Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Velika očekivanja

(nekrofilija, bolest najmilija)

 

Ne, nije reč o onom filmu sa onom plavušom aristokratskog lika i onim glumcem što je bio oženjen Tarantinovom muzom; a nije reč ni o knjizi onog mrtvog pisca, ali jeste reč o knjizi, o romanu EQUISITE CORPSE Popi Z. Brajt; a velika očekivanja bila su moja...

 

Popi Brajt (autor brojnih romana i zbirki priča), poznata je kao pisac kultnog vampirskog romana Lost Souls, a i (za ovu priliku posebno zanimljive) priče Njegova usta imaće ukus pelina (motiv nekrofilije) – koja predstavlja moderan remiks Lavkraftove priče Hound.

 

Prethodnih meseci je kod nas bila jako popularna priča o beogradskom nekrofilu, pa nije nemoguće da će nekome pasti na pamet da po tome snimi film (nekrofil i mrtva kinematografija, zašto da ne)... ili napiše roman.  

 

Kao Popi Brajt.

 

EQUISITE CORPSE započinje ispovešću serijskog ubice/nekrofila Andrew Comptona koji je posle 23. ubistva uhapšen i sada se nalazi u zatvoru. Upravo ovaj uvodni deo romana je i najkvaliteniji. E, onda Popi Brajt deus ex machina Andrew Comptona iščupa iz zatvora (donekle omaž Diminom romanu Grof Monte Kristo – zatvorenik se napravi mrtav kako bi pobegao iz zatvora) i isto tako ga ko od šale iz Engleske preveze do Amerike. Ali, to nije slučajno, tamo će naš nekrofil sresti američkog nekrofila, pa će oni zajedno nastaviti da rade šta već nekrofili rade. Kao idealna žrtva ispašće im mladi peder vijetnamskog porekla (Tran), kojeg su roditelji (saznavši za njegovo seksualno opredeljenje) upravo izbacili iz kuće. Da priča ne bi išla baš isključivo samo u jednom smeru tu su i melodramski momenti, tako da se kao spasilac dame u nevolji (doduše prekasno) pojavljuje Tranov ex dečko, Luke Ransom.

 

Sve u svemu, svako u ovom romanu je ili peder, ili nosilac HIV-a, ili nekrofil, a često sve to zajedno; kada slika i promišlja, Popi Brajt je keva, ali svaka scena u kojoj se bilo šta dešava... mnogo je slaba; a uz to je i mnogo, brate, nemotivisana. Svaki čas pa mi tu nešto škripi. Ali onda Popi da neku lepu sliku seksualnog opštenja sa mrtvim telesima, pa se malo izvuče i sve tako...

 

I wanted him to know I wasn't doing this because I hated him. Quite the contrary. Before, I had only seen him as a means to an end. But in these final moments of his life, I loved him.

 

Šta li bi matori Dikens rekao na ovo.

http://www.myspace.com/zeljkoobrenovic 

Velika očekivanja

(nekrofilija, bolest najmilija)

 

Ne, nije reč o onom filmu sa onom plavušom aristokratskog lika i onim glumcem što je bio oženjen Tarantinovom muzom; a nije reč ni o knjizi onog mrtvog pisca, ali jeste reč o knjizi, o romanu EQUISITE CORPSE Popi Z. Brajt; a velika očekivanja bila su moja...

 

Popi Brajt (autor brojnih romana i zbirki priča), poznata je kao pisac kultnog vampirskog romana Lost Souls, a i (za ovu priliku posebno zanimljive) priče Njegova usta imaće ukus pelina (motiv nekrofilije) – koja predstavlja moderan remiks Lavkraftove priče Hound.

 

Prethodnih meseci je kod nas bila jako popularna priča o beogradskom nekrofilu, pa nije nemoguće da će nekome pasti na pamet da po tome snimi film (nekrofil i mrtva kinematografija, zašto da ne)... ili napiše roman.  

 

Kao Popi Brajt.

 

EQUISITE CORPSE započinje ispovešću serijskog ubice/nekrofila Andrew Comptona koji je posle 23. ubistva uhapšen i sada se nalazi u zatvoru. Upravo ovaj uvodni deo romana je i najkvaliteniji. E, onda Popi Brajt deus ex machina Andrew Comptona iščupa iz zatvora (donekle omaž Diminom romanu Grof Monte Kristo – zatvorenik se napravi mrtav kako bi pobegao iz zatvora) i isto tako ga ko od šale iz Engleske preveze do Amerike. Ali, to nije slučajno, tamo će naš nekrofil sresti američkog nekrofila, pa će oni zajedno nastaviti da rade šta već nekrofili rade. Kao idealna žrtva ispašće im mladi peder vijetnamskog porekla (Tran), kojeg su roditelji (saznavši za njegovo seksualno opredeljenje) upravo izbacili iz kuće. Da priča ne bi išla baš isključivo samo u jednom smeru tu su i melodramski momenti, tako da se kao spasilac dame u nevolji (doduše prekasno) pojavljuje Tranov ex dečko, Luke Ransom.

 

Sve u svemu, svako u ovom romanu je ili peder, ili nosilac HIV-a, ili nekrofil, a često sve to zajedno; kada slika i promišlja, Popi Brajt je keva, ali svaka scena u kojoj se bilo šta dešava... mnogo je slaba; a uz to je i mnogo, brate, nemotivisana. Svaki čas pa mi tu nešto škripi. Ali onda Popi da neku lepu sliku seksualnog opštenja sa mrtvim telesima, pa se malo izvuče i sve tako...

 

I wanted him to know I wasn't doing this because I hated him. Quite the contrary. Before, I had only seen him as a means to an end. But in these final moments of his life, I loved him.

 

Šta li bi matori Dikens rekao na ovo.

Velika očekivanja

(nekrofilija, bolest najmilija)

 

Ne, nije reč o onom filmu sa onom plavušom aristokratskog lika i onim glumcem što je bio oženjen Tarantinovom muzom; a nije reč ni o knjizi onog mrtvog pisca, ali jeste reč o knjizi, o romanu EQUISITE CORPSE Popi Z. Brajt; a velika očekivanja bila su moja...

 

Popi Brajt (autor brojnih romana i zbirki priča), poznata je kao pisac kultnog vampirskog romana Lost Souls, a i (za ovu priliku posebno zanimljive) priče Njegova usta imaće ukus pelina (motiv nekrofilije) – koja predstavlja moderan remiks Lavkraftove priče Hound.

 

Prethodnih meseci je kod nas bila jako popularna priča o beogradskom nekrofilu, pa nije nemoguće da će nekome pasti na pamet da po tome snimi film (nekrofil i mrtva kinematografija, zašto da ne)... ili napiše roman.  

 

Kao Popi Brajt.

 

EQUISITE CORPSE započinje ispovešću serijskog ubice/nekrofila Andrew Comptona koji je posle 23. ubistva uhapšen i sada se nalazi u zatvoru. Upravo ovaj uvodni deo romana je i najkvaliteniji. E, onda Popi Brajt deus ex machina Andrew Comptona iščupa iz zatvora (donekle omaž Diminom romanu Grof Monte Kristo – zatvorenik se napravi mrtav kako bi pobegao iz zatvora) i isto tako ga ko od šale iz Engleske preveze do Amerike. Ali, to nije slučajno, tamo će naš nekrofil sresti američkog nekrofila, pa će oni zajedno nastaviti da rade šta već nekrofili rade. Kao idealna žrtva ispašće im mladi peder vijetnamskog porekla (Tran), kojeg su roditelji (saznavši za njegovo seksualno opredeljenje) upravo izbacili iz kuće. Da priča ne bi išla baš isključivo samo u jednom smeru tu su i melodramski momenti, tako da se kao spasilac dame u nevolji (doduše prekasno) pojavljuje Tranov ex dečko, Luke Ransom.

 

Sve u svemu, svako u ovom romanu je ili peder, ili nosilac HIV-a, ili nekrofil, a često sve to zajedno; kada slika i promišlja, Popi Brajt je keva, ali svaka scena u kojoj se bilo šta dešava... mnogo je slaba; a uz to je i mnogo, brate, nemotivisana. Svaki čas pa mi tu nešto škripi. Ali onda Popi da neku lepu sliku seksualnog opštenja sa mrtvim telesima, pa se malo izvuče i sve tako...

 

I wanted him to know I wasn't doing this because I hated him. Quite the contrary. Before, I had only seen him as a means to an end. But in these final moments of his life, I loved him.

 

Šta li bi matori Dikens rekao na ovo.

Velika očekivanja

(nekrofilija, bolest najmilija)

 

Ne, nije reč o onom filmu sa onom plavušom aristokratskog lika i onim glumcem što je bio oženjen Tarantinovom muzom; a nije reč ni o knjizi onog mrtvog pisca, ali jeste reč o knjizi, o romanu EQUISITE CORPSE Popi Z. Brajt; a velika očekivanja bila su moja...

 

Popi Brajt (autor brojnih romana i zbirki priča), poznata je kao pisac kultnog vampirskog romana Lost Souls, a i (za ovu priliku posebno zanimljive) priče Njegova usta imaće ukus pelina (motiv nekrofilije) – koja predstavlja moderan remiks Lavkraftove priče Hound.

 

Prethodnih meseci je kod nas bila jako popularna priča o beogradskom nekrofilu, pa nije nemoguće da će nekome pasti na pamet da po tome snimi film (nekrofil i mrtva kinematografija, zašto da ne)... ili napiše roman.  

 

Kao Popi Brajt.

 

EQUISITE CORPSE započinje ispovešću serijskog ubice/nekrofila Andrew Comptona koji je posle 23. ubistva uhapšen i sada se nalazi u zatvoru. Upravo ovaj uvodni deo romana je i najkvaliteniji. E, onda Popi Brajt deus ex machina Andrew Comptona iščupa iz zatvora (donekle omaž Diminom romanu Grof Monte Kristo – zatvorenik se napravi mrtav kako bi pobegao iz zatvora) i isto tako ga ko od šale iz Engleske preveze do Amerike. Ali, to nije slučajno, tamo će naš nekrofil sresti američkog nekrofila, pa će oni zajedno nastaviti da rade šta već nekrofili rade. Kao idealna žrtva ispašće im mladi peder vijetnamskog porekla (Tran), kojeg su roditelji (saznavši za njegovo seksualno opredeljenje) upravo izbacili iz kuće. Da priča ne bi išla baš isključivo samo u jednom smeru tu su i melodramski momenti, tako da se kao spasilac dame u nevolji (doduše prekasno) pojavljuje Tranov ex dečko, Luke Ransom.

 

Sve u svemu, svako u ovom romanu je ili peder, ili nosilac HIV-a, ili nekrofil, a često sve to zajedno; kada slika i promišlja, Popi Brajt je keva, ali svaka scena u kojoj se bilo šta dešava... mnogo je slaba; a uz to je i mnogo, brate, nemotivisana. Svaki čas pa mi tu nešto škripi. Ali onda Popi da neku lepu sliku seksualnog opštenja sa mrtvim telesima, pa se malo izvuče i sve tako...

 

I wanted him to know I wasn't doing this because I hated him. Quite the contrary. Before, I had only seen him as a means to an end. But in these final moments of his life, I loved him.

 

Šta li bi matori Dikens rekao na ovo.

Citali ste vec o tome, ako bas ne i samo TO. U kom slucaju cete tek citati, blago vama. Misterija? 

Oni fini ljudi Zeljko i Aleksandar, dragi drugari koji su napisali Srpski psiho, polili nas krvlju i limfom, i opet obezbedili malo gimnastike nasoj tzv. knjizevnoj sceni, sada su nasi kandidati za Fresh ljude avgusta:

http://www.fresh.mccann.co.yu/fresh/?id=158

 

 

aaaaaaax prosto ne mogu a da ne pisem o toj tako super stvari. a i nekako mi je mentalna higijena potpuno razumna stvar.

kapiram da svako ima svoj motiv... stres, pritisak, spoljni i unutrasnji konflikti, kojekakve druge psiho zezalice. u principu i ne ulazim toliko u te stvari. psy gotivim samo kao psytrance. kod nje dolazim jer imam jedinstvenu priliku da se istresem. ok su meni ispovesti i slicne munje, ali ljudi smo [a Bog se sigurno ne smara pitanjima da li je pop alapaca] i vec sutra, cela parohija Zna... doktoricu mozes mirne duse da tuzis.

odlucim se jednog dana za autoprepisanu terapiju. takodje se odlucim i da legnem jer sam na pitanje da se opredelim za stolicu ili kauc, hteo potpuni dozivljaj, kao u filmovima. ax prija ona daska presvucena kozom. ni previse tvrda ni suvise mekana. pozeleo sam da podignem noge i kolenima pritiskam usi, kao na yogi. kapiram da ipak nije pozeljno raditi takve egzibicije na tom mestu [jeste li ikada probali da grickate zubima nokte na noznim prstima?] te sam samo leskario, zadovoljno se smeskao... i poceo. onako, nasumicno. pokusavao da se setim svega sto nikome ne bih rekao, jer je to logicno bila i poenta dolaska. ubrzo me je takva prica zamorila, pa sam prestao da joj prepricavam dozivljaje i nije mi vise bilo bitno da li ona uopste moze da pohvata radnju.

par puta sam zatrazio vodu.

verujem da ni jednom nisam cuo ono filmsko "xmmm" ili "da, da..."

pause. stop. vreme... pridigao sam se i pogledao je u oci. rekla je da nije zelela da me prekida.

e koliko je super lik, naplatila mi je samo sat vremena. dopada joj se ideja mentalne higijene. veruje da nisam toliko bolestan za neko [xaxaaxaxaxa] lecenje, da nije potrebno, ali i da je ok da dolazim.

rejection is the gratist afrodisiac...

Jebiga.

Sednem da napishem blog i ne mogu da smislim temu. Ovih dana pishem i vishe nego shto bi zheleo pa sam u zadnjih nedelju dana otvorio ovu stranu minimum 7 puta u nadi da cju da prospem neku mudros' al' na zhalos' nishta ne izilazi. 

Zapravo imam hiljadu tema u glavi jer sam opsednut banalnostima. Moja razmishljanja se svode na trivijalnosti vezane za serije, filmove i muziku jer sam iz tinejdzhera-radoznalca odrastao u kolekcionarsko chudovishte u nerdovskim krugovima popularnog naziva HRCHAK. 

Evo primera. Sakupio sam SVE shto ima veze sa Monti Pajtonovcima shto u ovom trenutku mozhe da se nadje, zajedno i ponaosob.  
 Isto vazhi i za kreatore Little Britain.  
 A isto vazhi i za Spaced/Shawn Of The Dead/Hot Fuzz tima. 

Poremetio sam s umom.

Da imam dva zhivota to shto sam sakupio ne bi stigao da pogledam. S vremena na vreme radim, tu i tamo uchim, imam skup i zajeban hobi. Budan sam do 5 ujutru. Internet! Argh! 

Ima li mesta za druge ljude u mom zhivotu? Paaaaa... Da. Za sveto trojstvo (Drugari, Zhene i Pare) uvek imam mesta. Moji drugari su u poslednjih godinu dana ubergeeks, krtice poput mene, sa kojima se razmenjujem fajlima i toliko smo dragi da izgleda kao da razmenjujemo telesne technosti pride i to s ledja. Jedan od nas to zapravo i radi al to je vecj druga pricha (tema GEJ PRIJATELJ soon to come). Zhene ne bi da komentarishem, znate vecj... A pare nisu problem, jer para NEMA! 

Zhivot ide jako brzo u susret 27mom ljetu. Natalna karta kazhe da mi je ceo zhivot zajebancija. Poshto josh nisam kvalitetno radan chovek i do sad je zaista bio zajebancija, plashim se da natalna karta od mene neshto krije. Smrt sa hepiendom? Za vreme sexa molicju! :} 

Hvala shto ste me saslushali. Sada se osecjam manje depresivno. Ako imate neka pitanja, rado cju vam odgovoriti. :D  

 

 

potpuno sam srecan sto nemam decu. potpuno iskreno. ubedjen sam da ih nikada necu imati. prosto ih ne zelim. iz cistih humanih razloga, jer bi moje dete bilo zacesljano poput beckih decaka, sa kravatom i puloverom i top igra bila bi mu imitiranje fikusa u uglu sobe.

prosle godine u ovo vreme zaljubim se u osobu deset godina mladju od sebe (citaj: sesnaest ili dete, svejedno) i buduci da ljubav ne poznaje takve i slicne granice na svojoj kozi iskusim onu "ko sa decom spava upisan se budi". trebalo mi je skoro pola godine da se emocionalno oporavim. u ostalim planovima se jos uvek regenerisem.

da li nesto nije u redu sa mnom?

06.00 ujutru
dolaze klinci. ja spavam. klinac pocinje da vristi trazeci mamu. ima dve godine! kada probudi celu zgradu prestane da place i sledeca cetiri sata sve sto progovori cini onim iritantnim samo_sto_nisam_zaplakao tonom. klinka sve to vreme trazi da "gleda" program sa crtanim filmovima pojacano do maximuma dok cacka sugave kineske igracke koje obavezno proizvode i one sintisajzer zvukove. zatim klincu padne na pamet da gleda nesto trece i nastavlja da kuka dok mu se ne udovolji. klinka, za uzvrat dobije nesto nerazumno da se igra poput fixnog telefona ili porodicnog albuma.

10.00 ujutru
u snu se nerviram jer se deru i klinci i matori.
ustajem blago receno unezveren…
"uuuuuuujkaaaaaaaaaaa!!!" u glas i oko obe moje noge… klati mi se piercing na pupku pretece.

u medjuvremenu klinac se seti soka i place sve vreme dok neko ne ode i kupi mu. place i dok mu se ne sipa u casu. ponesen emocijom ne zaustavlja se i posto popije sok.

14.00 rucak
sto baba objavljuje i oboje u isti mah govore kako nece da rucaju! naravno da sedaju za sto, ali nece sargarepu u supi, nece koricu hleba, nece supu, hoce samo meso, nece sir, traze sredinu hleba jer sada hoce supu, hoce i sir, nece vise…. ... . . pitam se da li deca tog uzrasta znaju sta hoce, to jest, imaju li razvijenu svest o tome… klinac place jer nece vise da jede i svi se slazu sa tim. on ipak, ne prestaje da place. duze vremene vadi ruke iz gaca, zatim place jer nece na spavanje u podne. izmoren plakanjem legne i ne da se probuditi sledecih par sati ni bombama!
klinka sve vreme trci po stanu hvatajuci se za… manje – vise sve. pitam se sta li misle komsije sprat ispod… i sto nam nista ne govore…

18.00 podne
pokusavam da potisnem neverovatnu zelju da ih zgazim!!!

20.00
dolaze im roditelji da ih vode. tata guzom siri fotelju ciji spojevi cvile, lagano spusta bradu na stomacinu i, necete verovati, zaspi! dok mama vristi prepricavajuci dozivljaj iz kupovine.

21.00
tipkam sms dr. Vesni svom psihoanaliticaru. zakazujem terapiju sutra popodne. hiljadu pedeset dinara. sat vremena.

jesam li napomenuo kako su klinci dva plava, plavooka zaista jako slatka deteta…

Dragi ljudi iz Mekena napravili su reklamu u žanru horor-komedije, sa Bubom Klarić i Amerikancem u glavnim ulogama. Neki drugi, malo manje dragi ljudi iz Mekena, napravili su video-klip o snimanju te reklame, u zanru...paaaa, recimo da cemo ga za ovu priliku nazvati šatro-slepstikom. Okej, nema vise smisla da se hvalimo :). Gledajte: http://fresh.mccann.co.yu/content/advertorial/horror/horror.html

 

Cynic je 'tehnicki' death metal/progressive metal bend iz Majamija, Florida.
Svoj prvi i za sada jedini album su izdali sada vec daleke 1993. godine u izdanju Roadrunner records-a (Focus) i time postavili temelje death metal/progressive metal zanru koji niko do danas nije uspeo da premasi i replicira (veliki uticaj na Cynic je imao bend 'The Mahavishnu Orchestra', koji su pioniri jazz-rock fusion pravca, tako da se na Focus-u oseca i prizvuk fusion jazz-a). Tokom snimanja drugog albuma, bend se raspao, tako da on nikada nije zavrsen (uradjene su 4 demo pesme).
Medjutim, iz pepela Cynica se radja Portal, bend koji 1995. snima demo album i koji potpuno napusta death metal/progressive metal zvuk i pocinje da zvuci kao kombinacija Dead Can Dance, My Bloody Valentine i jazz fussion benda. Portal se raspao 1996 zbog ugovora koji je Cynic imao sa Roadrunner Records i od tada Cynic ne radi na novom materijalu, a clanovi grupe su resili da se odmore, sto jedni od drugih, sto od svih problema koji su ih pratili.
Medjutim, cetrnaest godina posle Focusa, Cynic je Back in Focus!

Sinoc, 14.8.2007, Cynic je odrzao svirku u malom klubu SKCa u okviru svoje reunion turneje po Evropi. Prisustvovalo je oko 200 dusha (moja veoma gruba procena) koje su zeljno iscekivale da se bend pojavi na sceni. I, oko 21:15, jedan po jedan, krenuli su da izlaze: Chris Kringel (bas), David "Mavis" Senescu (gitara), Sean Reinert (bubnjevi) i na kraju Paul Masvidal (vokal i gitara). Ovacije svakom clanu benda pojedinacno, protresle su zidove male sale SKCa i podigle raspolozenje svih prisutnih, ukljucujuci i clanove benda koji su bili iznenadjeni tako toplim docekom i tom kolicinom ljudi (ocigledno su ocekivali 100< ljudi, kao i ja i moje drustvo, ali sva sreca, prevarili smo se :)).
Iscekivanje prve pesme nije dugo trajalo, a na prvi akord svi su prepoznali prvu pesmu sa albuma iz '93. - Veil of Maya. Erupcija odusevljenja! Zvuk - fantastican! Sve je tu i spremni smo za poletanje!
Redjali su pesmu za pesmom (mislim da je ovako islo):

Celestial Voyage
The Eagle Nature
Sentiment
I'm But A Wave To...

i onda, iznenadjenje - nova pesma Cynica posle 14 godina!
Evolutionary Sleeper - zadrzali su sve sto ih je cinilo Cynicom i pomerili se jos malo ka fusion jazzu... ALL thumbs up! :)

Dalje nastavljaju sa:
Textures
Uroboric Forms

Zahvaljuju se na sjajnom prijemu i na ljubavi koju dobijaju na sceni... "We love you guys, this one is for all of you who are here tonight! Thank you!"

Cosmos

Kazu, setali su se Kalemegdanom i slikali se, sjajan grad ovaj Beograd :)

Meeting Of The Spirits

"This is the last song we perform for you tonight."
"NOOOO!!!"
"Yes!"

How Could I

Kraj pesme, svi im tapsu, clanovi benda se pozdravljaju sa ljudima u prvim redovima, ovacije traju... 4-5 minuta kasnije, svi i dalje vicu "We want more!" i "Cynic!" i u tom trenutku se vracaju na scenu sa izgovorom: "Our contractor says he didn't quite hear 'Veil of Maya', so we'll play it again for you! He is paying us after all! :wink:"... magija se nastavlja, makar jos 5 minuta i 23 sekunde :)

Poslednji ton pesme, bend drzi zastavu Srbije na kojoj pise 'Welcome to Serbia', pozdravljaju se sa ljudima ponovo i odlaze sa scene sa velikim osmesima na licima.

Ljudi polako odlaze, neki ostaju i traze jos, neki kupuju kackete i majice, ja odlazim u WC i imam sta da cujem:
"... nego, jel znas da bubnjar ka*a pevaca."
"Ma znam, gejevi... al zato przeee, svaka im cast!"
 :rolleyes:

Srbija do Tokija, jel? :D

Bice i koja slicica cim mi ih drug posalje na mail :)