Kad ti se nešto važno dešava (ovde neću razmatrati fenomen važnosti za svakog ponaosob, na poslu sam jelte), ili što bi se reklo mlađanim jezikom, kad te nešto jako prži, onda nekako počneš u stvarima oko sebe, u relacijama svega sa svim pronalaziti potvrde te energije kroz raznorazne simbole. Nekad toliko uvrnute, nekad toliko logične, ne retko smešne. Za ljude van tog vajba često bolesne. Ne mogu se zdravim razumom pojmiti, a tek što se sa istim ne mogu osporiti. Najklasičnija je priča mladih zaljubljenih parova: on je čitao tu knjigu baš kad sam ja pričala o njoj drugarici te i te godine, spavali smo u isto vreme i u isto vreme se probudili sanjajući potpuno isti san, njen nadimak je kao ime moje bake koju sam jako voleo…pa sve do neverovatnih, ako me ne nazove tri puta, ne voli me, ili neznamtijaštavećradi. I bla bla bla bla bla. Naravno, ovome su sklonije žene.
A ja muško nijesam. 
Elem.
Na staroj blog adresi sam pisala jedan rođendanski post. O ocu i Picassu. I njihovoj deljivosti datuma rođenja. Ali ima toga još.
Gospodine sinhronicititet, dobar vam dan!
Prvi parfem koji sam dobila je bio parfem Palome Picasso. A bila derle, koje o Picassu nije mislilo ko ni o lanjskom snegu. Tj, nisam imala bre pojma ko je PP.
Prva stvar koju sam napravila od plastelina (kao maleni vajar od pet godina) bila je jedna mala kozica, koju je mudra mati ovekovečila na fotografiji. Moralo se fotkati jer je mlado Etotako dete bilo sklono i jedenju plastelina. Šta ćeš, lepo na njemu pisalo: nije otrovno. Na slovenačkom. Pa se kozica pojela. Ali, kad sam videla Picassovu kozicu, izvajanu u bronzi, ko da mi šamar neko opalio. Trč po fotku. Isto. Hm. Hm.
Onda otac i njegov datum rođenja koji spomenuh. Ali i ćelavost. Ne, ne dele talenat.
Srednja škola, dobijam knjigu iz Italije od sjajnog prijatelja, o Picassu, sa sve naznakom: ti njega mora da obožavaš!?? A? Who? Kako? Ne znam. Odlož na policu.
Ispitno pitanje moderne. Izvolte o Picassu. Sve! Molila bih. Verovatnoća da vas usere ispitno pitanje, koje skoro niko ne uči, jer se manje više o tome sve zna, je ravna maloj nuli. Dobro, ispitno pitanje. Ajd de.
Za diplomski, sjajan ženski prijatelj, vrstan poznavalac istorije umetnosti, babac kom sve mlađane mogu da pljunu pod prozor, mi poklanja malu Picassovu pepeljaru. Sa naznakom: ma nekako si mi to ti. Okeeeej.
Ajde pre dve godine da idemo u Istambul. Ajdeeeeeeeeee! Sedi za net, da se provere aranžmani kad tup: Izložba Picassovih slika do aprila. Najveća kolekcija.
Gospodine sihronicitet, dobar vam dan!
I evo nas. Kod suštine. (A gde bi pa sve inače i bili ? :))
Koja se dešava 19. jula i traje do 19. septembra u lepom mi gradu.
-Dobar dan.
-Dobar dan.
- E cico, oćeš da radiš plakate za Picassa, stiže nam izložba u grad, nekako sam se tebe setila, ne znam zašto?
- Oće cica.
- Jel ti frka od ostalog posla?
- Frka? Misliš nespavanje već nekoliko dana? Of kors. Ali to nema nikakve veze sa čudima.
Te dragi moji, tanananaaaaaaaa!
Bilo bi lepo da dođete. Ne zbog mene. No zbog sebe. I Picassa. Možda se i vama desi neki čudan vajb, ili što bi rekli mlađanim jezikom, prženje.
Svečano otvaranje izlože je 19. jula u 20.00 h, u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu. Trg Galerija 1. Suvi centar grada.
Izložba će trajati do 19. septembra i možete je pogledati svaki radni dan (osim ponedeljka) od 12-22h. S tim da preporučujem posetu u 19 i 21 h, jer će tada biti tumačenje izložbe. Pa se eto sinrhonizujemo
