Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Zauzet sam dosta ovih dana ali sam sa interesovanjem propratio konferenciju Efikasan izvršni postupak – neophodan faktor konkurentnosti. Ukratko preneću vam dva šokantna podatka:

• Stopa naplate potraživanja u Srbiji 1,16 odsto, u susednim zemljama oko 35 odsto
• 75.000 izvršnih predmeta godišnje u trgovinskim sudovima sprovodi 38 izvršitelja

Nije čudo što se u Srbiji za naplatu potraživanja ili diže ruka od duga ili se puca u kolena. Ako ikako želimo da se odlepimo od zemlje i imamo ekonomiju koja funkcioniše, ovo su problemi koje treba što pre rešavati. Ovaj dogašaj ima moju punu podršku!

NOVO - Treninzi prodaje - “Izrada plana prodaje -” Poslovna Znanja Plus

Danas je gost na VEZA blogu “constrictoria92″ sa B92 bloga. On ili ona to ne znali i to naravno nije ni bitno. Kad sam pročitao post odlučio sam da ga prenesem i pozivam i vas da učinite to ili da razglasite ovu vest koliko ko može!
Hoće li sramna odluka biti povučena i onda se stati na tome ili će se konačno učiniti nešto sistemski da se preko 250-toro dece koja žive na beogradskim ulicama, ali i po šahtovima, podrumima itd. skloni odatle, zaštite i da im se omoguće uslovi život dostojni čoveka nije u ovom trenutku najbitnije. Bitno je da konačno počne da se rešava ovaj problem. Ako izađete napolje ili otvorite prozor osetićete sneg u vazduhu.
A sada originalni post koji prenosim odavde. U komentarima u originalnom postu na B92 možete da pratite kako se akcija odvija.

Dragi blogodrugari & blogokolege,

Znate i sami koliko mrzim politiku, političare i sve na tu temu… E, sad imam razloga da ih mrzim malo više nego pre. ‘ajd što SKC vratiše pod SPS okrilje i to ni manje ni više nego u ruke Slavoljuba Veselinovića (dobro se sećate kuj je on faktor bio i, verovatno, ostao), nego je i GradBeograd odbio trajno finansiranje Svratišta za decu ulice!

Koliko sam shvatila, ovaj sektor je u kandžama, pardon, ‘oću reći rukama PUPS-a. Kako CIM kaže, članovi PUPS-a koji su na rukovodećim mestima u Gradskom sekretarijatu za socijalnu i dečju zaštitu nemaju uopšte razumevanja za mehanizme funkcionisanja Svratišta i suštinu projekta, koji je osmišljen na bazi svetskih iskustava i koji je dobio brojna priznanja stručne javnosti. Možda ima logike što PUPS-u deca nisu važna - ipak oni okupljaju penzionere oko sebe… Ne kažem da penzioneri nisu bitni, ali ostaviti 240 maloletnika/ca bez ikakve pomoći na ulici je za Riplija.

Ova deca nisu izabrala da budu na ulici. Ona su primorana na to. Neću sad ulaziti u razloge koji su ih naterali na ulicu, ali ću samo reći da oni nisu ružičasti…

Znači, počev od janura meseca Svratište nema podršku za finansiranje GradaBeograda i Svratište će, ukoliko GradBeograd ne promeni odluku, biti zatvoreno. E, sad, ukoliko se sećate predizbornih kampanja, onda se verovatno sećate i da su stranke koje su u vlasti obećavale bolji socijalni program. U januaru, na minusu, ostaviti decu bez mesta da se ogreju, nahrane, okupaju, obuku, dobiju medicinsku i drugu stručnu pomoć - je l’ je ovo TajBoljiSocijalniProgram????

Čemu smaranja i objašnjavanja narodu zasto Grad ima para za čajanke, prezentacije, ručkove, večere, VeomaUvaženeGoste, velike plate, organizaciju dočeka Nove godine, a nema para za decu… Zašto da nam bilo šta objašnjavaju? Jeste, mi smo ih birali, al’ mi smo sitna boranija… Evo, prva se odričem organizacije dočeka Nove godine (k’o da će nešto novo & lepše da nam donese) u korist Svratišta! Neka lepo GradBeograd da sve pare koje je hteo da potroši za ovu prigodnu priliku Svratištu!

VlastiGradaBeograda nam ovim činom jasno pokazuju koliko im je stalo do svojih sugrađana.
VlastimaGradaBeograda se duboko zahvaljujem na ovom činu.
VlastimaGradaBeograda poručujem:

SRAM VAS BILO!

Edit:

Ko moze finansijski da pomogne, evo i racuna u Komercijalnoj banci:

205-127261-97

ili sms na 1019 (sms donacijom dajete samo 25 dinara…)

Dođem juče sa posla, ručam, zadužim šolju kafe i kao pravi sredovečni mužjak se izvalim ispred televizora. Na Artu naletim na reklame stanova koji se prodaju. Odličan koncept. Ekran prikazuje tlocrt stana, tu su neke ikone koje pokazuju bitne informacije (sprat, tip grejanja, itd). Spikerka drobi iz off-a dražeći vas da iskeširate 100.000 za dvosoban stan na “atraktivnoj lokaciji”. A nije Florida.

Kako emisija odmiče obraćam sve više pažnju na bisere u spikerkinom tekstu, kao na primer: “Stan je građen za funkcionere”. Potpuni vrhunac je izjava: “Pouzdan investitor”. To otprilike znači da ne treba da brinete i da ćete, verovatno uz davanje većeg dela novca unapred, dobiti posle nekog vremena, verovatno ne onog koje ste dogovorili, nešto makar nalik onome što očekujete.

“O Bože blagi”, pomislih, “o kakvoj se industriji radi?” pa se onda setim da je jedan od prvih velikih agencija za (pre)prodaju nekretnina kao slogan imala naziv ovog posta.

Par minuta posle pomenute emisije počne dnevnik u kome je glavna vest hapšenje lika koji je ojadio jedno 1.000 mučenika koji su mu poverili zadnju kintu da bi se skućili a on im ili nije ništa isporučio, ili su dobijali stanove bez vode, struje i kanalizacije, ili je zidao tri sprata gde je imao dozvolu za jedan, itd. B92 se baš upinje da se ova priča dovede do suda. Zanimljivo mi ja da je pao na neplaćenom porezu državi. Tako je počeo i obračun sa Mafijom u Americi tridesetih.

Od X jubilarne generacije E-PR je našao svoje mesto u programu LSPR-a (London School of Public Relations). Preko 35 ovogodišnjih polaznika sa pažnjom me slušalo puna tri sata i rado pristalo da ostane još sat vremena da uradimo praktičnu vežbu - simulaciju odnosa PR agencija / klijent.

Neki od predloga koje su polaznici LSPR-a u veoma kratkom roku smislili za online aktivaciju novog Bambijevog proizvoda, mini Kolo keksa sa novim ukusima i u novom formatu pakovanja, bili su veoma maštoviti, zanimljivi i realno izvodljivi.

Jako me raduje što je internetu kao kanalu komunikacije posvećena dužna pažnja i što je našao svoje mesto u programu PR škole koju je do sada završilo preko 350 polaznika.

Sredinom oktobra u Opera & Teatru „Madlenianum“ u Zemunu održan je skup “FUNKY BUSINE$$ – Moderna poslovna filozofija za uvećanje profita”. Jedini govornik ovog skupa bio je Dr Jonas Ridderstrale jedan od koautora čuvene poslovne knjige “Funku Business“. Radi se o jednoj od najpopularnijih knjiga današnjice i govori o tome šta uspešne kompanije i njihovi lideri mogu da očekuju u 21 veku. Inače, ova fenomenalna knjiga nalazi se na 16. mestu liste najpopularnijih poslovnih knjiga svih vremena.
Sa gospodinom Ridderstrale-om obavio sam intervju (ovde je link na intervju) za Profit magazin. Evo njegovog odgovora na pitanje: “Šta da radimo mi u Srbiji?”

Pitao sam ga šta misli da bi moglo biti rešenje problema naše tranzicije, šta bi on radio da je Srpski premijer? Naravno, nasmejao se i rekao da ne postoje instant rešenja problema koji se kuvaju decenijama. Ali njegova poruka je pozitivna. Kaže da je potrebno da sami prepoznamo svoje prednosti i da onda odlučimo kojim putem da idemo. Ne postoje gotova rešenja, a posebno ih ne treba očekivati od svemoćnog pojedinca (državnika). Nikako ne smemo da očekujemo princa spasioca na belom konju. Takođe cilj treba da nam je da društvo bude bogato, a ne samo pojedini “sposobni“ građani. U kapitalizmu nije dobro imati maksimu “Greed is Good“ (pohlepa je dobra), jer se onda prođe kao pre neki dan na Wall Streetu. Obični Američki poreski obveznici će decenijama isplaćivati rate na pohlepu nekolicine bezobzirnih berzanskih kockara. To je priča i tranzicionih zemalja, gde se pohlepni pojedinci zovu oligarsi, tajkuni, magnati, a zbog njihove pohlepe pati celo društvo.

Na kraju pitao sam ga šta misli o publici u sali, koja mu je uzgred dala ovacije kao da je operski pevač. Oduševilo ga je što je video jako puno mladog sveta, a posebno što je u publici bilo jako puno žena. Kaže: “Tako nešto je najbolja indicija da vas očekuje bolja budućnost u Srbiji“.

NOVO - Javni treninzi prodaje - “Prodajna Akademija” Poslovna Znanja Plus

Kao što sam više puta isticao u raznim online diskusijama i u ličnim kontaktima pošto se bavim PR-om nemam nikakav kontak sa banerima koji su alatka osoba koje se bave oglašavanjem. Ipak vest da je za prvi video baner kojim će kompanija Httpool na lokaciji www.economy.rs testirati ovu uslugu izabrana reklama mog klijenta predstavlja dobar temelj za malo dodatnog PR-a u korist Don Cafe-a a pošto još nigde nisam video da je ova vest komentarisana mislim da će biti zanimljiva širem krugu osoba koje se bave internetom.

Prema navodima koji su objavljeni u saopšteju na sajtu Economy Httpool je za testiranje video banera odabrao TV reklamu za kampanju “DonCafe Moment”, trajanja 20 sekundi, delo marketinške agencije Leo Burnett.

Poznajući advertajzere ovaj format će im se jako dopasti jer snažno asocira na TV reklame pa eto prilike da se drastično povećaju delovi oglašavačkih budžeta koji će ići ka online medijima. U svakom slučaju čestitke i Httpool-u ali i Srkiju koji godinama zdušno i uz mnogo napora i odricanja gradio Economy da bi postigao ovaj nivo.

Pitanje “Da li voliš EKV?” je potpuno besmisleno ako se zna da sam ‘66 godište i da sam na njihovom prvom koncertu u Sarajevu, gde sam osamdesetih živeo, pridržavao Margiti klavijature. Postolje u pankerskom klubu “Kuk” u podrumu ispod mrtvačnice Medicinskog fakulteta napravljeno od nekoliko gajbi od piva naslaganih jedna na drugu nije baš bilo stabilno…

Ne bi sad da lementiram nad devedesetim, na kraju krajeva svi imamo pravo na izbore. Milan i ekipa nisu ugrožavali druge dok su uništavali sebe a koje je uništio njih..?

Kakao god bilo kad sam dobio poziv učlanio sam se u FB grupu Peticija za Ulicu Milana Mladenovića a u petak predveče ću svratiti do Trga. Svratite i vi!

Potpisivanje peticije da Beograd dobije obeležje Milana Mladenovića će biti za štandom u:

Pozivam vas da dođete u što većem broju, kao što nas ovde ima 5000, da bismo što pre predali inicijativu nadležnima, i kako bi ona zaista bila razmatrana.

Posle završetka E-PR seminara sa delom prijatelja koji su me podržali u ovoj akciji svatio sam do Coste gde smo pokupili kafe i sendviče pa se onda popeli do “družionice” na osmom spratu zgrade McCann-a na Terazijama iz koje se pruža potpuno neverovatan pogled na ceo Novi Beograd. Posle smo se slikali za uspomenu.

Sa leva na desno: ja, Dragan Ugljevčanin, Dragan Varagić, Nebojša Radović Eniax, Sandra Jakovljević, Dragana Vukajlović i Istok Pavlović.

U četvrtak 16. oktobra bili smo gosti Udruženja menadžera Šapca. Povremeno smo u prilici da pred prijateljima u različitim delovima zemlje održimo informativno-edukativno-motivacionu prezentaciju (ne volim reč “predavanje”) koju zovemo “Inovacija i internetizacija poslovanja“. Mile napravi uvod uvodeći slušaoce u inovacioni mod a posle ih ja trujem idejom o primeni interneta u poslovanju. Povremeno, kao pre godinu dana u Boru ubacimo i radionicu. Na žalost i Šabac smo došli prekasno (oko pola osam) a i publika je bila zaista veoma brojna pa je interakcija u tom smislu izostala. Sa druge strane tokom celih sat i po priče bili smo poprilično često prekidani pitanjima i sugestijama što nam se veoma dopalo i što smo podsticali.

Miodrag Kostić podstiče inovativno razmišljanje šabačkih menadžera

Ja Šabac poznajem iz potpuno drugačije priče, od pre nekih 12 godina. Bilo je to vreme pod Miloševićem, pred bombardovanje, dani protesta. Jadno, sivo, maglovito i depresivno. Privreda koja ne radi, sankcije, jad i beznađe.

Šabac je danas primer grada u unutrašnjosti Srbije koji je uzeo svoju sudbinu u svoje ruke. Nekada snažno trgovačko središte, centar Mačve koja je nekada bila žitnica Srbije a potom grad sa snažnom industrijom nije čekao diktat države, niti sredstva koja bi došla “iz Beograda”. Preduzetne i preduzimljive osobe iz lokalnog miljea uložile su svoja sredstva u privatizaciju pojedinih pogona izgrađenih još osamdesetih, pokušale i uspele da se nametnu i pozicioniraju na privrednoj mapi Srbije. Ako se tome doda činjenica da nema iole ozbiljnije banke koja posluje u Srbiji a da nije prisutna i u Šapcu i da su pootvarana predstavništva trgovinskih lanaca koji su i inače prisutni, a neki su i šabački ekskluzivitet slika je skoro potpuna. Na nju treba dodati i najveću investiciju i nekretnine u Zapadnoj Srbiji, stambeno poslovni kompleks “Sava grad” i samu činjenicu da je grad izgrađen, ušminkan, skockan i veoma lepo osvetljen pa je pozitivna slika zaokružena.

Miloje Sekulić u svom poznatom estradnom stilu propagira upotrebu interneta u poslovanju

Posle formalnog usledio je neformalni ali jednako zanimljiv deo druženja u klubu - restoranu kompanije “Farmakom MB” kome su prisustvovali osnivači i neki od članova UMŠ-a. Veoma mi se dopala zdrava energija ovih ljudi. Odavno nisam čuo da neko ko se ozbiljno i uspešno bavi biznisom pominje, a da to zvuči zaista iskreno, svoju ulogu u zajednici i potrebu da za tu zajednicu nešto učini. Menadžeri Šapca su se organizovalii krenuli u akciju, prvenstveno u edukaciju. Njihov neredni veliki projekat je izrada i lansiranje poslovnog portala njihovog grada i regije na adresi www.sabac.biz. Svratite posle 1. novembra na ovu adresu.

Oktobar i novembar su tradicionalno doba edukacija, treninga i seminara a nas čekaju dogovorena gostovanja u Prijepolju i Kragujevcu.

Reklama: E-PR seminar
“Možete da se ne bavite internetom – ali on se već bavi vama!”

Sem što podrazumeva “krv, znoj i suze” rad u agenciji, a pogotovo i velikom sistemu ima i lepe trenutke. Pogotovo kao niste lično angažovani nego dajete podršku kolegama, ili se jednostavno nađete “na licu mesta” kad se nešto lepo i zanimljivo radi.

Posle cimanja ceo dan na poslu prijao je opojni miris kafe a tu su bili i glumci, svetla reflektora, specijalni efekti, dobro raspoloženje, ali i tišina svaki put kada bi se čula režiserska klapa Mine Đukić, koja vrlo uspešno pretače znanje i veštinu filmske umetnosti u advertajzing.

Naše kolege iz McCann-a su snimale novu “Nescafe 3 u 1″ reklamu koja će biti pretočena u kadrove trailera za film. Nekoliko beogradskih ulica bilo je zatvoreno i podsećalo na isto ono uzbuđenje užurbanih i radoznalih prolaznika sa trotoara njujorških ulica.

Jedan sasvim običan dan. Troje mladih ljudi sa tri različita plana koja će preokrenuti splet neočekivanih okolnosti. Jedan spontani susret, koji će spojiti tri paralelne priče u jedan dobar, pravi trenutak.

Ove scene, naizgled sasvim obične priče, ljubitelji sedme umetnosti imaće priliku da premijerno pogledaju u ekskluzivnoj dužini na predstojećoj Cinemaniji.

Reklama: E-PR seminar
“Možete da se ne bavite internetom – ali on se već bavi vama!”