog dok kroz žito ide...?...

Zamišljam neku djecu koja se igraju na nekom velikom polju žita i sve. Na tisuće male djece, a nikoga u blizini, nikog odraslog, mislim, osim mene. A ja stojim na rubu neke sulude litice. Što treba da uradim – treba da ulovim svakog tko se zaleti da padne sa te litice u provaliju – mislim, ako trče i ne gledaju kuda idu, treba da se pojavim odnekud i ulovim ih. To je sve što bih radio, po cijeli dan. Bio bih samo lovac u žitu. Znam da je suludo, ali to je jedino što bih stvarno volio da budem……..“

J. D. Salinger, Lovac u žitu

rehab

Jungova_mala - 13.06.2007, 00:14:40

Citat: Voljeti,
kao učiti disati
preoblikovati život u jednostavno
može li se, prijatelju?
Znaš
i ja sam one noći sjela na vlak
i pošla u tvome smjeru.
Prevarila me noć
i san me doveo u zabranjeni grad,
blještale su reklame
bilo je tako tiho,
samo je ulicom šetao jedan par.
Nasmiješili su mi se.
Pomislih,
ni ne slute da sam ja samo stranac ovdje.
Par na brzinu ispisanih brojeva u ruci,
jedna adresa,
kasni sat
i trg kojemu znamo ime
i ti i ja.
Ni ne slutiš da sam tu.
Tako blizu.
Tako neprimjetno.
Skupit ću hrabrosti u hotelu da te nazovem.
Prespavati.
Sutra.
Jutro je hrabrije.
Zamišljam da dolaziš,
unaprijed znaš moj svaki pokret,
volim to što te ne uspijevam iznenaditi.
Ovo ipak nije film.
Jer te nema. I ne kucaš na vrata.
Poslat ću ti razglednicu.
Pozdrav iz...
Da li bi te to iznenadilo?
Da
i pobjegao bi.
Baš ovako
kako i ja bježim, pored ovoga parka,
povratna karta
i još pola sata do polaska.
Starija gospođa se smješka i nešto mi govori,
ali ne čujem.
Čujem samo zvuk odlaska,
par ljudi koji ne ispraćaju mene,
ovaj sunčani dan
i
zbogom prijatelju.
Isti smo. Ti i ja.

slavonchica.blog.hr

traum

Jungova_mala - 10.06.2007, 18:16:21

"About me:
Ja sam u životu i pijuckao punch na prijemima po velelepnim vilama i dvorcima, i družio se sa dnom dna ljudskog egzistiranja po narkomanskim svratištima, i završio sve škole na stranom jeziku, i svo to vreme se rokao heroinom u arterije i kapilare po panštrokavim javnim WC-ima, i predavao i držao seminar studentima na najskupljem privatnom fakultetu u Srbiji, i svo to vreme svake nedelje ujutru bio poslednji na žurci i afteru i after-afteru, i napisao ne jednu nego dve knjige za izdavanje, i više puta boravio na ledenim ulicama bez krova nad glavom i bez jebenog dinara ili prijatelja, i proputovao Evropu uzduž i popreko, parce Amerike i komadic Afrike, i pojebao odokativno kvoter Balkana ali i bio zaskocen straga, i bio/jesam/bicu šef predstavništva velike grcke firme sa velikom platom i velikim džipom, i veliku platu uvek davao za neke male i svebitne stvarcice i paketice, i šetao zaista najlepše devojke i ne samo gde god sam živeo, i pobegao mesec dana iz vojske i imao 0 dana nagradnog odsustva i 39 dana produžetka vojnog roka, i pritom bio najstariji i najobrazovaniji i najnavuceniji vojnik u bataljonu, i prodavao sam lutkice na ulici, i nosio sam kofere ljudima manjim od sebe i taksirao ih i dobijao bakšiš od 10 centi ili ne dobijao ništa, i remio sam na trafici licnu kartu za paklu pljuga nebrojeno puta, i voleo neke tamo žurke i neki tamo trance i trudio se da ga propagiram u domenu svojih moci, i radio neke najbolje intervjue sa nekim muzickim kao facama, i bio prvak Evrope u košarci sa svojom školom 4 godine zaredom i bio najbolji strelac i trojkaš, i podizao špric sa zapišanog poda i provlacio iglu kroz hladni mlaz vode i zabadao je u arteriju iza kolena, i ležao u Drajzerovoj dva puta i lecio se kod bezbroj psihijatara i sve ih vrteo oko domalog prsta, i ponovo se rodio jednog divnog dana u Moskvi, i zagubio negde svoje emocije i uspeo da podesim svoj život i radim samo ono što meni odgovara… I sve to na nacin koji jedini poznajem – sve i odmah i uvek do kraja. U životu još jedino nisam bio… lezbejka. A ti?"
myspace.com/...

Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Prijavi se na Blogodak

Svi postovi sa bloga: Jungova_mala