Blogodak - domaći blogovi na jednom mestu

Pokajanje

Tržišno rešenje - 30.11.2008, 22:35:00

Ogromna sredstva data su za pripreme Milorada Čavića i za mnoge druge sportiste. Čaviću je pripalo oko 200.000 evra za nagrade i pripreme. Mislim da to nije malo. ... Čavić, takođe, dobija mesečno 52.000 dinara stipendije, za razliku od nekih studenata medicine, hemije i drugih fakulteta. ... Pripreme u Italiji su ranije najavljene, a te pripreme plaća država Srbija. ... Želim da se zna da su građani Srbije investirali u svoje sportiste, ali mislim da je greška što smo investirali u pojedince. Oni budu nezadovoljni i javnost misli da se država prema njima nije korektno odnosila. Mi ćemo to promeniti i investiraćemo u objekte – rekla je Snežana Samardžić-Marković agenciji Beta.

Svega ovoga ne bi bilo da je ministarka na vreme čitala blogove. Sada se nadamo da će vlada stvarno tako uraditi i prestati da finansira Čavića i sve ostale koji su izabrali da žive od hobija a onda traže od poreskih obveznika da im to zadovoljstvo plaćaju.

Još jedan tržišni fundamentalista

Tržišno rešenje - 30.11.2008, 13:24:00

"Kad govorimo o svetskoj krizi moramo razumeti suštinu koja tu krizu opisuje kao cenu koju plaćamo za privid u kome smo živeli godinama. Štiglicovo objašnjenje koje se praktično svodi na alavost je neodrživo zbog toga što je u prirodi svakoga ko se bavi biznisom da kupi jeftino, a proda što skuplje, uz ostvarenje maksimalnog profita...Greška je u činjenici da se ne može fingirati jedan sistem, a u taj proces se ušlo onog momenta kad su se oni koji fingiraju taj sistem opredelili za politiku srednjeg puta. Ako je akvizicija u Americi uslovljena davanjem subprime kredita, čuvenih Nindža, onda vas pitam gde je sloboda. Ako samo tri kompanije mogu da se bave poslovima revizije, onda ne možemo govoriti o slobodnom tržištu, pogotovo ako su one istovremeno i savetnici i kontrolori. Nema liberalizma ni u ideji da su profiti privatni, a šteta zajednička."

kaže Čedomir Jovanović u intervjuu NIN-u.

OPEC "uravnotežuje tržište"

Tržišno rešenje - 29.11.2008, 10:30:00

Ekonomisti novinare obično smatraju ekonomski nepismenim. Ali, mislim da nije reč samo, a možda ni prevashodno, o tome. Razlog zbog koga oni čine toliko štete nije nepismenost, nego nepismenost udružena sa ideološkom pristrasnošću. Kad je neko samo nepismen onda biste očekivali slučajnu distribuciju grešaka ili, tačnije, ideološki neutralnu distribuciju stavova, bili oni pogrešni ili ispravni. Imali biste slučajnu smešu liberalnih i socijalističkih ideja, pa bila analiza kompetentna ili glupa, svejedno. Ali, kao što znamo, predrasude koje dominiraju u 95% novinskih izveštaja su predrasude protiv tržišta, apsolutna posevećenost državniim intervencijama, apsolutno neshvatanje zablude razbijenog prozora itd.

Evo jednog eksperimenta. Zamislite da se kartel pet ili šest vodećih privatnih firmi u bilo kojoj oblasti sastane, i da zaključi da su cene na tržištu suviše niske, i da bi trebalo da se smanji proizvodnja da bi povećali cene. Šta mislite kako bi bio naslov članka o tom sastanku? Neki moji predlozi: "Korporativna zavera", "Neviđeni korporativni skandal".

Međutim, kada se kartel vodećih VLADA koje imaju kompanije za naftu u svom vlasništvu sastane i zaključi da su cene nafte suviše niske i počne raspravu o tome koliko smanjiti proizvodnju da bi se povećala cena, onda se stvar volšebno menja. Onda odjednom perspektiva zavere nestaje i novinari prestižne agencije Associated Press članak koji o tome izveštava naslovljavaju sa "OPEC pokušava da uravnoteži tržište nafte". Niske cene su tako unošenje neravnoteže u tržište! Kad privatne firme prave kartelsku kombinaciju onda je to "zavera" , a kad vlade prave istu kombinaciju onda se to naziva pokušajem da se "izbalansira tržište". Kartel OPEC mu dođe skoro kao neki korektivni mehanizam za tržišnu grešku preterano niskih cena nafte, koje ohrabruju potrošnju i pogoršavaju globalno zagrevanje. :)

Na jednom mestu, autori članka citiraju saudijskog kralja koji kaže da bi "pravedna cena" nafte trebalo da bude oko 75 $, i dodaju da "nije jasno kako on misli da postigne tu cenu". Ja mislim da bi za novinare AP-a bilo zanimljivije da se upitaju saudijskog kralja ne kako misli da postigne tu cenu, nego zašto bi baš 75 $ bila "pravedna cena", i da li to znači da je letošnjih 147 $ za barel takođe bila nepravedna cena? I zašto saudisjki kralj prošlog jula nije tražio da se "nepravedna" cena od 147$ smanji duplo na 75$?

Još jedno državno preduzeće

Tržišno rešenje - 28.11.2008, 16:08:00

Prenosim ceo email koji sam upravo dobio:

Pao je prvi sneg, ali za zaposlene na Beogradskoj berzi nema zime. Prema godišnjem izveštaju Beogradske berze za 2007. godinu, 40 zaposlenih je na ime plata u 2007. godini primilo više od 124 miliona dinara, što je u proseku 152.000 dinara mesečno. (izvor: http://www.belex.co.yu/srp/oberzi/pregled/godisnji_izvestaj.pdf).
Interesantno je da su prosečne plate koje je primilo 27 zaposlenih u najvećoj brokerskoj kući u Srbiji, M&V Investments, iznosile 53.600 dinara.
(izvor:http://www.mvi.rs/new/sr/aboutus/fin_izvestaji_2007/konsolidovani/KBU2007.pdf)

Akcije „Beogradske berze“ se već dve godine ne mogu kupiti ili prodati na berzi. Iako su se akcije preduzeća „Beogradska berza“ a.d. Beograd mogle kupiti ili prodati na berzi sve do kraja 2006. godine, na skupštini akcionara Beogradske berze održanoj 07.12.2006. godine doneta je odluka da Beogradska berza posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo sa ograničenjem u prenosu akcija. Rezultat te odluke je bio isključivanje akcija „Beogradske berze“ a.d. sa organizovanog tržišta, na kome su do tada mogli učestovati svi investitori (strana i domaća fizička i pravna lica).

Iako se predstavnici svih nadležnih ministarstava, kao i svi učesnici na finansijskom tržištu zalažu za povećanje broja preduzeća čijim se akcijama trguje na berzi, samo preduzeće „Beogradska berza“ je učinilo suprotno. Čak se i sama Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze, u više navrata zalagala za iznošenje akcija javnih preduzeća na berzu, međutim kada su u pitanju bile akcije „Beogradske berze“ to joj se nije svidelo.

Ko je doneo takvu odluku, ko su akcionari, tj. vlasnici „Beogradske berze“ a.d. Beograd? Država. Tačnije, Republika Srbija i Agencija za sanaciju banaka (preko banaka koje su u stečaju ili likvidaciji) su vlasnici blizu 50% od ukupnog broja akcija. (izvor: www.apr.gov.rs) Zašto je i ko ispred države podržao odluku da se akcije preduzeća „Beogradska berza“ a.d. skinu sa berze i da se spreči pravo građana i drugih investitora da kupuju njihove akcije?

Neko ko se plaši Zakona. Ako kupite akcije bilo kog preduzeća, imate mnoštvo zakonom propisanih prava, između ostalog i da učestvujete na skupštinama akcionara, odlučujete u skladu sa brojem akcija koje posedujete a i da postavljate različita pitanja. Kolike su plate tridesetak službenika u Komisiji za hartije od vrednosti Republike Srbije, ne može se pronaći na njihovom internet sajtu, šta mislite zašto?

Progledao?

Tržišno rešenje - 28.11.2008, 15:49:00

Moja plata je bezobrazno visoka, s obzirom na ono što dobijaju drugi zaposleni u Srbiji... Ima sigurno razloga i prostora da se ta plata umanji i zaista jedva čekam da se donesu odgovarajuće odluke kako bi ona bila umanjena. Kaže direktor Eelektromreža Srbije.

Vaclav Klaus

Tržišno rešenje - 28.11.2008, 11:02:00

New York Times je užasnut: Vaclav Klaus, populista, loših manira predsedava Evropskom Unijom.

Što bi se američki ružičasti plašili Vaclava Klausa? Mislim da je to zato što je reč o vrlo obrazovanom i elokventnom zagovroniku tržišnih ideja kvari idilično jedinstvo svetske politike oko dve krucijalne stvari: okrivljavanja divljeg kapitalizma za finansijsku krizu kao predtekstu za jačanje svetske vlade, i apokaliptičke litanije "klimatskih promena" kao predtekstu za uspostavu svetske vlade, ili bilo kojoj od te dve litanije kao predtekstu jačanja političke centralizacije u EU. Klaus je jedini učinkoviti i dosledni zagovornik liberalnih ideja među vodećim političarima u svetu. Kao takav, Klaus će narušiti idilično jedinstvo u gluposti i oportunizmu, koje seže od Buša do Brauna, Sarkozija i Putina do Obame. Stoga su ružičasti posebno zabrinuti da će "populista" Klaus "koji ima obožavaoce širom EU" (evo dokaza:) ) "osramotiti najveći svetski trgovinski blok i zakomplikovati njegove napore da reši ekonomsku krizu i uveća svoju moć" !!!

Dakle, došli smo do tačke da je sama ideja da neka država ili trgovinski blok ne treba da uvećaju svoju moć najgora moguća jeres koja se da zamisliti. Klaus je za američku levicu opasan kao primer, ne zbog svog realnog političkog uticaja na događaje; zato što kao vrlo uticajan i poštovan lider među američkim republikancima može biti jedan od katalizatora njihovog buđenja, i odustajanja od političkog samoubistva kroz privhatanje etatističkog konsenzusa u Americi. Klaus zaista može da osramoti neke političare u Americi, a posebno može da ohrabri njihove pristalice da ih priupitaju: a, je li, od koga ste vi to čuli da su bailouti banaka i kenzijanska potrošnja lek za recesiju? Ili, da su drakonska ograničenja potrošnje energije potrebna ikome osim zelenim lobijima i propagatorima svetske vlade (oba pitanja u ovom trenutku se jednako mogu postaviti GW Bušu i Džonu Mekejnu)?

U Srbiji, jedino čemu se možemo nadati jeste da će Klaus, osim pohvala što je bio protiv priznanja Kosova, ohrabriti neke od rvenih "desničarskih" mozgova da razumeju da se može biti "evroskeptik", i mimo mržnje prema Hagu, ljubavi prema Ratku Mladiću i uvređenosti zbog priznanja Kosova.

Terminologija

Tržišno rešenje - 26.11.2008, 16:25:00

U tržišnom poslovanju, bonusi se dodeljuju na osnovu rezultata, a glavno merilo rezultata je profit. Kod državnih preduzeća, takve kalkulacije nema, jer pravih mera rezultata nema. Posebno je to slučaj kod monopolskih državnih preduzeća. Pošto takav monopol može proizvoljno da podiže cene a da, pošto je zakonski monopol, izgubi vrlo malo tražnje, profit je ne samo irelevantno, nego čak i naopako merilo. "Profit" u tom slučaju samo pokazuje monopolsku dobit, odnosno meru u kojoj su potrošači oštećeni nedostatkom konkurencije. Računovodstveno, to se i kod državnih preduzeća zove "profit", ali je ekonomski on mnogo bliži porezu na potrošnju nego pravom profitu.

Ako profit u ekonomskom smislu kod državnih monopolskih preduzeća stvarno ne postoji, šta je onda bonus? Ni taj "bonus" nije bonus u tržišnom smislu, nagrada za ostvaren profit, nego se samo tako zove. "Bonus" menadžera državnih preduzeća je obično zahvatanje u budžetsku kasu i proizvoljno raspoređivanje.

Zato se ja ne slažem sa Lazarom da je Bojan Krišto moralna gromada. "Profit" Aerodroma nije profit nego porez, i "bonus" direktora Aerodroma nije bonus nego budžetski rashod. Nemojmo da nas termini zavaraju. Iako se isti koriste u oba slučaja, njihovo ekonomsko značenje kod privatnih preduzeća i kod državnih monopola nije isto.

Lekcija iz morala

Tržišno rešenje - 26.11.2008, 14:48:00

Bojan Krišto je podneo ostavku. Komentatori na B92 bi da ga šalju u zatvor. Bez namere da ulazim u opravdanost tog ne tako impresivnog bonusa (nešto više od jedne plate) jer je u pitanju državno preduzeće a za njih je rešenje jedino privatizacija, mislim da je Krišto upravo održao lekciju iz morala javnim funkcionerima. Ovakve ostavke su prava retkost. Bravo Bojane.

Pregled kolumni

Tržišno rešenje - 25.11.2008, 22:55:00

I po najvažnija rečenica.

Prokopijević, o svetskoj krizi u Srbiji:
Sažeto rečeno, obilje kapitala u svetu pre izbijanja krize je činilo da neki njegov deo dođe i u Srbiju, a taj priliv posle izbijanja krize naglo presušuje.

Danica Popović o monopolu NIS-a:
...od 500 najvećih firmi jugoistočne Evrope, NIS je na dvadesetom mestu, a Miškovićeva imperija, Delta M, tek na sto šestom. Tek da osetimo kolike su to pare, i kolika je to moć.

Miša Đurković o jednoj stvari koja se lako zaboravlja:
Komunizam je, međutim, kvantitativno gledano, proizveo daleko više direktnih žrtava nego nacizam. Dok se rezultati nacističke vladavine procenjuju na oko dvadeset pet miliona žrtava, sveukupni bilans komunističkog terora, represije i progona procenjuje se od šezdeset do čak sto miliona mrtvih.

Šta znači trošenje deviznih rezervi

Tržišno rešenje - 24.11.2008, 19:17:00

I od onih koji se slažu da NBS ne treba da brani kurs nego da ga prepusti tržištu, čujemo kako je tu najveći problem što NBS troši devizne rezerve na odbranu kursa i to uzaludno jer će dinar ionako na kraju pasti. Tako se ima utisak da NBS u procesu odbrane kursa troši, spiskava, baca u vodu stotine miliona evra.

To nije sasvim tačno. Kad NBS potroši te pare, to nije čist trošak nego prelivanje. NBS nije stvarno potrošila te pare, osim u svojim bilansima, nego ih je dala onima koji su prodali dinar za evro. Nikakvo bogatstvo tu nije stvoreno niti uništeno, nego je zbog poremećaja cena valuta jedno isto bogatstvo promenilo vlasnika. NBS prodajom deviza ne troši resurse, nego finansira dosta veliki sloj stanovništva, sve kojima jači dinar odgovara. Recimo uvoznike i kupce uvozne robe.

Analogno, ni dok su devizne rerezve rasle NBS nije bila produktivna i stvarala novu vrednost, nego je samo uzimala nevidljivi desetak od istih ljudi koje danas nevidljivo finansira.

Prema tome, iako ima dobrih razloga zašto treba biti protiv regulacije vrednosti dinara, rasipanje deviznih rezervi nije jedan od njih. Trošak ne može biti problem jer stvarnog neto troška i nema. Problem može biti preraposdela do koje u procesu dolazi, kao i to što se NBS proizvoljno igra cenom valute.