Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Je bilo sve sasvim drugačije.

Danas sam videla Boga.
Pod plavom kapuljačom male kišne jakne, u osmehu jednog mršuljavog dečaka.
Na autobuskoj stanici.

Ukratko:
Pada.
Radi se.
Pada.
Kisne se.
Radi se.
Pada.

Uduže:
Zapanjena sam koliko može da se uradi za jedan dan a bez da se padne u nesvest ili da me pogazi tramvaj! (Što mi se u Novom Sadu pa i neće baš desiti osim ako ga baš jako jako ne zamislim.)
Ili u prevodu,

Šta sve možeš u Novom Sadu kad si živ.
- Da skuvaš kafu u pola osam za minut! Jedna i po kašika instanta, jedna kašika šećera, trk u drugu kancelariju do aparata za vodu, press hot, prelij do po šolje, dolij sa po ladnog mleka, i voila!

- Da obaviš bar tri smislena telefonska razgovora do podne. Oni se daju prebrojati. Na prste naravno. Jedne ruke.
Onih besmislenih tri iljade i sedamsto dvadeset i sedam ne bi brojala ni kad bi htela. Čisto zbog mentalnog zdravlja.

- Ubediti klijenta da kad je gotov katalog, ali pred sam print (pdf je spreman ko zapeta puška) sa celih 84 strane, ne menja format! Pri toj diplomatiji šetati po kancelariji ko muva bez glave, zapeti za kablove bar tri puta, i jednom se pogledati u staklo od lifta. I da vam velim. Ljudi jezivo izgledaju dok pričaju telefonima! (Osim u slučaju da sa istim ne učestvuju u nekom opasnom telefonskom flertu, jer onda su smešni!)

- Odgoditi preuzimanje ramova.

- I plaćanje stana. Za sutra pliz. Pliz.

- Izbrendirati dva komada objekata.

- Uraditi tamo neke “konačne” izmene na brand book-u. Ali stvarno stvarno konačne!

- U marketing ponudama, uraditi još samo ove izmene, i to bi bilo to.

- Ne iznervirati se kad ti rikne telefon. Tvoj. Lični.

- Napraviti obećane probne printove.

- Kupiti flašu vode. Onako na brzaka. Moleći kolegu telefonom!

- Krenuti sa redizajnom logotipa za odma. Primiti posao u osam, a očekivati jedan od onih besmislenih poziva od strane klijenta koji u 11 pita jel to gotovo?!?!?! Upaliti diplomatsko dugme na dupetu, i pregovarati. Edukovati. Znojiti se. Zvati opet. Slati opet. Ubeđivati. Preći na auto pilota ASAP!

- Odraditi maratonski važan sastanak na kom svi vole da pričaju i na kom su svi u pravu.

- Odneti telefon na servis.

- Kupiti novog miša.

- Izabrati kačket za poklon za najboljeg budućeg zeta na svetu!

- Odvesti kevu da proba zube! I gledati taj prvi osmeh To je poso mogu vam reći. To je poso.

- Skuvati milionsku kafu gajbi, ali ovaj put tursku, umotati se u dukseve i debele čarape, podići osvežavanje monitora i uraditi NEW DOCUMENT. I Ctrl+Alt+P. Zarad podešavanja. I ajmo redom. Po arhitekturi.

- Pivo.

- Home page, beba page…i tako te dece pejdževa koliko oćeš.

- Spakovati stvari za sutrašnje vozanje bajka. After job party.

- Pojesti jedan paradajz i parče sira.

- Raširiti veš. A drugi pokupiti.

- Sručiti se u krevet.

- Posle ove revizije.

I nešto što takođe možeš raditi u Novom Sadu kad si živ.
Slušati:

Probudila sam se u po devet.
Pogledala u mobilni telefon pored kreveta koji je bio ugašen.
Jebem mu mater, od kad je u petak noć u kafani upao u baru piva i vode počeo je da zajebava.
Logično.
Odgegala se do kupatila u svojoj narandžasto donjodelnoj pidžami (to je nekad bila trenerica ali je zbog kvaliteta pamuka unapređena u pidžamu) i blenula u ogledalo.
Skrama na zubima. Kažiprostom desne ruke sam je skinula.
Oprala zube četkicom koja bi već trebala da se menja.
One dlake što su plave su pobelele odavno.
Iscedila jednu potencijalnu bubuljicu desno od nosa.
Neupadljivu čak i nepostojanu za slučajne prolaznike. Ali oni se ne unose u facu.
Skuvala ness kafu i odigrala partiju šaha na kompu. Izgubila.
Kad se precenjujem. Logično.
Pročitala par postova i srabila 4 cigare.
Pogledala na sat.
Još dva h da utučem do sustreta sa profesorkom engleskog.
I bazen posle toga.
Do kupatila.
Podigla dasku wc šolje i sjurila ogromne količine plavog gela da jede onaj kamenac. Nek stoji.
Bacila mali ostatak sapuna. Mrzim te parčiće sapuna. I ljude koji ih rabe dok ne postanu veličine žileta.
Navila jogurt iz frižidera direktno iz flaše.
Popakovala tri para papuča i gurnula u arhivu. Pod krevet.
Do sledećeg leta.
Otvorila terasu, i pogledala na kej.
Žive duše.
Jedan pas. Ničiji.
Napunila ranac peškirom, šamponom, balzamom, gelom za tuširanje, ljubičastim fenom, kupaćim i cvikama za plivanje.
Novčanikom i ključevima od kuće.
Obula crne kronos patike.
I crnu trenericu.
Sivi duks s kapuljačom ne skidam već tri dana.
Nisam spavala u njemu.
Napunila telefon bar malo dok sam to pakovala.
Pokupila jabuku iz činije sa stola. I nije neka reprezentativna. Filmska.
Al ukusna je.
I ubijena s donje strane.
Peške uz reku do Mercatora.
Kupila Blic.
Naručila duži espresso sa ladnim mlekom i običnu vodu.
Na srećki iz Blica zaradila Želimo vam više sreće u sutrašnjem broju.
Pričala dva sata sa tičerkom.
U benetonu pronašla divan muški džemper za poklon.
Kupila dve pakle pljuga na izlazu.
I kartu za bazen.
Ladno.
Isplivala turu.
Razmišljam da kuvam puding.
I nastavim da gledam Once upon a time in America.
Od maline.

Kad stvaraš iskonski a kad počne da se pleše za publiku?
Da li je granica jasna?
Ima li je at all?
Je li sebično i jedno i drugo?
I ako jeste, šta onda?

***
Nešto kao skvoš čini mi se.
Udar u zid i energija nazad.
Tako mora.
Samo se ne sme uniFORMISATI.

***
Očekivati “isto” nazad?

***

Preobraženje.
Ipak.

***

Čak ni kule od peska se ne prave same.

Nisam djelila ovaj spot s vama.

Ali nijesam dijelila ni noćašnju noć!
I nanovo si kažem da u tim danima kad izađeš iz kuće samo na izložbu, uvek treba staviti record na telefonu!!!
I kao krečana biće, uvek to zaboravljam.
I evo žao mi.
Da podelim s malim delom pasioniranih čitalaca koji razumeju “šta sve mogu uši da čuju i oči da vide” i stomak da oseti od sedam do tri. Noću.
Jer.
Čuda se zbivaju u malim vremenskim razmacima.
Fleševi.
Ko vam bude zahtevao vreme za njihovu razradu i opravdanost postojanja, znajte da je običan stacionarni blejač.
Što znači, zanimljiv ko semafor.

Vreme i smisao nikad nisu išli zajedno.
Osim pred smrt.

Odmor bez čitanja? U mene?
Pa ajte molim vas!
Dan bez čitanja?
U mene?
Nikako.

Šta se pročitalo pod suncem:

1. Miomir Petrović / Arhipelag
Prava ostrvska knjiga. Puna vina, druženja, ljubavi i izdaje. Jer to ide zajedno. U bilo kojim vremenima.

“Znam da će vas ovo nasmejati, ali vi znate da imam veliko iskustvo u konzumiranju opijata budući da moja prava vera zabranjuje alkohol. E, sad, da li je starija kokoš ili jaje, odnosno, da li su klimatski uslovi i teritorija na kojoj su živeli stari islamski narodi doveli do potrebe uživanja u opijatima jer je alkohol zabranjen, ili je konzumacija opijata dovela do odluke da se alkohol zabrani, teško je odrediti.”

2.Per Petešun / Idemo da krademo konje
Budući klasik sigurno. Taj sever, ah taj sever, doakaće mi jednom. Makar u knjigama i muzici ako ne na meridijanima.

“Važno je da se ne zanemari večera kada živiš sam. Brzo je gotova, dosadna kakva već jeste kada kuvaš samo za jednu osobu.”

3.Knut Hamsun / Pod jesenjom zvezdom
E ova me napatila. Nervirala. Što činila bespomoćnom. I do suza čak. Pa snuždenje. Samo Hamsun na samoći može da zada vake udarce. Ispod pojasa, direkt u smisao. Samih.

“Gospodo neurotici, kao ljudi ne vredimo, a ni kao životinje ne bismo bili bolji. Jednog dana postaje ipak suviše dosadno biti besvestan, i ja ponovo krećem na jedno ostrvo.”

4. Vudi Alen / Puko bezvlašće
Ova knjižica i nije stigla do plaže! Bila je to WC literatura. I to je pun pogodak!

“Kao privatni detektiv, spreman sam da primim metak za svoje klijente, ali to košta pedeset hiljada dolara na sat plus troškovi, u šta obično spada sav Džoni Voker kog mogu da stučem. Ipak, kad šećerlema poput Ejpril Flešpot dotegli feromone u moju kancelariju i zahteva opsluživanje, posao može volšebno da postane fraj.”

5. Kurt Vonegat / Čovek bez zemlje
Nemam ja to šta puno da iznosim impresije, sem ukratno. Ako ste u depresiji posle ove knjige nećete biti!

“Ako zaista hoćete da povredite svoje roditelje, a nemate petlju da budete homoseksualac, najmanje što možete da učinite jeste da se otisnete u umetičke vode. Ne šalim se. Od umetnosti se ne da živeti. Umetnost je veoma human način da život postane podnošljiviji. Baveći se nekom umetnošću, ma koliko dobro ili loše, duša će vam, za boga miloga, uznapredovati. Pevajte pod tušem. Igrajte uz radio. Pričajte priče. Napišite prijatelju pesmu, makar bila nikakva. Trudite se koliko god možete. I bićete neizmerno nagrađeni. Stvorićete nešto.”

…

i knjiga koja me ostavila bez daha. Ali bez daha.

6. Miljenjko Jergović / Dvori od oraha
“Mi vjerujemo da je komunizam ono veliko i vječno. Za nas i jest jer nam je takva mjera, ali da nije za našu djecu i djecu naše djece. mali ne mogu razujeti veilke, tako ni mi ne razumijemo njih. Samo znamo da će im komunizam biti sitan. Uzet će crveni barjak između dva prsta, evo ovako, u tri koraka preći Rusiju jer će im ona biti mala, puno manja od Pelješca. Samo pogledaš kako rastu djeca i vidiš da nema smisla mjeriti svijet mjerom koja je veća od tvoga života. Ja sam to shvatio!”

“Volio je Franza, iako su mu pomalo na živce išle njegove novotarije i sve te budalaštine koje je pokupio iz bečke i londonske štampe, gde se od prihijatrije pravila filozofija. Ko da su duševni bolesnici, božemiprosti, umnija čeljad od zdravih, pa zdravi moraju pronaći načine da ih nadpamete. Primarijus Đuro bio je dobar i plemenit čovjek i odistinski je proživljavao patnje svojih pacijenata, čak više nego što bi to Hofman ikada činio, ali je vjerovao da boljeg lijeka za teška duševna stanja od ledene vode i eletrošokova naprosto nema. Glavu, Franjo moj pošteni, treba dobrano promućkati, pa možda stvari legnu na svoje mjesto. A možda i ne legnu. Ali od priče i bajanja o kojima pišu ti tvoji hohštapleri nikakve koristi neće biti.”

PS. I još jedan citat za kraj:
Mi smo ovde.
Na zemlji.
Da bismo mlatili praznu
slamu.
Ne dopustite
da vas bilo ko
uveri
u suprotno.

K. Vonegat

1. Čitam onim tempom kojim sam to radila kad se ima svo vreme pod plavom kapom nebeskom. I suncobranom. Brzinom svetlosti čak.
2. Stepen koncetracije pri čitanju na zavidnom nivou. Očas posla se šaltam kroz stvarnosti. Čas sam u šetnji pored Dunava čas sam u šumama Norveške pateći za Evom. Budem i kapetan čak.
3. Ne primećujem vreme. Ni malo. Uredno kasnim na posao. Uredno zaboravim da odem s posla. Uredno nemam pojma koliko je sati, iako tu informaciju imam plasiranu na dva telefona, ručnom časovniku i kompu ispred sebe. Pojma nemam koliko je. Još uvek se orjentišem po principu kad ustane sunce ustanem i ja. Tako i na počinak polazim. Skoro.
4. Veze nemam šta se dešava u zemlji. Na bilo kom planu. I kulturnom, i crnohroničnom i crnohumornom. Političkom. Ništa ne znam šta propuštam i savest mi je potpuno mirna.
5. Zaboravljam ko ona ribica iz Finding Nemo. Krečana. Ali ovo je ipak nešto što vučem od pre, pa se sad samo raširilo ko virus i zahvatilo kompletnu mentalnu aparaturu. Okej, zapišem, ali onda zaboravim da zapisano pročitam!
6. Ne primećujem tuđe bezobrazluke. Sležem ramenima ako me i informišu.
7. Nosim papuče po svaku cenu. Kiša kiša, ladno ladno. U stanu pravilo bosog hodanja važi pak uvek.
8. Ne primećujem nervozu oko sebe. Ni u sebi. Ništa me ne tangira. Sem dobrog vica. I lepih boja.
9. Spavam mirnim snovima. I sanjam uglavnom neke horizontalne kompozicije.
10. Slikam sa šljokicama.
11. Slušam novi album Šabana Bajramovića
12. Pevam dok spremam gajbu. Glasno!
13. Manje pušim.

Sa prvim opaljenim gromom krene kiša.
Ali i slikanje.