Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Znam da ste svi već videli Moosheminu akciju. Znam da ste već svi potpisali peticiju.

Ali zbog onog malog, majušnog procenta mojih čitalaca koji to nisu videli/uradili iz milion čudnih razloga, ovaj članak je podsećanje.

Možda vas glas ne promeni ništa; možda to ostane samo još-jedna-od-mnogih peticija na nepreglednoj Mreži; ali ta sitna šansa, ta mala verovatnoća da će baš vaš glas, baš ova peticija pokrenuti nešto i od nečijih 20% načiniti nekom mnogo važnijih i bitnijih 100% (zdravlja, stana, knjiga, odeće, malo iskrica u očima za novu godinu), potpišite - i ne, ne mora da ste iz Novog Sada - dovoljno je da razumete i podržavate.

Ta malecna nada je vredna vašeg vremena.

Znam da ste svi već videli Moosheminu akciju. Znam da ste već svi potpisali peticiju.

Ali zbog onog malog, majušnog procenta mojih čitalaca koji to nisu videli/uradili iz milion čudnih razloga, ovaj članak je podsećanje.

Možda vas glas ne promeni ništa; možda to ostane samo još-jedna-od-mnogih peticija na nepreglednoj Mreži; ali ta sitna šansa, ta mala verovatnoća da će baš vaš glas, baš ova peticija pokrenuti nešto i od nečijih 20% načiniti nekom mnogo važnijih i bitnijih 100% (zdravlja, stana, knjiga, odeće, malo iskrica u očima za novu godinu), potpišite - i ne, ne mora da ste iz Novog Sada - dovoljno je da razumete i podržavate.

Ta malecna nada je vredna vašeg vremena.

Za sve je kriv Peđa

Da on nije krenuo sa komercijalizacijom svog bloga (što je, po meni, sasvim regularan potez a ni cene mu nisu velike ) svega ovoga ne bi ni bilo … dok se neko drugi ne odluči na taj korak

To je izazvalo lavine diskusija svuda po Mreži (a i na Peđinom sajtu) i diskusije o komercijalnom vs. profesionalnom blogovanju.

Nije mi baš jasno zašto toliko diskusija: blog je vrlo lična stvar i odluka da li će neko zarađivati od toga (ja imam Google Ads recimo) je lična i potpuno regularna. Neka novčana satisfakcija za trud i vreme uloženo u rad na sajtu (a to oduzima _jako puno_ vremena) je na mestu; zašto to može nekom da smeta mi je potpuno nejasno.

Čak mi je i prejaka ta podela na obične - neobične - komercijalne - profesionalne blogere; prosto je previše crno/bela; svi blogeri su i jedno, i drugo i treće; sve zavisi od situacije, vremena, iskustva, ciljeva.

No, da se vratim na naslov; postavilo se pitanje o posetama na sajtu pa da okačim i ja statistiku:

(kliknite za veću sliku)

Bez potrebe da detaljišem previše:

• poseta se relativno stabilno kreće oko 300 - 350 poseta dnevno, sa povremenim skokovima
• ubedljivo najposećenija strana je Kako napisati CV koji će vam povećati a ne smanjiti šanse za intervju?
• najposećenije sekcije su Programi i naravno Blog

Sve u svemu, za jedan hobi projekat prilično pristojno izgleda

Za sve je kriv Peđa

Da on nije krenuo sa komercijalizacijom svog bloga (što je, po meni, sasvim regularan potez a ni cene mu nisu velike ) svega ovoga ne bi ni bilo … dok se neko drugi ne odluči na taj korak

To je izazvalo lavine diskusija svuda po Mreži (a i na Peđinom sajtu) i diskusije o komercijalnom vs. profesionalnom blogovanju.

Nije mi baš jasno zašto toliko diskusija: blog je vrlo lična stvar i odluka da li će neko zarađivati od toga (ja imam Google Ads recimo) je lična i potpuno regularna. Neka novčana satisfakcija za trud i vreme uloženo u rad na sajtu (a to oduzima _jako puno_ vremena) je na mestu; zašto to može nekom da smeta mi je potpuno nejasno.

Čak mi je i prejaka ta podela na obične - neobične - komercijalne - profesionalne blogere; prosto je previše crno/bela; svi blogeri su i jedno, i drugo i treće; sve zavisi od situacije, vremena, iskustva, ciljeva.

No, da se vratim na naslov; postavilo se pitanje o posetama na sajtu pa da okačim i ja statistiku:

(kliknite za veću sliku)

Bez potrebe da detaljišem previše:

• poseta se relativno stabilno kreće oko 300 - 350 poseta dnevno, sa povremenim skokovima
• ubedljivo najposećenija strana je Kako napisati CV koji će vam povećati a ne smanjiti šanse za intervju?
• najposećenije sekcije su Programi i naravno Blog

Sve u svemu, za jedan hobi projekat prilično pristojno izgleda

Film za ovaj vikend je Beowulf. Otišao sam na predstavu potpuno neobavešten i o filmu i o glumcima (film je Majin izbor), da bih izašao sa finim osećanjem dobrog filma (naravno u “Rodi”; požurite, neće još dugo biti u sali jedan).

Beowulf je najstarija pisana poema na engleskom jeziku; zapisana negde u 7-om veku, prepuna je heroja, čudovišta, lepotica i zamkova - prava poema starih vremena. I sve vrednosti su tu: herojske epopeje, borba dobra i zla, cena slave.

Režiser je Robert Zemekis - ime koje je meni trenutna asocijacija na “Povratak u budućnost” trilogiju.

Sam film je animiran … skoro. Zemekis koristi nešto što on sam naziva “performance capture” (ImageMotion) što recimo omogućava glumcu Rej Vinstonu da postane 2m+ plavokoski viking Beowulf - vrlo brzim kamerama koje pokrivaju 360 stepeni snimaju se lica glumaca a zatim se to pretače u animirani film.

Izbor glumaca je izuzetan: Rej Vinston, Entoni Hopkins, Džon Malkovič, Robin Rajt Pen i naravno Anđelina Džoli Iako se ona pojavljuje u jako malo scena, njen ulazak u film (prelivena samo zlatom) je ostavio (verujem) mušku publiku barem na trenutak bez daha

Ako volite dobru priču o borbi zla i dobra, dobru animaciju ili tehnologiju na delu, preporučujem.

Film za ovaj vikend je Beowulf. Otišao sam na predstavu potpuno neobavešten i o filmu i o glumcima (film je Majin izbor), da bih izašao sa finim osećanjem dobrog filma (naravno u “Rodi”; požurite, neće još dugo biti u sali jedan).

Beowulf je najstarija pisana poema na engleskom jeziku; zapisana negde u 7-om veku, prepuna je heroja, čudovišta, lepotica i zamkova - prava poema starih vremena. I sve vrednosti su tu: herojske epopeje, borba dobra i zla, cena slave.

Režiser je Robert Zemekis - ime koje je meni trenutna asocijacija na “Povratak u budućnost” trilogiju.

Sam film je animiran … skoro. Zemekis koristi nešto što on sam naziva “performance capture” (ImageMotion) što recimo omogućava glumcu Rej Vinstonu da postane 2m+ plavokoski viking Beowulf - vrlo brzim kamerama koje pokrivaju 360 stepeni snimaju se lica glumaca a zatim se to pretače u animirani film.

Izbor glumaca je izuzetan: Rej Vinston, Entoni Hopkins, Džon Malkovič i naravno Anđelina Džoli Iako se ona pojavljuje u jako malo scena, njen ulazak u film (prelivena samo zlatom) je ostavio (verujem) mušku publiku barem na trenutak bez daha

Ako volite dobru priču o borbi zla i dobra, dobru animaciju ili tehnologiju na delu, preporučujem.

Za one koji ne prate Programi sekciju, a koriste ovo malo programče, mala informacija:

Maxx (hvala ) mi je ukazao na detalj da od novembra 2007 format u kome Telenor daje specifikaciju poziva više nije (jednostavni) CSV format, već je sada Excel XLS datoteka u pitanju.

Vaš Telefon 1.1.2.03 upravo donosi podršku za Telenor XLS format. Pored toga, probao sam da “popravim” normalizaciju brojeva (kada isti broj zovete preko 381xxxx i 0xxxx) tako da bi statistike trebale da budu još tačnije.

Kako sam ovu verziju testirao u ograničenom obimu, molio bih prijavu bilo kakvih problema.

Matična strana programa je i dalje: http://www.vesic.org/programi/moji/vas-telefon/

Za one koji ne prate Programi sekciju, a koriste ovo malo programče, mala informacija:

Maxx (hvala ) mi je ukazao na detalj da od novembra 2007 format u kome Telenor daje specifikaciju poziva više nije (jednostavni) CSV format, već je sada Excel XLS datoteka u pitanju.

Vaš Telefon 1.1.2.03 upravo donosi podršku za Telenor XLS format. Pored toga, probao sam da “popravim” normalizaciju brojeva (kada isti broj zovete preko 381xxxx i 0xxxx) tako da bi statistike trebale da budu još tačnije.

Kako sam ovu verziju testirao u ograničenom obimu, molio bih prijavu bilo kakvih problema.

Matična strana programa je i dalje: http://www.vesic.org/programi/moji/vas-telefon/

Nasilje je svuda oko nas; siledžije na ulicama, siledžije u besnim kolima sa krst-oko-retrovizora znakom, siledžije čak i u najvišim državnim institucijama. Nemaština, neuređena država, loša ekonomija … sve to zvuče kao dobri izgovori za nasilje.

To spoljno, vidljivo nasilje se može i sprečiti; policija (kako tako) radi svoj posao, sudstvo (vrlo sporo i neefikasno) donosi presude i puni zatvore.

No, postoji ono ružno, duboko skriveno nasilje, nasilje koje se sprovodi iza zatvorenih vrata, u porodicama svih ekonomskih, socijalnih i obrazovnih slojeva, nasilje nad fizički slabijima, nad decom i ženama - modrice ispod odeće, tamne naočare i stid i skrivanje pogleda.

Naša sredina, naša Srbija, na to nije imuna. Samo se zahvaljujući uvreženim patrijahalnim običajima o tome do sada ćutalo, to je bila sramota zbog koje se, apsurdno, žrtve trebale stideti umesto siledžija, najčešće muškaraca u tim porodicama.

Današnji dan, 25. novembar, je proglašen danom borbe protiv nasilja nad ženama; današnji dan ne znači da se samo danas treba osvrnuti na one kojima treba naša pomoć, na one koji žive u strahu i kojima su osnovna ljudska prava na rad, razvoj, jednakost uskraćena od zlih i ograničenih ljudi.

Pomoć postoji. Sigurne kuće i ljudi koji rade u njima su pravi način; za savet, za privremeno utočište, za trajno rešenje problema.

Jedna od aktivnih sigurnih kuća u Srbiji je Sigurna kuća u Novom Sadu, projekat Centra za socijalni rad grada Novog Sada. Na stranicama sajta možete naći vrlo korisne informacije, od definicije samih termina, do ispovesti žrtava nasilja.

Preko 400 savetovanja telefonom (broj je 021/646-57-46), direktan rad sa skoro stotinu osoba (Savetovalište protiv nasilja u porodici funkcioniše utorkom i četvrtkom u okviru Centra za socijalni rad, ulica Zmaj Ognjena Vuka 13, Novi Sad, a broj telefona Savetovališta je 021/421-166 lok. 606), 72 osobe (36 žena i 36-oro dece) su našle utočište samo ove, 2007-e godine.

Tu je i Internet savetovalište gde stručni tim pruža sve informacije, kako registrovanim tako i anonimnim članovima.

Proširite reč - o ugroženima, o Sigurnim kućama, o tome da nasilje može prestati. Proširite reč - na blogovima, na sajtovima, među prijateljima i poznanicima; pomognite onima koji su ugroženi, bacite im nade da tako ne mora biti, da se mogu izboriti za svoje parče slobode i ravnopravnosti. Ne dozvolite da zastareli načini i običaji pobede; uradite nešto danas, sutra, svakoga dana kada vam se pruži prilika zbog njih i zbog vas. Vaše malo truda nekom može mnogo značiti.

Dvadeset peti novembar - svakog dana.

• Sigurna kuća u Novom Sadu
• Sigurna kuća Kragujevac
• Savetovalište protiv nasilja
• Wikipedija - Međunarodni dan za borbu protiv nasilja nad ženama
• Ujedinjene nacije - Rezolucija 48/104

Nasilje je svuda oko nas; siledžije na ulicama, siledžije u besnim kolima sa krst-oko-retrovizora znakom, siledžije čak i u najvišim državnim institucijama. Nemaština, neuređena država, loša ekonomija … sve to zvuče kao dobri izgovori za nasilje.

To spoljno, vidljivo nasilje se može i sprečiti; policija (kako tako) radi svoj posao, sudstvo (vrlo sporo i neefikasno) donosi presude i puni zatvore.

No, postoji ono ružno, duboko skriveno nasilje, nasilje koje se sprovodi iza zatvorenih vrata, u porodicama svih ekonomskih, socijalnih i obrazovnih slojeva, nasilje nad fizički slabijima, nad decom i ženama - modrice ispod odeće, tamne naočare i stid i skrivanje pogleda.

Naša sredina, naša Srbija, na to nije imuna. Samo se zahvaljujući uvreženim patrijahalnim običajima o tome do sada ćutalo, to je bila sramota zbog koje se, apsurdno, žrtve trebale stideti umesto siledžija, najčešće muškaraca u tim porodicama.

Današnji dan, 25. novembar, je proglašen danom borbe protiv nasilja nad ženama; današnji dan ne znači da se samo danas treba osvrnuti na one kojima treba naša pomoć, na one koji žive u strahu i kojima su osnovna ljudska prava na rad, razvoj, jednakost uskraćena od zlih i ograničenih ljudi.

Pomoć postoji. Sigurne kuće i ljudi koji rade u njima su pravi način; za savet, za privremeno utočište, za trajno rešenje problema.

Jedna od aktivnih sigurnih kuća u Srbiji je Sigurna kuća u Novom Sadu, projekat Centra za socijalni rad grada Novog Sada. Na stranicama sajta možete naći vrlo korisne informacije, od definicije samih termina, do ispovesti žrtava nasilja.

Preko 400 savetovanja telefonom (broj je 021/646-57-46), direktan rad sa skoro stotinu osoba (Savetovalište protiv nasilja u porodici funkcioniše utorkom i četvrtkom u okviru Centra za socijalni rad, ulica Zmaj Ognjena Vuka 13, Novi Sad, a broj telefona Savetovališta je 021/421-166 lok. 606), 72 osobe (36 žena i 36-oro dece) su našle utočište samo ove, 2007-e godine.

Tu je i Internet savetovalište gde stručni tim pruža sve informacije, kako registrovanim tako i anonimnim članovima.

Proširite reč - o ugroženima, o Sigurnim kućama, o tome da nasilje može prestati. Proširite reč - na blogovima, na sajtovima, među prijateljima i poznanicima; pomognite onima koji su ugroženi, bacite im nade da tako ne mora biti, da se mogu izboriti za svoje parče slobode i ravnopravnosti. Ne dozvolite da zastareli načini i običaji pobede; uradite nešto danas, sutra, svakoga dana kada vam se pruži prilika zbog njih i zbog vas. Vaše malo truda nekom može mnogo značiti.

Dvadeset peti novembar - svakog dana.

• Sigurna kuća u Novom Sadu
• Sigurna kuća Kragujevac
• Savetovalište protiv nasilja
• Wikipedija - Međunarodni dan za borbu protiv nasilja nad ženama
• Ujedinjene nacije - Rezolucija 48/104