Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

E pa drugarice i drugovi blogeri (ili oni koji to žele da postanu) opet je ono vreme u godini – vreme za BlogOpen.

To je vreme (i mesto) da izađete iza vaših velikih / malih / mobilnih ekrana i date sajtovima, blogovima, twitovima i lica iza njih

Ovogodišnji BlogOpen ima svoj alijas – SocialOpen – i fokus na društvene mreže svih vrsta i efekte koje te mreže proizvode na posao, naše socijalne krugove i na kraju i na nas same.

Zato, pravac prijava (ili volontiranje … a možda imate šta da kažete i želite da budete predavač?). Cijena je prava sitnica – samo 1,300 RSD.

U svakom slučaju, nadam se da ćete doći i da ćemo se videti u što većem broju 9. i 10. oktobra 2010. u Novom Sadu, Spens.

Podelite sa drugima:

Doba društvenih mreža, nebrojenih načina za komunikaciju, mobilnih tehnologija nam omogućava nešto što je pre bilo nezamislivo – kontakt sa nama bitnim ljudima skoro trenutno – šta oni rade, šta vi radite, sve se prenosi za tren. Slike, video, kratke poruke – dostupne su bilo gde.

Doduše, ovo dodaje i neke nove izazove svakodnevnici – kako kontrolisati takav nalet informacija i kako sprečiti da komunikacija / Fejsbuk / Tviter ne postanu samodovoljni, odnosno da se ne izgubi fokus šta i kako raditi.

Dve grupe su posebno osetljive: deca i zaposleni Iako možda izgleda smešno, društvene mreže mogu da budu vrlo ozbiljan problem za produktivnost na radnom mestu.

Ponekad, kada pristojniji metodi prosto ne urode plodom, ostaje samo jedan način: blokiranje pristupa određenim sajtovima.

Preduslov je da ste vi na tom računaru / računarima administrator, dok su drugi korisnici samo Users (bez prava pristupa nekim bitnim datotekama) – detalje možete pogledati u tekstu “Sigurni prozori”.

Predstaviću dva načina:

• jednostavniji, koji odgovara situacijama kada želite da blokirate samo sajt ili dva i to na jednom ili dva kompjutera – promena HOSTS datoteke
• Napredniji, koji vam omogućava da kontrolišete sa jednog mesta dozvolu pristupa sajtovima, pregled kojim se sajtovima pristupa i laku kontrolu – OpenDNS nalog.

Da ovo ne bi bio samo jedan recept bez odgovarajuće lekcije “kako stvari rade” prvo moram ukratko da objasnim po kom principu uopšte vaš browser dolazi do određenog sajta.

Naime, browseru ime sajta kome pristupate ne znači puno; browseru je potrebna takozvana IP adresa – četvorodelni broj koji jedinstveno određuje sajt na internetu. Ceo sistem koji omogućava browseru da “prevede” ime sajta (www.vesic.org) u IP adresu (174.120.139.168) naziva se
DNS – Domain Name System.

Veoma uprošćeno, ceo sistem pronalaženja numeričke adrese izgleda ovako:

Ukucate naziv sajta u browser

Browser zatraži od operativnog sistema adresu za dati naziv

Operativni sistem prvo proveri datoteku HOSTS za adresu

Ako je tamo nema, odlazi do DNS servera, i pita ga za adresu

DNS server pronalazi adresu na osnovu naziva, vraća operativnom sistemu

Browser uzima adresu, pristupa sajtu i prikazuje sadržaj

Sada su možda jasnije obe strategije – za prvu ćemo u tački 3. “podmetnuti” nevalidnu adresu za problematične sajtove, a za drugu ćemo podesiti jedan određeni DNS server (OpenDNS) i preko njega kontrolisati pristup.

Još jednom da napomenem, za obe vrste akcija treba da imate administratorska prava; ostali korisnici ne bi trebali da poseduju ta prava, da ne bi poništili vaše akcije.

Promena HOSTS datoteke

Ovo je jednostavan i brz način na koji možete ograničiti pristup nekim sajtovima. Kako za svaki novi sajt ovo zahteva akciju na svakim od računara kojima upravljate, pogodan je za mali broj računara (1 – 2) i mali broj sajtova.

1 – startujte Notepad kao administrator

Kliknite na Start i otkucajte notepad; kada se pojavi u spisku programa, kliknite desnim dugmetom i izaberite Run as Administrator (za korisnike Windows XP – kliknite na Start, izaberite Run, unesite notepad i stisnite Enter taster):

2 – Unesite spisak sajtova u HOSTS datoteku

U Notepadu izaberite File / Open i unesite (ili copy / paste) sledeću datoteku:

%windir%\system32\drivers\etc\hosts

Za svaki od “problematičnih” sajtova, unesite dva reda (jedan sa i jedan bez www dela):

Na početku reda uvek treba da stoji 127.0.0.1.

Snimite datoteku, restartujte računar i to je to – od sada, ovi sajtovi će biti nedostupni na tom računaru.

OpenDNS kao vaš DNS provajder

U gornjoj priči sam izostavio jedan detalj – kako vaš računar u tački (4) određuje kom DNS serveru da se obrati?

Ovo je bitan detalj cele priče – naime, vaš internet provajder (bilo da je u pitanju ADSL, kablovski ili čak dial-up pristup) postavlja ove servere i to su obično računari u okviru samog provajdera. Ovo, vrlo često, zna da bude i razlog zašto do nekih sajtova dolazite “sporo” – ako su DNS serveri provajdera preopterećeni, onda faza od “ukucao sam adresu – sajt krenuo da se učitava” može da potraje i nekoliko desetina sekundi, što bez obzira na kvalitet veze može da oda utisak “sporog interneta”.

Ovo možete prevazići ako postavite OpenDNS (besplatni DNS servis) kao vaš jedini DNS servis – bez obzira kako dolazite do interneta, uvek ćete se obratiti OpenDNS-u za razrešavanje adresa. Iz sopstvenog iskustva preporučujem ovaj način – dobićete kvalitetniji internet (odziv) bez ikakvog ulaganja, čak iako ne želite da radite bilo kakvu kontrolu saobraćaja / blokiranje sajtova.

Iako sam rekao gore da je ovaj pristup pogodan za više računara (kada se obično koristi ruter za pristup internetu), ništa vas ne sprečava da ovo takođe koristite i na jednom računaru.

Nekakav recept bi bio:

Otvorite OpenDNS Basic nalog (besplatan je)

Otvaranje naloga je vrlo jednostavno – treba vam važeća email adresa i popunjavanje obrasca ovde: https://store.opendns.com/get/basic. Po otvaranju, samo potvrdite nalog klikom na link koji će vam stići u mail.

Podesite vaš računar ili vaš ruter da koristi OpenDNS kao glavni i jedini DNS servis

Ovo je možda najkomplikovaniji deo. Postoji mnoštvo rutera i kod svakog su ova podešavanja drugačija. Na sreću, u bazi znanja na OpenDNS-u su pokriveni najčešći ruteri (kod nas je Huawei jedan od najzastupljenijih) kao i operativni sistemi – ovde možete pogledati uputstva za Windows.

Registrujte vašu malu mrežu pod nekim imenom kod OpenDNS-a

Kako bi OpenDNS mogao da zna kojim računarima da filtrira sajtove, vaše bi bilo d definišete vašu mrežu (tačnije, tekući IP koji ste dobili od provajdera). Pod mrežom se podrazumevaju svi računari koji imaju istu tačku pristupa internetu (preko istog rutera recimo):

Označeni deo formulara je nešto na šta verovatno ne znate odgovor; no, ako ste kod uobičajenih provajdera, odgovor je skoro sigurno DA – imate dinamičku IP adresu (daleko jevtinija od takozvane statičke ili stalne IP adrese).

Instalirajte OpenDNS Updater program na barem jednom od računara u mreži

Kako se adresa vaše male mreže može promeniti vremenom, neophodno je da instalirate program, OpenDNS Updater, čiji je posao da dojavi promenu vašeg IP-a OpenDNS sajtu.

Jednom kada ga instalirate, preporučujem sledeća podešavanja:

Na ovaj način ostali korisnici neće ni primećivati prisustvo ovog programa.

Nije neophodno da se OpenDNS Updater instalira na svakom od računara – dovoljno je instalirati ga na računaru koji se najčešće koristi.

Kako program “trči” sakriven, ponovnim pozivom iz Start menija možete da vidite tekući status (da li je vaša mreža uredno registrovana kod OpenDNS-a):

Podesite filtriranje i/ili blokirane sajtove na vašem OpenDNS nalogu

Finalni korak u celom poslu: ulogujte se na OpenDNS nalog, i izaberite Settings / Web Content Filtering:

(klikni za veću sliku)

Tu možete izabrati nekoliko predefinisanih kategorija filtriranja / blokiranja sajtova, a možete i dodati i skup sajtova (do 25 u besplatnom OpenDNS Basic nalogu).

Pored same usluge filtriranja, OpenDNS pruža i prilično korisne statistike o saobaćaju u vašoj mreži – koji sajtovi su najposećeniji, koliko DNS upita se ostvaruje i slično.

Za kraj

Da ne zaboravim bitan detalj – ako blokirate pristup određenom sajtu / sajtovima, čak ni vi kao administrator nećete imati pristup tim sajtovima U tom slučaju umesto globalnog pristupa (preko OpenDNS-a) koristite HOSTS pristup i vaš računar izostavite iz procedure.

Da ne bude posle da vam nisam rekao

Podelite sa drugima:

Prosto je neverovatno do kojih granica su naši “preduzetnici” spremni da idu, da iskoriste neznanje i neobaveštenost većine.

Naime, dobih malopre (spam) mail ovakve sadržine:

(klikni na sliku za veću verziju)

Vrlo zvaničan, ozbiljan mail. Odete na sajt, kad tamo nema ni “O nama” ni “Ko smo” a ni ko je uopšte “Agencija za privredne prekršaje RS” – važno je da ima cenovnik Čak ni Google nije uspeo da nađe ovu “agenciju”.

WhoIs upit za vlasnika domena CrnaLista.rs ima simpatičan dodatak:

Da dodam finalni začin na celu rabotu, pročitajte uslove korišćenja na Registracija strani; samo nekoliko rečenica:

“Crnalista.rs se odriče bilo kаkve gаrаncije zа sigurnost, pouzdаnost, PRAVOVREMENOST I PERFORMANSE sаjtа”

“b) NI POD KOJIM OKOLNOSTIMA crnalista.rs NEĆE BITI ODGOVORNA za korisnikovo korišćenje ILI ZLOUPOTREBU sаjtа ili OSLANJANJE nа sаjt. TA OGRANIČENJA ODGOVORNOSTI SE PRIMENJUJU RADI SPREČAVANJA NAKNADA ZA direktne, indirektne, slučаjne, POSEBNE I TIPIČNE ŠTETE”

“d) Crnalista.rs ne gаrаntuje zа tаčnost, isprаvnost ili potpunost bilo koje informаcije nа sаjtu i ne odgovara zа bilo koju grešku ili propust koji proističu iz korišćenjа ovih informаcijа…”

Treba li još podataka?

Ovo je primer gde bi CrnaLista.RS trebala da postane prvi upisani u Crnu listu, da takva zaista postoji.

Nadam se da će se naši organi, koji inače uredno hapse “kladioničare”, naći vremena da se pobrinu i za ovakve besramne pokušaje iskorišćavanja kako državnih simbola tako i neznanja našeg naroda. Doduše, strepnja mi je veća od nade…

Podelite sa drugima:

Pijem velike količine tečnosti; sok, cedevita, a nađe se tu i Coca-Cola, zaštitni znak geekova i programera. Doduše, ne pijem koka-kolu često – ljubitelj sam negaziranih sokova.

No, danas se povela priča u kancelariji da li je bolja Koka-Kola ili kafa za “razmdravanje” posle (malo obimnijeg) ručka i koleginica, ne bude lenja, iskopa podatak koji me je prosto zaprepastio: jedna limenka koka-kole sadrži 35 grama (7 kašičica) šećera! (negde kažu i do 40 grama).

“Iskopa” je možda prejak izraz jer je dovoljno pogledati sastav: onih “10.6g ugljenih hidrata na 100 ml” – to je čist šećer. Ako više volite količinu na godišnjem nivou – jedna limenka dnevno vam garantuje dobitak od 9 kg težine za godinu dana.

Kako slika govori više od suvoparnih numeričkih podataka, kliknite na gornju sliku – to je količina šećera koja se nalazi u jednoj limenci.

Što je mnogo, mnogo je Jeste da živimo brzo, ludim tempom i da ovakva pića daju potrebnu injekciju energije, ali po koju cenu? Bolje je pojesti sladoled ili kolač nego se ubijati čistim šećerom.

Ono gore je moja poslednja popijena limenka koka-kole – više to piće neću ni pipnuti. A vi?

Podelite sa drugima:

Taman se zabrinem da kod nas u vlasti ima pametnih ljudi, koji znaju kuda treba voditi ovu državu i da će na svim poljima (sporo, bolno, ali vidno) krenuti na bolje, kada se ta vlast pobrine da me razuveri:

Nа prеdlog Rеgistrа nаcionаlnog Intеrnеt domеnа Srbijе (RNIDS) dа, u vеzi sа аktivnostimа odrеđivаnjа ćiriličnog domеnа kojе ćе nаšа zеmljа koristiti nа intеrnеt mrеži, učеšćе porеd prеdstаvnikа ostаlih vаžnih i rеlеvаntnih institucijа nаšеg društvа uzmе i Srpska Prаvoslаvna Crkva, Svеti Arhijеrеjski Sinod SPC jе zа prеdstаvnikа u Rаdnoj grupi zа izbor ćiriličnog intеrnеt domеnа Srbijе dеlеgirаo đаkonа mr Olivеrа Subotićа, tеologа i informаtičаrа, uprаvnikа Cеntrа zа proučаvаnjе i upotrеbu sаvrеmеnih tеhnologijа.

Cela vest na sajtu Crkve:
http://www.spc.rs/sr/ucesce_spc_u_izboru_cirilicnog_internet_domena_srbije

Neću čak ni da komentarišem.

Vezani tekstovi:

• Zakon o ličnoj karti – 69 (zlo i naopako)
• Vlada opet bez blagoslova

Podelite sa drugima:

Beograd – Jakovo – manastir Fenek – Boljevci – Bojčinska šuma – Prograr – Kupinovo – Obedska bara – Obrež

Jednom kada lake rute i redovno pedalanje dovedu do vaše dobre kondicije (što se može prevesti u “u dva dana vikenda mogu da odem do Ostružnice i nazad i da nemam posledice u ponedeljak” ili još bolje, “u dva dana vikenda mogu da se popnem na vrh Avale i da nemam posledice u ponedeljak”) otvara vam se mnogo više lepih mesta za posetiti.

Vrlo čest cilj (hobi) biciklista (i logičan nastavak Ostružničke ture) je Obedska bara, i to obično na sredini / u drugoj polovini sezone (jun / početak jula). Dva su razloga za ovaj termin: prvo, ako imate nameru da tumarate po šumama Obedske bare, nije loše da se putevi tamo prosuše od zimskih/prolećnih voda; i drugo – pomenuto u prvom pasusu – put do tamo i nazad je solidnih 100 km (što nikako nije za podcenjivanje). Ovo je takođe lagana ruta (u smislu da je sve raavnooo) i ima svašta lepog za videti. Ovo je i lepa i lagana ruta koju je lako podeliti na etape i približavati se Obedskoj bari polako i fino, kako kondicija, raspoloženje i slobodno vreme dozvoljavaju.

Izlazak na put za Jakovo

Ako produžite Ostružničku turu i nastavite ispod jednog mosta (prvo običnog, saobraćajnog) a zatim i ispod železničkog, izbićete u neuređeni deo; tu pravog puta nema, već nekoliko traka tvrdo utabane zemlje, koje se pružaju prema putu za Jakovo.

U principu, ovih 3km (i malo više – narandžasto na mapi) nije problem preći, sem kod baš vrlo mokrog vremena – tada borba sa blatnjavim putem može neslavno da se završi po vas U takvim trenucima, možete da probate zaobilazak preko Surčina, ali je taj zaobilazak dosadan, predug, sa delom jako opterećenog puta – bolje je da odustanete, i vratite se kada se teren malo prosuši. Na mapi sam radi kompletnosti dao i tu varijantu, ali sam vas upozorio (i obojio sivo, čisto ako gornje nije bilo dovoljno).

Vrlo brzo se izbija na asfaltni put ka Jakovu, i prvo na šta nalećete je Salaš “Stremen”, simpatičnu lokaciju koja može poslužiti za predah ili klopu (restoran, igralište za decu, vožnja fijakerom pa čak i škola jahanja).

Odavde pa do manastira Frenek nema nekih posebnih atrakcija (ako u to ne računate poprilično ostarelu i ofucanu kasarnu u Jakovu).

Manastir Fenek

Manastir Fenek je (od skora, 2006.) muški manastir – pre toga je bio isključivo ženski manastir. Crkvena slava je sveta Petka Srpska. Manastir je sagrađen u drugoj polovini 15. veka; u I svetskom ratu je bio zapaljen, a u II svetskom ratu skoro kompletno uništen. Obnovljen je u potpunosti 1991. godine. Više detalja o samom manastiru imate na zvaničnoj prezentaciji.

Od manastira do Boljevaca možete regularnom asfaltnom rutom (vratite se nazad 2km pa skrenete desno) ili prečicom. Prečica je u pravom smislu traktorska – nastala od prolazaka traktora prilikom obrađivanja okolnih njiva (tirkizno na mapi). Ako niste spremni da se malo isprljate ili vozite po uvalama i rupama, vratite se na asfalt

Boljevci

Na samom kraju sela Boljevci se nalazi jezerce (ili velika bara, u zavisnosti koga priupitate) Živača, koja je poribljena i pored koje je postavljen “Ribnjak Živača” (ribolovački centar).

Od interesantnih manifestacija tu je Strašilijada – takmičenje u izradi najuspešnijeg (ovde “najlepšeg” nekako ne ide) strašila.

Bojčinska šuma

Na pola puta između Boljevaca i Progara se nalazi Bojčinska šuma. Za razliku od Košutnjaka i sličnih “gradskih” šuma, Bojčinska šuma je prava neuređena šuma – uska traka drveća koja se prostire od puta nekoliko kilometara u dubinu.

Sam početak šume je kultivisan; pored novoizgrađene bine, tu je i Bojčinska koliba, simpatičan restoran gde se možete osvežiti pa i ručati (mada vraćanje u Beograd sa punim stomakom nije najudobnija biciklistička avantura ).

Na samoj bini (i okolini) se od maja do septembra održava Bojčinsko kulturno leto, manifestacija opštine Surčin; svake subote i nedelje, od 19 – 22h zanimljiv kulturni program.

Kroz centar šume postoji (relativno loš) asfalt, koji se kod spomenika partizanima pretvara u solidno močvarni i blatnjavi put.

Sama šuma je prorešetana stazama i stazicama (koje su više za pešačenje a manje za bicikle tanjih guma) i odlična je za odvajanje od gradske sredine – bez rizika (najkrupnije što sam video od divljači je fazan i pitanje je ko se više uplašio ) a opet neuređeno i prirodno.

Više detalja o Bojčinskoj šumi: Gljivarski tereni: Bojčinska šuma

Obedska bara

Od Bojčinske šume do Kupinova (nezvaničnog centra Obedske bare) je relativno dug put, koji se nekima može učiniti dosadnim. Na sreću, vrlo ste blizu reke i postoji gomila putića i puteva (asfaltnih) kojima se može skrenuti ka Savi, i ukrasti minute pored reke, uz posmatranje (bogatog) ptičijeg života.

Ono što većina ljudi smatra “Obedskom barom” je kanal polukružnog obilka (više kao potkovica) koji se pruža od naselja Kupinovo do naselja Obrež. No, taj kraj obuhvata i mnogo više – šumsko/močvarni teren skoro do Šapca (sa ove strane Save).

Ja obično dolazim sa strane Kupinova – fino malo selo koje se hvali time da je to najjužnije selo u celoj Vojvodini

u samom centru sela možete pogledati crkvu svetog Luke kao i pravu Etno kuću. Ako zađete malo dublje u šumu naići ćete na ostatke tvrđave Kupinik – poslednje srpske prestonice – razorena je 1521.godine od sultana Sulejmana Veličanstvenog, u njegovom pohodu na Beograd. Detalje imate na Kupinovo sajtu.

U samom centru Obedske šume je sakrivena majušna crkva ili kapela, crkva majke Angeline. Podignuta je na malom uzvišenju, na mestu starog manastira Obred (crkve brvnare iz 16. veka).

Ako ne skrenete desno za crkvu, no nastavite pravo, nailazite na obalu Save i skelu, kojom je moguće preći na Obrenovačku stranu i tim putem se vratiti u Beograd (za mene, ne preterano zanimljiva opcija – nema se šta videti, a i sam put je solidno opterećen).

Obedska šuma je ispresecana stazama različite prohodnosti; sem ovog asfaltnog dela, dobar deo staza je prohodan u periodu jun – septembar, a van tog perioda zavisi od vremenskih uslova.

Tu su i čuveni lokvanji i sama bara; vrlo često možete zamoliti (ili častiti ) lokalno stanovništvo za vožnju po bari (gledajte samo šta ćete sa biciklom); ja to do sada nisam izveo.

Detaljna mapa Google Maps
View Beograd – Obedska bara in a larger map

Na karti


a evo i u GPX formatu kao i u KML formatu (za slučaj da želite da “odvrtite” celu rutu u Google Earth).

Fotografije

#flickr_badge_source_txt {padding:0; font: 11px Arial, Helvetica, Sans serif; color:#666666;} #flickr_badge_icon {display:block !important; margin:0 !important; border: 1px solid rgb(0, 0, 0) !important;} #flickr_icon_td {padding:0 5px 0 0 !important;} .flickr_badge_image {text-align:center !important;} .flickr_badge_image img {border: 1px solid black !important;} #flickr_www {display:block; padding:0 10px 0 10px !important; font: 11px Arial, Helvetica, Sans serif !important; color:#3993ff !important;} #flickr_badge_uber_wrapper a:hover, #flickr_badge_uber_wrapper a:link, #flickr_badge_uber_wrapper a:active, #flickr_badge_uber_wrapper a:visited {text-decoration:none !important; background:inherit !important;color:#3993ff;} #flickr_badge_wrapper {background-color:#ffffff;border: solid 1px #000000} #flickr_badge_source {padding:0 !important; font: 11px Arial, Helvetica, Sans serif !important; color:#666666 !important;} www.flickr.com

Podelite sa drugima:

Iako živim brzo, iako sam zatrpan brdom informacija, iako je sve na dohvat Google Search-a, ja se i dalje ne odričem sada već anahronih hobija: čitam knjige – raznih žanrova (sada su aktuelni sci-fi, horor, samo-unapređivanje i stručne programerske) i formata, na raznim mestima i u raznim prilikama (odlična opcija za gradski prevoz).

Naravno, volim i dobre tehnološke igračke (gadget-e) – one koji prosto olakšavaju život ili ga čine zabavnijim. Stoga je prosto bilo neizbežno da gornja dva spojim u jedno: Amazon Kindle.

Kindle je elektronski čitač knjiga; do skora je bio dostupan samo američkom tržištu, a sada ga je moguće naručiti i za Srbiju.

Kindle kupovina

Kindle je moguće kupiti (barem za sada) samo sa glavnog Amazon.Com sajta; cena je 259$, a možete kupiti i futrolu za 30$ (nije obavezno, ali je korisno). Poštarina je 27$, pa ukupan trošak izađe na 316$ ili nešto oko 210€ (po današnjem kursu).

Na žalost, Amazon isporučuje Kindle u Srbiju samo preko špediterskih krvopija UPS-a, pa ako se odlučite za isporuku na vašu srpsku kućnu adresu, troškovi koje možete da očekujete su:

• Carina (10%): 21€
• PDV (18%): (316€ + 21€)*0.18 = 61€ (jeste, PDV ide I na carinu)
• UPS krvopije: 46€

Svega: 128€ dodatnih troškova (”sitnih” 61% od cene proizvoda – zemljo Srbijo!).

Iz gore navedenog, jasno je što preporučujem metod: isporuči kod stranskog prijatelja, a onda kofer dostava, kada neko dolazi u Srbiju – drastično jevtinije

Knjige sa Amazona

Amazon ima veliku količinu knjiga koje je moguće kupiti u Kindle formatu. Cene za te knjige variraju, ali su obično za 30-ak posto niže od cene knjige u papirnom formatu; uobičajene cene su do 10$. Postoji i gomila besplatnih knjiga koje možete odmah preuzeti bez plaćanja.

Knjige se dostavljaju preko WhisperNet-a, Amazonove 3G GPRS (mobilne) mreže za prenos podataka; nije potrebno dokupljivati bilo kakvu SIM karticu ili slično: Kinde ima ugrađenu karticu a Amazon dogovor sa našim mobilnim operaterima. U Americi je moguće koristiti Kindle i za surfovanje, a kod nas samo za pregled Amazon prodavnice i Wikipedie (samo engleske).

Po kupovini, knjiga se nađe za 2 – 5 minuta u vašem Kindle uređaju, spremna za čitanje.

Vaše knjige

Pored knjiga koje naručite sa Amazona, Kinde možete koristiti i za čitanje vaših knjiga. Spisak formata koji Kindle podržava nije veliki, ali je za sada sasvim dovoljan:

• Kindle (AZW) (originalni Kindle format)
• TXT (običan tekst)
• Audible – (knjige u govornom formatu)
• MP3
• nezaštićene MOBI (PRC) knjige
• PDF*

*Od poslednje verzije softvera (firmware-a) za Kindle, PDF je podržan i direktno. No, kako se vrlo često u PDF-u zakucava format stranice, čitanje nije baš najudobnije za PDF-ove koji nisu predviđeni za ovakve uređaje. Toplo preporučujem konverziju u MOBI format da bi čitanje bilo što udobnije.

Kroz konverziju: HTML (web stranice), DOC (Word dokumenti), JPEG, GIF, PNG, BMP (slike).

Konverzija

Konverziju formata vam nudi i Amazon; pošaljete knjigu na određenu mail adresu (tipa: Ime@Kindle.Com – dobijate je kada kupite Kindle uređaj) i za kratko vreme stiže vam na uređaj konvertovana knjiga. Ovakva usluga nije besplatna: košta 1$ po megabajtu poslate knjige. Postoji i besplatna opcija (tada šaljete na Ime@Free.Kindle.Com) – umesto na uređaj, konvertovana knjiga stiže nazad na mail sa koje je poslat zahtev, a na vama je da prebacite knjigu na uređaj preko USB-a.

Ako imate knjigu u nekom od nepodržanih formata, najjednostavnije što možete da uradite je da knjigu konvertujete u MOBI format – format podržan od MobiPocket firme (naravno, sada u vlasništvu Amazona).

Uz besplatni MobiPocket Creator (Publisher Edition) konverzija je dosta laka (mada zahteva i neka ne-očigledna predznanja).

Tako konvertovane knjige (ili knjige koje imate u već podržanim formatima) možete prebaciti preko USB interfejsa na vaš Kindle.

Kindle za PC

Sve vaše Kindle knjige možete čitati i na računaru: Kinde for PC je besplatna aplikacija koja ima pristup svim knjigama koje ste kupili za Kindle. Takođe, obe aplikacije preko Amazon sajta se sinhronizuju – tako da ako krenete da čitate jednu knjigu na jednom uređaju, pa nastavite na drugom (a oba su na Mreži), nastavljate od pozicije gde ste stali – nije svemirska nauka, ali je definitivno zgodno

Čitanje / korišćenje

Kindle je lepo dizajniran, tanak i ne previše težak. Ekran Kinde uređaja koristi takozvanu e-Ink (e-Papir) tehnologiju – vrstu ekrana koji ima izuzetno malu potrošnju i najbliže je papiru što sam do sada imao prilike da vidim:

• Vrlo čitljiv i prija očima
• Bez odsjaja, čak i na suncu
• Bez veštačkog osvetljenja (kao prava knjiga, treba da imate dovoljno svetla za čitanje)

Ako zanemarim (u početku blago iritirajući) “blesak” kod okretanja stranica (zbog prirode ekrana), udobnost i utisak u čitanju je vrlo, vrlo blizu “pravim” knjigama: nema onog mirisa stranica i šuškanja dok okrećete, ali je utisak tu.

Ima lep izbor veličina fontova, dobar rečnik (za engleske knjige), mogućnost za ostavljanje komentara (nije baš kao pisanje po marginama, ali dođe korisno ). Postoji i opcija za čitanje engleskih knjiga (i to zvuči iznenađujuće dobro), ali je ne koristim – čita sporo za moj ukus

Kindle se može puniti kako preko punjača koji dolazi uz njega (američki adapter, radi na 220 V) tako i preko micro USB kabla. Uz isključeni wireless (koji vam treba ako se sinhronizujete sa PC-om; kada kupite nove knjige; kada izađe nova verzija Kindle softvera) možete čitati preko dve nedelje.

Sve u svemu, fino sam zadovoljan mojom novom igračkom koja miri dva naizgled nepomirljiva koncepta – knjige i elektroniku. Čak je i non-techy okolina solidno zadovoljna izgledom i funkcijama ove igračke. Od techy okoline sam dobijao komentare tipa: “za te pare si mogao da kupiš Netbook i da čitaš i surfuješ i šta sve ne”, ove dve stvari nisu uporedive Ovo je specijalizovana spravica koja dobro radi ono čemu je namenjena, a računari su računari

Podelite sa drugima:

Da bi bili biciklista u Beogradu, nekoliko faktora treba da budu ispunjeni:

* da jako volite da pedalate (naglašavam: baš jako)
* da imate živce kao konopce
* da imate avanturističkog (neki bi rekli i samoubilačkog ) duha
* da prihvatite u startu da preuzimate nezahvalnu ulogu nevidljivog učesnika u saobraćaju

Naime, Beograd nije gostoljubiv prema biciklistima – staze su retke i loše i najčešće na Novobeogradskoj strani, saobraćajna kultura je ispod granica za detekciju a kamoli merenje.

Pokušaću ovde da sumiram 13 godina iskustva u aktivnoj vožnji po našem lepom Beogradu, ne bi li vam uštedeo malo nervoze i nerviranja

Opšta pravila (biciklističke) igre Pravilo 1: Vi ne postojite

Ovo nije metafizička tvrdnja već činjenica da, sem vaših biciklističkih saboraca, šanse da vas bilo koji drugi učesnik u saobraćaju primeti su minimalne. Šanse da vas poštuje kao ravnopravnog učesnika su još manje, manje i od šanse da dobijem sedmicu na lotou

Zato idem na:

Pravilo 2: Saobraćajni propisi

Sem očiglednog (poštujte SVE propise, pogotovo svetlosnu signalizaciju) nešto i manje očigledno – DOBRO naučite sva pravila kretanja vozila! Ne samo za A kategoriju, već i za sve velike i manje velike četvorotočkaše; to će vam jako dobro doći u raznim situacijama kada treba da predvidite šta će ostali učesnici u saobraćaju pokušati (sa i bez pretpostavke da vas uopšte vide, sa i bez pretpostavkle da će se i potruditi da signaliziraju svoju nameru).

U skladu sa tim:

Pravilo 3: Vidljivost

Uvek budite KOMPLETNO obeleženi – mačije oči na pedalama, svetlosne trake na torbici ili ispod sedišta, odgovarajuća odeća. Noću / predveče – obavezno: crveni uočljivi treptač pozadi i prednje BELO svetlo.

Pravilo 4: Sigurna zona

Nikada, ama baš nikada nemojte voziti uz samu desnu ivicu ulice – uvek ostavite prostora (recimo, za širinu šahta) koji će vam, u slučaju da zatreba, poslužiti za beg iz opasne situacije. Pored toga, najopasniji objekti (pukotine, rupe, nepokriveni šahtovi, razrovani ivičnjaci) su upravo uz ivice ulica.

Naravno, ovo će izazvati negodovanje (trubljenje) nervoznih, nepažljivih i bezobraznih vozača, ali to je njihov problem

Pravilo 5: Zabranjene staze/ulice

Vožnja auto-putem i opterećenim magistralama je samoubilačka misija (odmah mi pada na pamet Ibarska magistrala). Uvek postoji manje opterećen put, koji možda nosi manje adrenalina ali i daleko veću šansu da za dan ili dva odete na neku novu, još uzbudljiviju vožnju.

Kada smo savladali osnovna pravila da vidimo sa kim imamo posla …

Protivnici ili učesnici u saobraćaju Pešaci

Iako bi po prirodnom redosledu mi (biciklisti) trebali da budemo njihova briga, na žalost, (kao i kod mnogih drugih stvari) kod nas je obrnuto – pešaci su ti kojih trebate da se čuvate.

Nepredvidljivi su, sa neobičnim zadovoljstvom uzimaju ono malo staza namenjenih samo nama (valjda ih crveno išpartana staza neobično privlači / hipnotiše) i u tome su kategorije najteže za izbegavanje u tome i najupornije: naši stariji sugrađani (kod kojih čak ni sirena ne pomaže puno a i predstavlja zdravstveni rizik za njih), zatim mala deca (smer i pravac kretanja menjaju lako i iznenada) kao i upirlitani roleri i rolerke – valjda pretpostavljaju da se ništa brže od njih ne kreće tim stazama

Pokušajte da ih obavestite i spremite dovoljno veliku zonu za obilazak i prilagodite brzinu – ipak su klinci i klinceze važniji od vaše brzine

Taksisti

Retko bezobrazna sorta: nesnosni, arogantni, bezobrazni, vrlo često će vam seći put, ignorisati da ste potpuno ravnopravan učesnik u saobraćaju, i ako ne pazite, možete se lako zakucati u otvorena vrata taksiste koji se nije ni potrudio da vas konstatuje u bočnom retrovizoru.

Spremni su i na otvoren sukob, tako da ih treba tretirati kao opasnost II vrste, odmah iza kučića.

Džukci

Psi, džukele, kučići, čovekovi najbolji prijatelji – koji god da naziv izaberete i ma kako vam ovi nazivi navlače osmeh na lice, pretnju koji oni predstavljaju (vama kao biciklisti) treba, na žalost, vrlo ozbiljno shvatiti.

Razne su kategorije među psima:

• seoski: vrlo bučni i obično bezopasni; pokrivaju samo mali perimetar oko njihovog dvorišta i jače gaženje na pedale će vas brzo ukloniti izvan dometa
• samostalci: retko će direktno napasti, ali ima nekih koji će se potuljeno privući i pokušati ujed za nogu otpozadi. Vremenom naučite da ih prepoznajete: ako se utišaju dok prolazite, spuste uši i blago pogure, predstavljaju dobrog kandidata za problem
• čopori: vrlo nezgodna grupa; što su brojniji, to su opasniji; u zavisnosti od dela dana (rano ujutru je najveći rizik) raspoloženi su da trče sa vama i kilometar. Nikako nisu za potcenjivanje.

Nemojte misliti da ste sigurni u strogom centru grada – neke od najgorih sustreta sam imao na Dunavskom keju (Dorćol) kao i oko Ušća.

Generalni saveti: ako vam teren dozvoljava, probajte da ih izmorite (za prve dve grupe); uz 30 – 35 km/h obično odustanu posle nekoliko stotina metara. Ako ovo ne uspe i nateraju vas na zaustavljanje (neki su se bacali ispred prednjeg točka, samo da bi me sprečili da zbrišem) gledajte da se zaustavite tamo gde imate dosta municije (idealno kamenje) koje im može naneti povrede. Takođe, kada se zaustavite, obavezno postavite bicikl između njih i vas – može vrlo dobro doći – jednom sam izbegao gore posledice (sem pretrpljenog straha ) tako što sam vođu čopora iz sve snage raspalio po njušci zadnjim točkom.

(za ljubitelje pasa koji gornji pasus smatraju okrutnim i nasilničkim: slobodno mogu da krenu u vožnju sa mnom, da ih provedem kroz posebno opasne zone i ostavim tamo da se objasne sa kucama dok ja jezdim u bezbedna područja )

Još saveta na ovu temu imate na Ciklonaut sajtu: Kako sa psima?

Kamioni

Generalno se pristojno ponašaju no opasni su zbog visine (nekada vas vozač ne vidi dobro ili uopšte), dužine (ako imaju prikolicu) ili vazdušnog jastuka koji teraju ispred sebe (kada vam dolaze u susret) ili vrtloga iza sebe (kada vas pretiču). Kada krenu da vas pretiču – budite pripravni. Ako se nađete na uskoj ulici gde je ivičnjak vrlo visoko ili ga nema (asfalt visoko u odnosu na zemlju), slobodno stanite u stranu dok grdosija ne prođe; tu se ne radi o sujeti (”biciklista mora da bude uvek na bicikli”) već o preživljavanju

GSP / autobusi

U gradu nemarni i nepažljivi, van grada (trocifrene linije, 4xx, 5xx, 6xx) su dosta fini – pretiču sa dužnom pažnjom, ostavljajući dosta prostora i retko će vas bespotrebno plašiti sirenom. Obični (ne-GSP) autobusi su manje pažljivi i više opasni. Za njih sličan savet kao i za kamione – pažnja.

Staze za početak

Pravila su tu, igrači su opisani (da ne kažem: karte podeljene), ali gde sa pravom akcijom, tj. pedalanjem? Za početak, idemo sa lakim (ravnim) stazama, za zagrevanje / razgibavanje – kako kondicija bude napredovala, tako ćemo i širiti osvojene teritorije. Sam dolazak do staza opisanih dole ne bi trebalo da predstavlja problem i uvešće vas u osnovnu problematiku kretanja kroz grad.

Dorćol – Ada

Praktično jedina dobra staza na strani starog grada. Spaja Dorćolski kej i Adu Ciganliju. Ravna je, oko 11.5 km do vrha Ade u jednom smeru, ali ovo nikako nije moja omiljena staza za zagrevanje. Na Dorćolskom kraju je pretrpana raznim kafićima i restoranima (pogotovo oko samog pristaništa), previše je vozila, put je u očajnom stanju. Na ostatku staze, imate nebrojeno prepreka, što od pešaka, šetača sa kučićima pa sve do industrijskih vozila sa obližnjih šljunkara. Sama staza je dobrim delom kocka, tako da vožnja ni malo ne prija vašim bubrezima (čak iako imate gel sedište). Ni pristup stazi nije najlepši (doduše, sa Dorćolske strane malo bolji no sa strane Ade).

Jednom kada ste na Adi, ima smisla vozikati se okolo samo van sezone (a to je u kasnu jesen – zimu – rano, rano proleće). Inače se od parade svih drugih posetilaca Ade ne može uživati u pedalanju ni tren.

Korisna je (meni) samo kao odskočna daska bez automobila za neke lepše krajeve. U svakom slučaju, radi kompletnosti, evo je u Google Maps:

View Staza Dorćol – Ada in a larger map

na karti:

(klikni za veću sliku)

i u GPX formatu.

Daleko, daleko omiljenija mi je Ostružnička staza ili nasip uz obalu Save:

Ostružnica (nasip)

Omiljena staza za razgibavanje i početak biciklističke sezone na Savskoj strani Novog Beograda; počinje na kraju ulice Omladinskih brigada a završava ispod Ostružničkog mosta. To je lepih, ravnih 9.5 km u jednom smeru, bez previše vozila (iako je ovde zabranjen prolaz, uz obalu su nikla prava mala nelegalna naselja, i džipovi samo špartaju – ali je ovo za neki drugi post). Idealna je za sve koji mogu da ispedalaju 20-ak km po potpuno ravnom terenu – praktično, ako možete da vozite 1,5h oko zgrade, ovo je staza za vas

Ova staza, iako laka, pruža lepe prizore dok pedalate, pogotovo u proleće kada se Sava izlije i na nekim mestima dođe na dohvat ruke.

Sa praktične strane: lako se dolazi (imate staze po trotoarima do samog keja), i samo treba povesti računa o tome da nije osvetljena, pa ako planirate takvu vrstu vožnje, pobrinite se da su vam baterije u svetlima pune Takođe, čim izađete iz okrilja Novog Beograda, nema prodavnica, tako da se tečnošću i grickalicama opskrbite na vreme

Ova staza je i odskočna daska za gomile Vojvođanskih tura, ali o tom potom

Ostružnički nasip u Google Maps:

View Ostružnica nasip in a larger map

Na karti:

(klikni za veću sliku)

a evo je i u GPX formatu.

Za kraj – kviz

Ostaje mi samo da podelim sa vama kviz, odnosno da se prepoznate kojoj od kategorija biciklista vi pripadate:

Biciklisti u Srbiji

Ostali tekstovi iz Biciklizam kategorije:

• Biciklizam za početnike

Podelite sa drugima:

Danas je potpuno uobičajeno da svakodnevno radite sa više računara: kućni desktop – laptop – poslovni desktop ili sa nekom sličnom kombinacijom.

Tu se i javlja očigledan problem – kako imati vaše podatke svuda i na svakom mestu, bez nekog preteranog truda i glavobolje.

Jedno rešenje je web kancelarija – gomilu stvari možete držati online i imati pristup sa bilo kog računara koji ima konekciju ka internetu.

Drugo rešenje su vrlo jevtini i rasprostranjeni USB Flash diskovi – okačite ga na ključ od stana i gde god ste vi, tu su i vaši podaci. Pri tome, potrudite se da obavezno redovno radite backup USB Flash diska – ove spravice se lako gube, i ove spravice ne izdržavaju previše torturu i/ili veliki broj pisanja po njima.

Treće rešenje je online virtuelni disk – uz malo softvera, dobar deo podataka možete držati “u oblaku” i prepustiti drugima da se brine o sinhronizaciji ovih podataka.

Microsoft Live Mesh je upravo treće rešenje – način da relativno bezbolno sinhronizujete podatke između više mašina (različitog tipa) i to skoro trenutno. Pri tome, do vaših podataka možete doći i preko web strane, za slučaj da vam zatrebaju van nekog od sinhronizovanih uređaja.

Servis je besplatan, prostor na raspolaganju je 5 Gb i da bi ga koristili, dovoljno je da imate Windows Live ID (ako koristite MSN / Windows Live Messenger, ili hotmail za poštu – već ga imate; ako ne, moguće ga je besplatno kreirati sa bilo kojom važećom email adresom).

Postupak je jednostavan:

• Registrujete se na Live Mesh sajtu
• Instalirate tom prilikom aplikaciju za sinhronizaciju, na svakom od računara koji želite da dele podatke
• Prostim klikom desnim dugmetom na željeni folder dodajete ga u Mesh:

Za svaki folder koji dodate će se na drugim računarima na desktopu pojaviti plavi shortcut; prostim “Sync with this computer” pravite kopiju sinhronizovanog foldera na željenoj lokaciji (ne mora da bude na istom mestu kao na polaznom računaru):

Pored prostog deljenja fajlova, Live Mesh ima vrlo simpatičnu mogućnost – pristup drugim računarima (ako su uključeni ), kao preko Remote Desktopa.

Nekoliko saveta ako želite da probate ovaj servis:

• Ako imate Adsl vezu: A stoji za Asynchronous ili nesimetrična; u praksi to znači da su vam upload mogućnosti (kada “penjete” fajlove na server) mnogo lošije od download mogućnosti; ironično, što vam je veći download, to je raspon ove dve vrednosti gori. Uobičajene vrednosti su 1024/128, 2048/192, 4096/256 itd. Ovo praktično znači da vam mnogo više vremena treba za prvu sinhronizaciju
• radite u malim koracima; ne pokušavajte da uradite odmah upload od gigabajt i kusur
• prvu sinhronizaciju pustite noću ili u radno vreme (u zavisnosti od vašeg ritma) tj. kada je računar (i veza ka internetu) besposlen.
• Ako drugačije ne kažete (desni klik na plavu ikonicu u sistemskom treju, “Work Offline”) Live Mesh je stalno povezan sa vašim računarom (ako se pitate zašto modem stalno treperi )
• Ovo je još uvek beta servis, pa mu nemojte prepuštati kritične podatke.

Alternativni servisi za sinhronizaciju fajlova

Ako vas ova tematika zanima, možete pogledati i DropBox; vrlo slično rešenje Live Mesh-u: podržava više platformi (i Linux), i prostor do 2Gb je besplatan – preko toga zahteva mesečnu nadoknadu.

Pogledajte i listu online servisa za čuvanje podataka: http://en.wikipedia.org/wiki/File_hosting_service

Druga Microsoft rešenja za sinhronizaciju

Live Mesh nije jedini Microsoft servis za sinhronizaciju. Postoje još dva slična servisa, koja pokrivaju različite potrebe:

Live Sync (bivši Live FolderShare)

Live Sync je takođe deo Live ponude; kod ovog servisa računari koji se sinhronizuju moraju da budu online i uključeni – nema off-line skladištenja ili pristupanja sa drugih, ne-sinhronizovanih računara.

Drugačiji su i limiti: dozvoljena je sinhronizacija do 20 foldera, svaki od foldera može imati maksimalno 20,000 datoteka, pri čemu ni jedna datoteka nije veća od 4GB.

Windows SkyDrive (bivši Windows Live Folders)

SkyDrive je komplementaran servis Live Mesh-u: omogućeno je da stavite fajlove na njega i da fajlovima pristupate iz browsera, ali nema sinhronizacije. Na raspolaganju imate 25 Gb prostora, gde jedan fajl ne može da ima preko 50 Mb (idealno za muziku ).

Sem jednostavnog skladišta za podatke, SkyDive omogućava manipulaciju fotografijama, kao i Microsoft Office dokumentima (sve online) i sinhronizaciju Favorites (omiljenih lokacija) između više računara.

Podelite sa drugima:

Windows je i dalje najzastupljeniji desktop operativni sistem današnjice – po nekim statistikama, preko 92% računara ima neku od verzija Windows-a instalirano.

Dodajte na ovu zastupljenost neke (pogrešne) tehnološke odluke Microsoft-a (više o tome možete pročitati u tekstu “Sigurni prozori“) i sasvim je jasno zašto je ovo platforma najviše napadana od hakera i pisca virusa – prosto, što je veće tržište, veće su šanse da se dođe do koristi (kreditne kartice, lični podaci itd).

Ovo je otvorilo vrata velikom tržištu anti-virusnih programa: Symantec, Kaspersky, McAfee, Avast, AVG, ESET (NOD32) – da pomenem samo neke. Neke od kompanija (AVG, Avast) su pored plaćenih (komercijalnih) verzija programa nudile i besplatne verzije sa manje mogućnosti, za kućne korisnike.

Sam Microsoft nije dugo ulazio u ovo tržište; to se menja 2005, kada je izašla prva verzija Windows Defender-a: programa protiv špijunskih (spyware) i generalno štetnih programa (adware); Windows Defender je sastavni deo Vista i Windows 7 operativnih sistema, dok se za XP može besplatno skinuti. No, Windows Defender je samo jedan aspekt zaštite – i dalje nije štitio od virusa.

Novembra 2008. se to menja – Microsoft objavljuje da radi na projektu Morro, osnovnom antivirusu za Windows operativne sisteme; kroz nekoliko verzija (i promenu imena), 29. septembra 2009. izlazi Microsoft Security Essentialss – besplatan Windows antivirus program koji podržava XP, Vista i Windows 7 operativne sisteme. Jedini uslov da bi instalirali ovaj paket je da imate legalnu kopiju Windows-a.

Nakon 15 dana korišćenja (na Visti i Windows 7) mogu reći da je Security Essentials sasvim ok rešenje za kućne korisnike – nije napadan, korisnički interfejs (ekrani samog programa) je jednostavan i lako razumljiv, opterećenje računara je malo (čak manje od NOD32 programa koji je do sada bio moj izbor za antivirusnu zaštitu – ne verujem da ću obnoviti licencu). Preporučujem ga za instalaciju i korišćenje na svim vašim računarima gde do sada niste imali takvu vrstu zaštite (a to je, zar ne samo na skoro kupljenim računarima).

Linkovi:

• Microsoft Security Essentials – lokacija za skidanje paketa
• Vest na sajtu NoveTehnologije.Com
• Tekstovi za održavanje i zaštitu računara na Vesic.Org

Podelite sa drugima: