Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Neki šalter, neki ljudi… službenica i civilno lice

KET: Sledeći!

FIL: ‘bro jutro. Ne zovem se Pit. Nisam rođen u Dizeldorfu. Imam 28 godina i još nekoliko pride. Nisam kćer Tomasa i Ane. I nije da nemam problem.

KET: ‘bar dan. Ja sam službenica, tj. službeno lice, ustvari – službolica. Zovu me Eni, skraćeno od Ket, mada ne znam zašto bi vas se to ticalo! Kada sam rođena i gde, od kojih sam roditelja i zašto – ne bi trebalo da je sfera vašeg interesovanja, te vas se dotiče kao lanjski sneg. Ili prolece. Izvolite – izložite vašu problematiku.

FIL: Pre no što kažem šta mi je na duši, ne mogu a da ne primetim kako nimalo loše ne zborite, te da nije da mi se Vaš vokabular nedopada.

KET: Hvala na lepim rečima. (isključuje svoj mikrofon i govori mu u poverenju) Nek ostane izmedu nas, ali – “nedopada” se izgovara odvojeno: “ne dopada”, znaš? Ako bi vam moglo biti od koristi, upisaću Vam za ovaj kompliment poen ili dva u knjigu žiro-biro, što bi znatno moglo popraviti vaše stanje i status na listi čekalaca nečega.

FIL: Hvaaaaaaala!!!

KET: Nema potrebe da se zahvaljujete – upravo je pao sistem, tako da nema ništa od toga.

FIL: Hvaaaaaaala!!!

(Fil odlazi)

(Fil se vraća)

FIL: Moj problem?

KET: U redu, samo požurite – vreme je novac.

FIL: Recite – koliko?

KET: Hiljadu.

FIL: Hiiiiiiljadu???

KET: Cenjkajmo se – hiljadu i po?

FIL: Po hiljade?

KET: Hiljadu i dve stotine?

FIL: Kupljeno!

KET: U evrima… inflacija… konvertibilno nešto… to vam dođe – 150 nečega!

FIL: (zaprepašćeno) Stopedeeeeeeset? (smireno) Može – samo momenat (vadi novac da prebroji)

KET (u trenutku uzima sav novac pre nego što je Fil stigao da ga prebroji i izgovara): Tik – tak, tik – tak – (urla:) PAAAUUUZA!
Ket okreće tablu na kojoj velikim slovima piše: “PUAZA OD 9 i 30 DO 11 i 45, ODBIJ!”, zalupi prozorčetom šaltera i razmišlja: “Biću savršeno namrgođena i uredno ignorantna, pa ja sam ovde zakon. Namanikiraću nokte, da svi vide, gledaće me očima punim prezira, ali samo tako će s’vatiti moj bedni službenički život, jer ću alavo jesti svoj krvavo zarađeni radnički ‘leba.” (Zatim dobacuje glasno kolegici): Šta? Ona? A da me malo povuče za onu stvar… Za srce me je ujela, dronfulja, pizda joj… ma, ajd da ne psujem pred ovim ljudima, ali – zažalice ona što se kačila sa Ket, ja da ti kažem… pička li joj materina… (bilo je jače od nje…)

FIL (razmišlja): Neću se nervirati. Praviću se da čitam knjigu. I čačkaću nos, al da niko ne vidi. Neću podrigivati, jer nisam kod kuće!

KET (gledajući Fila): Vrlo interesantan čovek…

FIL (gledajući Ket): Nimalo nezanimljiva mlada ženska osoba…

KET: Zvrrrrr… Sledeći!!!

FIL: ‘bro veče!

KET: Takođe, izvolite…

FIL: Oprostite, da se nismo već negde sreli?

KET: Nemoguće, ja sam ovde nova.

FIL: Nisam ni ja od juče… Mmm, imate divno namanikirane nokte…

KET: I vi prelep fino isčačkan nos!

FIL: Moj problem…

KET (povređeno): U redu, Vaš nos – Vaš problem, terajte se! Sleeedeeeći!

FIL: Oprostite, ja IMAM problem.

KET: Aaaa… onda oprostite… ne morate se terati. Izvolite.

FIL: Potreban mi je papir…

KET (prekida ga): Običan? U boji? Sa trakom?...

FIL: Sa žigom!

KET: Imamo samo sa pečatom.

FIL: Daćete mi peti primerak!

KET: Svrha? (zauzima pozu vešte daktilografkinje nad isključenim laptopom)

FIL: Potvrda o nefrustriranosti.

KET: Interesantno… Diktirajte!

FIL: “Dragi i poštovani Fil stop”

KET: To ste Vi?

FIL: Svakako.

KET: Daaaa?

FIL (diktira dalje): “Ja nisam frustriran stop”

KET: Daaaa?

FIL: “U potpisu – Fil stop tačka”

KET: Daaaa?

FIL: I žig, naravno, stop.

KET (gleda ga ispod fensi naočara bez dioptrije): Mislite pečat?

FIL: Daaaa. Svejedno.

KET: Nije svejedno… imamo samo pečat!

FIL: Poslužiće.

KET (šapatom): A mislite da će Vam poverovati?

FIL: Ko?

KET: Pa – on, tj. Vi.

FIL: Siguran sam. Mada, samo ja znam da je to potpuna laž. Ta potvrda mi je preko potrebna da bih sebi dokazao da nisam slabić, golja i ništavna osoba bez stava, te da bih očvrsnuo, postao sigurniji u sebe i našao si prigodnu suprugu ženskoga pola!

KET: I prijatne spoljašnosti, pretpostavljam? (široko se, bezubo i glupo osmehne, sa neartikulisanim zvukom: “ahajeje”)

FIL: Pa, recimo…

KET (nadasve prijatno i sramežljivo): Aaaa…. moja… spoljašnjost?

FIL (bez razmišljanja): Vaša spoljašnjost je tako… ajeje… urban kežual. I potpuno mast hev za ovu sezonu. Tri bambija bez razmišljanja.

KET: Može pet?

FIL: Što da ne? Hej, cenjkajmo se…

KET: Pobogu, pa nismo na pijaci… Hoćete li da odemo nekud na večeru, mesečinu i malu noćnu, tihu i nežnu muziku ili da to preskočimo i skoknemo do Vaše gajbe, pravo u krevet, pa da se ponašamo kao životinje? (načini osmejak kao da je napravila super foru)

FIL: Dogovorićemo se usput, trčeći do moje… kako rekoste… a, da – gajbe!

KET: Može! Samo sekundić... (Uzima parče papira i piše) “Otišla sam kod zubara, vraćam se za 15 minuta, možda. Nemoj da bi neko pravio scenu, jer Ket ima ekipu… A ima, vala i dušu. I karijes. Dođite sutra! U potpisu – Službenica stop” (kreće, pa upita Fila): ja zabojavila, aaaa… papir sa žigom?

FIL: Mislite sa pečatom?

KET: Pa to Vam dođe isto, o gospodnja voljo i svi sveti!

FIL: Mislim da mi više nije potreban!

KET: Pa onda… idemo?

FIL: Idemo!

Hvataju se za ruke, zatim za dupe, pa za kose…
Svadbena muzika pretapa se lagano u turbo-folk baladu.

čitali ste. iz revolta zbog socijalne nepravde (uručeno opštinsko rešenje o uklanjanju bespravno podignute pomoćne prostorije koja se koristi kao nužnik u ulici Cara Dušana, broj poznat redakciji...) baka je pokušala da pojede glasački listić. tužno. sa parolom bez smisla okešenom oko vrata. u nameri su je sprečila dva starija člana komisije koje je na to podstaklo zdravlje listića za koje su kao posmatrači ispred svojih stranaka odgovorni. treći, verovatno mladji od dva paperguarda, ontogenezom osposobljen da rukuje fotoaparatom na mobilnom telefonu, fotografisao je slučaj. onda je brzo pozvao redakciju kurira i uvalio im fotku. prokletinja.

baka je odvedena sa biračkog mesta. nužnik će biti srušen.

antifašisti beograda umiru ili se kriju po stanovima preplašeni brzim automobilima kojih ima svuda. kada miruju, ti automobili su na trotoaru. narkići i dizići im otimaju premale penzije. njih je sve manje - antifašista, a sve je više fašista. klupe na kalemegdanu su sve praznije. danas sam prošao tuda i tri od pet šah stolova su bili prazni. oni su imali svoje vreme... imali su ciljeve i ideale. praktične. jebiga, podigli su zemlju. i mi možemo da seremo kako su tada svi oko nas izgradili države i da bi to uradio bilo ko, a sve prelazeći preko mrtve gazele 45 min na 30 stepeni. šta sam ja radio? rušio slobu... dobio voju.

najtraženija sirovina u srbiji je entuzijazam. zašto? jer ga nema. a ko ga ima krije ga jer lako može doći u poziciju da ispadne glup u društvu. ja imam praktičan cilj. hoću da mi okruženje bude lepo. da nema grafita. već imam jedan post o tome i ovo je nešto kao održavanje kontinuiteta. hoću da ljudi oko mene počnu da delaju praktično, a ne virtuelno i na nivou parola i trebologije. i hoću da znam da će naši roditelji, koji će uskoro postati babe i dede, moći da računaju na park, stazu i pešački prelaz. poštovanje pre svega!

“Ljudski um uvek podleze trima razlicitim situacijama.
To su glamur, diskurs i takozvane novosti.
Kada coveka dugo hrane reklamom, ekspertizom i vestima dana, kod njega se pojavljuje zelja da i sam postane brend, ekspert i novost.Eto, zato i postoje nuznici duha, to jest internet-blogovi.
Vodjenje bloga- to je zastitni refleks poremecene psihe, koja beskrajno bljuje glamur i diskurs.
Tome se ne treba podsmevati.”

Perzistentna kloaka samoanalize.

Nakon glasanja gde smo svi ponistili listice jer ne podnosimo politicare,osim Draskovica ali ne volimo Canka,pa nista od broja 1,skupili smo se na terasi kod mene.Bilo nas je sedmoro,posle duzeg vremena smo se konacno okupili.Fax ,obaveze itd,itd.....(5oro studira medicinu,jedan DIFovac,jedan ETFovac ,svi na petoj godini).I tako posle malo pica i THCa(da,da,s vremena na non stop konzumiramo marihuanu),onako se bash dobro zdruzili i bilo je super.

Ali ono sto sam hteo da istaknem,kao bit te veceri jeste nasa TOP 10 lista najpozeljnijih zena s nasih prostora.

Definicija najpozeljnije zene:jako privlacna+bas pametna.Zaludjuje izgledom a pricom neprestano drzi paznju,uvek ima sta da kaze...Zena s kojom bi mogli da provedemo 7 dana/24h,najkvalitetnijeg vremena.

Kompletnih zena je danas tako malo.Zauzete ili se dobro skrivaju :) 

A evo i liste:

1.Natasa Ninkovic

2.Nicest One( njeno ime ne smem da napisem na ovom sajtu)

3.Dj Ivee

4.Anica Dobra

5.Una Senic

6.Tijana T

7.Irena Misovic

8.Ana Stanic

9.Proff. srpskog,Sanjica

10.Dj Stasha

napomena:prve 4 na listi su se zajednicki cinioci lista svih 7 ortaka a ostalih sedam se ponavljaju na nekoliko lista ali ne na svih 7.

ko kaze da nasa omladina nema ukusa!?

SIMONIDA STANKOVIĆ

Kažu da je Grabljivica prodata u više od 100000 primeraka – tako piše u četvrtom dopunjenom izadanju čiji tiraž je 40000 primeraka. Da li verovati impresumu? Nebitno.

Odmah nakon što sam je pročiato odlučio sam da o tome napišem blog. Nakon drugog čitanja utisak je sledeći:

Prvo sam hteo da napišem dobra korica i da tu završim, ali nešto mi se baš pisalo.

Knjiga Grabljivica satoji se iz dva dela: patetičnog i pornografskog (erotskih delova nema). I upravo taj patetični deo sprečava da se Grabljivica čita jednom rukom ili da se eventualno pretoči u porno film. U patetični deo smeštena je radnja. U stvari, nije to radnja, to je više nekakav dnevnik – približno. Ne znam kako drugačije nazvati nešto što počinje sa ”Rodila sam se pre 25 godina u Užičkoj bolnici, u koju je moja trudna majka došla iz 20 kilometara udaljenog sela da bi se porodila.” U stvari knjiga počinje nabrajanjem muških imena po azbučnom redu, od A do Š – spisak zaprema četiri strane. Mislim da je taj deo prepisan iz crkvenog kalendara. Onda podvlači crtu i otkriva da se sa svima njima jebala. Time nam otkriva i svoje pravo ime – ne ono od kuma koje je Bog blagoslovio – Grabljivica.  Odmah na početku ona nam otkriva ko je. Hroronološki gledano radnja ide ovako:

Rođena je pre dvadeset pet godina u jednom selu u okolini Užica – zove se Violeta. U početku, život na selu joj nije bio ni malo idiličan. Živela je u ”zajednici” sa babom, prababom, pradedom... morala je po ceo dan da rinta i rmbači. Da peške ide u školu a iz škole pravac na njivu ili da čuva ovce, muze krave, sprema doručak, ručak i večeru. Ništa od toga je nije sprečavalo da bude odličan đak – ”sa svim peticama”. Kako je živela u patrijahalnoj-zatucanoj sredini, što samo po sebi nije lako čak i da ti je porodica za takvu sredinu nestandardna – a njena je bila i više nego standardna, i pri tom imala brata ”tiranina”, ”naslednika krsne slave i prezimena, čuvara ognjišta i buduću glavu porodice” od malih nogu naučila je da kroz život ide sama. Patila je puno. Brat je imao sve, i televizor, i muzički stub, i video... a Viloleta niša sem četiri bela zida i tišinu.

Još kao dete podrvgnuta je rigoroznom seksualnom obrazovanju. Časove je držala majka lično, po metodu strah-u-kosti.

Majka: ”To rade samo loše devojke. Vidiš, sad joj priča da je voli, a u stvari samo će da je iskoristi, pa da joj se posle smeje. Napraviće joj dete, pa će da je ostavi da je celo selo izvrgne ruglu. 'Oćeš to da radiš?! Da budeš kao ona Živkina koja nosi kopile?! Nemoj zmija da te ujede da tako obrukaš kuću!”

U sednom razredu zaljubljuje se u svog vršnjaka Mihaila iz susednog sela. Viđali su se na vašarima i sličnim feštama – crvenela je kad god bi se pogledali. Slali su jedno drugom pisma po njenoj komšinici koja je u Mihailovom selu radila u prodavnici. Kako je život kurva otkad se za život zna, udesio je da ona upiše užičku gimnaziju a Mihala odvede u Karlovce da tamo pohađa bogosloviju. Daleko od oka ali ne i od srca, fizička razdvojenost u početku ne znači ništa. Violeta svako veče sedi, kroz prozor gleda u ništa i mašta o Mihailu. Ova i slične epizode u knjizi se podvode pod ”romantično”. Romansa je zvanično započeta na ispraćaju u vojsku zajedničkog druga kada su se u bagrenjaku zakleleli da će zauvek pripadati jedno drugom. Narodna mudrost se kalila vekovima, stoga ne treba olako shvatati njene poruke – vremenom Mihailova pisma postaju sve ređa, počela je da popušata njegova ljubav i zavet dat ispod svete voćke predaka. Violeta to uviđa i u panično-depresivo-očajnom raspoloženju odlučuje se za još romantičnih poteza. Poslala mu je stihove jednog od hitova Vesne Zmijanac: ”Plačem, plačem, zašto bih to krila, da sam suze prodavala, ja bih se obogatila.” Nije odgovorio. Zatim mu je poslala i kasetu. Nije odgovorio. Poslala mu je i pismo na papiru koji je istrgla iz sredine sveske i u svaku kockicu upisala njegovo ime – Mihailo! Nije joj odgovorio. Poslala je opet. Mihailo je i dalje nemušt. Na kraju mu je poslala celu svesku u kojoj je svaku kockicu ispunila njegovim imenom. (Nije me mrzelo ali sam izračunao koliko je puta ispisala njegovo ime – oko 13000 puta.) Violetin trud je urodio plodom, dobila toliko željeni odgovor – ”Mnogo učim. Nemam vremena da ti pišem.”

Negde posle osamnaestog rođendana odlučila je da ”skine mrak”. ”Teoretski sam već bila dobro potkovana. Redovno sam gledala porniće na videu, učila poze, vežbala da dahćem i stenjem, da oblizujem usne i nameštam erotsku facu.”  I sprovela je odluku u delo. To je prelomni trenutak u Violetinom životu – tada je od smerne i majčinim savetima zadojene Violete postala nezasita Grabljivica. Ali ne odjednom. Postepeno. Preko nedelje je u sebe primala polne udove raznoraznih muškaraca a vikendom je išla u selo da muze krave i okopava kukuruz. Vremenom je krave posećivala sve ređe. Kada je kroz sebe proturila celo Užice sa okolinom odlazi u Beograd. Onda je i Beograd proturila kroz sebe. Postaje sponzoruša, počinje da se drogira, već je bila navučena na alkohol. Svoje društvo tarifira u skladu sa mišljenjem koje ima o sebi – vredi. Kreće se u visokim krugovima, ima para i na trenutke joj teško pada to što radi. Oraspoložava je novac. I kokain.

Pornografski deo sastoji se od nekih petnaestak manje-više detaljno opisanih scena seksa koje od početka pa do kraja presecaju radnju. Na spisku su Vićko, njen prvi, pa zatim ugledni pop – prijatelj kuće, pa njegov sin, pa neka dva lika iz samoposluge, pa drugaricin dečko, pa direktori, šefovi, biznismeni, pevači, koleginica i direktor, prva ljubav Mihailo, psihijatri...  Uspela je i da zatrudni sa nekim mafijašem. Ona će njemu da rodi sina a on će zauzvrat da joj obezbedi stan. Kad je bila u petom mesecu, u zemlji u kojoj živi izvršen je atentat na premijera, a njenog mecenu posle nekoliko dana ubija policija jer se opirao hapšenju. Onda je abortirala u petom mesecu na nekoj privatnoj klinici – za to je platila 1200 evra. To se nešto iskomplikovalo i zaglavila je u bolnicu. Operišu je a ona u glavi premotava film. I tako počinje radnja. Leži na stolu – sve ostalo je flashback.

Još jedna bitna stvar za pornografski deo je to što su sve te scene u suštini nedovršene. Ni Violeta a ni Grabljivica ne mogu da dožive ograzam. A nije da se nisu trudile. Jednostavno im ne ide.

Da nema onog patetičnog dela sa radnjom knjiga bi mogla da funkcioniše kao pornić. Sa radnjom nikako.

Desadovski deo kada Grabljivica pokušava da oralno usreći matorog pripadnika bivšeg režima koji se na vreme nakrao i sada ima 5 stomaka, ojed između butina i na tri stomaka i raznorazne vrste gljivica tamo gde ne sme (Alf je sa svojim stomacima bio zanimljiv) ne uklapa se ni u jedan od dva osnovna dela romana ali kao digresija ne štrči i zanimljiv je detalj.

Na kraju ova knjiga ipak nosi jednu univerzalnu poruku – nije pisanje za svakog!

To međutim ne znači da ne treba da pročitate Grabljivicu. Preporučujem to svima. Nećete se pokajati. Obećavam. 149 dinara – skoro pa džabe. Brzo se čita. Jeste da ima 140 strana ali kada bi font, prored i format knjige bili standardni ne bi to imalo više od jedno 30 do 40 strana, možda i manje.  

A da, knjiga ima i nekakav apendix, nešto u vidu preporuka. Tu grabljivicu redom preporučuju: Zdravko Čolić, Zorica Tomić, Lepa Brena, Jovan Ćirilov, Bata Živojinović, Lokica Stefanović, Goca Tržan, Vojislav Tufegdžić, Iva Štrljić, Ivan Tasovac, Bojana Ranković, Željko Joksimović i Mima Karadžić. Od svih preporuka najzanimljivije su Ćirilova, koji je pokušao da kaže ništa ali nije uspeo, i Ivana Tasovca koji kaže sledeće:

”Ovu knjigu ćete kupiti na trafici.
Ovu knjigu ćete nositi kući sakrivenu između listova nekog porodičnog nedeljnika.
Ovu knjigu nećete pokloniti kumovima za slavu, niti deci za rođendan.
Ovu knjigu nećete držati u bibliioteci na vidnom mestu, između metra ruskih klasika i pola metra Hesea.
Ova knjiga će vas podsetiti da devedesete nisu bile tako davno.
Ova knjiga neće dobiti Ninovu nagradu.
Ovu knjigu ćete pročitati u jednom dahu.
To ne govori puno o knjizi, ali govori skoro sve o vama.”

 World press Photo je nezavisna, non-profit organizacija osnovana 1955.godine u Holandiji. Njen glavni zadatak jest da podupire i promovira rad i trud profesionalnih novinarskih fotografa.A svake godine pa tako i ove ta ista organizacija poziva fotografe u svijetu da sudjeluju u World Press Photo natjecanju. Ove godine njih  5,019 iz 125 zemalja poslalo je točno 80,536 fotografija!

A izložba ( ovaj put u Splitu- malo dalje od Zagreba. Opet ako krenete iz Beograda- total 12hrs vožnje. Autobusom. Automobilom ovisi. O brzini i snalažljivosti. Ali puno kraće. Aviona opet nema.)

Obuhvaća 185 nagrađenih fotografija iz raznih oblasti. Izložba će biti i već jest prikazana u više od 100 gradova širom svijeta.

A evo neke od best of.

Portreti:

 Botox ili ne? Prva nagrada za oblast potreti.

Art and entertaiment:

Mange su popularne. Na slici je šangajska djevojka koja čeka u backstageu za vrijeme cosplay natjecanja. A cosplay je kombinacija eng.riječi costume i play, pa bi doslovan prevod bio kostimirana igra.Ljudi, najčešće djevojke oblače se u likove iz manga stipova i filmova ili video igrica. Opet prva nagrada u gore navedenoj oblasti.

i nije prva ali ja volim cirkus i najgore je kad ode iz grada.ili uopće.

 Ovo je Jozef Maksymiuk,Poljak, koji ima 59.god. i penzionirani je cirkuski umjetnik. A ovo je kod kuće obučen u jedan od svojih najstarijih kostima. Cirkus je bio jedan od najpopularnijih zabava u Poljskoj Svi su potekli iz poznte škole cirkusa "Julinek" koja je 1990.god zatvorena zbog manjka financijskih sredstava. 

Sportska akcija:

Skijanje je najbolji sport. A evo i slika govori sve.

Profesionalan švicarski freeride skijaš Phil Meier.

 I priroda. A ona je stvarno važna.

 Ovo je list rijetkog stabla nanmu. Ugrožena naravno.

Ostale fotke na stranici: www.worldpressphoto.org 

Svi znate da pocinje i ko sve dolazi i sta ce sve moci da se vidi i da se radi…
I ja mislim da je BDW super.
Ali, avaj zar uvek mora da se krade…beskrupolozno, ocigledno i jadno…
Ne znam ko je autor ali bash je hrabar….

Chris Marker: 'Le Fond de l'Air est Rouge'

U Zagrebu. Nije daleko.Otprilike 6hrs vlakom.Ako krenete iz Beograda. Na jednom dijelu je pruga sporija.  4-5.hrs automobilom. Isto toliko i autobusom. Aviona nema. Osim ako nemate svoj.

Od 18.-24.maja. Sve u kinu „Europa“ . Sve to kao posveta, pečat revoluciji i revolucionarnoj 1968. godini.

Na festivalu će se prikazati oko 40tak filmova inspiriranih studentskim i radničkim pobunama. Organizator festa je udruga „Bijeli val“.

Prikazat će se najbolji radovi redom: Chrisa Markera, Bernarda Bertoluccija, Margharete von Trotte, Dušana Makavejeva, Jean-Luc Godarda, Agnes Varde, Piera Paola Pasolinija, Johna Carpentera, Želimira Žilnika.

Gosti festa koji su ujedno i izabrali većinu filmova su : Slavoj Žižek, Brian Holmes, Ernesto Laclau , Neil Leach i Frank Furedi , Gabriele Rolnik i Gerd Conradt .
Festival nije natjecateljski, revijalni ni ništa slično. Samo je presjek događaja, ustvari politički pokušaj demistifikacije vizualnih tabua, analize formi koje su izmjenile današnje stanje stvari, pokušaj kritike postojećeg stanja, vrijednosnih sistema, institucija ( eh, da institucija ) a sve u kontekstu znanosti, filozofije i moderne umjetnosti. Tako nekako.
U sklopu festa kao ekstra dodatak prikazat će se filmovi iz najradikalnije faze Jean- Luc Godarda i grupe Zanzibar. Sve naravno popraćeno tribinama, performansima, okruglim stolovima i slično.

malo sam se igrao

a evo i malo ozbiljnih podataka…

Na osnovu člana 48. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 9/02, 87/02, 61/05 – dr. zakon, 66/05, 101/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon, 85/06 i 86/06 – ispravka) i člana 17. stav 1. i člana 43. stav 2. Zakona o Vladi (“Službeni glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05 – ispravka),

Vlada donosi

R E Š E N J E
o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve

1. Iz sredstava utvrđenih Uredbom o privremenom finansiranju Republike Srbije za period januar-mart 2007. godine (“Službeni glasnik RS”, br. 115/06, 22/07, 24/07 – ispravka i 27/07), Razdeo 12 – Ministarstvo finansija, funkcija 160 – Opšte javne usluge koje nisu klasifikovane na drugom mestu, ekonomska klasifikacija 499 – Sredstva rezerve – tekuća budžetska rezerva, odobravaju se Ministarstvu kulture sredstva u ukupnom iznosu od 21.000.000 dinara na ime obezbeđenja sredstava za finansiranje organizacije Međunarodnog filmskog festivala autorskog filma na Mećavniku.

2. Sredstva iz tačke 1. ovog rešenja raspoređuju se u okviru Razdela 20 – Ministarstvo kulture, funkcija 820 – Usluge kulture, aproprijacija ekonomska klasifikacija 424 – Specijalizovane usluge.

3. O realizaciji ovog rešenja staraće se Ministarstvo finansija.

4. Ovo rešenje objaviti u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 401-1640/2007
U Beogradu, 22. marta 2007. godine

Vlada
Predsednik,
Vojislav Koštunica, s.r.
————————————————————————————

Pre godinu dana, u vreme slično ovome, dok se čekalo formiranje vlade, na jednoj od svojih sednica tehnički ministri iz G17, DSS i SPO doneli su i ovo “rešenje o upotrebi tekuće budžetske rezerve”.

Obratite pažnju, cifra je 230 hiljada evra, datum je mart 2007, a festival je održan 2008. Deset meseci unapred, za pripreme festivala, van odluka komisija, bez ikakvog objašnjenja, ali sa potpisom premijera lično. Onda se vlada šatro promenila, došao je šatro drugi nadležni ministar (DS), ali sve je i dalje bilo okej. Kada je konačno održan, festival je upamćen po bizarnom igrokazu sahrane filma Umri muski, a Međunarodni festival autorskog filma se pretvorio u smotru na kojoj su prikazani uglavnom studentski filmovi sa DV kasetica ili DVD-jeva. Ipak, celokupna elita savremenog srpskog filma i kulture je bila tamo i nije ni pisnula. Malko su tračali i prevrtali očima kada bi sreli po nekog poznanika iz druge Srbije, kao – ma užas, misim stvarno…, ali u stvari, poklonjenje je bilo potpuno. DS kupleraj, filmadžijski šljam, EXIT, B92, sve je stalo u mračnu šumu na vrh brda i žurku od 230 soma evrića zvanu Kosovo je srce Srbije.

Sigurno se svakom patriotskom umetniku u Srbiji može pronaći po neko ovakvo REŠENJE. Dobro sakriveno od javnosti, formilisano jezikom koji ne može da se razume. Svakome po zaslugama – nekome patike iz razbijenog izloga, a nekome ugovor sa javnim servisom, nekome sponzor, nekome brdo, nekome održivi razvoj… Takva umetnost u Srbiji cveta. Ako lepota može da spase čitav svet, šta li sa jadnom malom Srbijicom mogu da urade ovakvi umetnici i ovakve moralne gromade? Možda baš ono što joj se sada dešava?

Ali o tome ne pišu tabloidi i time se ne bavi istraživačko novinarstvo. Našim novinarima se čini da je Službeni glasnik dosadno štivo. A nije. U prilogu imate još malo zanimljivosti. Istina, priča o Georgiju je, za razliku od Kustendorfa, imala određenu simulaciju transparentnog državnog finansiranja, ali lepo je i to videti ovako zvanično napisano.

520
Na osnovu člana 48. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 9/02, 87/02, 61/05 – dr. zakon, 66/05, 101/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon, 85/06 i 86/06 – ispravka) i člana 17. stav 1. i člana 43. stav 2. Zakona o Vladi (“Službeni glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05 – ispravka),

Vlada donosi

R E Š E N J E

o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve

1. Iz sredstava utvrđenih Uredbom o privremenom finansiranju Republike Srbije za period januar-mart 2007. godine (“Službeni glasnik RS”, br. 115/06, 22/07, 24/07 – ispravka i 27/07), Razdeo 12 – Ministarstvo finansija, funkcija 160 – Opšte javne usluge koje nisu klasifikovane na drugom mestu, ekonomska klasifikacija 499 – Sredstva rezerve – tekuća budžetska rezerva, odobravaju se Ministarstvu kulture sredstva u ukupnom iznosu od 80.000.000 dinara na ime učešća Republike Srbije u finansiranju proizvodnje dugometražnog igranog filma “Sveti Georgije ubija aždahu”, po scenariju Dušana Kovačevića, u režiji Srđana Dragojevića, u produkciji producentske kuće “Sveti Georgije ubija aždahu”.

2. Sredstva iz tačke 1. ovog rešenja raspoređuju se u okviru Razdela 20 – Ministarstvo kulture, funkcija 820 – Usluge kulture, aproprijacija ekonomska klasifikacija 424 – Specijalizovane usluge.

3. O realizaciji ovog rešenja staraće se Ministarstvo finansija.

4. Ovo rešenje objaviti u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 401-1639/2007
U Beogradu, 22. marta 2007. godine

pescanik.net

- kaze meni jedna bojana: mi pravimo ovo (i super je)...ja kazem, okej, posalji. ona posalje, i sad imate nesto kao pozivnicu:

ORGANIZACIJA „SLOBODNI BEOGRADSKI DUH"
poziva vas na modni događaj «Fashion revolution» u Muzeju automobila, 7. i 8. maja 2008. god. u 16 h.

U okviru BELGRADE DESIGN WEEK-a, 20 NAJBOLJIH MODNIH DIZAJNERA SRBIJE – pobednici konkursa za projekat «Fashion revolution»,
7. i 8. maja sa početkom u 16 h, predstaviće svoje modne kolekcije u Muzeju automobila u ulici Majke Jevrosime br. 30.

Organizacija
„Slobodni beogradski duh”, ovim mladim dizajnerima omogućuje besplatno
realizovanje modnih revija kao nagradu za talenat i originalne ideje.
Dizajnere koji su učestvovali na konkursu «Fashion revolution» odabrali
su ugledni profesori umetničkih fakulteta zajedno sa modnom dizajnerkom
Jelenom Nikolić.

Konkurs «Fashion revolution» bio je javnog karaktera,
oglašen na Televiziji B92, Televiziji ART, mejling listom Mreže
kreativnih ljudi, mejling listom svih umetničkih fakulteta i škola u
Beogradu, putem svih NVO registrovanih u Agenciji za NVO u okviru
Skupštine grada Beograda, na konkursu je mogao učestvovati svako ko se
prijavi.

Nakon revija biće DRUZENJE uz KOKTEL, gde će učesnici imati
priliku da razmene svoja iskustva sa najtalentovanijim modnim
dizajnerima. Pored dobrih modela, nesvakidašnje scenografije i odlične
atmosfere, očekuju se i dodatna iznenađenja. Svi koji dođu i posete ovu
manifestaciju za pamćenje i sami će postati deo neobične, urbane modne
revolucije!

(prim. prev. - tj Maja kaze jos: u poslednjem pasusu sam vam istakla reci koje bi najvise mogle da vas zanimaju, bagro jedna anti-modno orijentisana :). hihi.