Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Vesic.Org je moj lični kutak; ima mnoštvo namena: služi kao mesto za moj dnevnik; zatim, kao biblioteka programa koje koristim svakodnevno i naravno, kao skup članaka za one koji počinju u kompjuterskim vodama.

No, jedan vrlo važan aspekt ovog sajta su eksperimenti: način da se testiraju web tehnologije, da se komunikacija sa posetiocima sajta i čitaocima bloga ostvari na direktan, pravi način i da se mnoštvo drugih stvari koje se dotiču mog posla (a to je pravljenje web sajtova) proba uživo, a ne kao neka tamo teorija

Google AdSense (jedini izvor prihoda za bezbrojne sajtove) ili ove male reklame sa leve strane je jedan od eksperimenata - da li ima smisla stavljati reklame na srpskom sajtu; pri tome sam išao na najjednostavniju varijantu, bez ikakvih prilagođavanja sajta i/ili sadržaja ovom programu; prosto, set reklama sa leve strane i jedan mali blok na vrhu strane.

Rezutati su tu pred vama - predstavljam vam ponosno prvi Google Adsense ček na celih $ 102.87

Ovaj iznos je zarađen za nešto više od 8 meseci (oko 12$ mesečno) i naravno, ne nameravam da zbog ovoga menjam posao

Neke interesantne statistike: najviše su donele prva strana sajta i blog; svi ostali delovi sajta su zanemarljivi. Ovo je uz posetu koja se kreće od 300 do 500 jedinstvenih poseta dnevno:

Na posećenijim stranama, odnos broj prikaza strane / broj klikova je vrlo blizu 1% (100 : 1); takođe, novi dizajn sajta (pročišćavanje navigacije, uprošćavanje cele strukture sajta) je solidno pomogao; prosečna zarada posle redizajna je 2 puta veća nego sa starim dizajnom i navigacijom.

Sve u svemu, Google AdSense može biti lep dodatak, koji će, ako ništa drugo, platiti vaše hosting troškove

Izbori su prošli, i rezultati su interesantni.

Ono što mi nije jasno, čemu se DS koalicija (za koju sam glasao) raduje? Pravi i jedini dobitnik je SPS - konačno su dobili mesto koje im garantuje poziciju iz snova - mogu praktično da otvore štand “ko nudi više” - koliko upravnih mesta u veelikim državnim preduzećima, a da SPS nije toliko lakom na pare i da imaju neke političke pretenzije, verovatno bi videli i Dačića kao premijera. Ovako, kao umiruća stranka, daj da uzmem šta uzeti mogu.

Ne znam da li me više boli DS + SPS kombinacija (pa da neko normalan bude na vlasti uz ove ulizice) ili SRS + DSS + SPS (jer to očigledno jednom mora da se desi).

Ovaj članak nema zaključak, samo žal zbog situacije i zbog sveg političkog mučenja koje nam predstoji.

Jedna od mojih vrlina (ili mana, kako bi mnogi rekli ) je da sam (previše) organizovan; jedan od principa koje jako volim je “uradi to jednom (kako treba)” - od programiranja, pa sve do svakodnevnih aktivnosti, kao što je unos kontakta (u telefon, Outlook ili web aplikaciju).

Mobilni telefon je ionako postao centar dnevnih događaja: preko njega ste dostupni, tu su vam kontakti i kalendar, beleške, mailovi. No, ma kako veliki ekran i tastatura bili (ponosni sam vlasnik Nokia E61 telefona), korisno je, iz više razloga, imati kontakte i negde drugde:

• Zbog sigurnosti - kopija podataka nikada nije na odmet
• Zbog lakšeg prebacivanja podataka na novi telefon; ma koliko kupovina novog telefona nije česta operacija, dešava se
• Zbog lakše manipulacije podacima, koja je preko “pravog” računara daleko udobnija nego na samom telefonu
• Zbog pristupa tim podacima kada vam telefon nije tu (retko, ali dešava se)

Godinama već koristim Plaxo service, koji je i u besplatnoj varijanti “dovoljno dobar”. No, od samog starta imam zamerke na njega:

• spor je; ma koliko verzija pravili i dogurali do njega, sam web interface je spor i nezgrapan. Nema trenutnog odziva, i generalno nisam zadovoljan
• potreban je računar, sa drajverima za kabl/bluetooth ili neku drugu vezu sa telefonom
• potreban je Outlook instaliran; ovo je u eri GMAIL-a prosto artefakt - i zbog instalacije, i zbog licenci.

Da budem dovoljno pošten, i većina drugih rešenja koja se bave sinhronizacijom podataka sa mobilnim telefonom su daleko od savršenog; tako i “logični izbor” za vlasnike Nokia telefona, Nokia PC Suite je blago neupotrebljiv bez Outlooka - način i kvalitet manipulacije podacima direktno iz PC Suit-a je tužan (ako i zanemarim to što mi paket instalira sve i svašta bez pitanja, postavlja razne servise da čuče u sistem ćošku, što me dodatno nervira ).

Pre nekoliko dana sam otkrio ZYB - izvanredan mali web servis za sinhronizaciju telefona. Većina gornjih zamerki je otklonjena:

• Servis je besplatan i registracija je trivijalna; broj podržanih telefona je ogroman
• Za sinhronizaciju se koristi SyncML tehnologija, koju podržavaju svi moderniji telefoni
• Podešavanje telefona (barem za Nokiu E61) se svodi na prijem i snimanje servisnog SMS-a
• Računar/Outlook nije potreban; komunikacija telefon ZYB je direktna, tj. preko GPRS / 3G / Wireless-a

Prva sinhronizacija je prošla vrlo brzo i dosta dobro; naša slova su podržana i sve je prošlo skoro savršeno; “skoro” jer sam izgubio taskove (to-do items) jer se oni računaju kao kalendarski događaji, imali su datum dospeća (due date) u prošlosti, a prilikom sinhronizacije kalendara, ZYB ne sinhronizuje događaje starije od nedelju dana u prošlosti (prijavio sam ovo kao bug).

Zato, obavezno backup pre prvog eksperimentisanja

Pored gornjih, ZYB nudi i druge servise - uvoz vašeg adresara sa Gmaila, zatim eliminacija duplikata; takođe, možete se “povezati” sa drugim ljudima čije mobilne telefone imate u adresaru (neizbežna socijalna komponenta u svim novijim Web 2.0 sajtovima, na svu sreću nenapadna).

Još jednom, servis je u beta fazi, i možete očekivati nestabilnosti; takođe, postoji doza skepse da li izložiti svoje podatke nepoznatim sajtovima; ja sam tu fazu prevazišao još davno, kada sam prešao na Plaxo a na vama je da odlučite hoćete li to uraditi ili ne.

Za sada, preporuka.

Već sam ovde pisao na temu kako se Telenor “brine” za svoje korisnike; no, oni definitivno pretenduju na to da postanu tema na mom blogu a ne samo sporadičan članak s vremena na vreme.

Naime, danas sam primio račun za februar (postpaid, i vezan na Prenesi 250 tarifu zbog kupovine telefona) i obaveštenje; u prvom trenutku, prijatno iznenađenje:

Kao korisniku PRENESI 250 paketa, sada Vam na raspolaganju stoji 325 minuta razgovora i 325 SMS poruka, što je za 75 više nego do sada. Cena minuta i SMS poruka u Vašem paketu ostaje ista, kao i Vaše mesečno održavanje.

Lepo, nema šta; taman je počeo onaj topli osećaj u stomaku “ima nade; i ovde ću konačno za svoj novac dobijati sve bolju i bolju uslugu, kao i u normalnim zemljama” kada mi je jedan detalj u priloženoj tabeli privukao pažnju:

i naravno, ušuškana na samom dnu računa, “sitna” izmena tarifnog paketa:

Sitna izmena? Ne baš; mala analiza uz pomoć Vašeg Telefona pokazuje da korisnici mog profila (puno poziva relativno kratkog trajanja) dobijaju praktično duplo ili više skuplji paket:

• svaki poziv troši jedan besplatan minut; pre toga je 2 - 3 kratka poziva stajalo u minut
• pošto potrošite besplatne minute, svaki poziv će vas koštati najmanje 9.2 dinara (2.9 uspostavljanje + 4.9 minut + PDV)

Konkurencija? Borba za svaku mušteriju? Povlastice za korisnike? Nije nego; no, kako zagrabiti što više bez da se pruži dobra i kvalitetna usluga. Znam ja šta je kapitalizam, profit, tržište; tako mora, to je jedino radeći sistem. Ono što bi mogli da izbegnu je podsmevanje:

Čekam dan kada će se izglasati zakon da operateri moraju da omoguće promenu operatera bez promene broja; možda će ih tako nešto konačno opametiti i naterati da pružaju kvalitet za pare a ne samo šarene papiriće.

Na kraju, nemam ništa (efikasno ) protiv Telenora; prosto sam njihov korisnik, pa je sve ovo iz prve ruke; to ne znači da je taborima MT:S-a ili VIP-a bolje

Glavna vest ovog vikenda (a možda i meseca) je neverovatna objava Koštunice o tome da će danas na sednici Vlade dati predlog za raspuštanje Narodne skupštine SRbije.

U svakoj drugoj zemlji (ili da kažem: u većini normalnih zemalja) ovo ne bi bilo ništa posebno; no kod nas u Srbiji, u senci poslednjih vesti i posebno u svetlu toga ko je dao predlog (Koštunica) strepnja mi je dublja od nade da ovo neće izaći na dobro.

Koji razlog bi osvedočeni vlastoljubac i konzervativac Koštunica imao da sam sebi izmakne najomiljeniju fotelju?

Jedino što mi pada na pamet je da tim potezom dobija nešto mnogo više: a to je novu vladu gde će konačno imati većinu, bez omraženih demokrata i eurofila. Zar postoji bolji način da unovči situaciju sa Kosovom no da:

• raspiše nove izbore
• iskoristi svoju poziciju ka Kosovskom pitanju i poziciju demokrata ka EU da pripremi glasove u predizbornoj kampanji
• konačno formira vladu nacionalnog spasa, jedinstva ili kako već sa prirodnim saveznicima: Nova Srbija i radikali

Kosovo dođe kao savršeni razlog da prevaziće “programsku razliku” između DSS-a kao stranke centra i radikala kao stranke desnice; zar sme neko da pita takve stvari kao što su “sa radikalima???” u odsutnom času za Srbiju i Kosovo?

Samo se nadam da su mu razno-razni analitičari i marketinške agencije loše prognozirali situaciju i da će demokratski blok (kljakav kakav je, boljeg nemamo) ipak nekako skupiti većinu (ne, ne znam kojom matematikom, samo se nadam) i pomrsiti mu planove.

Opet, takav manipulator pozicijama kao što je Koštunica (koji je bez problema održao Vladu svo ovo vreme, deleći privilegije i fotelje) sigurno ima nekog keca u rukavu - plašim se i da saznam kojeg.

No, izbori su tu iza ćoška, samo da izdržimo dva meseca kampanje sa svih medija i bilborda - tu smo, videćemo šta nas čeka.

Ako vam treba malo, udobno, prijateljsko mesto za ručak i večeru, mogu da preporučim Santiago. Ušuškan u ulici Majke Jevrosime ima fini izbor južno-američkih specijaliteta: burito, tacos, salate sa avokadom i morskim plodovima, riblje i specijalitete od mesa, čileanska vina; cene su pristojne a usluga vrlo fina.

“Santiago” - latino kuća

Majke Jevrosime 20
Telefon: (011) 323-7953

(nedeljom ne radi)

Sramota i stid; sve pristojne ljude koji vole ovu zemlju, sve pristojne ljude koji žele da žive u normalnoj zemlji sada je sram i stid zbog slika koje su otišle u svet.

Sirovi, zatupljeni, zaglupljeni ne-svet koji jedino zna da uništava, pali i krade. Zašto i ne bi: dobili su besplatan prevoz, dobili su instrukcije šta da unište i obećanje da ih policija pipnuti neće (ili je to, što se policija postavila oko B92 odmah a čekala 30 minuta pre nego što su krenuli duž Kneza Miloša - slučajnost? DSS slučajnost? Nije nego).

Ako su usput uzeli patiku, dve ili punu kesu - bolje nego ekskurzija, zar ne? Ili kako je to na Mreži već popularno, Kosovo za patike.

Zar je to podrška svim Srbima koji su poslušali nesposobne političare i ostali na Kosovu? Zar da svet umesto 300.000 ljudi koji mirno protestvuju vide šačicu idiota koji ruže ovaj grad i ovaj narod?

O kakvoj pravdi govori mračni mutant političkih vremena Miloševića - Koštunica? Zar ga niko nije naučio da politika nije pravda, da je politika veština u kojoj pobeđuju zemlje sa boljim političarima a u Srbiji takvi više ne postoje:

- DSS koja zabranjuje miliciji da ubije boga u huliganima koji uništavaju glavni grad i ruše u 50 minuta sliku o ovoj zemlji i ovim ljudima u blato i ljagu prošlih vremena.

- DS i mizerni Tadić koji je našao zaboga miloga da sada ide u jednodevnu posetu Rumuniji - ej Predsedniče!

- LDP koji pokušava da dobije kojih 0.2 - 0.3% novih glasača kao “žrtva” događaja.

- Radikale koji su zaista izgubili Kosovo u presudnom 1991 - 1998 periodu; Kosovo je tada izgubljeno, ne juče, ne u nedelju kada je potpisana nezavisnost.

- Ilić, koji i kada je trezan ne zna da sklopi dve krštene rečenice.

Nije dobro. Ovoliki problemi a ovakva šarada likova na vlasti; zaista nije dobro. I sve probleme i nedaće koje dođu trpećemo mi a ne političari i njihove porodice, fino ušuškane u velike stanove ili u školama po belom svetu.

Nije dobro, i nemam ideju šta raditi.

Pogledajte i:

• Dinke - Demokratski mrak
• Aleck - Sramota
• Moošema - Srbija u patikama

Sramota i stid; sve pristojne ljude koji vole ovu zemlju, sve pristojne ljude koji žele da žive u normalnoj zemlji sada je sram i stid zbog slika koje su otišle u svet.

Sirovi, zatupljeni, zaglupljeni ne-svet koji jedino zna da uništava, pali i krade. Zašto i ne bi: dobili su besplatan prevoz, dobili su instrukcije šta da unište i obećanje da ih policija pipnuti neće (ili je to, što se policija postavila oko B92 odmah a čekala 30 minuta pre nego što su krenuli duž Kneza Miloša - slučajnost? DSS slučajnost? Nije nego).

Ako su usput uzeli patiku, dve ili punu kesu - bolje nego ekskurzija, zar ne? Ili kako je to na Mreži već popularno, Kosovo za patike.

Zar je to podrška svim Srbima koji su poslušali nesposobne političare i ostali na Kosovu? Zar da svet umesto 300.000 ljudi koji mirno protestvuju vide šačicu idiota koji ruže ovaj grad i ovaj narod?

O kakvoj pravdi govori mračni mutant političkih vremena Miloševića - Koštunica? Zar ga niko nije naučio da politika nije pravda, da je politika veština u kojoj pobeđuju zemlje sa boljim političarima a u Srbiji takvi više ne postoje:

- DSS koja zabranjuje miliciji da ubije boga u huliganima koji uništavaju glavni grad i ruše u 50 minuta sliku o ovoj zemlji i ovim ljudima u blato i ljagu prošlih vremena.

- DS i mizerni Tadić koji je našao zaboga miloga da sada ide u jednodevnu posetu Rumuniji - ej Predsedniče!

- LDP koji pokušava da dobije kojih 0.2 - 0.3% novih glasača kao “žrtva” događaja.

- Radikale koji su zaista izgubili Kosovo u presudnom 1991 - 1998 periodu; Kosovo je tada izgubljeno, ne juče, ne u nedelju kada je potpisana nezavisnost.

- Ilić, koji i kada je trezan ne zna da sklopi dve krštene rečenice.

Nije dobro. Ovoliki problemi a ovakva šarada likova na vlasti; zaista nije dobro. I sve probleme i nedaće koje dođu trpećemo mi a ne političari i njihove porodice, fino ušuškane u velike stanove ili u školama po belom svetu.

Nije dobro, i nemam ideju šta raditi.

Pogledajte i:

• Dinke - Demokratski mrak
• Aleck - Sramota
• Moošema - Srbija u patikama

Nekada davno, davno, pre celih 15 godina sve u računaru je bilo bitno: i koliko memorije (RAM-a - tada se to merilo u kilobajtima) ima, na koliko Mhz (danas su to gigaherci) “trči” procesor, koliko megabajta (danas su to gigabajti) disk ima …

Bilo je apsolutno važno iz svake komponente izvući maksimum, naterati svaki elektron u mašini da da svoj najveći doprinos.

Onda su računari rasli, i rasli, i prerasli potrebe većine nas; standardna konfiguracija (koja košta oko 500€) je dovoljna za najveći broj, ako ne i za sve poslove većine nas (ako ste zagriženi igrač to ne stoji, ali to je druga priča za drugi članak).

U svetlu toga, koje su sada komponente najbitnije? Na šta najviše obratiti pažnju prilikom kupovine i gde izdvojiti malo ili malo više novca?

Možda će vas moj odgovor iznenaditi, no nije bitno šta je unutra već šta je spolja; 4 najbitnije komponente po meni su:

Vaše oči i vaš vid su nešto jako vredno i to treba poštovati. Monitor je komponenta na kojoj ne treba štedeti; slabiji procesor, manji disk, ali zato kvalitetan LCD (TFT) monitor, poznatog proizvođača, sa dobrim performansama. Sada barem 19″ a ni 22″ nije daleko.

Monitor treba da bude podesiv u obe ose (horizontalno / vertikalno) i idealno da omogućava podesivost po visini - centar ekrana treba da bude u visini očiju kada sedite na stolici; drugačiji položaj može prouzrokovati bolove u vratu.

Bez obzira da li je prirodna ili “obična”, treba da:

• omogući pravilan položaj ruku: mesto za dlanove tako da vam ruke ne vise u vazduhu (palm rest)
• pravilan nagib i lako podešavanje nagiba
• Savršen osećaj kod kucanja - ovo je vrlo lično svojstvo: da li volite klik (i niko ne spava pored vas ) ili “meke” tastere; dubina hoda tastera kao i vrstu potvrde da je taster zaista pritisnut
• Kod bežičnih se obavezno raspitajte po Mreži koliko im traju baterije; Microsoft je tu neprevaziđen; kod kuće koristim njihov wireless desktop i nisam menjao baterije u tastaturi 15 meseci!

Bežična ili žična - stvar ukusa. Više volim bežična rešenja, mada ću rado podneti i žičana rešenja, ako kvaliteti opravdavaju taj “nedostatak”. Moja trenutna tastatura na poslu je Microsoft Ergonomic Keyboard 4000:

• savršen nagib
• neobičan materijal kojim je prekriveno mesto za odmor; prijatan na dodir i nema znojenja dlanova
• odličan hod tastera i dobra pozicija signalnih lampica
• nema pretrpanih dodatnih multimedijalnih tastera
• 5 konfigurabilnih tastera za pozivanje najčešće korišćenih aplikacija

Jedina mana je što je na žicu tako da dobro razmišljam o Microsoft Ergonomic Keyboard 7000.

Generalno od proizvođača preporučujem Logitech i Microsoft; lično su mi oduvek nekako više odgovarale MS tastature a Logitech miševi

Prvo - oblik; miš treba da vam savršeno leži u ruci; idealni su miševi koji su pravljeni za određenu ruku (leva/desna) jer pružaju daleko veći komfor od simetričnih. Ne koristite laptop miševe ako baš ne morate - iz meni nepoznatog razloga oni su mali (nije moja ruka manja ako kucam na laptopu ) i neudobni; birajte velike i udobne miševe sa kojima možete da radite po ceo dan.

Težina: više volim teže miševe koji pružaju otpor, ali je ovo opet, lični ukus.

Preciznost i podloga - većina današnjih miševa je dovoljno precizna za svakodnevne potrebe (nisam igrač, pa ne znam njihove potrebe). Na žalost, jevtiniji miševi imaju ružnu osobinu da se ne snalaze baš najbolje na tamnim podlogama (stolovi i slično) i da zahtevaju svetli podmetač, što me užasava sa stanovništva čistog radnog prostora

Moj trenutni miš je Logitech MX Laser 1000:

• Odličan oblik i težina - pozicija za palac i dodatni tasteri na tom mestu su odlično projektovani
• Vrlo brz i precizan
• Vreme između punjenja baterija je 5 - 6 dana
• Sve podloge odlično tretira

Naoružali ste se zverskom mašinom, ekstra velikim TFT monitorom (ili dva) i laserskim mišem. Šta je sledeće? Pa da zaštitite vaše cenjeno programersko du … leđa

Šalu na stranu, iako je poslednja na spisku, nikako nije manje bitna - dobra stolica je razlika između neviđenih bolova u leđima, u vratu i rukama i udobno provedenog radnog dana.

Minimum zahteva koje treba da ispuni:

• Odgovarajuća visina odnosno podešavanje visine
• Podrška za cela leđa - idealno blago zaobljena unutra, što sličnije obliku kičme
• Podešavanje nagiba leđnog naslona
• Ručke (u nedostatku boljeg izraza) sa obe strane za odmor ruku
• Ako cenite podlogu ili parket gumene ili silikonske točkiće

Na žalost, nisam imao puno sreće sa nalaženjem odgovarajuće stolice u Srbiji. Kineska rešenja treba zaobilaziti u širokom luku; ostala koja sam probao prosto ne deluju kao trajno i kvalitetno rešenje - ako imate predlog, molim u komentare.

Jednog dana, kada dobijem 6 ili 7 na lotou razmisliću o:

• Steelcase-ov Leap ®
• Herman Miller - Aeron stolica
• Liberty by Humanscale

Nekada davno, davno, pre celih 15 godina sve u računaru je bilo bitno: i koliko memorije (RAM-a - tada se to merilo u kilobajtima) ima, na koliko Mhz (danas su to gigaherci) “trči” procesor, koliko megabajta (danas su to gigabajti) disk ima …

Bilo je apsolutno važno iz svake komponente izvući maksimum, naterati svaki elektron u mašini da da svoj najveći doprinos.

Onda su računari rasli, i rasli, i prerasli potrebe većine nas; standardna konfiguracija (koja košta oko 500€) je dovoljna za najveći broj, ako ne i za sve poslove većine nas (ako ste zagriženi igrač to ne stoji, ali to je druga priča za drugi članak).

U svetlu toga, koje su sada komponente najbitnije? Na šta najviše obratiti pažnju prilikom kupovine i gde izdvojiti malo ili malo više novca?

Možda će vas moj odgovor iznenaditi, no nije bitno šta je unutra već šta je spolja; 4 najbitnije komponente po meni su:

Vaše oči i vaš vid su nešto jako vredno i to treba poštovati. Monitor je komponenta na kojoj ne treba štedeti; slabiji procesor, manji disk, ali zato kvalitetan LCD (TFT) monitor, poznatog proizvođača, sa dobrim performansama. Sada barem 19″ a ni 22″ nije daleko.

Monitor treba da bude podesiv u obe ose (horizontalno / vertikalno) i idealno da omogućava podesivost po visini - centar ekrana treba da bude u visini očiju kada sedite na stolici; drugačiji položaj može prouzrokovati bolove u vratu.

Bez obzira da li je prirodna ili “obična”, treba da:

• omogući pravilan položaj ruku: mesto za dlanove tako da vam ruke ne vise u vazduhu (palm rest)
• pravilan nagib i lako podešavanje nagiba
• Savršen osećaj kod kucanja - ovo je vrlo lično svojstvo: da li volite klik (i niko ne spava pored vas ) ili “meke” tastere; dubina hoda tastera kao i vrstu potvrde da je taster zaista pritisnut
• Kod bežičnih se obavezno raspitajte po Mreži koliko im traju baterije; Microsoft je tu neprevaziđen; kod kuće koristim njihov wireless desktop i nisam menjao baterije u tastaturi 15 meseci!

Bežična ili žična - stvar ukusa. Više volim bežična rešenja, mada ću rado podneti i žičana rešenja, ako kvaliteti opravdavaju taj “nedostatak”. Moja trenutna tastatura na poslu je Microsoft Ergonomic Keyboard 4000:

• savršen nagib
• neobičan materijal kojim je prekriveno mesto za odmor; prijatan na dodir i nema znojenja dlanova
• odličan hod tastera i dobra pozicija signalnih lampica
• nema pretrpanih dodatnih multimedijalnih tastera
• 5 konfigurabilnih tastera za pozivanje najčešće korišćenih aplikacija

Jedina mana je što je na žicu tako da dobro razmišljam o Microsoft Ergonomic Keyboard 7000.

Generalno od proizvođača preporučujem Logitech i Microsoft; lično su mi oduvek nekako više odgovarale MS tastature a Logitech miševi

Prvo - oblik; miš treba da vam savršeno leži u ruci; idealni su miševi koji su pravljeni za određenu ruku (leva/desna) jer pružaju daleko veći komfor od simetričnih. Ne koristite laptop miševe ako baš ne morate - iz meni nepoznatog razloga oni su mali (nije moja ruka manja ako kucam na laptopu ) i neudobni; birajte velike i udobne miševe sa kojima možete da radite po ceo dan.

Težina: više volim teže miševe koji pružaju otpor, ali je ovo opet, lični ukus.

Preciznost i podloga - većina današnjih miševa je dovoljno precizna za svakodnevne potrebe (nisam igrač, pa ne znam njihove potrebe). Na žalost, jevtiniji miševi imaju ružnu osobinu da se ne snalaze baš najbolje na tamnim podlogama (stolovi i slično) i da zahtevaju svetli podmetač, što me užasava sa stanovništva čistog radnog prostora

Moj trenutni miš je Logitech MX Laser 1000:

• Odličan oblik i težina - pozicija za palac i dodatni tasteri na tom mestu su odlično projektovani
• Vrlo brz i precizan
• Vreme između punjenja baterija je 5 - 6 dana
• Sve podloge odlično tretira

Naoružali ste se zverskom mašinom, ekstra velikim TFT monitorom (ili dva) i laserskim mišem. Šta je sledeće? Pa da zaštitite vaše cenjeno programersko du … leđa

Šalu na stranu, iako je poslednja na spisku, nikako nije manje bitna - dobra stolica je razlika između neviđenih bolova u leđima, u vratu i rukama i udobno provedenog radnog dana.

Minimum zahteva koje treba da ispuni:

• Odgovarajuća visina odnosno podešavanje visine
• Podrška za cela leđa - idealno blago zaobljena unutra, što sličnije obliku kičme
• Podešavanje nagiba leđnog naslona
• Ručke (u nedostatku boljeg izraza) sa obe strane za odmor ruku
• Ako cenite podlogu ili parket gumene ili silikonske točkiće

Na žalost, nisam imao puno sreće sa nalaženjem odgovarajuće stolice u Srbiji. Kineska rešenja treba zaobilaziti u širokom luku; ostala koja sam probao prosto ne deluju kao trajno i kvalitetno rešenje - ako imate predlog, molim u komentare.

Jednog dana, kada dobijem 6 ili 7 na lotou razmisliću o:

• Steelcase-ov Leap ®
• Herman Miller - Aeron stolica
• Liberty by Humanscale