... mala Mia stupa na veliku blog pozornicu, ali stvarno :-)
prvo nožice
male i slatke (mama ih je probala)
onda ručica
jednako slatka (ručice su već i tatina i mamina poslastica)
a onda i ja
golac :-)
U sredu sam napunila sedam dana, i kad me uporedite sa kutijom "pavlovićeve" (sa gornje fotke) verovatno izgledam kao mali liliputanac - ali nisam. Tata kaže da sam ja veliki mali čovek, superdevojčica.
Vratili smo se iz porodilišta i sada počinje avantura druženja sa mamom i tatom, zapravo po ceo dan sam s' njima. Misle da sve drže pod kontrolom a ustvari sam ja ta koja ih vrti oko malog prsta :-)
Moj tata (koji obožava fotografiju) je već napravio pregršt snimaka i video materijala na temu "moja beba", a vi onda zamislite šta sledi u narednim mesecima.
A mama, mama se tek zanima sa mnom. Ona voli da mi tepa i svakoga dana mi nadene novi nadimak. Prvog dana sam bila pile, zatim breskvica, pa dušica, bila sam i mišić, mrvica, bubica, bubamarica a danas sam zbog rumenog lica jagodica. Volim svu tu pažnju koju mi mama poklanja i sve priče koje mi tokom dana priča. Ona , isto tako, brine da ja dobro jedem, da uvek budem čista, uredna i lepa. Prija mi to što ona i tata toliko brinu o meni, a i ja se lepo brinem o njima i stalno ih oduševljavam svojim osmesima, veselim grimasama, nežnim pogledom, krhkim izgledom i svilenkastom kosicom.
Baš od juče sam počela sa negom svoje kosice, a to uključuje i češljanje.
Ustvari sve to radi mama a ja samo uživam, čak, pokazalo se da tako mogu da zaspim :-)
Devojke se češljaju :-) a moja četkica za kosu je toliko velika da mi nikako nije jasno kako mama uspeva da je drži sa tri prsta.
Zbog ove slike umalo od mame nisam dobila nadimak žabac, ali kako je krenula ni to me (jednog dana) neće zaobići.
Ja u punoj veličini od glave do pete sa punih sedam dana, stvarno izgledam impozantno, zar ne? Zašto li mi se svi obraćaju sa malena?
Dobro u poređenju sa tatinom ogromnom glavom možda ipak jesam mala.
... ali sa njim stvarno volim da uživam. On me često šeta po sobi , drži u rukama, klacka i miluje na šta mama samo kaže "na dobrom si putu da je razmaziš". Tata (kao tata) odbija sve optužbe, ali mislim da je mama ovog puta 100% u pravu. Tata pored ostalog ima opsesiju komarcima i paranoičan strah da će me neki od njih capnuti.
Mislim da ću već sutra dobiti ultrazvučni aparat protiv komaraca, i da će se tata konačno smiriti i prestati da jurca po sobi.
U situacijama kao sa slike dole mama preuzima foto-aparat :-) ustvari ona se prosto istopi od zadovoljstva kad nas vidi kako se čuvamo.
Tata i ja spavkamo.
A ovaj zaštitni bedem od jasutka koji tata pravi oko mene dok lalamo je odbrana od klima uređaja. Zašto? Ne znam. Ta klima nam je jedini spas od velikih vrućina i ja sam joj veoma zahvalna na tome.
Inače, spavkanje, lalanje, nunanje ili kako god to zvali je nešto što najčešće radim ovih dana. Prosto uživam. Na hiljadu načina. I noću, i preko dana.
tako, u krevetu mame i tate često provodim dan
najnemirniji deo moga tela dok mirno spavkam su moje ručice
a vrlo često i "filozofiram" kako mama i tata zovu ovakvo moje lalkanje
a ovo dole je poza pobednika, tatina omiljena ;-)
ipak, najveći deo dana i čitavu noć provodim u svojoj veelikooj korpi (kolevci)
izgleda udobno, i jeste udobna, kao napravljena za mene
Ovako izgledam kada čvrsto spavam, smejem se, mrštim, ponekad i zaplačem ali uglavnom sam jako mirna beba.
A ponekad provirim ispod oka ;-) simpa
i opet te nemirne ručice, i devojčica u ružičastom :-)
ipak, pored svih mojih životinjica, meni najdraži i uvek u blizini je moj verni pas ...
... i zovem ga AVA. Čuva me dok spavam.
Ali o mojoj Avi, i mnogo čemu pisaću uskoro (vrlo uskoro prim.tate)
vidimo se opet
Hranile su me bake (i Ljilja i Vesna), tata, pa čak i pra-baka Cveta i baš to je na ovoj fotografiji. Na svu sreću to je trajalo kratko (samo prvog dana) jer se preko noći desilo nešto zaista velikoo ...
I tako je Sika postala moja omiljena igračka, koja me uz to i hrani.
