Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Uz iskreno žaljenje što je tako mlad, talentovan i fini momak poginuo ne bi bio u koži PR timu VW

Za samo 9 sati od postavljanja na Youtube ovaj snimak sa mesta nesreće na kome je u prvom planu na smrskanim kolima natpis “VW Tuareg&Toše” pregledan je više od 90.000 puta.
Poslovna znanja
Nove informacije + Odgovarajuće studije slučaja + Praktičan rad

Blog je konačno postao ravnopravni medijum masovnog komuniciranja. Znam da će mnogi reći kako je to bio od početka, ali hajde da kažemo da je konačno postao i ravnopravno respektabilan. Dokaz za to našao sam čitajući jučerašnje izdanje Njujork Tajmsa u Politici. Pažnju mi je privukao članak (editorijal) Thomas Friedman-a “Toyota pokazuje stranu koja nije zelena“, u originalu “Et tu Toyota“ ili Zar i ti Toyota (sine Brute). Jedan od razloga što sam 80-tih i 90-tih godina bio pretplaćen na Njujork Tajms bili su izvanredni članci Thomasa Frideman-a, koji je još tad bio legenda novinarstva, pre svega po ne-ortodoksnom i ne-potkupljivom stavu prama ustoličenim veličinama.

Evo novog termina: Korporativni Blog Korporacije

Članak je veoma interesantan, optužuje Toyotu da se u sprezi sa interesnim grupama iz Detroita zalaže za očuvanje starih standarda potrošnje goriva u Americi. Iako se godinama deklarisala kao zelena i kao borac protiv zagađenja, sada se uporno zalaže za stare neadekvatne standarde – u prevodu – želi status quo – da se i dalje proizvode veliki motori koji troše puno goriva. E sad dolazi ono što mi je privuklo pažnju. Friedman kaže: “Irv Miller, potpredsednik korporacije Toyota, koristi korporativni blog Toyote da razuveri javnost da “Toyota gura Ameriku u prošlost sa potrošnjom goriva“. Odem na blog Toyote i stvarno nađem taj post i čak i odgovor na ovaj članak Tomasa Friedmana (slika ispod). Irv Miller čak ima svoju kategoriju na blogu Toyote “Irv’s sheet“, gde redovno komentariše-komunicira stavove i poruke svoje korporacije.

Korporativni blog u Srbiji!

Pa zamislite da recimo NIS ili EPS, ili Beogradske Elektrane imaju svoje korporativne blogove. Dobro to jesu javna preduzeća gde je kultura komunikacije još na nivou Nušićevog “Sumnjivog Lica“, svastikinog buta i kljukane dinastije. U redu preterao sam, da poredim naša javna propala preduzeća sa Toyotom, ali kod nas čak i većina značajnih privatnih (stranih i domaćih) korporacija jedva da ima svoje korporativne web sajtove, koje iole vrede (sa komunikacionog i svakog ostalog aspekta), a kamo li svoj korporativni blog.

Sačuvaće se šume, a tek globalno zagrevanje

Zamislite koliko je to važno za emancipaciju interneta što je blog postao ravnopravan sa recimo editorijalom Njujork Tajmsa. Uostalom čuo sam priču da i Njujork Tajms namerava da kompletno pređe na on-line verziju i zatvori svoju štampariju. Ne mogu da verujem, a dobro se sećam kad u 41 ulicu na Menhetnu popodne niste mogli da uđete, jer je bila redovno zakrčena kamionima punim rolni papira za štampu velikih kao kuća. Koliko li je drveća spasla Toyota što je svoj odgovor na članak u Tajmsu objavila na svom blogu a ne u nekom štampanom mediju. Srećom vreme bloga tek dolazi, možda se i spasemo globalnog zagrevanja.

Poslovna znanja
Nove informacije + Odgovarajuće studije slučaja + Praktičan rad

Gost na blogu - Svetlana Imperl

Autor je zvanično, za sada, prevodilac. Nezvanično, pošto joj posla nikad nije dovoljno, sprema se za novu karijeru u oblasti komunikacije.
Blogerka, autor iz senke, fontana ideja, zaljubljenik u nove tehnologije i gedžete. E-mail:svetlanaimperl@yahoo.co.uk
Ozbiljno ili wiki ili… oba?

Može da vam se ne dopadne ideja da bilo ko može da menja sadržaj koji ste postavili na sajtu, i da „rovari“ po vašim rečima – ako ste konzervativni. A može i da vas oduševi ideja da u vašem radu učestvuju neki ljudi koje nikada niste upoznali, da sa njima pletete priču o ozbiljnim ili zabavnim temama, da zajedno gradite cyber svet oko najvažnije ideje – komunikacije. Ako razumete zašto se najposećeniji sajtovi na svetu danas svrstavaju pod koncept nazvan Web 2.0. I ako vam naziv tog koncepta ne zvuči prepotentno.

Koncept Weba 2.0 mnogi kritikuju kao konstrukciju marketinških stručnjaka, koji pokušavaju da komercijalnim sajtovima daju boju, da ih izdvoje. Ipak, poenta Weba 2.0 nije samo marketing (mada se u tu svrhu obilato koristi): ideja koja vodi ovaj koncept je prvenstveno komunikacija. Zato ih oni koji izbegavaju „fancy“ naziv Web 2.0 radije zovu socijalnim medijima, što oni zapravo jesu.

Wiki je sušto oličenje Weba 2.0. Mnogo ljudi piše, ispravlja, prepravlja, dorađuje, izmišlja, sređuje, kvari; druži se, dogovara, razgovara. Wiki može da se iskoristi u sasvim ozbiljne svrhe. Ko je nešto detaljnije pogledao, pa i koristio Wikipediju, zna o čemu govorim.

Osnovna svrha koja većini ljudi pada na pamet kada je wiki u pitanju je sakupljanje znanja, i uopšte, informacija. Gore pomenuta Wikipedia je najpoznatiji primer. Ipak, ovo znanje ne mora uvek da bude opšte: vrlo je korisno na jednom mestu sakupiti znanje svih članova jedne organizacije ili kompanije. Ovo nas odmah navodi na pomisao da bi se wiki mogao iskoristiti u poslovne svrhe.

Kako primena wikija u poslovne svrhe izgleda na primeru iz prakse: dobili ste projekat, okupili tim, krenuli sa radom. Krenuli se sa razmenjivanjem fajlova, mailova, neke informacije su na leptopu kolege, neke na serveru firme, neke među gomilama sačuvanih mailova u svim vašim Outlook bazama. U nekom trenutku, više niko neće moći sve da ih pohvata i nađe.

A sve ovo, zapravo, može da se sakupi na jednom mestu, jednostavno dostupnom celom timu, ako napravite wiki. Izrada wikija ne košta gotovo ništa. Postoji mnogo sajtova koji će besplatno hostovati wikije, ili obezbediti softver koji radi posao. Za male grupe korisnika možete da dobijete uslugu potpuno besplatno, za nešto veće poslovne korisnike platili biste relativno malu mesečnu nadoknadu za hostovanje.

Kako, dakle, tim koji radi na nekom projektu funkcioniše uz rad na wikiju? Sve što tim radi, beleži na wikiju. Počevši od ciljeva, preko strategije i taktika razvoja, sve ideje, beleške, ispravke i komentari se nalaze na jednom mestu. Imate predlog? Napišete ga na wikiju, a ostali mogu da ga komentarišu. Imate primedbu na nešto što je koleginica uradila? Napišite je na wikiju. Hitno vam je potreban neki podatak koji je član tima izneo nedavno? Pogodite gde ćete ga naći  Sve što vam je potrebno je pristup Internetu (stoga je za sada najbolje da se za upotrebu wikija odlučite ukoliko imate broadband internet: ADSL, ISDN, WiFi, kablovski i sl.).

Postoje veliki IT sistemi koji omogućavaju ovakav rad na projektima u okviru za to specijalno namenjenog softvera, kao što je, recimo, MS SharePoint Portal, ali šta da rade male firme, koje ne žele velike investicije? One treba da pronađu rešenje u socijalnim medijima, kao što je wiki, koje besplatno, ili vrlo jeftino mogu da koriste. Važno je reći i to da je wiki veoma jednostavan za korišćenje. Čak i ljudi kojima još uvek računari nisu „najbolji drugari“ mogu da učestvuju u radu koji podrazumeva njihovo konstantno korišćenje.

Ovakav rad je zarazan zbog svoje jednostavnosti. Dovoljno je početi, i članovi tima vrlo brzo shvataju koliko nepotrebnih koraka izbegavaju radom na jednom mestu, i koliko se lakše funkcioniše kada se stalno komunicira sa ljudima koji imaju isti cilj.

Kako hostovati wiki? Izguglujte „wiki“ i prvih nekoliko strana će vam dati dovoljno linkova da pronađete pravo mesto za svoj wiki (npr. Wiki.com, Wikispaces), ili da nađete open source softver za wiki koji biste sami razvijali na serveru svoje firme. Za ovo konsultujte WikiMatrix. Ili, još bolje, idite na pojam wikija na verovatno najvećem repozitorijumu znanja na netu, i saznajte sve o tome kako wiki funkcioniše, ko je „kriv“ za njegov nastanak, zašto se tako zove, i nađite linkove na wiki farme, na kojima „rastu“ wikiji. Kako se wiki usvaja, koji se problemi javljaju, i kakvi tipovi ljudi učestvuju u njihovom razvoju saznaćete na sajtu Wikipatterns.

Stoga, iako reči wiki možda zvuči neozbiljno, nemojte da vas to prevari. U pitanju je veoma ozbiljna stvar, uz čiju pomoć možete značajno da unapredite svoje poslovanje, prvenstveno podizanjem stepena efikasnosti, zbog poboljšane komunikacije među zaposlenima.
Poslovna znanja
Nove informacije + Odgovarajuće studije slučaja + Praktičan rad

Gost na blogu - Žana Poliakov

Žana Poliakov, srpska blog zvezda i sajber kuvarica, najviše voli kada joj leptirići napadnu stomak. Svojim dosadašnjim izložbama, performansima i ad hoc hepeninzima, jako dobro je uspevala da se nametne. Završila je Akademiju dramskih umetnosti u Beogradu. Radila je sve i svašta – uglavnom piskarala i radila na raznim medijima. Smatraju je Internet pionirom u Srbiji…(biografija je preuzeta odavde, a tamo ima i jedna lepa Žanina slika

Tačka preokreta se desila

Kada se jednog dana dežurni hroničari nečeg što se zove “duh Beograda” pozabave svođenjem računa u poslednjih 15 godina, jednu od ključnih tacaka u definiciji čuvara urbanog i autentično beogradskog duha, sasvim sigurno, zauzeće Cafe Ipanema. Nastala 1992. godine kao ideja g-dina Aleksandra Pesteleka da sugrađanima ponudi nešto novo i autentično, cafe Ipanema svojim dizajnerskim konceptom, prefinjenom muzičkom orijentacijom, kvalitetom usluge i specifičnom atmosferom ubrzo prerasta u jedno od najbitnijih mesta za provod i relaksaciju u gradu, po svim svetskim kriterijumima. Može se slobodno reći da je caffe Ipanema rodonačelnik i dalje aktuelnog talasa beogradskih kafea, baziranih na mediteranskom stilu i krivac za formiranje famozne “strafte” u sada već poznatoj i veoma prometnoj ulici Strahinjića Bana… ali i u takvom okruženju, Ipanema se izdvaja. To nije mesto kao sva druga. Izdvajaju ga posvećenost, insistiranje na vrhunskom kvalitetu u hrani i piću i taj neuhvatljivi autentični duh gde se osećate kao deo jedne priče. Gde znate da pripadate i vi i vaši prijatelji.

Prošlog meseca otvorena je Ipanema 2 iliti Café Point by Ipanema, u Francuska 6. Nekim malo starijim će ta adresa biti poznata jer je to bila adresa čuvenog kluba Soul Food. Ali Cafe Point nije tu, već na uglu i mnogo više u Siminoj ulici, tik iza Doma Vojske. Sveden dizajn, jednostavne forme, beige i braon boja, tek sa nekim toplim narandžastim tonovima je novi ambijent u ovoj inače, mirnoj ulici, taman dovoljno izloženo i dovoljno skriveno. Salad bar koji volimo u Ipanemi je i ovde, kao i sve hladne paste i predivni i uvek sveži sendviči. Takvi inache ne postoje u Beogradu nigde drugde. A sad su nam blizi i ne moramo da silazimo ‘’dole na Dorćol’ po njih. Kafa koja se služi je Lavazza. Primetićete da je osoblje cafea posebno stilizovano - Ašok Murti se pobrinuo da tako izgledaju. Izbor muzike je senzacionalan, probrano i znalački, nije tek neko zakačio iPod. i , naravno Jordi Labanda, nezaobilazni glam touch, skriven na prvi pogled, ali koga ćete sigurno zapaziti…

Od kada je otvorena moje omiljeno mesto u gradu, za jelo i kafenisanje je Ipanema. A sad mi je Point još zgodniji, inache, tajno ime je Meeting Point, za sastanke, sad baš idem tamo… malo nešto pojedem i porazgovaram, spreme mi kafu kakvu volim, imaju čajeve koje volim, pa čak ponekad pojedem i neki kolač… Nisu klasični srpski sa puno jaja, margarina i šećera, nisu mi mnogo slatki a pravi slatkiši… Tu sretnem sve svoje prijatelje, pa se neplanirano odlično provedemo i konačno vidimo. Neki kažu da je skupo, ne znam, verovatno jeste, ali meni je vreme danas najveći luksuz, sve drugo je mnogo lakše…

Sveti gral uspešnog poslovanja je zadovoljenje potreba ciljne grupe. Koliko je jednostavno iskazan toliko je ovaj osnovni zadatak koji stoji pred marketingom kompanije teško ostvarljiv. Potrebno je naime istražiti potrebe, prema njima kreirati proizvod, odrediti adekvatnu cenu, iznaći prave kanale distribucije, uspešno ga promovisati, itd. Sve vreme treba “držati na oku” konkurenciju, pratiti njene poteze i paziti da oni ne ugroze zepočeto. Mnogo je faktora koji utiči na tržišni uspeh i još češći neuspeh proizvoda.

Usko vezano sa ovim je i pitanje odluke o ulasku u određenu tržišnu nišu. Treba da jednostavno date odgovor na pitanje čime ćete se i zašto baviti. Hoćete li kopirati postojeće modele i tražiti svoje mesto na tržištu koje već postoji ili ćete razvijati nešto potpuno novo. Zamislite na primer da ste se uselili u stan u novom naselju, da ste uz stan kupili i mali poslovni prostor tu u kraju u kome želite da pokrenete nešto. Ukoliko u kraju nema trgovinskih objekata nije loše da otvorite malu bakalnicu za komšiluk. Ukoliko se u okolini već nalazi nekoliko sličnih radnji ili ako je tu u bizini Maxi, bolje da ne pokušavate. Ideja da pokrenete videoteku u kraju bila je pre 20 godina kada su video plejeri tek počeli masovno da se nabavljaju sjajna. Pre 15 godina, kada je videoteka već bilo na svakom ćošku postavilo bi se ozbiljno pitanje isplativosti, danas kada skoro niko ne gleda video bi vas gledali u čudu. Ali hajde da se zadržimo na ovom primeru.

Ponekad je moguće ući u postojeću, mada već popunjenu, nišu i u njoj pronaći prostor za sebe. Da ostanemo kod primera sa videotekama. Živeći početkom devedesetih u Sarajevu, u kome je videoteka bilo na svaka dva koraka, bio sam svedok ulaska u taj posao i velikog uspeha novog igrača. Fora je bila u tome što je vlasnik “u niši pronašao nišu” - držao je i izdavao samo turske i indijske filmove. “Dobro sad, to je i posledica specifičnih istorijskih okolnosti koje su tu tada vladale”, možete da kažete. “Princip je isti, sve su ostalo nijanse”, odgovaram a da sam u pravu pokazaću vam na primeru vrlo specifične robe - newslettera.

BuildUp bilten u novom ruhu

U poslednjih sedam dana dobio sam materijal za ažuriranje agencijskog sajta koji mi je skrenuo pažnju na ovo tržište i naterao me na razmšljanje jesu li sve mogućnosti za pokretanje novog posla iskorišćene kada se čini da su sve niše popunjene. Da ne dužim dalje prenosim deo izjave našeg izvršnog direktora Dušana Vulovića povodom rođendana HealthCare biltena: “Healthcare newsletter je dnevni elektronski bilten putem koga korisnici imaju dnevni pregled najznačajnijih informacija iz oblasti zdravstva i farmacije. Ovaj bilten distribuiramo na preko 500 e-mail adresa unutar farmaceutskih kompanija kao sto su Hemofarm, Jugoremedija, Astra Zeneca, Jugohemija, Velefarm, Roche, Bayer Schering, ali i zdravstvenim centrima Subotica, Užice, Petrovac na Mlavi, čak i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, Agenciji za lekove i mnogim drugim insitucijama.

Svesni smo da je tačna, sažeta i pravovremena informacija ključ poslovnog uspeha. Zato smo, pored ovog, razvili i dnevne biltene za oblast građevine, bankarstva i naš najnoviji prozivod koji pokriva informacije iz oblasti umetnosti.”

O čemu se tu u stvari radi? Elektronskih biltena ilinewslettera, kako god da ih zovete na ovom je tržištu već bilo. Govorim o onim komercijalnim. Prva je krenula Vibilia, potom je usledila E-kapija. Za potrebe specifične ciljne grupe, strane menadžere, napravljen je kliping bilten na engleskom Executive Newsletter. Ako tome dodamo Biz biltene koje, za sada besplatno, priprema i distribuira medijska kuća B92 čini se da je u oblasti poslovnih bltena namenjenih brzom i efikasnom informisanju menadžera poprilična “gužva pred golom”, odnosno da je ta niša popunjena.

Naravno da nije i da u čaši punoj klikera ima mesta za šaku peska i još da se sipa voda odozgo. Poslovni uspeh naših specijalizovanih online biltena to pokazuje. To što su na tržištu već postojali neki naoko slični proizvodi nije umanjivala mogućnost za njihov razvoj. Naprotiv, oni su došli u okruženje u kome je već postojala navika da se informacija prima na ovaj način. Trebalo je “samo u niši pronaći nišu” odnosno na tržište online biltena na menjenih poslovnim ljudima izaći sa biltenima namenjenim poslovnim ljudima, i svim drugima koje to zanima, u pojedinim oblastima poslovanja.

Koliko se ovom poslu ozbiljno pristupa govori činjenica da svaki od ovih biltena ima svog Project Managera koji nad njim bdije. Da u ovoj niši ima još mesta govori i podatak o skorom pokretanju novih biltena. Sem toga priča se širi i na oblast mobilne telefonije.

Zato ako vam se učini da ste sa nekom poslovnom idejom zakasnili i da je ta niša već popunjena razmislite ponovo, sigurno ima mesta i za vas ako ste kadri da ga ugledate!
.
Poslovna znanja
Nove informacije + Odgovarajuće studije slučaja + Praktičan rad

Pre par meseci stigne mi privatna poruka od Zokija - Rain Dog-a na DPT-u koja je počinjala ovako: “…interesuje me koliko bi koštalo da Miloje Sekulić održi u Boru dva predavanja iz oblasti E-marketinga (za široke narodne mase i za privrednike)…”. Odgovorio sam mu da informativno-edukativno-motivaciona predavanja koja za cilj imaju popularizaciju primene interneta ne naplaćujem. Stručna predavanja i konsalting su nešto drugo. Jednostavno smatram da mi je internet dovoljno dao i da će mi tek dati u budućnosti pa je fer da i ja i moja ekipa nešto i uložimo u njegovo popularizovanje da bi bilo bolje za sve. Uostalom internet mi je mogućio da se materijalno solidno obezbedim, profesionalno ostvarim a najbitnije od svega mi je što sam za ovih sedam godina tokom kojih se na razne načine internetom i savremenim poslovanjem bavim upoznao mnogo zaista sjajnih ljudi raznih godišta koji po po inteligenciji, po obrazovanju i uopšte po ljudskosti i dobroti dobrano odskaču od proseka. Veoma me raduje što je sve više prilike da se družimo a priliku kao što je bila ova poslednja u Boru možemo i sami da upriličimo. Kako nam je lepo bilo pogledajte u ovoj galeriji.

Na rudarskom damperu koji odjednom nosi 50 tona rude

Dogovor sa Rainn Dog-om je postignut lako. On i njegova ekipa iz Borske internet organizacije BITNO su se pobrinuli za sve detalje organizacije i bili su zaista sjajni domaćini. Uz pomoć preduzeće Digimed koje je sponzorisalo događaj obezbedili su salu biblioteke u koju se udobno smestilo oko 40 slušalaca, uradili su kompletnu promociju događaja i pobrinuli se za naše putne troškove a špikovanu jagnjetinu u Brestovačkoj banji ću dugo pamtiti. Pripremili su i tehniku potrebnu za događaj i veoma profesionalno a opet opušteno i bez nervoze sproveli njegovu realizaciju. Posle predavanja su nam pokazali grad gde smo se dugo zadržali u šetnji i fotografisanju u parku koji je deo na otvorenom Muzeja rudarstva.

Tijana i Mile kao heroji rada sa rudarskom pneumatskom bušilicom

Posle parka smo otišli do “rupe“ i to je jedan od najfascinantnijih prizora koje sam video uživo. Zamislite da idete od centra ka periferiji gradića od 35.000 stanovnika, sa čudno crnim i garavim fasadama, koga stanovnici polako napuštaju. Krećemo se širokom ulicom sa drvoredom na čijim obodima su predratne vile sada poprilično ruinirane. Igor i Zoki su mi rekli da su to bile kuće građene za francuske inženjere koji su pre drugog svetskog rata radili na istraživanju i vađenju rude. Ulica je vodila ka rudniku, nekoliko kilometara van grada. Odjedanput se preko ulice ispreči visoka novopostavljena ograda od bodljikave žice i tabla da je pristup zabranjen. Gomila je đubreta okolo ali to nam ne smeta da zaobiđemo ogradu na njenom kraju, pored zida razrušene kuće na kome piše: “Ko poslednji ode neka ugasi svetlo.” Posle prelaska preko brdašceta zemlje koja je pre postavljanja ograde verovatno služila da se neko kolima ne zaleti u bezdan stojimo na ivici napuštenog površinskog kopa. Ono što me fasciniralo je nemogućnost da mu odredim dimenzije. Dubok je bar 500 metara, možda i više. Ovalnog je oblika a do suprotnog kraja ima nekoliko kilometara, 4 ili 5 najmanje. Širinu se ne usuđujem da procenim. Na ovoj slici možete da bar približno vidite o kakvom se čudu radi a uživo je utisak mnogo jači.

“Rupa” koju je teško sagledati

Nego da se vratimo na sam događaj. Postavili smo sebi zadatak da pripremimo predavanje čija su ciljna grupa preduzetnici kojima treba objasniti zašto je dobro da koriste mogućnosti koje im internet pruža da unaprede svoje poslovanje. Sem toga hteli smo da pripremimo priču koja može danas-sutra da pomogne osobama koje se profesionalno bave internetom da objasne svojim klijentima zаšto treba da ulažu u svoje prisustvo na njemu i da će im se to isplatiti. Jednostavno i praktično, sa mnogo primera, inspirativno. Odlučili smo zato da izađemo iz okvira interneta i u prvom delu događaja, koji je trajao puna tri sata, govorimo o inovacijama kao načinu za ostvarivanje konkurentske prednosti. Jer o tome se u stvari radi!

Besmisleno je nagovarati ljude da počnu da koriste internet samo onako, interneta radi. Suština je da se posluje brže, bolje i efikasnije pa samim tim i kokurentnije. Mile je pripremio draft varijantu svog treninga iz inovacija dajući mi loptu na volej za priču o primeni interneta u poslovanju. Ono što publika sigurno nije očekivala a u čemu je sudeći po reakcijama i aktivnom učešću uživala bila je pokazna radionica koju je vodila Tijana, član Asocijacije CEFE trenera Srbije, u kojoj su učesnici ali i gledaoci koju su im sve vreme pomagali dobili zadatak da inoviraju svoju proizvodnju i postignu bolji rezultat uz “…manje škarta od Japanaca!”. Rešenje do koga je došlo 16 učesnika uz veliki doprinos publike pokazalo je da ljudskoj inventinosti, kada joj se dozvoli da se razvije, nema granica.

Zaključci do kojih smo došli tokom diskusije pomogli su nam da objasnimo pojam i potrebu za inovacijama a primer sa inoviranjem poslovanja e magazina, našeg medijskog sponzora, koji je zahvaljujući primeni mogućnosti koju pruža internet prešao iz štamparije u Beogradu u štampariju u Subotici i tako uštedeo lepu sumu novca svakog meseca bio je kopča za moj deo priče o mogućnostima koje internet pruža za unapređenje poslovanja.

Sve u svemu mislim da je bilo veoma lepo i korisno a videćemo šta će borani reći. Oni su veoma aktivni blogeri. Borska blogerska zajednica broji oko 40 blogera a u najavi je njihov masovni dolazak na Blog Open.

Mislim da Zoki ne treba da bude nezadovoljan odzivom privrednika i preduzetnika. Meni se publika veoma dopala. Retko kada kad držim predavanja u njoj ima toliko “bistrookih”. Tako zovem osobe koje sa pažnjom prate ono što se izlaže i upijaju to u sebe. Pri tom su prisutni bili veoma zainteresovani i aktivni i siguran sam da će sutra znati i želeti da iskustvo koje su stekli prenesu i posredno podstaknu neke druge da obrate pažnju na mogućnosti koje internet pruža i da pokušaju da ih iskoriste. “Kamenčić koji je bačen u okean na obali Japana može da izazove oluju na zapadnoj obali Amerike”. Treba samo vremena i strpljenja.

Imali smo sjajnu publiku - “Bistrooki”

Mi smo spremni da ovo što smo radili u Boru radimo pod istim uslovima širom zemlje. Treba naravno uskladiti vreme i obaveze i pobrinuti se za pitanja organizacije ali ako postoje volja, želja i sjajan lokalni partner kakav je BITNO nije ništa teško. Ovaj događaj u Boru bio je i prva aktivnost NVO “Napredna Srbija” koju smo osnovali pre oko godinu i po dana sa željom koja se odslikala u njenom imenu. Želimo da damo svoj doprinos napretku naše zemlje na polju kojim se bavimo i koje najbolje poznajemo. Sasvim u skladu sa Marfijevim zakonima i srpskom poslovicom “Obućareva deca hodaju bosa” sajt još nismo digli jer nam hosting na kome držimo naše prezentacije ne dozvoljava da dignemo više od tri bloga pa se sada dopisujemo sa njima.

Poslednje ali ne najmanje bitno je što su ovakvi događaji prilika da pronađemo lokalne partnere za program In House poslovne edukacije “Poslovna znanja”. Da oni vide koji model primenjujemo a da mi vidimo kakvi su oni organizatori. Suština interneta je u povezivanju. Hajde da radimo na tome.

Koliko god da se kreativci iz reklamnih agencija potrude oko oglasa uvek se nađe neko ko ga, obično sa puno duha, dotera.

Poslovna znanja
Nove informacije + Odgovarajuće studije slučaja + Praktičan rad

Gost na blogu - Jelena Jovanović

Jelena Jovanović je u svom običnom životu freelance novinarka. Inače je član Komore mladih i dilplomac sa Evropske Akademije za liderstvo za ovu godinu. Bloguje na srpko-engleskoj mešavini jezika kao Miss Cybernaut. Blog je brendiran kao deo JCI zajednice). Piše komentare na temu weba i navika naroda srpskoga za magazin PC press, a po je potrebi je copywriter, PR, ogranizator i internetlija.

Komora mladih lidera i preduzetnika (Junior Chamber International) pruža idealnu platformu za mlade lidere i preduzetnike koji su proaktivni i žele da usavrše svoje veštine, podignu/izgrade kapacitet za rukovođenje, apdejtuju znanja o globalnim tokovima i trendovima. U Evropi JCI postoji već 52 godine, dok u USA njen istorijat seže do daleke 1914. godine i Sent Luisa u Misuriju kada je grupa privrednika osnovala prvu komoru kao udruženje građana.

Tokom septembra u prostorijama Privredne komore Srbije održana je Nacionalna konferencija JCI (džej-si-aj, odnosno na srpskom i skraćeno: Komore mladih) na kome su razmotrena pitanja uključivanja Komore mladih u pleme marketara, privrede, EU i svega onoga što nama kao mladim stručnjacima može u budućnosti biti još jača spona sa svetom. Tema konferencije je bila MAKE YOUR NETWORK WORK, a učesnici okruglog stola Radmila Milivojević, podpredsednica PKS, Ksenija Milivojević, savetnica potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije, Aleksandar Fragner, i prof. Branko Maričić iz Udruženja marketara Srbije. Radionicu o lobiranju održala je Ana Bovan a trener iz Virtuelne Esnafske zajednice usled, kako se to pravnim jezikom kaže, više sile – sačekaće neku drugu priliku da se druži sa nama i bolje nas upozna

Zašto JCI?

Dovoljno je da budeš mlad (od 25 do 40), profesionalan i da imaš želju da se usavršavaš i napreduješ, tu je JCI da ti da platformu da budeš bolji - treninge, projekte, kontakte….i ne samo to! JCI pruža priliku za sticanje internacionalnog iskustva.

A zašto baš mi a ne neka druga organizacija?

JCI je organizacija koja ima dušu, i čije benefite uživaju članovi koji joj se posvete. Areas of opportunity su na Individualnom, Biznis, Community i Internacionalnom planu.

Pridružite nam se!

JCI linkovi

linka ka izveštaju i pozivu na JCI NaKo 07

link ka JCI u “5 minutes of glory” na Tv Fox

svetski JCI

srpski JCI

beogradski JCI

link sa putovanja na Evropsku Leadership Akademiju u Geteborgu

linkovi o Akademiji sa Jeleninog bloga i JCI oficijelnog sajta

Da vam predstavim najnoviji intervju sa Dajanom Kromer koji sam pre neki dan radio za emagazin.

Šta da vam kažem, ako se bavite komunikacijom, PR-om, menadžmentom, ako želite da čujete nešto što inače u Srbiji ne bi ste mogli da čujete, potražite Dajanine seminare na sajtu www.cromer-group.com

Znate onu priču da kad smo zatvoreni sami sa sobom i jedno te isto slušamo ne valja nikako. Jedan od razloga zasto je Amerika najjača zemlja na Svetu, i to ekonomski, vojno i još u mnogo čemu (sviđalo se to nama ili ne), je što tamo možete čuti najbolje i najpametnije ljude iz celoga sveta. Hvala Bogu da se sada i u Srbiji mogu čuti ljudi kao što je Dajana Kromer. U četvrtak idem na njen dvodnevni seminar i pričaću vam, ali osećam da će ta dva dana vredeti kao semestar na nekom našem (i to jačem) fakultetu.

Evo intervjua:

Ako ste menadžer ili poslovni čovek, političar ili samo neko koga interesuju moderne metode poslovanja, ove jeseni u Beogradu dešava se nešto što morate upisati u vaše rokovnike. Kompanija “Cromer Group“ organizuje seriju javnih seminara na različite teme kao što su: „upravljanje organizacionim promenama“, „napredni PR“ i „poslovno liderstvo“. Kao deo mog novinarskog posla, imao sam priliku da učestvujem na mnogim poslovnim treninzima i seminarima koje su držali čuveni Svetski gurui poslovanja. Ove seminare vam od srca preporučujem. Lično sam video i čuo Dajanu Kromer, i mogu vam reći da se njeni seminari ne zaboravljaju. Takođe znam da ćete uživati u ovom intervjuu onoliko koliko sam i ja uživao praveći ga.

Ko je Dajana Kromer?

Dajana Kromer je specijalista strateške komunikacije i konsultant organizacionog razvoja sa više od 25 godina radnog iskustva u SAD-u i internacionalno. Zadnjih 12 godina radila je u Istočnoj i Centralnoj Evropi, posebno u Srbiji. Ona već godinama uspešno koristi svoju ekspertizu organizacionog razvoja, iskustvo bivšeg novinara, kao i iskustva poslovnog komunikacionog stratega, da pomogne svojim klijentima u rešavanju kompleksnih poslovnih i političkih problema.

Počela je svoju karijeru kao TV reporter. Sa samo 23 godina, bila je jedina žena koja je putovala u predsedničkom autobusu pokrivajući izbornu kampanju bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džeralda Forda. U svojoj dugoj i uspešnoj karijeri, uz mnoge velike poslovne klijente, Gospođa Kromer radila je sa tri Senatora, 13 članova Američkog Kongresa, JBF Finansijskim Servisima Pensilvanije, kao i za Američku Medicinsku Asocijaciju.

Ostatak intervjua kao i kratki video snimak pogledajte OVDE

Intervju na engleskom jeziku pogledajte OVDE

Evo i slike sa intervjua:

Gost na blogu - Miloš Zorica

Miloš Zorica je konsultant u oblasti dizajna i e-poslovanja. Poseduje višegodišnje međunarodno iskustvo, što kao zaposlen, što kao konsultant/freelancer. Fokusiran je na značaj dizajna u poslovanju. Fasciniran je Going Bedouin konceptom i trudi se da ga primenjuje u praksi. Zaljubljenost u vizuelno i kompjutere datira od njegovog najranijeg detinjstva. Sanja i živi svoje snove!
Nije bitno šta znaš već koga znaš
Networking (Ili kod nas: “Veze i poznanstva”) je svakako bitan u poslovanju. Definitivno treba razgraničiti networking od naše balkanske burazerske ekonomije. Internet je unapredio način uspostavljanja kontakata i proširio krug ljudi koje možemo kontaktirati.

Forumi i social networking sajtovi su veoma bitan deo priče. Ukoliko znate da ih koristite pametno, rezultati mogu biti neverovatni. Upravo započinjem saradnju s jednim američkim dizajnerom čiji me je rad uvek inspirisao i čija mi je jedna knjiga pomogla da shvatim da je moj najveći adut kao dizajneru poznavanje trgovine i biznisa. Stupili smo u kontakt pre nekoliko godina preko foruma časopisa HOWdesign. Puno poslova sam uopšte dobio preko foruma, mailing lista i networking sajtova.

Ključ uspeha na forumima je više pisanje suvislih postova nego hiperaktivnost (ja imam jednako periode forumske pasivnosti i hiperaktivnosti. Na forume se čovek lako navuče, pitajte Miloja. Stoga, treba umereno dozirati). Trudite se da postujete na teme u oblastima koje najbolje poznajete. Takođe, održavajte privatne kontakte s članovima za koje smatrate da bi kontakt bio od obostrane koristi. Nakon što vide da poznajete ono o čemu pišete (poželjno u potpisu poruke stavite link ka vašem sajtu) i da imate društvene veštine i lične kvalitete (često bitnije od znanja samog posla), kontakti iz kojih može nastati puno toga neće izostati.

Social networking sajtovi se sve više koriste od onih koji traže posao/tezgu, kao i onih koji traže ljude za iste. U Americi se LinkedIn dosta i veoma uspešno koristi od obe strane. Prednost socijalnih mreža je mogućnost da saznate nešto o nekom na osnovu preporuka i mišljenja ljudi koji su na listi kontakata te osobe. Takođe, možete preko vaših kontakata i njihovih kontakata lakše uspostavljati nove kontakte. Proširujte svoju mrežu, održavajte je i trudite se da imate preporuke u svom profilu.

Uspostavljajte kontakte i – održavajte ih!