Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Kada se 1999. godine prvi put pojavio DivX kodek, on je bio vezivan za piratovanje MPEG4 formata. Autor tog prvog kodeka bio je Jerome Rota, koji je početkom 2000. godine sa svojim kolegama formirao “Project Mayo”. Već krajem godine, “Project Mayo” je promenio ime u DivXNetworks. U januru 2001. godine, zbog mogućih problema vezanih za legalnost projekta, Rota je sa svojim timom napravio novu “čistu” verziju DivX formata, ali ona je još uvek bila MPEG4-like, po pitanju video kompresije. Za audio kompresiju je iskorišćen MP3 format. Tada je odlučeno i da se osnovna verzija DivX formata ponudi besplatno. Cilj je bio da DivX format postane za video ono što je MP3 već bio za audio. Vreme je pokazalo da je ta akcija bila više nego uspešna. Za ostvarenje profita je iskorišćena profesionalna verzija sa boljim performansama koja je prodavana, kako pojedincima tako i kompanijama. Drugi vid zarade DivXNetworska je licnciranje tehnologije drugim kompanijama. Naravno, da bi sve to uspelo, bilo je potrebno konstantno razvijanje ovog formata.

Da je to bio ispravan put za razvoj DivXNetworksa govori i činjenica da danas DivX format koristi više od 160 miliona korisnika i da se računa da je u opticaju negde oko dve milijarde DivX fajlova. Takođe je impresivan i podatak da je samo u toku 2006. godine prodato više od 60 miliona DivX Certified uređaja (DVD/DivX plejeri i rikorderi i portabl video plejeri), a ukupan broj prodatih uređaja sa ovom oznakom je veći od sto pedeset miliona.

Danas je DivX globalni fenomen, koji je ušao u sve pore našeg života. Pored samostalnih uređaja sa podrškom za DivX format koji su trenutno u velikoj ekspanziji, ogroman je broj softverskih rešenja koji barataju sa ovim formatom. Najveći broj programa za video obradu sadrži mogućnost snimanja u ovom formatu, a prednosti DivX-a su uočili i distributeri “pay per view” programa koji sada svoje usluge mogu da nude i preko Interneta. Tako je nastao “Video-on-Demand” servis koji trenutno hostuje više od trideset hiljada video naslova u zaštićenom DivX DRM (Digital Right Management) formatu. Trenutno je 85 nezavisnih filmskih studija potpisalo ugovore sa DivXNetworksom za emitovanje njihovih filmova preko VOD servisa, a u toku su pregovori i sa nekoliko velikih i poznatih studija.

Drugi cilj na koji se trenudno DivXNetworks skoncentrisao je pridobijanje podrške od dva najveća svetska servisa za (legalan) download filmova, MovieLink i CinemaNow. Ovi servisi trenutno koriste WMV i Real Video formate u kojima distribuiraju svoje filmove, a DivXNetworks naravno želi da u ponudu uvrste i DivX verzije filmova.

I dok se o prethodnim verzijama DivX formata (3.x, 4.x i 5.x) mnogo zna, šesta verzija DivX-a donela je potpuno novo poimanje kompresovanog video i audio zapisa. Za korisnike najveći dobitak je svakako drastično povećanje interaktivnosti i mogućnosti upravljanja kompresovanim zapisom. U najkraćim crtama možemo reći da DivX 6 format omogućava upravljanje video zapisom gotovo na identičan način kao kod DVD formata. Kao prvo, na raspolaganju je mogućnost kontrole filma navigacijom kroz menije. Dozvoljeno je biranje scena, što znači da se lako možete pozicionirati na određene delove video zapisa. Umesto da korišćenjem “fast forward” funkcije “trčite” kroz film tražeći mesto gde ste prekinuli reprodukciju, sada možete da direktno skočite na odabranu scenu.

Podrška za audio je značajno unapređena, rekli bismo da je čak bolje osmišljena nego na DVD filmovima. U okviru video fajla se može snimiti više audio zapisa, a prostim odabirom iz menija bira se koji audio zapis će biti aktivan. Pored različitih jezika, na ovaj način možete snimiti i zvuk pripremljen za različite zvučne sisteme (recimo stereo i 5.1 varijanta). Rad sa subtitlovima je takođe značajno unapređen. DivX 6 format koristi XSUB sistem za subtitlove koji dozvoljava upisivanje više fajlova sa prevodima unutar jednog video fajla. Drugim rečima, ideja je bila da se popularni SRT i SUB formati izbace iz upotrebe. Ipak, taj cilji, kao što se može videti nije ni blizu dostignut, jer SRT i SUB formati i dalje odolevaju. Svi titlovi se kod DivX 6.x formata snimaju unutar video fajla, a kroz softver (ili preko “Subtitle” tastera na plejeru) se bira koji od titlova će biti aktivan i prikazan na ekranu. Treba pomenuti i XTAG sistem koji služi za čuvanje deskriptivnih informacija u video fajlu kao što su naslov, autor, specifikacije video zapisa i drugi interesantni podaci. DivX 6 format se i po ekstenziji razlikuje od svojih prethodnika. Umesto uobičajene AVI ekstenzije, koristi se ekstenzija DIVX. Na ovaj način će korisnici su odmah upućeni u to da je u pitanju DivX 6 format i da taj video zapis neće biti u potpunosti čitljiv bez novog kodeka i odgovarajućeg softvera.
Svi poznati proizvođači koji u svojoj ponudi imaju DivX Certified uređaje, uglavnom su u potpunosti podržali DivX 6 format, mada još uvek mogu da se pronađu plejeri kod kojih ne mogu da se promene titlovi ili audio zapisi koji se nalaze unutar video fajla.

DivXNetworks je u toku 2004 godine lansirao i DivX high definition (DivX HD) video format. Ta podrška je preneta i u DivX 6 verziju koja je u stanju da enkoduje video širine 720 piksela na 4 Mbps, čime se dobija pet puta manji video zapis u odnosu na originalni MPEG-2 HD video. U praksi to znači da HD-DVD film kompresovan na ovaj način, sve sa 5.1 zvukom i više audio zapisa može komotno da stane na jedan standardan dual-layer DVD medij, umesto da se snima na HD-DVD ili Blu Ray medije.

Kompanija KeyLabs je vršila upoređivanja vizuelnog kvaliteta, kompresije i brzine DivX 6 formata u odnosu na Windows Media Player format. Po njihovim testovima, tokom testiranja većeg broja fajlova, video zapisi kompresovani u DivX 6 format su u proseku bili za 21% manji u odnosu na WMV format (sa istim setovanjima). U slučaju već pominjanog HD formata video zapisa prednost je takođe bila na strani DivX HD-a, mada u nešto manjem procentu (17%). Brzina kompresije je jedan od najbitnijih faktora, naročito za korisnike koji često vrše kompresiju video materijala. Po testovima koje je izvršio KeyLabs, kompresija u novi DivX format je tekla čak 58% brže nego kompresija u WMV. To bi u praksi značilo da se i na sporijem (čitaj jeftinijem) hardveru, može izvršiti efikasna i brza kompresija u DivX 6 format.

Rating: 5 out of 5 stars

Od sada, pa ubuduće ćete samo na ovom sajtu moći da pročitate ekskluzivne testove DVD plejera koji će se tek u narednom periodu pojaviti na našem tržištu. U prilici smo da za vas testiramo semplove koji stižu kod domaćih distributera i tako vam damo uvid u ono što ćete moći da kupite tek za nekoliko meseci. Naravno, pošto su nam ta testu dostupni samo probni primerci moguće je da će se plejeri namenjeni prodaji neznatno razlikovati u funkcionalnosti zbog promene firmvera. Uostalom, nadamo se da će naše testiranje semplova omogućiti distributerima da na vreme isprave uočene nedostatke i da će primerci koje vi budete mogli da kupite biti potpuno prilagođeni našem tržištu. Svi imamo isti cilj - da se u prodavnicama nađu plejeri koji su kvalitetni i dobro pripremljeni za naše uslove eksploatacije. Prvi takav plejer koji ćemo vam predstaviti, a čiji se početak prodaje očekuje u septembru je Xoro HSD 8410.

Ovaj plejer napravljen je u super slim varijanti, a ujedno je i kraći od standardne dubine DVD plejera. Ali, relativno male dimenzije ne smeju da vas zavaraju. Kao što često kažu, “otrov se čuva u malim bočicama”, tako je i u ovom slučaju – plejer je prepunjen novitetima. Loader plejera je tanak i deluje nežno, a to je direktna posledica odabranog dizajna uređaja. Pored njega na prednjoj strani skriveni iza poklopca kriju se čitač za SD, SM, MMC, MC i CF kartice, kao i jedan USB 2.0 port. Aktiviranje kartica ili uređaja koji su preko USB-a priključeni na plejer ostvaruje se isključivo preko daljinca koji je po izgledu i funkcionalnosti gotovo identičan upravljačima koji su se dobijali uz prethodne modele plejera.

Zadnja strana plejera spada među najpopunjenije koje smo ikad videli. Pored standardnih konektora koje smo navikli da vidimo na svakom dosadašnjem Xoro modelu (5.1 i stereo audio analogni izlazi, koaksijalni i optički digitalni audio izlazi, kompozitni, komponentni, S-Video, SCART i VGA video izlazi), ovaj model je specifičan po tome što poseduje i HDMI konektor. Njegova funkcija nije samo kozmetičke prirode, jer osim povezivanja sa TV prijemnicima nove generacije (HDTV LCD i Plazma televizorima) preko ovog konektora plejer može da isporučuje i video signal u HD rezolucijama (720p i 1080i). Do sada je tek nekoliko plejera ponudilo ovakvu opciju, ali njihove cene su gotovo jednake cenama DVD rikordera. Po prvim najavama Xoro HSD 8410 bi trebao da košta tek neznatno više od plejera koji nemaju ovaj izlaz.

Spisak noviteta se ne završava sa ovim. Na ovom plejeru smo se prvi put susreli sa novim tipom ugrađenog softvera. Podrazumeva se da je preveden na srpski jezik, a korisnicima nudi veliki stepen konfigurabilnosti. Za sada ćemo da pomenemo samo mogućnost podešavanja osvetljenja i kontrasta slike na TV-u i opciju za uključivanje noćnog moda funkcionisanja. Ovo je interesantna solucija za osobe koje vole u “sitne sate” da gledaju filmove kod kojih su obično efekti preglasni, dok je glas neuobičajeno tih u odnosu na ostale zvuke. Noćni mod smanjuje raspon dinamike zvuka, tako da se glas i ostali zvučni efekti na neki način normalizuju, odnosno ujednačavaju.

Plejer je regionalno otključan što znači da možete reprodukovati DVD filmove iz svih zona. Maksimalno ubrzanje reprodukcije je 32x, usporenje 1/8x, dok se zumiranje ostvaruje do 3x. Pored DVD formata, HSD 8410 omogućava reprodukciju Video CD i Super Video CD formata. Kod audio formata su podržani standardni audio CD zapisi, MP3 i WMA formati, ali i DTS audio CD diskovi. Doduše, moramo da napomenemo da neki od DTS audio diskova iz naše test kolekcije nismo uspeli da pokrenemo (a provereno rade na drugim plejerima koji podržavaju ovu opciju). Podrška za MP3 format je odlična, a na ekranu se prikazuju i ID3 tagovi tekuće pesme.

Rad sa DivX formatom je ono što je na velika vrata uvelo Xoro plejere na naše tržište. Stoga su naša očekivanja i ovog puta bila velika. Novi softver doveo je i u ovom segmentu jednu novinu. Kod svih dosadašnjih Xoro (ali i ostalih tipova DVD/DivX plejera) procedura za aktiviranje filma sa titlom je bila sledeća: prvo se ručno učitavaju titlovi, tek nakon njih sam film. Ovo se naravno ne odnosi samo na modele koji automatski učitavaju sve titlove koji se nalaze u istom folderu sa filmom. Sada smo dobili još jednu varijantu – ručno učitavanje filma, a tek nakon toga odabir odgovarajućeg titla. U startu ovakav sistem jeste malo neobičan, ali nije teško naviknuti se na njega.

Podrška za titlove je napravljena čak i na višem nivou nego kod prethodnih Xoro plejera. Podrazumeva se da su naša slova podržana i u ćiriličnoj i u latiničnoj varijanti, a plejer raspoznaje SRT i SUB formate titlova. Fajlovi sa titlovima ne moraju da nose isto ime kao i ime video fajla, a dozvoljeno je učitavanje samo jednog titla u memoriju. Slova su bele boje, a iskorišćen je boldovan font. Idealno bi bilo da je font malo veći, ali moramo da naglasimo da je i ovako odlično čitljiv. Čitljivosti doprinosi i mogućnost odabira načina prikaza i pozicije titla na ekranu, a na raspolaganju su tri varijante koje se razlikuju po udaljenosti od donje ivice ekrana. Ukoliko se odabere najniža pozicija prikaza, kod najvećeg broja filmova titl će se pojavljivati u crnoj traci ispod video zapisa. Drugi način personalizacije titla omogućava korisniku da u setapu plejera odabere da li želi da se na ekranu vidi polutransparentna traka koja odvaja titl od ostatka video zapisa.

Ostali kompresovani formati su u potpunosti podržani, počev od XviD formata sa uključenom QPEL opcijom, preko DivX 6 formata sa inkorporiranim titlovima i različitim audio fajlovima, pa sve do nešto ređe korišćenog Nero digital formata. Kao što se iz priloženog može videti radi se o plejeru koji je sposoban da “proguta” sve video i audio zapise koji obično koriste u ovom segmentu tržišta. Zak raj ćemo da pomenemo još jedan novitet. Uz ovaj plejer se dobija i softver za računar uz čiju pomoć možete da snimate CD i DVD medije, pripremite audio fajlove i fotografije.

Moto Xoro plejera “free to choose innovations” dobija pravi smisao kod ovog modela. Stoga sa naše strane postoji bezrezervna podrška ovom plejeru, koji u svakom pogledu može da parira konkurentskim modelima, ali i da ih u mnogim segmentima pretekne, a za vlasnike LCD TV prijemnika sa HDMI ulazom predstavlja praktično nezaobilazno rešenje.

Informacije o ceni i mestima gde će ovaj plejer moći da se nabavi potražite na www.jeftino.co.yu.

Rating: 2.5 out of 5 stars

Do sada se na našem tržištu pojavilo nekoliko interesantnih modela portabl DVD plejera potpisanih imenom Mustek. To ne treba da vas čudi, jer smo na ovogodišnjem Cebitu videli da je Mustek jedan od najplodnijih proizvođača ovih uređaja i na globalnom tržištu. Model sa oznakom MP70C zbog svoje prilišno velike debljine deluje malo glomaznije nego što smo navikli kod ove grupe uređaja. To se posebno odnosi na situacije kada se napajanje ostvaruje preko spoljašnje baterije koja se kači na zadnji deo plejera.

Konstruktori su sve konektore postavili sa desne strane plejera. Postoje svi potrebni audio i video ulazi i izlazi, ali ne možemo da se otmemo utisku da je proizvođač pokušao da prištedi gde god je mogao. Tako, recimo, ne postoji mogućnost istovremenog priključenja dva para slušalica. Drugi momenat koji potvrđuje našu malopređašnju tvrdnju je da se u paketu ne dobijaju slušalice. Zbog toga ste, ukoliko ne iskoristite neke druge slušalice, osuđeni na korišćenje integrisanih zvučnika (govorimo o situaciji kada se plejer koristi u pokretu ili van kućnih uslova eksploatacije).

Sami zvučnici spostavljeni su u poklopcu plejera, ispod displeja dijagonale 7″ u wide formatu. Izraz “osuđeni” iz prethodnog pasusa koji smo upotrebili za rad sa pomenutim zvučnicima stavili smo iz prostog razloga što je njihov kvalitet na granici upotrebljivosti. Kod svih prenosnih DVD plejera koje smo testirali, integrisani zvučnici su pretrpeli našu kritiku, a zvučnici ugrađeni u ovaj plejer su među najlošijim u klasi. Zvuk koji proizvode je previše piskav i jasno je uočljiv nedostatak niskih tonova.

Na bazi plejera najveći prostor zauzima poklopac DVD mehanizma. Desno od njega nalaze se kontrole kojima se mogu obaviti skoro sve potrebne operacije. Ono što nije moguće odratiti komandama na samom plejeru, obavlja se korišćenjem daljinskog upravljača u obliku kreditne kartice. Ovde je takođe morao da se napravi kompromis, jer veličina daljinskog upravljača nije dozvolila da se implementiraju sve potrebne funkcije. Jedino nam se čini da je proizvođač mogao da napravi bolji izbor funkcija koje su postavljene na daljinac. Napajanje plejera je moguće putem klasičnog strujnog ispravljača, punjača za kola i preko eksterne baterije koja izdržava do tri časa kontinualne reprodukcije.

Softver koji je ugrađen u plejer je korektan, ali ne dozvoljava preveliku slobodu korisniku da se igra sa podešavanjima. Uostalom, tu i nema šta mnogo da se podešava. Najvažnija setovanja su vezana za podešavanje odnosa stranica slike na ekranu, osvetljenja ekrana i regulisanja zasićenja bojom. Mustek se potrudio i da ostvari dobru antišok zaštitu. Trudili smo se da simuliramo uslove vožnje po našim drumovima, ali nismo uspeli da proizvedemo prekid reprodukcije. Prvi test koji smo obavili odnosio se na reprodukciju DVD formata. Plejer je regionalno zaključan na evropsku zonu, ali na žalost, nismo uspeli da pronađemo kodove za otključavanje reprodukcije filmova iz svih regiona. Zato preporučujemo da povremeno posetite i naš matični sajt (www.dvd-region-codes.com) na kome ćemo objaviti kodove čim ih budemo pronašli. Reprodukcija se može ubrzati do 20x, dok usporenje i zumiranje nismo uspeli da ostvarimo, najverovatnije zbog toga što se za te opcije nije našlo mesta na daljincu.

Prikaz titlova je dobar, i oni su sasvim lepo čitljivi na ekranu. Plejer se uspešno izborio sa audio CD-ovima, VCD i JPEG formatom, dok DTS audio CD-ovi očekivano nisu bili podržani. Kada se koristi kao MP3 plejer, Mustek MP70C prikazuje na ekranu samo prvih osam karaktera u imenu pesme. U stvari, prikazuje se prvih 14 karaktera, ali je nepotrebno potrošen prostor indeksiranjem fajlova gde se na prve prve četiri pozicije, ispred imena, upisuje redni broj fajla na disku. ID3 tagovi nisu podržani.

Trebalo bi da se ukratko osvrnemo i na način prikazivanja fajlova kod diskova sa mešovitim sadržajem. Ovde je to regulisano na neobičan način, tako što se u posebnim ekranima prikazuju video zapisi, audio zapisi i slike. Ako se, recimo, nalazite na ekranu koji prikazuje audio zapisi (muzika, MP3…) odatle nećete moći da pogledate slike ili pokrenete film, već se morate pozicionirati na odgovarajući ekran. Ovo u priči možda zvuči komplikovano, ali nakon perioda navikavanja deluje veoma logično.

Podrška za DivX postoji, ali nije ni blizu onoga kakva bi trebala da bude. Prvi problem na koji smo naišli je da nije podržan DivX 3 format u kome je kompresovan najveći broj filmova po kućnim video bibliotekama. Da budemo precizniji, kod takvih filmova će se videti titlovi i zvuk, ali ne i slika. Titlovi su čitljivi i u SRT i u SUB formatu, ne moraju da budu istog imena kao ime video fajla, ali moraju da budu u istom folderu. Za uzvrat, ukoliko postoji više titlova u jednom folderu, oni će se svi učitati i biće moguće njihovo menjanje tokom reprodukcije. Naša slova nisu podržana, ali to je u ovom slučaju potpuno nevažno. Mnogo veći problem je što su slova u titlu sitna i što su zbog relativno male rezolucije displeja praktično nečitljiva.
Kao što smo se neprijatno iznenadili nedostatkom podrške za DivX 3 format, prijatno smo bili iznenaðeni činjenicom da je u stanju da prikaže XviD QPEL format video zapisa. Nero Digital format nije podržan, dok je situacija sa DivX 6 formatom polovična. Uređaj je pravilno prikazivao i sliku i zvuk, ali nije dozvoljavao promenu zvučnog zapisa, dok embedovani titlovi nisu prepoznati.

Informacije o ceni i mestima gde se ovaj plejer može kupiti pogledajte na www.jeftino.co.yu.

Xwave 9200 DVD plejer - uputstvo na srpskom jeziku

Xwave 9200 DVD plejer - uputstvo na engleskom jeziku

Xwave 9300 DVD plejer - uputstvo na srpskom jeziku 

Xwave 9300 DVD plejer - uputstvo na engleskom jeziku 

Xwave 9400 DVD plejer - uputstvo na srpskom jeziku 

Xwave 9400 DVD plejer - uputstvo na engleskom jeziku 

Xwave R100X DVD Recorder - uputstvo na srpskom jeziku

SKYVISION

SkyVision IP-966 DVD plejer - uputstvo na srpskom jeziku

SkyVision MGX007 DVD plejer - uputstvo na srpskom jeziku 

VIVAX IMAGO

Vivax Imago K-200 DVD plejer - uputstvo na srpskom jeziku 

Vivax Imago K-210 DVD plejer - uputstvo na srpskom jeziku

SONY

Sony DVP-CX850D DVD plejer - uputstvo na engleskom jeziku

Sony DVP-CX860 DVD plejer - uputstvo na engleskom jeziku

Sony DVP-F11 DVD plejer - uputstvo na engleskom jeziku

Sony DVP-F21 DVD plejer - uputstvo na engleskom jeziku

Sony DVP-F25 DVD plejer - uputstvo na engleskom jeziku

Sony DVP-F250 DVD plejer - uputstvo na engleskom jeziku

Rating: 4 out of 5 stars

Proizvođač je uređaj pod nazivom Vivax imago DVD-R300 okarakterisao kao rewritable player. U prvom trenutku smo ostali zatečeni ovako sročenim izrazom jer iz njega nismo uspeli da zaključimo da li se radi o samostalnom DVD pisaču ili klasičnom DVD plejeru. Međutim, odmah nakon otvaranja kutije i vađenja uređaja iz njega sve je postalo jasno - pred nama se našao DVD rikorder.

Dizajn uređaja je veoma interesantan. Crna linija koja se proteže pored leve, desne i gornje strane prednje maske stvara optičku varku tako da dimenzije uređaja izgledaju manje nego što zaista jesu. Tray mehanizam je smešten po sredini prednje strane, desno od njega je mali displej, dok su u levom donjem uglu iza vratanca sakriveni firewire i kompozitni video i stereo audio ulazi. Uređaj poseduje i USB priključak, mada on nije odmah uočljiv pošto je prebačen na levu bočnu stranu. Svi reprodukcioni tasteri, sem tastera za uključivanje uređaja i direktno snimanje postavljeni su na gornjoj strani, što je izgleda trend koji u poslednje vreme prati sve veći broj proizvođača samostalnih plejera i rikordera. Pogled na zadnju stranu pokazao je da se proizvođač Vivax-a potrudio da ponudi sve moguće varijante. Ako krenemo sa leve ka desnoj strani pojavljuju se antenski ulaz i izlaz, video i S-video ulazi, analogni stereo ulazi, video i S-Video izlazi, stereo audio izlazi, komponentni video izlazi, koaksijalni i optički digitalni audio izlazi, 5.1 analogni audio izlazi i konačno, SCART ulazi i izlaz.

Po prvom uključenju uređaja, sačekao nas je softver koji smo do sada viđali na više različitih rikordera. Prva stvar koju treba obaviti nakon uključenja, pod uslovom da želite da uređaj koristite kao rikorder je pronalaženje TV kanala preko integrisanog TV tjunera. To je proces koji morate eksplicitno da pokrenete kroz odgovarajuću opciju u Setup meniju. Nakon desetak minuta skeniranja u uređaju će biti memorisani svi pronađeni kanali. Ukoliko TV kanal poseduje teletekst sa odgovarajućim informacijama, ime tog TV programa će se automatski uvrstiti u listu umesto generičkog imena zasnovanog na frekvenciji na kojoj se program emituje.

Snimanje programa odvija se po uobičajenom principu. Uređaj podržava DVD+R/RW medije i ne poseduje hard disk. Sam čin snimanja se može obaviti pritiskom na taster “REC” na daljincu ili samom uređaju, ili u zakazano vreme. Procedura definisanja vremena snimanja je dobra i omogućava višestruke rezervacije vremena. Tako se sa jednim terminom za zakazivanje snimanja mogu snimati sve epizode vaše omiljene serije (pod uslovom da počinju u isto vreme i da imate pripremljene medije za snimanje). Na jednom disku može se snimiti do 6 časova video zapisa (kvalitet sličan VHS kvalitetu), dok najkvalitetniji mod omogućava snimanje oko 60 minuta po disku. Ukupan broj kvalitativnih modova snimanja je pet.

Kada se koristi kao DVD/DivX plejer Vivax je pokazao uobičajene dobre i loše strane, kada se sagleda presek DVD rikordera koji su trenutno aktuelni. U DVD modu, uređaj je otključan i bez problema je reprodukovao sve test diskove. Maksimalno ubrzanje reprodukcije je 32x, usporenje 1/16x, a zumiranje do 2x. U MP3 modu prikazuje se puno ime pesme koja se trenutno reprodukuje, ali nisu podržani ID3 tagovi. Od ostalih formata podržani su audio CD-ovi, JPEG format slika i naravno VCD. DTS audio CD-ove nismo uspeli da reprodukujemo.

Najviše nas je interesovalo kako će se ovaj uređaj ponašati kod reprodukcije DivX filmova, jer je to jedan od glavnih kriterijuma na koji se obraća pažnja prilikom kupovine ovih uređaja. Reprodukcija video zapisa u DivX formatu je tekla bez problema. Na problem smo naišli kod XviD QPEL kompresije, koja nije podržana (a sve veći broj novih filmova se može naći spakovano upravo u tom formatu). Titlovi su podržani i u SRT i u SUB formatu i učitavaju se manuelno pre samog starta video zapisa. Fajlovi sa prevodima ne moraju da imaju isto ime kao i video fajl, niti moraju da se nalaze u istom folderu. Ovaj sistem učitavanja titlova je uobičajen, ali mana mu je što se u toku reprodukcije ne mogu menjati titlovi (mora se prekinuti reprodukcija, pa učitati novi titl, a zatim ponovo pokrenuti video fajl). Sami titlovi su veoma sitni. Bele su boje i ne postoji nikakva tamna traka ili okvir sa kojima bi im se povećala čitljivost u uslovima svetle pozadine, pa je njihova upotrebna vrednost na niskom nivou. Dodatni problem je nepotpuna podrška za naša slova (nedostaju “ć”, “č” i “đ”), kao i čudno ponašanje prikaza titlova. Naime, u nekim slučajevima (zakonitost nismo uspeli da pronađemo), jednostavno bi se izgubilo poslednje slovo u prvom redu titla. Takođe, interpukcijski znaci, ukoliko se nalaze na kraju reda, nekada bi bez ikakve potrebe bili prebačeni u sledeći red (iako u fajlu koji sadrži titl, to nije tako). Dobra strana kod titlova je što dozvoljavaju prikaz teksta u više od dva reda. Podrška za DivX 6 je delimična. Naš test fajl je uspešno reprodukovan i uspeli smo da menjamo audio zapise koji se nalaze unutar njega, ali nisu prepoznati titlovi koji su spakovani u taj video fajl. Da pomenemo i da Nero Digital format nije podržan.

Hardverski on poseduje sve što mu treba, dok su sve naše zamerke upućene našem tržištu nedovoljno prilagođenom softveru. Ukoliko bi se malo doradio firmver ovaj rikorder bi mogao da konkuriše za mesto najtraženijeg jeftinog samostalnog DVD rikordera u našim prodavnicama.

Informacije o ceni i mestima gde se ovaj rikorder može kupiti
potražite na www.jeftino.co.yu.

Rating: 4.5 out of 5 stars

Po trenutnoj situaciji rikorderi koji nemaju ugrađen hard disk više nisu toliko interesantni kao pre nekih godinu dana. Pad cena je doprineo tome da se sve više kupuju rikorderi sa hard diskovima. LG, model RH199S, koji smo testirali ima u sebi disk kapaciteta 250 GB, što je za današnje uslove više nego dovoljno, a ako se nastavi trend čije je osnove postavio ovaj plejer, lako se može desiti da se u budućnosti sve češće pojavljuju uređaji sa diskovima manjeg kapaciteta. Iako ova rečenica u ovom trenutku deluje paradoksalno, u nastavku teksta ćete shvatiti njenu suštinu.

Sam uređaj je vrlo dopadljivog izgleda, sa crno-srebrnom varijantom prednje maske. U crnoj (gornjoj) polovini sakriven je displej i loader, a ispod vrata koja se protežu celom donjom polovinom kriju se firewire, S-Video, kompozitni video i stereo analogni audio ulazi. Pošto smo testirali bazni model, da pomenemo da nešto „jači“ modeli poseduju i čitače kartica, kao i USB portove sa prednje strane, kao i HDMI priključak sa zadnje strane. Ovaj model ne poseduje to, ali na zadnjoj strani ima dva SCART-a, antenski ulaz i izlaz, S-video, kompozitni i komponente video izlaze, stereo analogne i digitalni koaksijalni i optički audio izlaz, kao i stereo audio i video ulaze. Ukoliko se za vezu sa TV-om ne koristi SCART, potrebno je preko prekidača odabrati pravilan (komponentni ili kompozitni) sistem za prenos video signala.

Ovaj rikorder nas je nekoliko puta iznenadio, a prvo iznenađenje je usledilo kada smo ugledali daljinski upravljač. Ovo je ubedljivo najveći daljinac koji je autor ovog teksta ikad držao u rukama. Olakšavajuća okolnost je što se daljinac može iskoristiti i za kontrolu TV aparata (kodovi i način aktiviranja ove opcije se nalaze u uputstvu koje dolazi uz rikorder). LG je i do sada praktikovao ovakvu funkcionalnost, samo što ona sada više nije ograničena na TV prijemnike iste marke.

Sledeće iznenađenje odnosi se na tipove diskova koje uređaj podržava. U njemu se nalazi super multi DVD loader koji pored uobičajenih formata medija podržava i DVD-RAM diskove (modele bez kertridža). Da pomenemo i jednu situaciju koja će se verovatno često dešavati, a na koju treba obratiti pažnju. Ako video sadržaje želite da snimate na DVD+/-RW medijima koje ste već koristili na računaru, nećete moći da ih formatirate u ovom uređaju. Dakle, pre nego što ih ubacite u loader, neophodno je da ih formatirate u računaru.

Po prvom pokretanju sledi uobičajena procedura odlaska u Setup i skeniranja TV programa. Kvalitet TV signala je nešto slabiji nego kada je antena povezana direktno na TV, ali kako stvari stoje, tome za sada nema leka. Dok smo se šetali kroz menije u Setup-u pronašli smo jednu neobičnu stavku pod nazivom „MPEG4 Recording“. Nakon provere njenog funkcionisanja shvatili smo da LG RH199S omogućava i snimanje MPEG4 video zapisa. Neka ograničenja kod ovog načina snimanja postoje, mada verujemo da se nećete mnogo obazirati na njih. Recimo, MPEG4 snimanje se može obaviti samo na hard disk, a i ostale funkcije uređaja su u tim trenucima limitirane. Kada se malo razmisli, ovo je sasvim logično, jer se mora vršiti i kompresija u realnom vremenu, što svakako mnogo više opterećuje uređaj od klasičnog snimanja u MPEG2 formatu. Ograničenja ovakvog načina snimanja video signala su i što se snimljeni materijal ne može kasnije kombinovati ili „seckati“, niti kopirati na DVD medije.

Postoji samo jedna prednost, a ona se oslikava u uštedi prostora na hard disku. Na primer, pomenuti hard disk od 250 GB u najboljem kvalitetu staje oko 67 časova video materijala u MPEG2 formatu, dok u MPEG4 formatu sa istim setovanjima može da se snimi čak 258 časova. U najlošijem kvalitetu sa MPEG4 kompresijom na hard disk se može smestiti neverovatnih 625 časova video zapisa. Sada vam verovatno postaje jasnija rečenica sa početka teksta u kojoj kažemo da će budući rikorderi možda imati manje diskove od današnjih. Upoređivanjem snimaka napravljenih sa istim setovanjima u MPEG2 i MPEG4 formatima primetili smo razliku u kvalitetu. U višim kvalitativnim modovima ona je neznatna, tako da je za neka uobičajena snimanja MPEG4 format (kada znate da snimljeni sadržaj nećete prebacivati na DVD medije) sasvim upotrebljiv. Međutim, u nižim kvalitativnim modovima, slika je vidljivo lošeg kvaliteta i njih ne preporučujemo za upotrebu. Razlog za ovakve razlike u vizuelnom kvalitetu nastaju zato što se ušteda u prostoru ostvaruje smanjivanjem rezolucije video zapisa. U dva najkvalitetnija moda (super kvalitetnom i standardnom), fajlovi se snimaju u VGA rezoluciji (640 x 480 piksela). U LP (Long Play) modu rezolucija snimka je 480 x 352 piksela, a u najlošijem EP (Extended Play) formatu rezolucija snimanja video fajla je 352 x 256 piksela. Bitno je pomenuti i da se kompresija vrši u XviD formatu, u AVI kontejnerskim fajlovima.

Uređaj poseduje još jednu korisnu funkciju. Do sada smo nailazili na DVD rikordere sa hard diskom koji su dozvoljavali prebacivanje MP3 pesama ili DivX filmova na hard disk, ali po prvi put nam je omogućeno da i DVD film prebacimo na hard disk pre gledanja, naravno pod uslovom da na njemu ne postoji zaštita od kopiranja. Kada se gledaju DVD filmovi, moguće je aktivirati Picture in Picture funkciju. Prozor sa TV slikom se može podešavati po veličini, kao i njegova pozicija na ekranu, a dozvoljeno je i menjanje TV kanala (naravno bez zvuka). Da pomenemo i mogućnost odloženog gledanja živog programa (timeshift funkcija) što predstavlja standard kod ovih uređaja.

Kod reprodukcije DVD filmova treba pomenuti da je rikorder regionalno zaključan, a kodove za  otključavanje još uvek nismo uspeli da pronađemo. Zato vam preporučujemo da povremeno pogledate i naš matični sajt (www.dvd-region-codes.com) gde ćemo postaviti kodove čim ih budemo pronašli. Zanimljivo je da na onolikom daljinskom upravljaču proizvođač nije našao za shodno da postavi posebne tastere za usporenje reprodukcije, već se do ove funkcije dolazi kombinacijom pauze i tastera za ubrzanje. Reprodukcija audio sadržaja je odlična. Rikorder podržava audio CD-ove, MP3 i WMA kompresovane audio formate. Kod njih prikazuje prvih 38 karaktera u imenu pesama, što je u većini slučajeva sasvim dovoljno za prikaz punog imena izvođača i numere (uobičajen način davanja imena ovim fajlovima), tako da nedostatak podrške za ID3 tagove gotovo da nećete osetiti.

Kod DivX formata titlovi su prikazani belim velikim fontom, sa našim slovima. Pomalo smeta što crni okvir oko slova deluje kao da je grubo klesan, ali je ovo mnogo bolja varijanta nego da okvira uopšte nema. Podržani su SRT i SUB formati titlova koji se mogu nalaziti u bilo kom folderu na optičkom mediju ili na hard disku. Oni se učitavaju ručno, pre pokretanja filma. Ipak, jedno ograničenje postoji – da bi se prikazao na ekranu titl mora da ima isto ime kao i video zapis. Ovo nas je začudilo jer smo bez ikakvih problema mogli da pristupimo svim ostalim titlovima i da ih aktiviramo pre filma, samo što u takvim slučajevima slučaju ne bismo videli nikakav prevod prilikom reprodukcije.

Sa ostalim video formatima LG rikorder se nije proslavio. XviD sa QPEL setovanjima, kao ni Nero Digital format nisu prepoznati, dok je kod DivX 6 formata podrška polovična. Mogli smo da menjamo audio zapis, ali ne i titlove. Tačnije, titlove smo mogli da biramo u opcijama jer su bili dostupni, ali se nisu prikazivali prilikom reprodukcije.

Informacije o ceni i mestima gde se ovaj rikorder može kupiti potražite na www.jeftino.co.yu.

Ako redovno pratite sadržaj na našem sajtu, sigurno ste prilikom opisa samostalnih DVD plejera nailazili na opasku da mnogi od njih ne čitaju XviD (QPEL) filmove. Autor ovih redova je u više navrata bio upitan zašto neki novi filmovi ne rade na samostalnim DVD plejerima, dok se na računaru normalno reprodukuju. Razlog za to je obično što su ti filmovi enkodovani u XviD formatu sa uključenom QPEL opcijom. Glavni problem je što je sve veći broj novih filmova kompresovan upravo sa takvim setovanjima. Sa jedne strane treba razumeti korisnike koji su kompresovali filmove na taj način jer QPEL uglavnom obezbeđuje bolji kvalitet snimka, ali očigledno je da su to korisnici koji u svom posedu imaju samostalne DVD plejere koji su sposobni da reprodukuju flmove u tom formatu, ili (što je verovatnije) za gledanje filmova koriste računar. U nastavku teksta ćemo pokušati da malo razjasnimo celu ovu situaciju. To vam neće pomoći da na svom DVD plejeru pogledate XviD filmove koje do sada niste mogli, ali ćete bar shvatiti zašto se to dešava.

HPEL vs QPEL

Pre nego što krenemo sa detaljima o QPEL-u, osvrnućemo se u par redova na XviD format. XviD je MPEG-4 video kodek. On enkoduje video fajl u MPEG-4 stream podataka koji može da bude sačuvan u nekom od kontejnerskih tipova fajlova kao što su AVI, OGM ili MP4. XviD je open source kodek i nalazi se pod GNU General Public licencom. U osnovi to znači da svako može da uzme izvorni kod i menja ga po svojoj volji, sve dok se krajnji proizvod distribuira pod istom licencom. Verovatno je to i potpomoglo nastanak QPEL opcije u ovom kodeku.

QPEL (Quarter-PixEL) je opcija koja služi za povećanje preciznosti prilikom enkodovanja pokreta. U normalnim uslovima XviD koristi Half-Pixel preciznost prilikom izračunavanja pokreta. Prevedeno na svima razumljiv jezik, to znači da je ovaj kodek u stanju da vidi pokrete koji su veličine polovine jednog piksela. Pokušaćemo to da ilustrujemo putem jednog piksela koji ćemo da zamislimo na ekranu. Ako je njegova početna pozicija u koordinatnom sistemu ekrana recimo (100, 100) i ta pozicija se promeni na (101, 100) u naredna dva frejma, jasno je da će se u jednom frejmu ta pozicija promeniti samo za pola piksela (100.5, 100). Komanda koju dobije video dekoder će glasiti otprilike ovako: “U ovom frejmu me pomeri pola piksela udesno” i ta komanda će se ponoviti u dva uzastopna frejma. Dekoder će tu komandu razumeti i pravilno izvršiti.

Uključivanjem Quarter-Pixel opcije, efektivno se duplira preciznost. Primenićemo to na isti primer. Znači početna koordinata frejma je (100, 100), ali promena na koordinatu (101, 100) umesto za dva frejma treba da se izvrši za četiri frejma. Kod Half-Pixel preciznosti to bi se izvršilo na sledeći način: u prvom i trećem frejmu ne bi bilo pomeranja tačke koju pratimo, dok bi se u drugom i četvrtom frejmu pomeranje izvršilo za po pola piksela udesno. Kod Quarter-Pixel preciznosti u svakom frejmu bi došlo do pomeranja za 0.25 piksela udesno. Jasno je da je ovaj drug način rada precizniji.

U ovakvom slučaju Half-Pixel enkodiranje je “skokovito”. Zbog toga kodek mora da vrši kompenzaciju i ujednačavanje pokreta dodavanjem novih bitova u informacije koje su vezane za teksturu u okolini tačke koju pratimo. Dodatni bitovi postoje i kod Quarter-Pixel enkodiranja, ali oni su vezani za povećanu preciznost pomeranja piksela (moraju da se čuvaju informacije o dve decimale umesto jedne). S obzirom da je i u jednom i u drugom slučaju iskorišćena ista količina bitova možda se može postaviti pitanje u čemu je caka? Jednostavno, u prvom slučaju dodatni bitovi se koriste za evaluaciju vrednosti, a u drugom slučaju za striktno izračunate vrednosti. Sad već postaje vidljivo je da je ovaj drugi slučaj (Quarter-Pixel) precizniji i da su dodatni bitovi iskorišćeni na bolji način. Naravno, primer koji smo predstavili je samo uprošćena varijanta onoga što se zaista zbiva prilikom enkodiranja, ali je dovoljan da ilustruje kako taj proces radi.

Problemi

Po onome što je do sada napisano deluje logično da se QPEL opcija uvek drži uključenom, jer naizgled uvek daje bolju sliku. Ali to ne mora da bude tako. Česta je situacija da se korišćenjem ovog kodeka potroše bitovi na ekstra preciznost, ali bez ikakvog vidljivog povećanja u kvalitetu slike. Na žalost, ne postoji način za predviđanje da li će uključivanje ove opcije doneti neki boljitak, već se to mora uraditi eksperimentalnim putem. Ako imate dovoljno vremena izvršite enkodiranje filma i sa uključenom i sa isključenom ovom opcijom, pa uporedite rezultate. Neka generalna zapažanja ipak postoje. QPEL je pogodniji za scene na kojima ima brzih promena na ekranu. Na žalost, ne postoji mogućnost uključenja ove opcije samo za odabrane scene. Najbolje je da pre samog čina enkodovanja procenite da li video zapis obiluje brzim kretanjima po ekranu, pa ako mislite da je tako, onda uključite QPEL. Znači, očigledno je da enkodiranje sa uključenom QPEL opcijom ne mora uvek da donese bolje rezultate. Za početak, ovaj način kodiranja je znatno zahtevniji od Half-Pixel preciznosti i vreme enkodovanja je skoro duplo duže za isti video zapis. Takođe, i dekodiranje ovakvog video signala zahteva od 30% do 60% više procesorske snage.

Prilikom odlučivanja da li da se uključi ova opcija kod enkodovanja treba imati na umu još jednu stvar. Postavite sebi pitanje da li želite da taj video zapis gledate na računaru ili na samostalnom DVD/DivX plejeru. Otprilike 90% samostalnih plejera koji se nalaze na našem tržištu nije u stanju da reprodukuje filmove sa uključenom QPEL opcijom. Ni jedan proizvođač DivX čipova i softvera za DivX čipove nije nigde objavio zvanične razloge zašto je to tako, ali se zdravom logikom mogu izvući neki zaključci o tome. Jedan od razloga može da bude i što su neke starije implementacije QPEL opcije bile bagovite, pa su se u toku reprodukcije na ekranu pojavljivali artefakti. Međutim, nekako nam se čini da logičniji razlog leži u činjenici da je reprodukcija XviD (QPEL) filmova hardverski zahtevniji proces. Danas, kada se proizvodne cene samostalnih DVD plejera kreću u rangu od petnaestak dolara, a njihove maloprodajne cene su već stigle i ispod pedeset evra, jasno je da proizvođači štede gde god mogu. Da bi ovakvi filmovi mogli da se gledaju na samostalnim DVD plejerima, verovatno treba urgraditi nešto brži čip, što svakako dovodi do povećanja proizvodne cene. A kako je ona bagatelna, svako dodatno ulaganje smanjuje ionako malu zaradu, pa se izbegava sve što nije apsolutno neophodno. Ne sumnjamo da će se u budućnosti situacija menjati u korist samostalnih plejera koji mogu da pročitaju i ovaj zapis, ali trenutna realnost je takva da (uglavnom) morate da birate: QPEL i gledanje filmova preko računara, ili HPEL i gledanje na DVD plejeru.