Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Kao što redovni čitaoci bloga znaju ja sam radijski čovek - muzička biblioteka je mala i sadrži samo meni bitne stvari (gde su kriterijumi vrlo lični).

No, veliki broj korisnika računara (koje znam) ima gigabajte i gigabajte muzike - pri tom, ista je u katastrofalnom stanju - obično nastala besomučnim kopiranjem svega što im dođe pod ruku i neretko mi vrlo zavide kada vide ovakvu biblioteku:

(klikni za veću sliku).

Pri tom, naravno ne mislim na broj albuma već na uređenost.

Kako recept za ovakvu muzičku biblioteku nije komplikovan, reših da ga podelim sa vama

Razlozi za arhiviranje

Razlozi za arhiviranje muzike (ili “grebovanje”) sa CD-a u neki od digitalnih formata su očigledni:

• Sigurnosna kopija (backup) u slučaju da se originalni CD izgrebe / polomi / izgubi
• Mogućnost lakše manipulacije muzikom: pravljenje izbora ili lista za razne prilike
• Zauzima daleko manje mesta
• Moguće je slušati na daleko većem broju uređaja, od mobilnog telefona pa do kućnog centra za zabavu

Da sada ne bih ulazio u celu priču o autorskim pravima (imate dosta toga kod Moosheme), samo da napomenem da nikako ne zagovaram pirateriju; sve gore pomenuto se odnosi na takozvani fer-plej ili poštenu igru - ono što sam kupio (CD) mogu da slušam na načine koji mi najviše odgovaraju.

Iako se neke muzičke kuće ne slažu sa tim (”kupuješ medij, CD, a ne muziku”) recimo da je to otvoreno za diskusiju.

Formati

Muzika se u računarskom svetu može zapisati na neviđen broj načina; umesto da vas smaram ovde sa primerima, pomenuću samo dva glavne klase zapisa:

Zapis bez gubitka u kvalitetu (lossless audio formats)

Naslov je dovoljno jasan - muzika zapisana u nekom od formata koji su bez gubitka, je identična originalnoj. Jedino ako koristite ove formate, reč “arhiviranje” ima pun značaj - vaša muzika je potpuno sačuvana za budućnost, u originalu kakvom ste je i kupili.

I ovde razlikujemo dva pod-tipa: nekompresovane i kompresovane (= koji zauzimaju manje mesta) zapise.

Glavni predstavnik nekompresovanog formata bez gubitka je Pulse-code modulation - PCM, obično zapisan u WAV kontejnerima na PC platformama odnosno AIFF na Mac platformama. U ovom formatu se zapisuje muzika i na današnjim CD-ovima (po Red Book standardu).

Naravno, iako je audio kvalitet najbolji, problem sa ovim formatom je veličina datoteke - u 700 Mb staje ne više od 1,2h muzike.

Pokušaj da se taj problem prevaziđe su kompresovani formati bez gubitka kvaliteta. Najpoznatiji su FLAC (Free Lossless Audio Codec) i MPEG-4 ALS (MPEG-4 Audio Lossless Coding).

Zajedničko za oba formata je da se muzika kompresuje potpuno bez gubitka, uz uštedu od oko 40% prostora i mogućnost da se vrati u originalno stanje u svakom trenutku. Kako je prostor na diskovima sve veći i veći, a kako će uskoro Blu-Ray da omogući rezanje diskova u kućnoj radinosti od 25 Gb, verujem da će ovi formati biti budućnost za arhiviranje muzike.

Do tada, da vidimo šta nude lossy ili formati koji uz određen gubitak u kvalitetu nude daleko veći stepen kompresije (više pesama na manjem prostoru).

Zapis sa gubitkom u kvalitetu (lossy audio formats)

Postoji mnogo načina da kompresujete muziku uz određen, “teško merljiv” gubitak u kvalitetu i da dobijete mnogo manji zvučni zapis. Taj zvučni zapis je moguće vratiti “nazad” u polazni format (recimo WAV ili zapisati nazad na audio CD), no to nije original - deo zvučnog spektra je nepovratno izgubljen.

Ako vas ta tema interesuje, pogledajte članak na Wikipediji, a ja ću dati malo detalja o dva najčešća formata: MP3 i OGG.

MP3 - MPEG-1 Audio Layer 3

Može se slobodno reći da je MP3 napravio revoluciju u načinu kako se muzika koristi na računaru. MP3 (ili, MPEG-1 Audio Layer 3 što mu je puno ime i prezime) je način kompresije zvuka koji se oslanja na to kako ljudsko uho čuje tonove kao i na dodatne principe psihoakustike i time postiže fenomenalne uštede u prostoru (mp3 pesma kompresovana na 128Kbit/sec zauzima otpilike jednu desetinu originalne veličine na CD-u).

Revoluciju je počela Fraunhofer grupa u julu 1994, objavljujući prvi radeći program za kompresiju u MP3 - L3enc - i MP3 zver je puštena u divljine interneta da se više nikada ne vrati

MP3 je sada de fakto standard za kompresovani zapis audio materijala; puštaju ga svi uređaji, maltene i vaš frižider i iako pati od (još) nerazjašnjenih licencnih prava, ako vašu muziku kompresujete u MP3 format, sigurni ste da ćete moći da je slušate i u dalekoj budućnosti.

Ogg Vorbis

Ima puno zabuna da li se radi o Ogg ili Vorbis formatu Ukratko, Ogg je kontejner ili način pakovanja (kao što je WAV) a Vorbis je format kompresije audio materijala.

Vorbis je nastao iz vrlo praktičnog razloga - gore pomenuta Fraunhofer grupa je u septembru 1998. objavila planove za licenciranje MP3 formata; zato Xiph.Org odlučuje da napravi novi kompresioni format, koji će ponuditi bolji kvalitet zvuka od MP3 formata a bez ikakvih patentnih prava, svima dozvoljen na korišćenje. Otvorenost koda (open source), postojanje standarda (od Xiph.Org) garantuje dugovečnost ovom formatu.

Napredniji kućni uređaji puštaju Vorbis kompresovanu muziku, ali je broj tih uređaja daleko, daleko manji od uređaja koji poznaju MP3 zapis.

Na vama je da odlučite da li ćete koristiti MP3 ili Vorbis format - oba formata imaju svojih prednosti i mana.

Potrebni sastojci

Za vašu uređenu kućnu muzičku biblioteku vam trebaju:

• originalni CD-ovi
• način da ih prebacite u izabrani digitalni format ( CDEx program )
• način da ih slušate jednom prebačene ( Windows Media Player 11 )

CDEx

CDEx je odličan mali open-source (besplatan) program koji jako dobro radi ono čemu je namenjen: arhiviranje muzike u raznim formatima kao i skidanje pesama u originalnom kvalitetu (WAV zapis).

Na žalost, izgleda da je autor izgubio entuzijazam i malo zastao sa razvojem, ali i tekuća (1.51) i beta verzija (1.70 Beta 2) su stabilne i lepo rade.

Preporučujem da sa Download strane skinete Unicode 1.70 Beta 2 verziju, instalirate i startujete program.

E da, prvo startovanje može da pokaže ovakav ekran:

Samo kliknite na Yes

Podešavanja

Po instaliranju i startovanju programa, preporučujem da izvršite osnovna podešavanja programa (meni Options / Settings ili F4 taster).

Dve bitne stavke koje treba da podesite su: Remote CDDB - tu je potrebna vaša email adresa:

(klikni za veću sliku)

Inače, CDDB je baza podataka (više na samom sajtu freedb servisa) gde se smeštaju razni tekstualni podaci vezani za određen CD i mogu se dohvatiti recimo baš u ovakvim slučajevima.

Od sledećih podešavanja zavisi veličina mp3 datoteke kao i kvalitet audio materijala. Nalaze se na Encoder kartici i ja koristim ova podešavanja (maksimalna):

(klikni za veću sliku)

LAME kompresor je jako dobar na visokim bit-rate modovima (128+ Kbp/s) ali nije preterano dobar na niskim; ako vas zanima više detalja, pogledajte testove na 32 Kbp/s (Dial-up bitrate) kao i test na 128 Kbp/s (MP3 at 128kbps).

Na kraju, kada ste već tu, na kartici Filenames podesite / proverite gde CDEx planira da snima muziku, kao i kako da imenuje pesme:

(klikni za veću sliku)

Grebovanje muzike

Po ubacivanju CD-a, prvo dohvatite inicijalne podatke o pesmama i samom albumu (u meniju: CDDB / Read Remote freedb):

(klikni za veću sliku)

Retko će se desiti da podataka nema; u tom slučaju, unesite ih vi, i ne zaboravite da ih snimite nazad u freedb - to je jedini način da svako ima koristi od ovog servisa (meni CDDB / Submit To Remote freedb).

Bez obzira da li ste vi uneli ili pokupili sa freedb, proverite da li su svi nazivi pesama tačni (kao i albuma, žanra i godine izdanja), napravite eventualne ispravke i pritisnite taster F9 ili drugu ikonu sa desne strane:

Za svaku pesmu će početi proces grebovanja (pretvaranja u mp3) koji otprilike izgleda ovako:

Idealno, broj jitter grešaka treba da ostane nula; ako ih ima, probajte da očistite sam CD disk (možda je zaprljan) ili probajte u drugom CD čitaču.

Jednom kompresovane / arhivirane, pesme treba puštati - tu na scenu dolazi:

Windows Media Player 11

Iako je do skora WinAmp bio neprikosnoveni standard za puštanje muzike (a za neke druge stvari i dalje jeste), ipak ću preporučiti Microsoft Windows Media Player 11 za ove potrebe.

Razlog nije (kako će Punky odmah da vrisne ) ljubav prema Microsoftu već daleko praktičnije prirode - besplatan je, odlična je integracija sa samim operativnim sistemom (u Visti / Windows 7 je već deo operativnog sistema) i dobro radi to za šta je namenjen.

Kako je politika koje se držim: “koristiti do maksimuma ono što je mašini, i stvari samo dodavati ako je apsolutno neophodno” WMP 11 se sasvim fino uklapa u tu filozofiju. Naravno, kako je program za puštanje muzike manje bitan element priče o arhiviranju muzike, koristite šta god želite ako vam se WMP 11 ne sviđa.

Podešavanja

WMP 11 obiluje gomilom opcija, koje su manje-više već u startu podešene kako treba. Jedna opcija na koju treba da obratite pažnju je da ne dozvolite da se informacija o vašoj muzici, tako pažljivo pripremljena, pregazi; izaberite Library / More Options i na kartici Library dozvolite dovlačenje informacije o muzici samo ako već ne postoji:

Slika albuma - Folder.Jpg

U najvećem broju slučajeva, WMP 11 će naći slike albuma i sam ih dovući sa Mreže. Za sve ostalo se potrudite sami:

• nađite sliku albuma ili prosto skenirajte omot od CD-a
• snimite ga u direktorijum gde su i pesme, u jpeg formatu kao folder.jpg datoteku
• postavite read-only atribut, da ga WMP 11 ili Windows Media Center ne bi pregazili:

(klikni za veću sliku)

Sređivanje postojećih MP3 datoteka

Sva informacija koju unesete preko CDEx-a (koristeći CDDB ili peške) se čuva unutar samih MP3 datoteka, upisana u takozvane tagove ili labele (ID3 tagovi). Te informacije je moguće i naknadno dodati, ako nisu upisane prilikom pravljenja MP3 datoteka.

U Visti je podrška za to već ugrađena; recimo, da bi upisali album i autora za više pesama, selektujte sve pesme, desno dugme na selekciju i na Details kartici možete uneti te informacije:

(klikni za veću sliku)

Takođe, detalje o određenoj pesmi možete podesiti direktno u Explorer prozoru:

(klikni za veću sliku)

ili na Properties/Details kartici.

Windows XP nema takvu podršku, pa za to probajte neki od nezavisnih programa; recimo MP3 Tag je dobar, besplatan program koji vam može pomoći u tome.

Uporedna tabela kompresije

Na kraju, evo malo konkretnih podataka koliko se dobija raznim kompresijama (Riblja čorba - “Kost u grlu”, 1981):

#audio-kompresija { background:#FFFFFF none repeat scroll 0 0; border-collapse:collapse; font-size:10px; margin:5px; text-align:left; width:580px; }

#audio-kompresija th { border-bottom:2px solid #158345; color:#158345; font-size:11px; font-weight:normal; padding:10px 8px; }

#audio-kompresija td { border-bottom:1px solid #CCCCCC; color:#158345; padding:6px 8px; text-align:right; } Uporedna tabela različitih kompresija audio materijala 0 Ime pesme Wav 1 mp3 2 mp3 3 Vorbis 4 FLAC 01 - Rock’n'roll za kućni savet 28,210 2,563 4,800 4,926 18,755 02 - Zvezda potkrovlja i suterena 30,463 2,766 6,310 4,652 20,378 03 - Rasprodaja bola 36,777 3,340 6,318 5,917 22,052 04 - Pozajmila je pare, poludela je… 27,413 2,490 5,270 4,700 18,649 05 - Ja sam još ona ista budala 39,586 3,594 7,316 6,729 26,138 06 - Jos jedan šugav dan 32,025 2,908 5,502 5,498 18,504 07 - Hej ćale 33,350 3,028 6,730 5,606 24,537 08 - Mirno spavaj 27,153 2,466 4,660 4,660 16,557 09 - Egoista 24,790 2,252 4,828 4,378 16,897 10 - Ostani đubre do kraja 47,820 4,340 9,014 8,343 30,760 TOTAL: 327,529 29,746 60,748 55,414 213,233 Ušteda   91% 82% 83% 35%

0 Jedinica mere je kilobajt (1024 bajtova)
1 Originalni kvalitet, skinut sa CD-a u WAV zapis
2 Najzastupljeniji kvalitet MP3 muzike - 128 Kbp/s, CBR (i ne tako kvalitetan)
3 Podešavanja pokazana gore: 160 - 320 Kbp/s, VBR
4 Korišćeno podešavanje “Use quality settings”, vrednost 7.5 (~ 240 Kbp/s)

Da ne bude zabune, gornji naslov je vrlo, vrlo, ironičan. Naime, iako ovakvu informaciju nećete naći na zvaničnom sajtu Vlade, slanje predloga Zakona protiv diskriminacije je sprečila institucija koja bi po svim pravilima igre trebala da bude potpuno izuzeta od izvršne vlasti: Srpska Pravoslavna Crkva (vest B92).

Da potsetim, Zakon protiv diskriminacije je jedan od Zakona koji naša država treba da donese u paketu zakona potrebnih za stavljanje Srbije na belu Šengensku listu (lakše putovanje u svet) i rok za donošenje je april ove godine.

Vest Crkve (tj. saopštenje) je svakako fenomenalan primer politike na delu - obiman, detaljan, sa referencama na gomile drugih evropskih zakona i propisa, potpisan od svih tradicionalnih crkava verskih zajednica (da sada ne ulazim u to kako se došlo do termina “tradicionalnih”) i savršeno skriva pravi razlog za pisanje vesti: borbu protiv dva člana predloženog zakona:

Diskriminacija u oblasti verskih prava

Član 18.

Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa zakonom.

Problematični deo je “promena vere”.

Diskriminacija na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije

Član 21.

Rodni identitet i seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svom rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji.

Svako ima pravo da izrazi svoj rodni identitet i seksualnu orijentaciju, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije je zabranjeno.

Sloboda izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije iz st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na slučajeve transseksualnosti.

Komentar u pomenutoj vesti Crkve:

Primеrа rаdi, iz tеkstа Prеdlogа nijе jаsno dа li sе nеkim od njеgovih odrеdbi ogrаničаvа prаvo Crkаvа i vеrskih zаjеdnicа dа u okviru svojе аktivnosti propovеdаju trаdicionаlnе vrеdnosti, poput trаdicionаlnih porodičnih vrеdnosti i brаkа uprаvo onаkvog kаko jе on dеfinisаn u člаnu 12. Evropskе konvеncijе o zаštiti ljudskih prаvа i osnovnih slobodа, koji kаo jеdno od ljudskih prаvа prеdviđа i prаvo nа sklаpаnjе brаkа i koji glаsi: „Od trеnutkа kаdа postаnu sposobni zа brаk, muškаrаc i žеnа imаju prаvo dа stupе u brаk i zаsnuju porodicu prеmа nаcionаlnim zаkonimа kojimа sе rеgulišе ostvаrivаnjе ovog prаvа.”

A za sve one bogohulnike koji se uopšte i usude na pomisao da Crkva može da pogreši, i za njih (nas) ima pasus:

Pojеdini komеntаri nеkih držаvnih zvаničnikа i jаvnih ličnosti, pojеdinih mеdijа i izvеsnih nеvlаdinih orgаnizаcijа povodom ovog Prеdlogа i povodom stаvа Crkаvа i vеrskih zаjеdnicа o njеmu mogu sе sаglеdаti kаo vid diskriminаcijе usmеrеnе protiv trаdicionаlnih Crkаvа i vеrskih zаjеdnicа, kаo i vid širеnjа mržnjе prеmа njimа.

Pa sad, ako smete, suprotstavite se ili barem izrazite sumnju u sve tradicionalne Crkve i verske zajednice.

Za kraj analize, da li ja samo vidim apsurd u ovakvom pasusu:

Trаdicionаlnе Crkvе i vеrskе zаjеdnicе sе po prаvilu nе mеšаju u poslovе držаvе, što jе očiglеdno nа primеru ovog Prеdlogа: nаdlеžni držаvni orgаni, kojimа jе vеomа dobro poznаtа uzdržаnost Crkаvа i vеrskih zаjеdnicа u odnosu nа političkа pitаnjа, propustili su dа konsultuju crkvе i vеrskе zаjеdnicе.

?

Ma koliko se meni ne sviđalo to što se Crkva meša u poslove države (recimo, za čuvene biometrijske lične karte), to nije pravi razlog za bes koji osećam; Crkva je organizacija sa svojim ciljevima, i pokušava da te ciljeve ostvari na sve dozvoljene (ili možda manje dozvoljene) načine. Služba koju je Crkva razvila, politička moć koju je postigla (dobrim delom zahvaljujući Koštunici) je samo pohvala toj organizaciji, i naša Vlada i slične institucije bi mogle što-šta da nauče o tome kako se vodi jedna motivisana organizacija.

Pravi razlog za ovaj tekst je ponovo pokazana nemoć Vlade i naših političara; skupa koji uporno pokazuje da nije sposoban da za ovu zemlju rešava pitanja od životnog značaja (i time pitanja koja su bitna za sve nas) i na koju Crkva ima takav uticaj da u “telefonskoj sednici” bez problema otkaže slanje sopstvenog predloga Skupštini, i da proba da ga uskladi (sa čim?).

Da li je to Vlada i vlast kakva nama treba? Kakva Srbiji treba?

(e da, da uštedim vreme: pre nego što vi, Obrazu skloni likovi krenete kao i obično da mi šaljete polupismene mailove bez praznih redova i znaka interpunkcije, pročitajte ponovo: ja protiv pravoslavlja nemam ništa, samo malo protiv institucije koja pravoslavlje koristi za svoje, vrlo zemaljske ciljeve koji su pomalo u konfliktu sa vizijom Srbije u kojoj bih želeo da živim: slobodnoj od ksenofobije, ravnopravnoj članici ostatku Evrope i sveta, gde mi ne treba pola bubrega i 20+ dokumenata samo da bih negde otputovao).

Dugogodišnje iskustvo u radu sa PC računarima i neverovatni broj problema sa kojima sam se susreo mi omogućavaju da izvedem zaključak: najveći broj problema je izazvan lošim hardverom, a daleko manje problema softverom (programima i/ili operativnim sistemima).

Razlozi su očigledni: kupci žele da daju što manje novca za računar (iako su razlike između dobre i loše mašine ponekad manje od 100€), prodavci žele da na niskim cenama što više profitiraju, pa se ugrađuju loše komponente i/ili se guraju do granice svog tehnološkog maksimuma (takozvani OverClocking).

Kao rezultat imate jevtine i loše mašine, koje često prave probleme i dobijaju Plave ekrane smrti (BSOD).

Naravno, niko ni ne očekuje da prosečni korisnik može da otkloni problem sam; no ono što svako može da uradi je da barem testira svoju mašinu (ako ima probleme koje ne može pripisati aplikacijama koje koristi) i da eventualno odnese mašinu (posle detekcije) u neki dobar servis za sređivanje.

Najgore što možete da uradite je da ne radite ništa i sebi gradite nervozu i nerviranje zbog “glupe mašine”

Uzroci i testovi

Uobičajeni krivci za ovakvo (loše) ponašanje mašina su:

Memorija

Memorija je jedan od najčešćih uzročnika problema: iako je memorija i renomiranih proizvođača izuzetno jevtina (Geil, Corsair, Kingston), prodavci hardvera gledaju da i ovde uštede. To većina korisnika vrlo brzo oseti na svojoj koži - nepredviđena ponašanja ili pucanja programa, kao i samog operativnog sistema.

Problem sa memorijom je što se može desiti da je loš deo visoko u memorijskoj mapi (preko 1 - 2 Gb) - problemi će se osetiti tek onda kada program zatraži memoriju tako visoko - recimo, ako radite obradu velikih fotografija i/ili video materijala, ili igrate novije igre. Sve dok se ne dođe do loših delova, računar će memoriju koristiti normalno.

Rešenje je da pustite program za testiranje koji će nemilosrdno istestirati sve delove memorije:

MemTest86

Ovo je jedno izuzetno programče: MemTest86. Iako se na sajtu pominje kupovina CD-a, ne dajte da vas to zavara - to je samo za lenje koji ne idu dalje od prve stranice sajta

• Kliknite na Free Download i skinite arhivu “ISO image for creating bootable CD (Windows - zip)” (najnoviju verziju - trenutno 3.5)
• Raspakujte arhivu i narežite ISO datoteku (tekuća je Memtest86_3.5.iso) na CD (za ovo preporučujem ImgBurn)
• Podignite računar sa ovog CD-a (većina novih računara ima opciju prilikom startovanja, obično na F12, da izaberete da li se računar podiže sa diska ili CD-a).

Jednom kada se MemTest86 podigne (i vi izaberete neku od ponuđenih verzija), prikazaće vam plavi ekran i krenuti sa serijom testova. Preporučujem da testiranje traje ne kraće od 6h, poželjno je 24h - jedan od razloga je prosto temperatura - neke memorije će pokazati probleme tek kada se dobro zagreju.

MemTest86 je, kao i ostali alati ovde pokazani, alat “za pozitivnu granu” - to praktično znači da ako pokaže greške, onda memorija definitivno ima problem (menjati), ali na žalost, ako ne pokaže greške, ne znači da je memorija dobra; ovo samo daje veću sigurnost da je problem na nekoj drugoj strani, a ne u memoriji.

Procesor / Napajanje

Iako je ovo grupisanje na prvi pogled malo nelogično, nije bez veze: kada opteretite procesor do maksimuma, vući će dosta struje, što će se kod loših napajanja itekako pokazati.

Pored struje, opterećenje procesora će zahtevati i jače hlađenje samog procesora - ako hladnjak/ventilator na procesoru nisu u najboljem stanju (loša pasta između procesora i hladnjaka, previše prljavštine u krilcima ventilatora), to će se itekako pokazati na temperaturi samog procesora.

Prime 95

Za testiranje procesora koristim možda neočekivan program: Prime 95 - deo Great Internet Mersenne Prime Search projekta.

Potpuna digresija (danak mojoj ljubavi prema teoriji brojeva): Maren Mersen (Marin Mersenne, 1588 - 1648), francuski monarh, je postavio (netačnu) teoremu da su brojevi oblika 2n - 1 prosti brojevi za n = 2, 3, 5, 7, 13, 17, 19, 31, 67, 127 i 257 a da za sve ostale n prosti brojevi ovog oblika dobili ime.

Pokazalo se da je program za traženje brojeva ovog oblika savršen “mučitelj” za vaš procesor - gura ga do krajnjih granica i time ga praktično testira.

Da bi ste ga koristili, nije potrebno da budete član gornjeg projekta za traženje prostih brojeva. Dovoljno je da skinete program, startujete ga i izaberete sledeću opciju:

(klikni za veću sliku)

Naravno, po završetku ovog testa, možete probati i druge opcije koje stavljaju težu na testiranje drugih komponenti, sem samog procesora.

Pre startovanja, skinite program kao što je Speed Fan, da bi pratili ponašanje vašeg procesora; ovako izgleda pre startovanja:

a ovako za vreme rada:

I Prime 95 treba pustiti da radi barem 6h, idealno 24h - pri tome, sam program ne sme prijaviti grešku, niti doći do pucanja / smrzavanja mašine. Pri tome preporučujem da držite oko na temperaturi procesora, jer ako vam hladnjak / ventilator na procesoru ne rade kako treba, može vam se desiti da ode beli dim

• Znaš li ti da televizori (računari) radu na beli dim?
• Kako bre na beli dim?
• Tako lepo - kada je iz našeg televizora izašao beli dim, TV umro

Sve ostalo (grafička karta)

Kako nisam neki poseban igrač, obično ne posvećujem ovom aspektu previše pažnje. Uglavnom koristim razne demo verzije igara, koje ostavim preko noći na računaru - ako do jutra ništa ne pukne, smatram da je testiranje grafičke kartice prošlo

Jedna od igara koje koristim za te svrhe je i X3: Terran Conflict Rolling Demo Benchmark - iako je ovaj demo težak 422 Mb, preporučujem download:

• demo je iz 4 dela
• prvi i posebno četvrti deo su izuzetno zahtevni za vašu grafičku karticu
• ako volite SF i/ili vasionske bitke, ceo demo će vas ostaviti bez reči

(klikni za vrlo veliku sliku)

Komercijalna rešenja

Sva gorepomenuta rešenja za testiranje su besplatna; naravno, postoji i gomila komercijalnih rešenja koja se bave ovom oblašću:

FutureMark: 3D Mark i PC Mark su vrlo poznati programi iz ove oblasti - neke od varijanti programa su jako jevtine ili čak besplatne, ali samo za jedno izvršavanje. Pri tom pazite na verzije programa, jer novije verzije rade samo na Visti.

SiSoftware Sandra (the System ANalyser, Diagnostic and Reporting Assistant) - takođe “klasika” među programima za testiranje.

U svakom slučaju, ako imate problema sa mašinom, toplo preporučujem testiranje (sa besplatnim ili komercijalnim programima) - u najgoru ruku ćete izgubiti malo vremena, a u najbolju saznati šta tačno nije u redu sa vašim mezimcem i to otkloniti.

Vrlo često predstavljam ovde na blogu najnovije Windows operativne sisteme (Vistu ili Windows 7).

Iz tih razloga a i kako nekako slovim za Windows stručnjaka i Microsoft pobornika, često se diskusije koje vodim sa poznanicima i prijateljima vrte oko toga “kako su svi ovi novi Windowsi preveliki, preglomazni, traže jake procesore i mašine”, i obavezno se upadne u teške vode nostalgije “eeeee, moja Win 98 se podizala za 3 sekunde na 10 puta slabijoj mašini”.

Zato, da bih odao poštovanje čistoj istoriji i svim nostalgičarima - predstavljam vam Windows 2.03 iz godine 1987-e!

Ova verzija je objavljena u novembru 1987. godine i imala je sve “prave” atribute naslednika koji će doći: prozori su mogli da se preklapaju (za razliku od Windows 1.0 gde su mogli samo da se poređaju jedan do drugoga), multitasking je daleko unapređen, prve verzije Excel-a i Word-a rade na Windows 2.03 i uvode se po prvi put termini “Maximize” i “Minimize”.

Sama instalacija je “teška” oko 3 Mb (dve 1.44Mb diskete) a zahteve prepisujem iz originalne dokumentacije:

• MS-DOS version 3.0
• Two double-sided disk drives or a hard disk
• 512K of memory or greater
• Graphics-adapter card

Upravljač datotekama se zove MS DOS Executive (tata Program Manageru iz Windows 3.x familije, deda današnjem Windows Explorer-u):

(klikni za veću sliku)

Windows 2.03 je inače razlog zašto je Microsoft tužen od strane Apple kompanije jer je “Windows 2.03 suviše sličan Lisa i Macintosh operativnim sistemima”:

(klikni za veću sliku)

Naravno, nikada zaista nisam radio na Windows 2.03 - prvi Windows koji sam koristio je bio 3.0 a zatim i 3.11 for CEE - prvi Windows (doduše, uz malu pomoć programera-hakera ) koji je mogao da koristi sva naša slova sa kvačicama.

Ako poželite i vi da radite na zaista staroj verziji Windowsa, potrebni sastojci su sledeći:

• Windows 2.03 operativni sistem (arhiva od 1.5 Mb): Win-2-0-3.7z
• 7-Zip arhiver da raspakujete arhivu
• Virtual 2007 da pokrenete sistem

Na kraju: Microsoft.Com: Windows Version History.

P.S. Imam i Windows 1.01 ali nisam uspeo da podesim miša u virtuelnom okruženju, a i 1.01 je više grafička školjka oko MS DOS-a a ne pravi Windows

Afera oko Miladina Kovačevića se ne stišava. Svi već znaju priču: još 4. maja 2008. je premlatio Brajana Štajnhauera (i strpao ga u dvomesečnu komu), onda bio zatvoren, da bi mu roditelji platili kauciju a (bivši) vice-konzul Igor Milošević krši nebrojeno zakona, izdaje mu novi pasoš umesto oduzetog i Miladin beži u Srbiju (sa kojom SAD nema dogovor oko izručivanja kriminalaca).

Sada i vrapci znaju da Vlada namerava da plati 1,000,000 $ (milion dolara) ne bi li ispravila svoje grube greške.

Ono što se (po meni uspešno) zataškava je šta se tim parama plaća? Celom pričom oko dečka koji dobija milion za tuču diskretno se skreće pažnja sa dve činjenice:

1. 900,000 $ (troškovi lečenja) treba da se plate porodici Brajana Štajnhauera ne bi li odustali od tužbe i time popravili odnose između SAD i Srbije (sa američke strane tu priču jako gura Hilari Klinton).

Sa ovih 900,000$ Vlada pokušava da opere grozne diplomatske prekršaje koje je bivši vice-konzul Igor Milošević napravio izdavanjem novog pasoša Miladinu.

Pitanje jedan: kako i koliko će Igor Miloševiš (a možda i bivši generalni konzul Slobodan Nenadović) biti kažnjeni za štetu načinjenu ionako krhkim diplomatskim odnosima? (ne brinite puno za njih, kao najstroža disciplinska mera je predviđen otkaz iz MSP RS i ništa više).

Još je važnije pitanje (na koji svi kriju odgovor) ko je uopšte naložio Igoru Miloševiću izdavanje te isprave - nemojte misliti da je neki vice-konzul sam rešio da posvađa SAD i Srbiju. Ko iz ove vlade ima toliku moć da prvo naredi ovakav prekršaj a onda posegne rukom u naše (budžetske) pare i pokuša da “popravi” štetu koja je iz te naredbe proizišla?

Meni najvažnije pitanje: da li ova vlast uopšte ima snage da ovo istera do kraja, nađe tog “visokog zvaničnika” (ili odgovarajuću “senku”) i propisno ga kazni? Strepnja mi je veća od nade da od toga nema ama baš ništa i da će pravi krivci biti “kažnjeni” postavljanjem na neku diplomatsku poziciju u nekoj od egzotičnih zemalja - daleko od novinara, daleko od afere.

Linkovi:

• Borba: Otvoreno pismo Slobodana Nenadovića ministru spoljnih poslova Republike Srbije Vuku Jeremiću
• Borba: Ko je naredio konzulu Igoru Miloševiću da izda pasoš Miladinu Kovačeviću?
• Borba: Igor Milošević potpisao kauciju kao službenik Generalnog konzulata - ko je u Beogradu to znao

2. 100,000 $ treba da se plati porodici Kovačević za kauciju koju su već platili za svog sina koji je umlatio drugog i pobegao ?!?!?

‘elllo? Ima li nekog sa glavom?

ZAŠTO BI ZABOGA PLATILI KAUCIJU od 100,000 $ ZA PRIVATNO LICE KOJE JE NAPRAVILO PREKRŠAJ I PO ZAKONIMA I SRBIJE I SAD?

Ko su ti Kovačevići? Zašto su bitni Srbiji (odnosno vladajućoj političkoj eliti u Srbiji) da je Vlada spremna da ispovrti naših 100,000$ direktno njima u džep?

Da onih 900,000$ i nekako razumem, ali ovih 100,000$?!?!

Sam čin radikala, dovođenja Miladina Kovačevića u Skupštinu “u posetu” neću komentarisati - suviše mi je gadno, pa makar znao da je to od radikala.

Za kraj, koliko danas u Srbiji vrede 1,000,000$:

• 42.390 dečjih dodataka
• 25.019 učeničkih kredita
• 14.717 studentskih kredita
• 4.970 naknada za nezaposlene
• 2.963 naknade za prvo dete
• 1.943 prosečne plate u Srbiji

Malo li je na ovu skupoću?

Vesic.Org na svu sreću nije promenio mnogo domaćina (hosting servisa) u svojoj (sad već) 10-ogodišnjoj istoriji.

Prvo je bio Sezam (stara, statična prezentacija), onda Verat (početak bloga) a zatim DreamHost - krajem 2005. godine.

Počeci na DreamHost-u su izgledali vrlo dobro - pun Unix nalog, na raspolaganju neograničeno domena, mnogo prostora i saobraćaja. Uspešno sam migrirao sve moje sajtove (tada ih je bilo 10-ak) i ispodešavao stvari kao redovan backup, sisteme obaveštavanja i javljanja pa čak i SVN instalaciju.

Prvih dve godine je bilo dobro; onda su počeli problemi - prvo sporadični (spore MySQL baze, nedostupnost kontrolnog panela) pa sve do nedostupnosti sajtova od 4, 5, 12 sati. Bilo je i perioda od 10 - 15 dana kada je pristup sajtu ili kontrolnom panelu bilo stvar čiste sreće; sve sam se nadao - srediće se No, ništa od toga - izgleda da su prosto izgubili onaj fini balans šta reklamiramo / šta imamo / koliko para dolazi / kakve stručnjake imamo.

Naime, svi hosting provajderi bezobrazno koriste preprodavanje kapaciteta - niti oni imaju toliko prostora koliko reklamiraju, niti širinu linka za sve sajtove, nego igraju na kartu velikih brojeva - sve se nadajući da vi ne hostujete novi Yahoo ili Google već da su vam potrebe (daleko) manje od onoga što kod njih zakupite.

I to je nekako ok - sve dok postoji balans tipa “svima možemo da pružimo korektnu uslugu”. Kada se taj balans izgubi, vreme je da se potraži novi provajder … što sam i učinio, posle skoro mesec dana pretrage i čitanja beskonačnih recenzija / pregleda hosting provajdera.

Novi domaćin Vesic.Org i “srodnim” sajtovima je MediaTemple; servis koji sam izabrao je grid service - korišćenjem mreže servera, obećavaju veću stabilnost i bolji odziv svih vaših aplikacija. Za 200$ godišnje dobijete 100 Gb prostora, 1 TB mrežnog saobraćaja i do 100 domena za hostovanje - meni dosta

Menjanje provajdera nikako nije zabavna operacija Toliko stvari zaboravite koje ste fino ispodešavali, da prilikom seljenja 25+ sajtova to itekako zna da vam oduzme vreme i živce; no, nekako je prošlo

Ovoga puta ću preskočiti hvalospeve, da se ne provedem kao sa DreamHost-om - reći ću da za sada sve lepo radi i da su sve migracije lepo prošle. Samo se nadam da će tako i ostati još dugo vremena

(a ako vam padne na pamet da uzmete domaćeg provajdera, pročitajte o Veratu, kao i SezamHostingu, i ovde pa razmislite još jednom).

Nisam preterani poklonik raznih teorija zavere, moćnika i tajnih ali jako moćnih institucija / korporacija / društava; ja sam pre za diskusije tipa daj-mi-dokaz-i-ne-zavlači-me (posledica mog matematičko / programerskog usmerenja ).

No, prošli vikend sam iskoristio da pogledam (po preporuci) dva dokumentarna filma iz Zeitgeist (”Duh vremena”) edicije (serije, pokreta):

Zeitgeist, the Movie (2007)

Film je iz tri dela:

The Greatest Story Ever Told (Najveća priča ikada ispričana) - koreni hrišćanstva

All The World’s a Stage (Ceo svet je pozornica) - kako su američke banke “okupirale” svet na početku 20. veka

Don’t Mind the Men Behind the Curtain (Ne primećuj čoveka iza zavese) - kako su gornja dva povezana sa svim većim ratovima vođenim u 20. i 21. veku

Zeitgeist: Addendum (2008)

“It is no measure of health to be well adjusted to a profoundly sick society” -J. Krishnamurti

(”Stepen prilagođenosti suštinski bolesnom društvu ne može biti mera zdravlja”)

Vrlo detaljna analiza o ekonomiji kakva je danas i šta sve iz takve ekonomije proističe (prvi put sam čuo izraz “Economic Hitman” - “Plaćenik ekonomije”).

Za oba filma: jednom rečju (dobro, u dve reči ): obavezno pogledajte.

Svaki od ovih filmova se može pogledati direktno na sajtu, slobodno skinuti (DivX format, preko Torrent protokola) ili naručiti kao DVD za 8.5$. Takođe postoje puni transkripti kao i reference na materijale korišćene u filmovima.

Čak iako se ne složite sa stvarima iznetim, čak iako ovo otpišete kao još jedna neuspela teorija zavere, barem će vas potaći na drugačiju vrstu razmišljanja, na preispitivanje stvari sa kojima svakodnevno živite i koje uzimate kao podrazumevane.

U svakom slučaju, biće to vrlo pametno iskorišćenih 4 (2 + 2) sata vašeg vremena.

Zvanični sajt: http://www.zeitgeistmovie.com/

Kao što je nekada bilo teško zamisliti posao i svakodnevno bitisanje bez telefona, tako je danas teško zamisliti posao i svakodnevno bitisanje bez maila.

No, mail (odnosno mail adresu) je trivijalno otvoriti; toliko trivijalno da neretko završite sa 4, 5, 6 raznih mail adresa, otvorenih ko zna kada i kod ko zna kojih provajdera. To nikako ne doprinosi boljoj organizaciji i brzom odgovoru na važne mailove

Moj izbor za poštu je GMAIL (iako sam imao nekih sitnih problema sa njima) odnosno Google Applications for Domains (što je sa strane maila isto). Probaću ovde da vam dam nekoliko smernica kako jednostavno i udobno organizovati mail, bez nervoze i kašnjenja u odgovaranju.

Izaberite jedan

Ovo je očigledan i krucijalan korak u celoj priči - izaberite jedno i samo jedno sanduče koje će vam biti glavno. (pretpostavka je dalje da se radi o GMAIL nalogu, ali se većina pravila može primeniti i na gomilu drugih).

Dovucite sve

Vrlo je bitno da sva ostala pošta bude isporučena u ovo, glavno sanduče.

Sa ostalih Gmail / Google Applications for Domains naloga

Ostale Gmail / GAD naloge možete trivijalno da prosledite na glavni nalog: ulogujte se na te druge naloge, zatim Settings / Forwarding and POP/IMAP i uključite odgovarajuću opciju:

Od opcija u padajućem meniju savetujem “archive” opciju - to će svu poštu sačuvati u originalnom nalogu, ali neće zatrpavati Inbox (naćiće se u All Mail labeli).

Takođe, ako vaš drugi provajder podržava preusmeravanje (forward), uradite to na odgovarajući način.

Sa drugih POP3 mail naloga

Najveći broj provajdera omogućava da vašu poštu čitate preko POP3 protokola - iskoristite to i poštu sa takvih naloga dovucite u vaše izabrano sanduče: Settings / Accounts / Get mail from other accounts / Add a mail account you own:

Klasifikacija

Gornjim postupkom smo postigli važnu stvar - sva naša pošta je u jednom sandučetu i tačno znate gde se treba ujutro ulogovati pre nego li skuvate kafu

No, da bi ovo bilo i efikasno, svu dolazeću poštu treba da klasifikujemo / rasporedimo u direktorijume ili, u Gmail terminologiji, labele. Gmail će vam, prilikom dovlačenja pošte preko Pop3 protokola, ponuditi i kreiranje odgovarajuće labele za ove naloge - prihvatite.

Za ostale naloge, možete i sami da kreirate filter koji će raspoređivati poštu: kliknite na opciju “Create a filter” u vrhu ekrana:

i dobićete ovakav ekran; dat je primer koji filtrira sve poruke koje dolaze za određeni domen (mada tu može da stoji i konkretna email adresa koju preusmeravate na glavno sanduče):

Sledeći ekran kreira sam filter i postavlja (bitne) parametre:

Ako “overite” prvu opciju, mail koji vam stiže sa adrese iz filtera nikada neće biti u Inbox-u već samo pod labelom (u direktorijumu); da li ćete ovo uključiti ili ne, zavisi od toga kako radite sa vašom poštom - da li volite sve lepo raspoređeno po folderima, ili i po folderima ali i u Inboxu.

Odgovaranje (reply)

Ok, pošta fino dovučena, uredno raspoređena po labelama, šta ostaje?

Ostaje da podesite mogućnost odgovaranja sa vašeg glavnog naloga u ime svih naloga koji se u njega slivaju. I to je lako izvesti: Settings / Accounts / Send Mail as:

Savetujem vam da overite opciju “Reply from the same address the message was sent to“.

Gmail će vas provesti kroz seriju ekrana, i na kraju poslati mail sa kodom koji treba da unesete (i time potvrdite da ste zaista vlasnik naloga):

Ako ste prethodne korake uradili kako treba, ovo ne bi trebalo da bude problem - mail sa kodom je već na vašem glavnom nalogu; ako se radi o Pop3 nalogu, predlažem da odete u Settings / Accounts / Get mail from other accounts i zahtevate dovlačenje pošte (Check mail now - inače se pop3 dovlačenje dešava periodično, obično svakih sat vremena).

Jednom potvrđen, ovakav nalog postaje regularna adresa sa koje možete da pišete iz vašeg glavnog sandučeta.

To bi bilo to Nadam se da će koristiti

Već sam ranije pisao da su moja iskustva sa našim hosting kompanijama (konkretno Verat) u najmanju ruku problematična. U najveću ruku, većina ne zaslužuje korisnike koji drže svoje sajtove kod njih.

Istorija, ili takvo iskustvo se ponavlja - skoro sam učestvovao u sličnoj situaciji kod Moosheme: drugi provajder, drugi sajt, drugi korisnik, isti problemi - nedostatak poštovanja klijenta, njegovih prava, nedostatak prave, profesionalne usluge; mogu se oni zvati SezamPro Hosting, ali ono Pro je itekako Problematično.

Razumljivo mi je da prodavci hardvera tretiraju kupce kao debile; generalno neznanje kupaca im pruža osnove za to; no, čovek bi očekivao da se u specijalizovanim oblastima (a hosting je još uvek nešto čime ne može baš svako da se bavi ili koristi) kvalitet usluge i informacije sa druge strane žice (od podrške) bude barem u ravni znanja korisnika (= mene) i da ponudi fer odnos … ako ni zbog čega drugoga, a ono zbog servisa koji je plaćen.

Osnovne pretpostavke su proste: hosting kompanija ima servis, koji korisnik plaća. Hosting kompanija se brine za svoj posao, a korisnik za svoje podatke / sajtove. Jasno mi je da razni ugovori i uslovi korišćenja imaju za cilj da zaštite posao hosting kompanije od “zlih” korisnika, ali mi nije jasno kako njima nije jasno da je i svakom korisniku bitno da u svakom trenutku vlada svojim vlasništvom - podacima i sajtovima.

U slučaju SezamHosting-a te pretpostavke baš i nisu ispunjene - ako zaključe (na osnovu parametara koje nisu uspeli da mi objasne ni posle tri maila) da određeni sajt ugrožava druge sajtove na istoj mašini, oni ga suspenduju - dobro, razumljivo, štite posao. Ali ne samo što ga suspenduju, no ni ne potrude se da obaveste vlasnika o tome, što je bezobrazno (a i stoji u ugovoru), sem ako ne računate ovakvu sliku, kakvu ne bih voleo da vidim ni kod neomiljenih osoba a kamoli prijatelja:

Idemo dalje: suspenzija je potpuna - ne samo da je vaš sajt nevidljiv, nego vam je ukinut i bilo kakav pristup administrativnom delu (cPanel): ne možete detektovati problem, ne možete ga ukloniti, ne možete doći do vaših podataka, ne možete ama baš ništa - šta SezamHosting očekuje od korisnika? Da telepatski reši problem?

Neću da pominjem (lažem, hoću ) tenis sa raznim zahtevima gde se obraćam Goranu, Vladimiru 1, Vladimiru 2 - tok informacija oko određenog tiketa u firmi treba da bude transparentan za korisnika; korisniku treba jasna informacija i baš me briga od koga ta informacija dolazi. Pogotovo je iritantno “učiniću vam to i to, ali da znate da ste po Ugovoru trebali da nas obavestite u drugi utorak prethodnog meseca …” - ili ćete odraditi posao, ćutke, ili ćete se striktno ponašati po Ugovoru, ali to važi za obe strane - nije usluga ako dobijem backup rođenih (dobro, Mušeminih ) podataka, jer inače nemam pristup istima jer je sve, ama baš sve suspendovano.

Napraviti profesionalni servis nije teško; osnovne premise su: tačna, pravovremena i korektna akcija prema korisniku (znam, radim u kompaniji koja opslužuje velike klijente); napraviti profesionalni servis je skupo (trebaju vam dobri kadrovi koje treba lepo platiti) i traje (ti kadrovi treba da nauče o vašoj firmi i poslu sve što ne znaju); isplativo je napraviti profesionalni servis - ne odmah, ne za mesec dana, već na duže staze, kada zadovoljni korisnici dovedu još korisnika, a onda oni dovedu svoje prijatelje ….

Napraviti neprofesionalni servis je lako i jevtino; a takvi su i rezultati - kratkotrajni. Tržište Srbije jeste možda malo i neuko, ali će vreme, ovakva iskustva i ponuda stranih hostinga (pa makar i ping do sajta bio 200 ms a ne 30 ms) prosejati ovakve kompanije; samo mi je strepnja dublja od nade da će se još mnogi opeći pre nego što se prosejavanje desi.

E da: sa SezamPro sam imao uvek dobra iskustva i sa njima sam od samih početaka (još od davnog Sezam Net-a). Mislim da je SezamPro itekako trebalo da poradi (i to debelo) na uvođenju standardnog kvaliteta u “Hosting” d.o.o; malo njih zna da je to posebna firma koju je SezamPro kupio; malo njih za to i mari - ovo je itekako mrlja i na SezamPro-u, jer, na kraju krajeva, nose i njegovo ime.

Dragi čitaoci / čitateljke,

ubeležite 13. februar (petak) kao dan kada bi trebalo da se uključite u Evropski dan uštede energije. Akciju kod nas vodi Radio 202 (gospođa Ružica Zorkić Radičević) i predstavlja napor da sačuvamo energiju i životnu sredinu ili da osvesti što više ljudi o tom pitanju.

Originalni poziv sledi:

UČESTVUJTE
u kampanji
PAMETNO KORISTIM ENERGIJU

EVROPSKI DAN UŠTEDE ENERGIJE
13. februar 2009.

Kampanju je pokrenuo RAI/Radio 2, po preporuci Evropske radiodifuzne unije (EBU), još 2005. pod sloganom “M’Illumino di meno”(“Palim se manje”, it.)

Radio Beograd, nosilac projekta je Beograd 202, po prvi put uključuje celu Srbiju u ovaj projekat. Projekat PAMETNO KORISTIM ENERGIJU ima za cilj da probudi s(a)vest gradjana Srbije i uključi ih u medjunarodnu mobilizaciju u racionalnoj potrošnji energije.

Pozivamo SVE naše slušaoce da 13. februara, bar na kratko, isključe svetla i električne uredjaje u kućama i na radnim mestima. Petominutni režim “energetske tišine” ima za cilj da probudi svest i savest najšire populacije o energetskoj efikasnosti na jedan dan, i time, dugoročno posmatrano, i opšti pogled na energiju. Tako će 13. februar postati Dan jedinstvenog apela za racionalnu potrošnju energije. Apela upućenog svima u Srbiji, a pre svega, slušaocima Radio Beograda.

Kampanju su do sada podržali: britansko Ministarstvo spoljnih poslova, grad Pariz (Ajfelov toranj), Evropski parlament u Briselu i Strazburu, gotovo svi gradovi u Italiji ali i Atina, Dablin, Edinburg, Sofija, Beč…

U Srbiji, kampanja se organizuje u celini, na dobrovoljnoj, volonterskoj osnovi. Do sad su je pomogli: Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije koja je projektu pružila institucionalnu i stručnu podršku – i obezbedila prigodne poklone za slušaoce koji se istaknu svojim komentarima i sugestijama. I Rambo Amadeus.

POZVANI STE I VI – UKLJUČITE SE:

ISKLJUČITE 13.FEBRUARA, bar na kratko, što više električnih uredjaja

Pošaljite ovaj mail svim svojim prijateljima, neprijateljima, poznanicima,saradnicima…BAŠ SVIMA

Pošaljite mail podrške na pametnokoristim.energiju@gmail.com

RADIO REOGRAD
BEOGRAD 202